Page images
PDF
EPUB

наумити, мим, v. pf. fik pornehment, decerno. Беn, invеnіо. [vidе налазити 1). 2) (по ју

[cf. накастити, намислити, намјерити 1, смје гоз. кр.) mit unə obne дaжд обеr снијег, обеr рити 1].

Bpujeme, regnen, schneien, pluere, ningere [cf. науирт, (на упрт) н. п. носити што, т. і. све налазити 3] : ПІто више грми мање дaждa нaзавши и упртивши на леђа.

ходи. наденица, ғ. беr feimense ednurbart, lanugo in находити се, находим се, [наодити се) v. r. науcтица, labio superiori: тек му се тргла [im]pf. sich befinden, reperio, sum.

наусница; Гарила га мрка на усница находник [наодник], m. (ст.) Sеr fіnѕlіng, inнаустицё, аdу. münolib, yiva yoce [cf. уствено): fаnѕ еxроѕіtus et ab alio sublatus, cf. наход

Ситно пише сићана фермана, а још слуги [наод]: Симеуне, један нахо дниче науcтице каже

нахођење [наођење), п. 1) аѕ іѕіnkent, invеntіо. научан, чна, чно, (у Дубр.) gelebrt, doctus. cf. [vide) налажење [1]. 2) das Regnen, наўчити, научим, v. pf. 1) lеbren, doceo : нау е фіtеie, pluvia, nives. [cf. налажење 3].

чио га писати. — 2) lernen, disco : научио | нахрамйвање [нарамивање), п. Заз (ein menig) књигу; научио писати.

Pinten, claudiсаtiо. наўчити се, научим се, v. r. pf. 1) Ternet, ad- нахрамивати, храмујем, [нарамивати) v. impf.

disco. 2) sich gewöhnen, assuesco. [vide na ein menig binten, claudico : На лијеву ногу вадити се).

нахрамује, Ана десно око нахиљује нафа, f. потрбушина од лисичје коже (код нахранити, нахраним, (наранити) v. pf. futtern,

hypuja), die Bauchseite eines Fuchsbalgs. pellis pasco, nutrio. [cf. 1 напитати 2].

vulpinae pars quae ventrem tegebat. нахранка (наранка], | f. (у Сријему) дјенафака , f. оно што је човјеку одређено да нахранкиња (наранкиња], 3 војка која се узме

поједе на овоме свијету. Кад болестан чо 110A csoje, das Zuchtmädchen, die Siehtochter, puвјек дуго живи, рече се : „прибира (или ella educata in dото - mea. cf. [vide] храњекупи) своју нафаку;“ Ни је срећа ни на ница. фака стара

нахуморити ее, рiм се, v. r. pf. (у Дубр.) нафатати, там, vidе нахватати.

finster werden, obnubilor. cf. [vide] Hacymoнафатати се, там се, vidе нахватати се. рити се. нахватати [наватати, нафатати), там, у. pf. Наци, Нака, m. pl. cf. Нак: Те је шаље у genug fаngеt, ѕаtіѕ cаpеrе, н. п. рака.

Наке крваве, На Турчина Накић-Ибранахватати [наватати, нафатати) ее, там се, у.

r. pf. 1) н. п. нахватала се чај на вериге, | нацмакати, нацмакам, v. pf. jtart jamieren (з. fic anseßen, adhaeresco. -- 2) fich satt fangen, 23. Sa фaar). satis cepisse.

нацрёпати, нацрепљем (нацрепам), v. pf. (у нахёрити се, нахёрим се , [наерити се] v. r. Дубр.) vidе нацристи.

pf. накривити се на једну страну, jih jhief | нацрпети, црцём, v. pf. in yRenge jböpfen, satis beugen, obliquor.

haurio. [cf. нацрепати). нахёро [наеро), јфiej, oblique, cf. [vide) на- нaчacтити ее, нaчacтим се, y, r. pf. jih jаtt нахерце [наерце), криво : Што носи перо на ichmaujen, satis epulatum esse: HauacrumO херо

сваке ђаконије Háxuja [hanja],* f. Gebiet, territorium, ager, nåYekatu ce, Kâm ce, v. r. pf. sich jatt warten, ditio. .

satis expectasse. нахијнеки,

начелник, т. (у 11. г.) Ser 23orjteber, аntіѕtеѕ. нах вјекӣ (наијски),3 кa, кo, bеr нахија, agri. начёстити, нічестім, р. р. у Сријему) винахиљивање [наиљивање), п. Заз фален mit ноград, посадити лозе мјесто онијех које су

einem halbblinden Auge, visus oculi semicoeci. се осушиле. нахињивати, хиљујем, (наиљивати] v. impf. начетвереножити се, роножім се, v. r. pf. auf

halbblind sein, semicoecus sum: Ha nnjeby hory alle Viere sich stellen, quadrupedem se sistere.

нахрамује, Ана десно око нахињује [начетвороножити се, роножим се, vide нaчeнахлaдa, f. (у Боци) vidе назеб.

твероножитн се; види s. v. hўлање.) [нахладити ее, дим се, у. r. pf. vіdе пазенети.] нaчeти, нічнём, v. pf. анјефнеіден (rot), incido, наход (наод), m. (ст.) (5er 5) [vidе наход anzapjen (Wein), aperio (beides österr. angänzen),

ник]. Пјевају како је некакав игуман пора delibo. [cf. окрљати 2, окрнути). У нас се нно на Дунав на воду да се умије, па нашао каже и за остале многе ствари, н. п. нaчeo под обалом мало дијете у сандуку, те га кацу с купусом, чабрицу са сиром или скодонио у намастир и надио му име Наход рупом, карлицу с млијеком, тако и сланипу, Симеун: Лијено му име нађенуо, Нађенуо: Наход Симеуне

нaчeтити Tîmo ce, v. r. impf. sich drängen находати (наодати) се, находам [наодам) се, zu etmas, concurro (ad videndum quid): Cou

v. r. pf. sich jatt gehen, ambulando fatigor. се Турци онђе нaчeтими, Те гледају свенаходити, находім , [наодити) v. impf. 1) fin титеља Саву

ХИма

и т. д.

се ,

начéчити се, начечим се, v. r. pf, jih bеrbеі. | нашкрбити, накрбім, v. pf. апјфајfen, comdrängen, concurro.

paro. начешљати, начешљам, v. pf. н. п. вуне, перја, нашљедак, нашљстка, т. (у Боци) Crbjajt, in Menge anzupfen, vellicando paro.

hereditas. [vidе нашљедство]. начешћивати, начешћујем, т. іmрr. [p. наче- нашљедник (насљедник), т. (јуж.] Ser (@rbe, стити].

heres. начин, т. 1) bie 24rt uns 21eije, rаtіо: Залуду нашљедовање [насљедовање), п. (јуж.) ба Ве

је зачина кад није начина. 2) (у горњ. streben, cura. прим.): Што сам јадна дочекала да ја чи- нашљедоватн [насљедовати), дујем, v. impf. ним начин сину своме Да ти начин учи (јуж.] чему, коме, пасtgebet, jid bejtreben, curo: нимо, и мртва те наљубимо

кад сам се назвао црквени начелник, ваља начинити, начиним, v. pf. тафеn, facio. [vide

Ми цркви нашљедовати. саградити].

нашљедство [насљедство), т. (јуж..] Sie Crbjbajt, начинити се, начиним се, v. r. pf, jid) 3ш еtmas hereditas. [cf. на шљедак).

тафеt, jih jtellet, simulo. [cf. направити се). І нашдземеки, кa, кo, pon unferent ganse, nostrae 1, начињање, т. баз 2ngänge, delibаtiо.

terrae. 2. начињање, n. Sag Jiaфen, factio.

наштампати, нам, v. pf. Sruten, excudo (prelo). 1. начињати, њем, у. impf. angingen, delibo.

наште срца, auf Set пükternen 9Xage, jejunus. 2. начињатн, начињам, v. impf. тафе, facio:

[cf. наташте; тaштина 2, ташће). Ону шаље а трећу начиња

Hämtuha, f. der Zustand, da man noch nichts gegess начичкати, кам, v. pf. Sicht neben einianser jtellеп, confercio, н. п. топове по бедему, или бедем | не, 1) ni6t [nein), поn; [ef. јок, није 1, аjа,

jen nod) getrunken hat, jejunitas. топовима. начкати, кам, у. pf. апjtopfen, farcio, obturo,

ајбо, хаир (аир) 2. 2] ni6t, ne : не ди

рај у то; не на дијете; не дође и т. д. Н. П. памука укаку пукотину. начувати, начувам, . pf. perjparen, reservo:

3) in der Zujammenjepung uns, in-, z. V. ueАко не начува, не натече.

опран, некуxан, неслан, и т. д. 4) н. п. начудити се, дим се, v. r. pf, jih genug mil

гледај не ћеш ли га наћи, обеr не би ли га

5) ftatt нас, ит, dern, satis miror.

нашао, таn münjbt e3. начўпати, пам, v. pf. апрjliite, satis decerpo. | н атан, тна, тно, пафlajjig (и па фtја т), ре

поs: Оба ће не у одају наћи v. (

gligens. men, inaudio. начўчати се, чим се, v. r. pf. Iange boten, satis) нетост, нейтости, f. Rablapigteit, negligentia. conquexisse: Ако сам се начучала, а оно

cf. [vide] немар. сам ручала.

небеса, небеса, п. pl. vіdе небо: Нек нам даде nàyaróaba, f. eine böse Frau die gerne zankt, uxor

ључе од небеса, Да затворим седмера неrixosa.

беса По три копља у небеса скаче нацак, m. Дrt steule, clavae genus. Нарак је небески, кі, ко, с једне стране као мала сјекирица, а с друге небесни, нa, нo, bizmlib, coelestis.

небесница, f. Sie Wintmlijde, coelestis: Дарив'o стране има дугачке ули. наш, ша, ше, ипjеr, nоster.

вас цар небески и царица небесница нашалити се, лійм се, т. г. pf. 1) ein menig | небо, п. (рі, небеса) 1) Беr фіmmеl, coelum: јфеrgеn, subjocor: Сад су људи свакојаке

на небу, int Simmel; на небо, іn Sen фітте. һуди, Сад се није ни нашалитс миром

--- 2) der Øimmel (Baldachin. Thronhimmel), coe2) sich jatt scherzen, satis jocatum esse.

lum. 3) Ser (8аштеп, palatum. cf. непце. нашётати се, нашётам (нашёћем) се, у. r. pf. І небог, а, о, (у Хрв.) vide [сиромані ан] sich anspazieren, satis ambulasse.

убог. нашибати, бам, v. pf. ein menig mit Ruthen jirei. нёбојазан, зна, зно, В. Ф. дијете, ein kino, Sas chen, virgis tento.

sich nicht vor den Drohungen fürchtet, infans nil нашивање, т. ба 2Innäbeit, adѕutio.

curans minas parentum. нашивати, нашивам, v. impf. annüben, adѕuo. | небојша, т. 1) einer, Ser porgibt, niФt ju fürten, нашинац, нашйнца, m. Sеr unjrige, nostras. der Furchtlose, qui nil timere se simulat: Heнашинка, f. Sie unfrige, nostras.

бојшу најприје пси уједу. 2) