Page images
PDF
EPUB

наслйдити се, наслӣ дйм се, (зап.) vidе насли- насмихнути (насминути] се, нём се, (зап.) vide једити се.

насмјехнути се. наслиднив, п. (зап.) vidе нашљедник.

наемјенути се, нём се, vidе насмјехнути се. наслидовање, т. (зап.) vidе нашљедовање. hacujexúbâie, n. das Anlächeln, arrisio. наслидовати, дујем, (зап.) vidе нашљедовати. | насмјехивати се, смјехујем се, v. r. impf. ап. наслидство, п. (зап.) vidе нашљедство.

Кафе\n, subrideo [cf. насмијавати се): А денаслиједити, наслиједим, v. pf. (јуж.) (у Нов. снијем брком насмјехује 3abjery) erben, hereditate accipere.

насмјехнути (насмјенути] се, нём се, v. r. pf. наслиједити се, наслиједим се, у. r. pf. auf (jyk.) lächeln, subrideo.

fontment, existere: Те се опет свијет насли- наеновати, наснујем, v. pf. in tenge aufsieben, једи

(telas plures) ordior. наслон, m. bebetter Bang, C форреn, tectum suf-| насолити, насолим, v. pf. 1) einjaljen, salio, fultum. .

saliendo paro, н. п. доста рибе. 2) jalzen, наслонити, наслоним, у. pf. anlebite, inсlino.

salio, sale conspergo, н. п. сланину. наслоњање, т. vіdе наслањање.

насочити, насочим, v. pf. 1) einratben (з. В. наслоњати, њам, vidе наслањати.

einem eine Braut), suadeo ducendam. 2) (у наслужити, наслужим, v. pf. 1) н. п. чангу

Ц. г.) anjeigen, indico, cf. [vide] проказати: buha, darreichen, fredenzen, ministro. 2) годину (или погођено вријеме), роll bіеnеп, f- наспівати се, наснавам се, yr. pf. jih jаtt

насочио брата. cf. сок. nirе ѕеrvіtіа. [vide] дослужити, cf. ислу- насипати се, сийм се, Schlafen, satis dor

жити. наслўтити, наслутим, v. pf. erpropbeзeie, eras-| наслети, наспе, (ист.) v. pf. коме што, plok:

misse. [cf. надоспати). пеп, ominando assequor : Слути, слуто, на

наепити, насий, (зап.) слутикеш. наслушати се, там се, v. [r.) pf, jis fatt boren, насијети, наспије, (јуж.)) spem accidit: нешто auscultando satior.

му наспје. насљеднив, т. vіdе нашљедник.

наспорити, наспорим, v. pf. geceiben тaben, er: насљедство, п. vіdе нашљедство.

giebig machen, prospero, diuturnum reddo: Aa насљедовање, п. vіdе нашљедовање.

Бог наспори! насљедовати, дујем, vidе нашљедовати.

наспрам, (у војв.) vide према [1]: А кад бунасмейвање, п. vіdе насмехивање.

деш насирам двора мога насмейвати се, смеујем се, vidе насмехивати се.

Насрадин (хоца), т. бer (Sutenjpiegel, nom. наемејавање, п. (ист.) vidе насмијавање.

propr. hominis lepide ineptientis. Hapoa nam насмејавати, смејавам, (ист.) vidе насмијавати.

приповиједа много којешта смијешно од Нанасмејавати се, смејавам се, (ист.) vidе насми срадин-хоре, а и у пословицама га спомиње, јавати се.

н. п. као Насрадин-хора (кад ко што ради насмејати, јем, (ист.) vidе насмијати.

наопако); Промеће се као хора кроз поњаву, насмејати се, јем се, (ист.) vidе насмијати се.

и т. д. Приповиједа се заиста да је у Тунасменути се, нём се, vidе насмехнути се.

рака био некакав учен човјек који се звао насмехивање (насмеивање), п. (ист.) vide нa

Насрадин-хора. смјехивање.

насрати, серём, у. pf. pplljeipen, concaco. насмехивати се, смехујем се, [насмеивати се] насрдити, насрдим, v. pf. vіdе расрдити: Па (ист.) vidе насмјехивати се.

насрди себе и дорина насмехнути [насменути) се, нём се, (ист.) vidе насрдити се, насрдім се, . г. pf. (у Боци) насмјехнути се.

vidе расрдити се: Но се Турчин насрдио наемијавање, п. (јуж. и зап.) Sag 21nlächeln, ar љуто

А Јован се добро насрдио risio.

наерёд, (ист. и јуж.) тіttеn іn -, in mеdio — насмијавати, смйјавам, v. [im]pf. (јуж. и зап.) насрид, (зап.) Л[cf. сред, среди, усред): zum Lachen bringen, risum movere.

насред куће, насред села и т. д. наемијавати се, смйјавам се, (јуж. и зап.) у. е. насркати се, насчём се, т. г. pf, ji) апjliir.

impf. ha kora, anlächeln, adrideo [vide hacuje fen, sorbendo satior.

хивати се): Деснијем се брком насмијава наерљати, љам, v. pf. vide нaгaзити 1. насмијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) кога, зит насрнути, насрнём, v. pf. Srіbеr bеrfallet, cum Lachen bringen, risum movere.

impetu impingo.

. насмијати се, јем се, у. r. pf. (јуж. и зап.) насртало, т. који насрће на другога, Ser gern

1) anlachen, adrideo. 2) fich jatt lachen, risu über einen herfällt, qui in alios invehi amat. satiari.

cf. насртач. насминути се, нём се, vidе насмихнути се. насртање, п. Заз реrfallen über еtmas, impetus. насмихйвање, т. (зап.) vidе насмјехивање. насртати, срhем, v. impf. на кога, über Cinen насмихивати се, сміхујем се, (зап.) vide нa bеrfallen, cum impetu aggredior. [cf. срљати). смјехивати се.

настан, сртача, m. vіdе насртало.

насртача, f. ein rauenѕіmmer Sag gern über an» | настршити се, настршим се, v. [r.] pf. vide

dere herfällt, mulier in alios invehi amans. накостријешити се. насртљив, а, о, gern über anѕеrе bеrjаlеnѕ, in наступ, m. н. п. у глави, у трбуху, Ser 24nfall alios invehi amans.

(der Krankheit), impetus, tentatio. насрчити се, насрчим се, v. r. pf. (по југоз.) наступање, п. баз Фаrаujtreten, calcatio.

кр.) vide [расрдити се) наљутити се: наступати, наступам, v. impf. 1) Sarauftretеп, Јовану се дружба насрчила

calco. 2) Кудгод наш домаћин и његова настава, f. (у Паштр.) Sеr iИnterrit, institutio: Ни дјеца из дома поступали, свуда на срећу на

сиротну ћецу твоју Без наставе и науке стували! (у здравици). vide [cf.] наилазити. наставак, наставка, m. Ser 21njag. adjunctum. наступити, наступим, v. pf. Sarauf trеter, calco. [cf. накаламак, наперак 2].

насуво [на суво], [umijonijt, ohne Cntgelt, fruѕtrа, ) HacTábâbe, n. das Wohnen. habitatio.

н. а. [платно, дужан. наставати, наставам, y. impf. Dobnet, habito: наеў кати, насӯчём, v. pf. н. п. цијев (и много гдје наставаш сад? [vide пребивати).

цијеви), аптiпбеп, аgglomero. наставити, вим, v. pf. 1) апjеkеn, bingujegent, ad- насувати се, насӯ чём се, v. r. pf. (у Дубр.)

jungo. [cf. надоставити, накаламити 2]. насукала се лађа, т.ј. насадила се, насјела, 2) н. п. казан, Sen Rejjel über Sag feuer jegen, fißen bleiben (vom Schiffe), insidere arenae. (vide impono, superpono. [cf. навјесити).

насјести 1]. наставити се, вим се, т. r. pf, jih Sarauflegen, насулити се, лям се, v. r. pf. vide [1] намиunternehmen, aggrеdi: на што се он настави,

рити се. оно не ће остати несвршено.

наеуморити се, рӣ се, v. r. pf. fіф иттölter, настављање, п. 1) 2Injegen, adjunctio. [cf. на obnubilor: насуморило се (кад се дању као

достављање]. 2) das Darüberjeßen, super сиркне). cf. [нахуморити се, стуштити се,) positio.

натутити се. настављати, љам, v. impf. 1) апjеgеt, anituten, насумце, auf Bеrаthеmоbt, tеmеrе [cf. сумице):

adjungo. [cf. на достављати]. 2) казан, погодио насумце. übers Feuer jeßen, superpono.

насупрот, entgegelt, contra. настајавање, n. Sіе 2lujjikt, inspectio, attentio. | насусрет, (на сусрет) (cf. сусрет) 1) in entge[cf. настојање).

gengejekter Richtung, ex opposito, 1. 1. Ono ra настајавати, стајавам, v. impf. Sіе 24ujjidt füb буздованом насусрет, т. ј. један пут у прси

re, attendo, cf. [2 настајати, настојати. па онда у леђа. 2) entgegen, obviam. настајање, п. Жаз феrаutоmоtеi, adventus. насӯти, наспём, v. pf. апјфütten, affundo. 1. настајати, јем, v. impf. anfange, coepisse : насушти, насӯшим, v. pf. in lenge Sörren, настаје зима, љето, зло вријеме.

torreo.

. 2. Hacrajatu, crėjîlm, v. impf. die Aufsicht führen, határâne, n. das Einschenfen, infusio.

attendo, adsto [vidе настојавати]: Сви на- натакати, натачём, v. impf. einjbеntеnt, infundo. стоје да тебе откупе

[натакнути, нем, vidе натаћи; види s. v. натнастанити, настаням, v. pf. mterbringen, col нути.]

loco: Хоћу л' наћи стања у Костуру да натанчити, чим, v. pf. (у Дубр.) vide [1 нанастаним ову сиротињу

вести 1) натентати. настанути, нём, vide нaстaти.

нaтaпaње, п. 1) Sag фтеlјеn іn tetge, liquaнастање, п. (у Боци) vidе постање: Је ли гр'оте tio. 2) das Tränken, imbuere. и је ли срамоте Зачуло се од настања ев'jeтa нaтaпати, наташам (натапљём), v. impf. 1) in Он је био брука од настања

Menge schmelzen, liquo. -- 2) tränken, imbuere настатн (cf. настанути), станём, v. pf. bеgіnnеп, liquore, н. п. криу лојем, кришку хљеба у

bеrbeitone, advenio [cf. обратити 2): на масти и т. д. стала година, зима, љето, мјесец, дан; вла- натаћи [натакнути], натакнем, (нaтaкox, натъче, дање чије и т. д.

натакао, натакла) v. pf. [cf. натнути] 1) апнастојање, п. vіdе настајавање.

jpiepen, tigo. [cf. наврнути 2, навријети 3]. – настојати, jйм, v. impf. (на Задварју) старати 2) капу на главу, aufjtecten, impono. се око штa. vіdе настајавати.

натаһи се, натакнём се, v. r. pf, bеrроrfoтттеп, háctôjHÂK, m. der Aufseher (8. B. bei den Schwei existo, cf. [vide) истаћи се: Патаче се сва

пет), qui attendit: Око њих су многи настој тах шест стотина ници

нaтaште, (у Сријему) vide нaште [срца]. cf. настран, а, о, (у ц. г.) осим осталијех људи,

ein Sonderling, qui omnia alio modo facit. 1. натег, т. (поред Саве и поред Дунава). Кад настрети, (ист.) настрём, (настро, настріла) излије вода, те коњи не могу лађе да вуку, настријети, (јуж.); v. pf, bejtrенен, соnѕtеrnere: онда се свеже ленгер накрај дугачка ужа, настрити, (зап.) Под њом света постеља, којега други крај остане на лађи на се одСваког цвећа настрта

несе напријед и баци у воду, потом момци настрешница, f. vіdе надстрешница.

поврх лађе тегле уже и скупљају га у чамац

[ocr errors]

тегача.

тегача.

[ocr errors]

док лађу не дотјерају до ленгера; и то се | натиривати се, тйрујем се, (зап.) vidе натјекаже: вући лађу на натег. Мјесто ленгера ривати се. може се уже привезати и за какво дрво крај натискати, кам, v. pf. апjtopfen, infarcio. воде.

HaTuckúbâie, n. das Hinandrücken, protrusio. 2. натёг, т. 1) (у Сријему) vide [2 натега] на- натискивати, тискујем, v. impf. binanmrüter,

2) (у Барањи) некакав плав цви protrudo. . jer, Art Pflanze, herbae genus.

натиевивати се, тискујем се. v. r. impf. за 1, нaтeгa, f. н. п. с натегом, fnapp, mit tube, KHM, sich aufmachen und einem nachießen, insetaum, vix, anguste.

quor. 2. натега, f. [cf. 2 натег 1, натегача) 1) беr натиснути, нём, (натиснух, натисну и натискох, beber, sipho. [cf. тиква 1в; теглица, хајдук 3]. натиште, натиснуо, натиснула и натискао,

2) од гвожђа или од гвожђа и од дрвета натисла) v. pf. 1) н. п. лађу на воду, binначињена справа, којом се обручи натежу на andrücen, protrudo. 2) los lasjen um einen буре, бie Reijiiebe. [cf. натегач).

3u perfolgen, impello: За њом Мујо натиште натегач, натегача, т. vide [2] натега [2] и на Ђогата

натиснути се, нём се, v. r. pf. за вим, еіnет натегача, f. vide [2] натега.

nachseßen, insequi aliquem.

. натегачица, dim. р. натегача.

натицање, п. 1) Ваз 21пjpieper, fixio. —

2) за Håterdâj, m. ein Schluck, Trunf, potio semel Aujtecten, fixio. hausta.

натицати, тичём, v. impf. 1) апjpiepen, figo. Hatérhyth, HàTêrhêm, v. pf. anziehen, attraho, [cf. набијати 2]. 2) anstecken, figo.

adstringo: натегао бардак да није; натегао натјерати, рам, v. pf. (cf. [vide) нагнати) 1) пушку нањ, т. і. у један пут је и запео и binantreiben, adigo, н. п. говеда на воду. обрнуо нањ.

2) nöthigen, impello. натежица, f. dim. р. натега.

натјерати се, рам се, v. r. pf. (југоз.) на кога, натезавица, f. (у Боци) кад човјек тепіко иде anfabre, invеhоr. cf. [vide) нагнати се [1].

напоље, angejtrengtеr &tublgаng, alvus astricta. натјерйвање, n. (југоз.) 1) баз фіnаntreiben, adacнатезање, п. 1) Ваз 21siebent, astrictio. — 2)

tio. 2) das Nöthigen, adactio. das Anstrengen, astrictio. 3) das knappe Les

Anfahren, invectio (in aliquem). ben, vita indiga, miѕеrа. [cf. намицање 3]. натёзяти, натёжём , v. impf. I) angieben ad- натјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) (сі.

[vide) нагонити) 1) antreibet, adigo. — 2) stringo, н. п. чизму, чарапу; пупку на кога.

nöthigent, adigo. 2) fuapp auskommen, parvo (anguste) vivo: како живи? натеже. 3) с ким, н. п. с

натјеривати се, тјерујем се, v. r. [im jpf. (ју

r03.) 1) anfahren, invehor. - 2) einander überрђавијем другом, мучити се, jih abmüben, laborare. [cf. намицати 3].

bieten (bei der Lizitation), quo licente contra натезати ее, натёжём се, v. r. impf. 1) ji) ап- | наткати, начём (наткам), v. pf. eine lenge pe

liceri. strengen, contendo. 2) клипка, cf. клипак.

beit, texendo paro. натенани (на тенани), bequет, инgejtört, com

наткачити, чій м, v. pf. као надмудрити, über: mode. . натентати, там, v. pf, perfeite, tеnto, induco :

treffen, supero. који га ђаво натента на то! [vide 1]на- наткривати, ніткривам, v. impf. pоn оbеп зи

нaткривање, п. Заз зидеde, contectio. вести [1], cf. навратити. нaтeрати, рам, (ист.) vidе натјерати.

decen, desuper contego. нaтeрати ее, рам се, (ист.) vidе натјерати се. І наткрити, наткријем, v. pf. Dоn оbен зидеdеп,

contego desuper. натеривање, п. (ист.) vidе натјеривање. натеривати, терујем, (ист.) vidе натјеривати. І наткучивање, п. баз баrüber 23eugen, inсlіnаtіо. натеривати ее, тёрујем се, (ист.) vidе натје- наткучивати се, кўчујем се, v. r. inpf. jid

darüber beugen, inclinare se desuper. [vide haривати се. натећи, течём , v. pf. 1) genug erperben, satis

клањати се). cf. надносити се. conquiro: Ако не начува, не натече. 2)

наткӱчити се, наткӯчим се, у. r. pf. н. ш. над натекла му глава, аnjmeleit, intumesco. cf. рупу, над бунар, jih sariiber beugen, dеsuper [vide) отећи [1].

ѕе inсlinare. cf. [vide) наднијети се. натикaчa, f. (у Лици) као приглавак, што се натмурити се, (натмурити се), натмурим (нанатиче на ногу мјесто навлачака. vіdе на

тмӯрім) се, v. r. pf. (у ц. г.) vide [назував.

