наслидити се, наслидим се, (зап.) vide насли- | насмихнути [насминути] се, нём се, (зап.) vide једити се. насмјехнути се.

наслидовати, дујем, (зап.) vide нашљедовати. | насијехивати се, смјехујем се, v. r. impf. anнаслидство, п. (зап.) vide нашљедство. наслиједити, наслиједим, v. pf. (јуж.) (у Нов. завјету) erben, hereditate accipere. наслиједити се, наслиједим ce, v. r. pf. auf= fommen, existere: Те се опет свијет наслиједи наслон, m. bebefter Sang, форpen, tectum suf-|

наслонити, наслоним, v. pf. anlebnen, inclino. наслоњање, п. vide наслањање. наслоњати, њам, vide наслањати. наслужити, наслужим, v. pf. 1) н. п. чашу вина, barreichen, frebenzen, ministro. 2) годину (или погођено вријеме), voll біспен, - наспавати се, наспавам сe, v. r. pf. jim jatt nire servitia. [vide] дослужити, cf. ислу- | наспати се, сийм се,

наслушати се, шам се, ѵ. [r.] pf. fih fatt bören, наспјети, наспије, (јуж.)

насртача, f. ein Grauenzimmer baš gern über an- | настршити се, настршим сe, v. [r.] pf. vide dere herfällt, mulier in alios invehi amans. накостријешити се.

насртљив, а, o, gern über anbere herfallens, in наступ, т. н. п. у глави, у трбуху, бer Wnfall

alios invehi amans.

насрчити се, насрчим се, ѵ. г. pf. (по југоз.) кр.) vide [расрдити се] наљутити се: Јовану се дружба насрчила

(ber Rranfheit), impetus, tentatio. наступање, п. баš Darauftreten, calcatio. наступати, наступам, v. impf. 1) barauftreten, calco. 2) Кудгод наш домаћин и његова Дјеца из дома поступали, свуда на срећу наступали! (у здравици). vide [cf.] наилазити.

насуво [на суво], [umfonft, ofne &ntgelt, frustra,] н. и. [платио,] дужан.

настава, f. (у Паштр.) ber Unterricht, institutio: Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке наставак, наставка, m. ber njaß, adjunctum. | наступити, настӳпим, v. pf. barauf treten, calco. [ef. накаламак, наперак 2]. наставање, п. баз Bobnen, habitatio. наставати, наставам, v. impf. wohnen, habito: гдје наставаш сад? [vide пребивати]. наставити, вим, v. pf. 1) anfeßen, hinzujeßen, ad-| jungo. [cf. надоставити, накаламити 2].

2) н. п. казан, ben Reffel über baš veuer jeben,
impono, superpono. [cf. навјесити].
наставити се, вйм се, v. r. pf. fich barauflegen,
unternehmen, aggredi: на што се он настави,
оно не ће остати несвршено.
настављање, n. 1) Mnjeßen, adjunctio. [cf. на-
Достављање]. 2) das Darüberjeßen, super-
positio.
настављати, љам, v. impf. 1) anjeßen, anftüđen,
adjungo. [cf. надостављати]. 2) казан,
übers Feuer sehen, superpono.
настајавање, n. bie Muffiht, inspectio, attentio.
[cf. настојање].

настајавати, стајавам, v. impf. bie Wufficht fih=
ren, attendo. cf. [2 настајати,] настојати.
настајање, п. баз Derantomтен, adventus.
1. настајати, јêм, v. impf. anfangen, coepisse:
настаје зима, љето, зло вријеме.

2. настајати, стојим, v. impf. bie ufficht führen,
attendo, adsto [vide настојавати]: Сви на-
стоје да тебе откупе

настанити, настаним, v. pf. unterbringen, col-
loco: Хоћу л' наћи стања у Костуру Да
настаним ову сиротињу
настанути, нём, vide настати.
настање, п. (у Боци) vide постање: Је ли гр'оте

Он је био брука од настања

насукати, насӳчём, v. pf. н. п. цијев (и много цијеви), anwinben, agglomero.

насукати се, насӳчём се, ѵ. г. pf. (у Дубр.) насукала се лађа, т.ј. насадила се, насјела, sizen bleiben (vom Schiffe), insidere arenae. [vide насјести 1].

насулити се, лим се, v. r. pf. vide [1]намирити се.

насуморити се, рй се, v. r. pf. fih umwölfen, obnubilor: насуморило се (кад се дању као смркне). cf. [нахуморити се, стуштити се,]

натуштити се.

насумце, auf Serathewohl, temere [cf. сумице]:

погодио насумце. насупрот, entgegen, contra. насусрет, (на сусрет) (cf. сусрет) 1) in entge= gengejebter Richtung, ex opposito, н. п. био га буздованом насусрет, т. ј. један пут у прси па онда у леђа. 2) entgegen, obviam. насути, наспём, v. pf. anjütten, affundo. насушити, насушим, v. pf. in Renge börren,

torreo.

натакање, п. баз @infßenten, infusio.
натакати, натачем, v. impf. einenten, infundo.
[натакнути, нем, vide натаћи; види s. v. нат-
нути.]

натанчити, чим, v. pf. (у Дубр.) vide [1 на-
вести 1] натентати.

натапање, п. 1) баз _meljen in Renge, liquatio. 2) das Tränken, vò imbuere.

и је ли срамоте Зачуло се од настања св'јета | натапати, натапам (натапљем), v. impf. 1) in Menge schmelzen, liquo. 2) tränken, imbuere liquore, н. п. крпу лојем, кришку хљеба у масти и т. д.

настати (cf. настанути), станем, v. pf. beginnen,
berbeifommen, advenio [cf. обратити 2]: на-
стала година, зима, љето, мјесец, дан; вла-
дање чије и т. д.

настојање, n. vide настајавање.
настојати, јим, v. impf. (на Задварју) старати
се око шта. vide настајавати.
настојник, т. ber Wuffeђer (3. 3. bei sen dhwei=
nen), qui attendit: Око њих су многи настој-

ници

настран, а, о, (у Ц. г.) осим осталијех људи, ein Sonderling, qui omnia alio modo facit. настрети, (ист.) настрем, (настро, настрла) настријети, (јуж.)} v. pf. beftreuen, consternere: настрити, (зап.) Под њом света постеља,

Сваког цвећа настрта настрешница, f. vide надстрешница.

натаћи [натакнути], натакнем, (натӑкох, натаче,
натакао, натакла) v. pf. [cf. натнути] 1) оп-
[pießen, figo. [cf. наврнути 2, навријети 3].
2) капу на главу, quffteđen, impono.
натаћи се, натакнем се, ѵ. г. pf. berborfommen,
existo, cf. [vide] истаћи се: Натаче се сва-

тах шест стотина

наташте, (у Сријему) vide наште [срца]. cf.

ташт.

1. натег, м. (поред Саве и поред Дунава). Кад излије вода, те коњи не могу лађе да вуку, онда се свеже ленгер накрај дугачка ужа, којега други крај остане на лађи на се однесе напријед и баци у воду, потом момци поврх лађе тегле уже и скупљају га у чамац

док лађу не дотјерају до ленгера; и то се каже: вући лађу на натег. Мјесто ленгера може се уже привезати и за какво дрво крај

воде.

тегача.

2. натёг, т. 1) (у Сријему) vide [2 натега] на2) (у Барањи) некакав плав цвиjer, Art Pflanze, herbae genus.

1. натега, f. н. п. с натегом, fnapp, mit ìü, faum, vix, anguste.

натиривати се, тирујем се, (зап.) vide натјеривати се.

натискати, кам, v. pf. anjtopfen, infarcio. натискивање, n. baš Dinanbrüden, protrusio. натискивати, тискујем, v. impf. binanbrüden, protrudo.

натискивати се, тискујем сe. v. r. impf. за ким, sich aufmachen und einem nachseßen, insequor.

2. натега, f. [cf. 2 натег 1, натегача] 1) бет | натиснути, нём, (натиснух, натисну и натискох, Deber, sipho. [cf. тиква 1в; теглица, хајдук 3]. натиште, натиснуо, натиснула и натискао, 2) од гвожђа или од гвожђа и од дрвета натисла) v. pf. 1) н. п. лађу на воду, Біnначињена справа, којом се обручи натежу на andrücken, protrudo. 2) los lassen um einen буре, біе Неізіђe. [cf. натегач]. 34 verfolgen, impello: За њом Мујо натиште натегач, натегача, m. vide [2] натега [2] и на- Богата

тегача.

натегача, f. vide [2] натега.
натегачица, dim. v. натегача.
натегљај, m. ein Ehlud, Xrunt, potio semel
hausta.

натиснути се, нём се, ѵ. г. pf. за ким, einem nachseßen, insequi aliquem.

натицање, п. 1) баз пріеßеn, fixio. 2) баз
Anstecken, fixio.
натицати, тичём, v.
[cf. набијати 2].

impf. 1) anjpießen, figo.
2) anstecken, figo.
(cf. [vide] нагнати) 1)
binantreiben, adigo, н. п. говеда на воду.
2) nöthigen, impello.

натегнути, натêгнём, v. pf. anzießen, attraho,
adstringo: натегао бардак да пије; натегао | натјерати, рам, v. pf.
пушку нањ, т. 3. у један пут је и запео и
обрнуо нањ.

натежица, f. dim. v. натега.

натезавица, f. (у Боци) кад човјек тешко иде напоље, angejtrengter tuhlgang, alvus astricta. | натезање, п. 1) баз Ünzieђen, astrictio. - 2) das Anstrengen, astrictio. 3) das knappe Leben, vita indiga, misera. [cf. намицање 3]. натезати, натежем, v. impf. 1) angieben, ad

stringo, н. п. чизму, чарапу; пушку на кога. 2) fnapp austommen, parvo (anguste) vivo: како живи? натеже. 3) с ким, н. п. с рђавијем другом, мучити се, fich abmüßen, laborare. [cf. намицати 3]. натезати ее, натежем се, ѵ. г. impf. 1) fid anftrengen, contendo. 2) клипка. cf. клипак. натенани (на тенани), bequem, ungeftört, commode.

натентати, там, v. pf. perleiten, tento, induco:
који га ђаво натента на то! [vide 1] на-
на то! [vide 1]на-
вести [1], cf. навратити.
натерати, рам, (ист.) vide натјерати.
натерати се, рам се, (ист.) vide натјерати се.
натеривање, п. (ист.) vide натјеривање.
натеривати, терујем, (ист.) vide натјеривати,
натеривати се, терујем се, (ист.) vide натје-

ривати се.

натећи, течём, v. pf. 1) genug ermerben, satis

conquiro: Ако не начува, не натече. 2) натекла му глава, and wellen, intumesco. cf. [vide] отећи [1].

натикача, f. (у Лици) као приглавак, што се
натиче на ногу мјесто навлачака. vide на-
зувак.

1. натирати, рам, (зап.) vide натјерати.
2. натирати, рем, v. impf. [von] vide натрти,
натирати се, рам се, (зап.) vide натјерати се.
натиривање, п. (зап.) vide натјеривање.
натиривати, тирујем, (зап.) vide натјеривати.

contego desuper.

наткучивање, п. баз barüber Beugen, inclinatio. наткучивати се, кучујем се, v. r. impf. jih barüber beugen, inclinare se desuper. [vide наклањати се]. cf. надносити се.

наткучити се, наткучим се, v. r. pf. н. п. над
рупу, над бунар, fih barüber beugen, desuper
se inclinare, cf. [vide] наднијети се.
натмурити се, (натмурити се), натмурим (на-
тмӯрӣм) се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide [на-
мрштити се] намргодити се: Натмурио
се као да су му краве посале.

натмушити се, шим се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide
[намрштити се] натмурити се.
натнути, нӑтнем, (натнух, натну и наткох,
наче) v. pf. vide [натаћи] натакнути.

натоварити, рим, v. pf. belaben, onero. [cf. на-
крцати, укрцати].
[натоварити се, v. r. pf. fih belaben, oneror; | натприповедати, поведам, (ист.)

treffen, nendo vinco: Која уме све натирести

види s. v. набалати се.] натопити, натопим, v. pf. 1) in Menge meljen, liquo. - 2) tränten, imbuo liquore, н. п. крпу лојем, кришку хљеба у масти. натопрчити се, топрчим се, ѵ. r. pf. aulaufen, incurro: Ко трчи, он се натоирчи. наторити, наторим, г. pf. anmiten, stercus facio (bom 23ieh). cf. тор.

натоскати, кам, v. pf. коња у таљиге, zurüd= stoßen, retrudo.

наточити, наточим, v. pf. einenfen, infundo. натпевање, п. (ист.) vide натпијевање. 1.натпевати, натпевам, (ист.) vide натпије

вати.

2. натпевати, вам, (ист.) vide натијевати. натпевати се, натцевам се, (ист.) vide натпијевати се.

натпивање, п. (зап.) vide натпијевање.

1. натпивати, натпивам, (зап.) vide натпије

вати.

2. натпивати, вам, (зап.) vide натпјевати. натпивати се, натпивам се, (зап.) vide натпијевати се.

натпијање, п. bie Zrintwette ober ber Gieg im Trinken, sponsio aut victoria bibendi. натпијати, натийјам, v. impf. зи hanben trin-| fen, vinco bibendo.

натпијати се, натпијам се, ѵ. г. impf. eine Zrint
wette eingehen, contendo bibendo.
натпијевање, п. (јуж.) біе Singwette, инð бег
Gieg im Singen, sponsio aut victoria cantus.
натпијевати, натпијевам, v. impf. (јуж.) im
Singen übertreffen, vinco cantu.

натпијевати се, натпијевам се, v. r. impf. [јуж.]
eine Singwette eingehen, contendo cantu.
натпис, т. біе Mufjərift, inscriptio.
натписати, натпйшем, v. pf. 1) barauf freiben,
inscribo. 2) im Schreiben übertreffen, scri-
bendo vinco.

натписивање, п. 1) баз über reiben, inscrip-
tio.

Преље

v. pf. im Erzählen übertref=

натприповидати, повидам, (зап.)
натприповиједати, повиједам, (јуж.))
fen, vinco narratione. [cf. натпричати].
натпричати, натпричам, vide натприповиједати.
натра, f. 1) vide разбој 1. 2) оно што жене

у један пут поврате с горњега вратила (откала
сам једну натру, или двије).

натраг, (на траг) zurüd, retrorsum [cf. назад
(назада) 1, насе, узнатраге, уназад, унатраг]:
отишао натраг; натраг!

натрага, f. (у Ц. г.) ber птиd3, suboles: Боља
Wnwudh3,
је истрага, него рђава натрага.
натрагати се, гамо ce, v. r. pf. (у Ц. г.) vide
народити се.

натрагођа, m. ber rüdwärtß gebet, retromeator
(de cancro) [vide рак]: Курвин натрагођа -
натрапати, пам, v. pf. vide набасати, нага-
зити [1].

натрашке, rüdlings, retrorsum, rüdwärt3, retrorsum [cf. нагуске, назадачке]: Иде му посао натрашке, retrograde.

| натргати, гам, v. pf. in Menge pflüđen, decerpo. натреник, м. добро натрвен и чврст сомун (у

Србији и у Босни по варошима), eine Wrt bite Brot, panis genus. cf. боцман. натресивати, тресујем, v. impf. [ѵ. натрести]: Бијелијем зубом натресује

-

натрести, тресём, v. pf. in lenge berabütteln,
decutio, н. п. шљива, ораха.
натрица, f. dim. v. натра.
натрейвање, п. baš Mnlaufen, incursio. [cf. на-
трчавање 3].

натркивати, тркујем, v. impf. anfallen, incurro,
[vide] наваљивати [3], cf. нападати: На-
тркује као зима на гола Турчина.
натркушица, f. vide налетица.

1. натрљати, натрљам, v. pf. reiben, anreiben, affrico.

2. натрљати, љам, v. pf. vide [нагазити 1]

набасати.

- 2) bic hreibewette ober ber Sieg im| натрољати, натрољам, v. pf. н. п. пун тур, Schreiben, sponsio aut victoria scripturae. натписивати, писујем, v. impf. 1) über[reiben, 2) im Schreiben übertreffen, vinco

inscribo. scriptura. натписивати се, писујем ce, v. r. impf. eine Schreibewette eingehen, certo scriptura. натпити, натпијем, v. pf. zu hanben trinfen, vinco bibendo.

натијевати, вам, v. pf. (јуж.) überfingen, cantu vinco.

onomatop. (scherzhaft) cum strepitu concaco. натрошити, натрошим, v. pf. 1) bröfeln, intero, н. п. натроши мало хљеба у млијеко. cf. надробити. - 2) genug tränfen, potu satiare, cf. натрошити се [2]: Донеси ми јоште мало вина, Да натрошим себе и Шарина натрошити се, натрошим се, v. r. pf. чега, 1) genug verschwenden, satis dissipasse. 2) вина, fid) fatt trinfen, satis bibisse [cf. натрошити 2]: Када су се натрошили вина

натпредање, п. біе Špinnwette unb ber Sieg im | натрпати, пам, v. pf. anbäufen, accumulo. Spinnen, sponsio aut victoria nendi. натпредати, натпредам, v. impf. im Spinnen übertreffen, nendo vinco.

натпредати се, натпредам се, v. r. impf. cine Spinnwette eingehen, contendo nendo. натпрести, натпредём, v. pf. im Spinnen über

натрти, натрем, (натрх, натр, натро, натрла) ѵ. pf. in Menge anreiben, scindo, н. п. роткве. Натрти коме рена под нос. 2) н. п. погачу, кад се мијеси, аmmen fneten, condepso, subigo. натрћити се, натрѣйм се, ѵ. [r.] pf. vide нагузити се.

натрунити, натрӳним, v. pf. 1) Splitter hinein-
werfen (3. 3. in3 Bafjer), assulis turbo. [cf.
нарушити 2]. — 2) коме, т. ј. учинити што
неповољно: И дару је натрунио око
натруо, рула, ло, angefault, subputridus.
натрчавање, п. 1) баз пlaufen, incursio.
2) Uebereiten, praecipitatio. - 3) vide натр-

кивање.

рити се: натуштило се (mit unб обие, вријеме). cf. стуштити се.

натфатити, тим, vide натхватити : Сав му Нови кула натфатила

натхватити [надватити, натфатити], тим, v. pf. überfteigen, supero. cf. [vide] надвисити. наѣање, n. vide ноћивање.

навати, наһам, vide ноћивати: Зна Кадрија ђе нака галија

наве, наһава, (cf. [млаһве,] навће) f. pl. 1) бег Brottrog, Badtrog, alveus panarius: Попише нам из бачава пиво, Поједоше из наћава 2) (у Дубр.) свако корито (на ве од круха; што се перу кошуље, и т. д.). наквенице, f. pl. баз Seftell eines Brottroge, sponda alvei panarii. [vide ногачи]. cf. ногари.

натрчавати, трчавам, v. impf. 1) anlaufen, in-
curro. 2) sich übereilen, praecipito. 3)
vide [наваљивати 3] натркивати.
натрчати, чим, v. pf. 1) anlaufen, incurro, н.
п. на јаму, на мене.
мливо
2) sich übereilen, prae-
cipito. 3) im Laufen übertreffen, currendo
supero: Он натрча три стотин Маџара
натрч на прч, (одговорио Циганин, или Ци-
ганка, кад су га питали, како ће му надјести
име дјетету).

натуживање, п. баз Drängen (zur Rothburft), necessitas.

натуживати, тужује, v. impf. brängen (zur RothSurft), urgeo. [vide наваљивати 6].

наћвице, f. pl. 1) dim. v. наћве. 2) (у Сријему) половина обла расцијепљена дрвета, по коме су издубене долине, у које се меће хљеб кад се размјешује, и на коме се послије у пећ носи (у Биограду: пинокот). наћерати, рам, (јуж.) vide натјерати.

натужити, жи, ѵ. pf. коме, brängen, urgeo (jur | наћерати се, рам се, (јуж.) vide натјерати се. Notyburft). cf. [vide] навалити [6].

натукнути, нём, v. pf. коме што, као нагови-
јестити, гукнути, anbeuten, indico.
натупијерка, f. (у Дубр.) некакво дрво и род
с њега, eine Art Baum unð Srucht bavon, arbo-|
ris genus [prunus armeniaca L.?].
натура, f. баз Raturell, indoles: рђаве натуре
човјек. cf. [vide] ћуд [1].
натурање, п. vide набацивање.
натурати, натурам, 1) v. impf. vide набаци-
вати. 2) v. pf. vide набацати.
натурити, рим, v. pf. vide наметнути.
натурити се, рим се, v. r. pf. fih baran maфen,
accingi [vide наметнути се]: Одатле се на-
тури хаџија
Пак се на њу просци на-|
турише
натуткати, кам, [v. pf.]
натући, тӳчём, v. pf. 1) Renge ftofjen, jdila=
gen, macto, contundo. 2) н. п. капу на
главу, feft anmadhen, figo. 3) mit Mühe he-
raußbringen (etwas fchlecht gej riebenes), extundo: |
једва сам натукао. 4) натучен је н. п.
приповиједака, т. ј. пун.
натући се, тучём се, v. г. pf. [1)] fich voll an-
freffen, impleo ventrem [vide најести се]:
Привуци се, па се натуци. 2) кога, і
fatt einen jolagen, contundere: гдје га се не
натукох!

-

vide надршкати.

in

-

наћеривање, п. (јуж.) vide натјеривање. наћеривати, һерујем, (јуж.) vide натјеривати. наћеривати се, Һерујем се, (јуж.) vide натје

ривати се.

наћи, нађем, (нађох, нашао, нашла) v. pf. [cf. најти] 1) finben, invenio. 2) (по југоз. кр.) нађе снијег, киша, роса, т. ј. паде (из неба на земљу), [фneien, regnen, cadere: Из облака тија роса нађе Бјеше ведро па се наоблачи, Из облака тија киша нађе, Нађе киша љетна поросица 2) treffen, offendo, [vide десити] cf. задесити: Нашла га биједа на суху путу; Већ ево ме тешка болест

нашла

наћи се, нађем сe, v. r. pf. 1) fid finben, sum: нашао се у чуду; Смиљанићу! дома дер се нађи 2) нашло се дијете, zur Belt fommen, nasci: У мог сина слијенца Гргура, У њега се мушко чедо нађе 3) ти си се нашао то да учиниш, herportreten, existo. наһордисати[*], дишем, v. pf. mit ©äbel perfeђengladio instruere: Оружани и накордисани нађулити, наһулим, v. pf. т. ј. уши, рівен, arrigo.

наудити, дим, v. pf. Böješ zufügen, malo afficio. наўзети се, наузмем се, ѵ. г. pf. н. п. зиме, т. ј. врло озепсти, erfrieren, frigesco. наўзимати, мам (мљем), v. pf. in Menge nehmen,

sumo.

натуцак, цка, m. (у Сријему) тврдо јаје који-
јем се друга јаја разбијају (о ускрсу). cf. наузнак,
тучак [2].
наузнако,
натуцање, п. баз Deraußbringen, extricatio. наўзначице,
натуцати, натўцам, v. impf. 1) mit Mühe he- наук, m.) 1)
rausbringen (z. B. etwas Geschriebenes), vix eruo. нáука, f.)
2) н. п. натуца Њемачки помало, gebro-
chen sprechen.
натуштити се, тим се, v. r. pf. vide насумо-

rücklings, auf den Rücken, supinus: наопако и наузнако!

біе Sehre, ber Unterrit, disciplina. 2) то је наука, баš ift (nicht na türliches Vedürfniß, sondern) Angewohnheit, con

suetudo, assuetudo.

науман, мна, мно, vide [намјеран] накан.