мрштити се] намргодити се: Натмурио 1. натирати, рам, (зап.) vidе натјерати.

се као да су му краве посале. 2. натирати, рем, v. impf. [pon) vidе натрти. натмушити се, шим се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide натирати се, рам се, (зап.) vidе натјерати се. [намрштити се) натмурити се. натирйвање, п. (зап.) vidе натјеривање. натнути, натнём, (натнух, натну и наткох, натиривати, тйрујем, (зап.) vidе натјеривати. наче) v. pf. vide [натаћи) натакнути.

вати.

вати.

натоварити, рим, v. pf. belabet, onero. [cf. на treffeit, pendo vinco: Која уме све натирести крцати, укрцати).

прење [натоварити ее, v. r. pf. jih bеlаsеn, oneror ; натприповедати, поведам, (ист.) v. pf. im види s. v. набалати се. ]

натприповидати, повидам, (зап.) Erzählen натопити, натопим, у. pf. 1) in lenge jcbnmeІзеп, натприповиједати, новиједам, (јуж.)) übertref=

liquo. — 2) tränfen, imbuo liquore, 1. 11. kpuy fen, vinco narratione. [cf. натпричати]. лојем, кришку хљеба у масти.

натпричати, натпрӣчам, vidе натприповиједати. натопрчити се, тъпрчим се, т. r. pf. aulаијеп, натра, f. 1) vidе разбој 1. -- 2) оно што жене incurro: Ко трчи, он се натоирчи.

у један пут поврате с горњега вратила (откала наторити, наторійм, r. pf. аптijten, stercus fa сам једну натру, или двије). cio (рот 23iel)). cf. тор.

натраг, (на траг) 3urüd, retrorsum [cf. назад натоскати, кам, v. pf. коња у тањиге, зиrit (назада) і, насе, узнатраге, уназад, унатраг]: stoßen, retrudo.

отишао натраг; натраг! наточити, наточим, v. pf. einjфеntеn, infundo. натрага, f. (у ц. г.) Ser 21npифз, suboles: Боља натпёвање, п. (ист.) vidе натпијевање.

је истрага, него рђава натрага. 1. натпёвати, натпевам, (ист.) vidе натпије- натрагати се, гамо се, у. r. pf. (у Ц. г.) vide

народити се. 2. натпевати, вам, (ист.) vidе натпјевати. Harparoha, m. der rückwärts gehet, retromeator натпёвати се, натиевам се, (ист.) vidе натпи (de cancro) [vidе рак]: Курвин натрагођа јевати се.

натрапати, пам, у. pf. vіdе набасати, наганатпивање, п. (зап.) vidе натпијевање.

зити [1]. 1. натпивати, натній вам, (зап.) vidе натпије- натрашке, rüdling, retrorsum, rüdmärtg, re

trorsum [cf. нагуске, назадачке]: Иде му 2. натпивати, вам, (зап.) vidе натпревати. посао натрашке, retrograde. натпивати се, натпивам се, (зап.) vidе натпи- натргати, гам, v. pf. in Renge pfluten, decerpo. јевати се.

натреник, m. добро натрвен и чврст сомун (у Hatuújâie, n. die Trinkwette oder der Sieg im Србији и у Босни по варошима), eine 24rt Trinken, sponsio aut victoria bibendi.

Sidyteg Brot, panis genus. cf. боцман. натийјати, натпијам, у. impf. 3u Chansen trin- натреейвати, тресујем, у. impf. [p. натрести): fen, vinco bibendo.

Бијелијем зубом натресује натийјати се, натрійјам се, v. r. impf. eine 3rint натрёсти, трёсём, v. pf. in tenge bеrаbjфiitteln, wette eingehen, contendo bibendo.

decutiо, н. п. шљива, ораxа. натпијеванье, п. (јуж.) бie Gingmette, uno Ser натрица, f. dim. р. натра.

Sieg im Singen, sponsio aut victoria cantus. Harpbib@be, n. das Anlaufen, incursio. [cf. naнатнијевати, натпијевам, Ү. impf. (јуж.) int трчавање 3]. Singen übertreffen, vinco cantu.

.

натркивати, тркујем, v. impf. anfalen, incurro, натпијевати се, натпијевам се, v. r. impf. [јуж.) [vide) наваљивати [3], cf. нападати: На

eine Singwette eingehen, contendo cantu. тркује као зима на гола Турчина. натпис, m. Sіе 24ujjrift, inscriptio.

натркушица, f. vіdе налетица. натписати, натпишем, v. pf. 1) Sarauf freiben, 1, натрљати, натрљам, v. pf. reiben, anreiben,

inscribo. — 2) im Schreiben übertreffent, scri affrico. bendo vinco.

2. натрљати, љам, v. pf. vide [нагазити 1] натписивање, п. 1) Sas Parübеrjbreiben, inscrip набасати.

tio. — 2) bie сфreibenette pдer Ser Cieg іn натрљати, натріљам, у. pf. н. п. пун тур,

Schreiben, sponsio aut victoria scripturae. onomatop. (scherzhaft) cum strepitu concaco. натписивати, писујем, v. impf. 1) iiberjbreiben, натрошити, натрошим, v. pf. 1) briteln, intero,

inscribo. 2) im Schreiben übertreffen, vinco н. п. натроши мало хљеба у млијеко. cf.
scriptura.
.

надробити. — 2) genug träntent, potu ѕаtіare, натписивати се, пісујем се, v. r. impf. eine cf. натрошити се [2]: Донеси ми јоште мало Schreibewette eingehen, certo scriptura.

вина, да натрошим себе и Марина натпити, натпијем, v. pf. зи ефansen trinten, натрошити се, натрошим се, y, r. pf. чега, vinco bibendo.

1) genug verschwenden, satis dissipasse. натијевати, вам, v. pf. (јуж.) übеrfingen, cantu вина, jih jаtt trinte, satis bibisse [cf. натроvinco.

пити 2]: Када су се натрошили вина натпредање, n. Sie &pinnmette нь Ser Cieg im натрпати, пам, v. pf. anhäufen, accumulo. Spinnen, sponsio aut victoria nendi.

.

натрти, нӑтрём, (натрх, натр, натро, натрла) у. натпредати, натпредам , v. impf. iin Сріппен pf. in tenge anreibeni, scindo, н. п. роткве. Наübertreffen, nendo vinco.

трти коме рена под нос. 2) н. п. погачу, натпредати се, натпредам се, у. r. impf. eine кад се мијеси, зијаттеn fnetеnt, condepso, subigo. Spinnwette eingehen, contendo nendo.

натрѣити се, натрійм се, y. [r.] pf. vіdе нанітпрести, натпредём, у. pf. im Spinnen iber гузити се.

2)

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

мливо

натрүнити, натрунӣх, v. pf. 1) Splitter binein рити се: натуштило се (mit unə obite, вриwerfen (z. B. ins Wasser), assulis turbo. [cf. jeme). cf.

стушітити се. нарушити 2]. 2) коме, т. і. учинити што натратити, тим, vidе натхватити : Сав му Нови неповољно: и цару је натрунио око

кула натфатила натруо, рула, лo, angefault, subputridus. натхватити (надватити, натратити], тим, v. pf. натрчавање, р. 1) Ваз 24nlaufen, incursio. übеrjteige, supero. cf. [vide] надвисити.

2) Иebereilen, praecipitatio. — 3) vidе натр- наһање, п. vіdе ноћивање. кивање.

наћати, наһам, vidе ноћивати: Зна Кадрија ће натрчавати, трчавам, ч. impf. 1) anlaufen, in

наfа галија curro. -- 2) sich übereilen, praecipito. 3) наѣве, наһава, (cf. [млађве, навће) f. pl. 1) Ser vide [наваљивати 3) натркивати.

Brottrog, Badtrog, alveus panarius : Ilonunte натрчати, чим, v. pf. 1) anlaufen, incurro, н. нам из бачава пиво, Поједоше из набава п. на јаму, на мене. 2) sich übereilen, prae

2) (у Дубр.) свако корито (наћве cipito. 3) im Laufen übertreffen , currendo од круха; што се перу кошуље, и т. д.).

supero : Он натрча три стотин Маџара наћ венице, f. pl. Sag Bejtel eines Brottroges, натрч на прч, (одговорио Циганин, или Ци

sponda alvei panarii. [vide ногачи). с. ноганка, кад су га питали, како ће му надјести

тари. име дјетету).

наћ вице, f. p. 1) dim. р. наѣве. 2) (у натуживање, п. баз 2rängen (зшr 93 othSurft), ne

Сријему) половина обла расцијепљена дрвета, cessitas.

по коме су издубене долине, у које се меће натуживати, тужује, v. impf. Srägen (sur lot) =

хљеб кад се размјешује, и на коме се поSurft), urgео. [vidе наваљивати 6].

слије у пећ носи (у Биограду: пинокот). натужити, жи, v. pf. коме, brängen, urgео (зие | найерати се, рам се, (јуж.) vidе натјерати се.

наћерати, рам, (јуж.) vidе натјерати. 92 othourjt). cf. [vide] навалити [6].

наћеривање, п. (јуж.) vidе натјеривање. натукнути, нём, v. pf. коме што, као вагови- | найеривати, һерујем, (јуж.) vidе натјеривати. јестити, гукнути, апдеute, indico.

наћеривати се, ћерујем се, (јуж.) vidе натјенатупијерка, f. (у Дубр.) некакво дрво и род

ривати се. с њега, eine Art Baunt uns frubt hapoii, arbo-| наћи, нађем, (наbоx, нашао, нашла) v. pf. [cf. ris genus (prunus armeniaca L.?].

најти) 1) finset, invеnіо. 2) (по југоз. кр.) натура, f. баз 92aturell, indoles: рђаве натуре

нађе снијег, киша, роса, т. і. паде (из неба човјек. cf. [vide) hуд [1].

на земљу), јфneiet, regnеп, саdеrе: Из облака натурање, п. vіdе набацивање.

тија роса наfe Бјеше ведро па се нанатӱрати, натурам, 1) у. impf. vіdе набади

облачи, Из облака тија киша наfe, Hafe 2) v. pf. vіdе набацати.

киша љетна поросица 2) treffen, offendo, натурити, рим, v. pf. vіdе наметнути.

[vidе десити) cf. задесити : Нашла rа бинатурити се, рим се, v. r. pf. fit) Sаrап тафеп,

једа на суху путу; Већ ево ме тешка болест accingi [vidе наметнути се]: Одатле се на нашла тури xација Пак се на њу просци на- наћи се, нађем се, v. r. pf. 1) jifinbeit, sum: турише

нашао се учуду; Смиљанићу! дома дер се натуткати, кам, [v. pf.] vіdе надршкати. наби 2) нашло се дијете, 3r 223elt tоптнатӱћи, тўчём, у. pf. 1) in 2JZenge jtojjen, jla теп, nasci: У мог сина слијепца Гргура, У gen, macto, contundo.

. 2) н. п. кашу на њега се мушко чедо нађе 3) ти си се главу, fejt aптaфen, figo. 3) mit Mühe he нашао то да учиниш, bеrроrtrеten, existo. rausbringen (etwas schlecht geschriebenez). extundo: Hahópaucaru[*], AHIÊM, V. pf. mit Säbel versehenједва сам натукао. 4) натучен је н. п. gladio instruere: Оружани и наfордисани приповиједака, т. ј. пун.

наһ ўлити, наh улiм , v. pf. т. і. уши, іріреп, натући се, тўчём се, v. r. pf. [1)] jih poll ail. arrigo.

frejjеп, impleo ventrem [vidе најести се]: наудити, дім, v. pf. Böјез зиjäger, malo afficio. Привуци се, па се натуци. - 2) кora, jih наўзети се, на узмем се, v. r. pf. н. п. зиме, satt einen schlagen, contundere: raje ra ce ne т. ј. вр.10 озеnсти, erfrieren, frigesco. натукох !

наўзимати, мім (мљем), v. pf. in Dіеngе пеђптеп, натуцак, цка, т. (у Сријему) тврдо јаје који

јем се друга јаја разбијају (о ускрсу). cf. наузнак, тучак [2].

нузнако,

rüdlings, auf den Rüden, supinus : натуцње, n. Sa8 феrаll&bringen, extrіcаtіо. најзначице,

наопако и наузнако ! натудати, натӯцам, v. impf. 1) mit Dübе bенаук, m. 1) Sie febre, Ser unterrit, disciplina. raubringen (з. 23. etmag Bejcbriebene8), vix eruo. наука, f. — 2) то је наука, Sag ijt (nibt па?

2) н. п. натуца Њемачки помало, gebro türliches Bedürfniß, sondern) Angewohnheit, conden sprechen.

suetudo, assuetudo. натуштити се, тим се, v. r. pf. vіdе насумо- науман, мнa, мно, vide [намјерав) накан.

вати.

sumo.

« PreviousContinue »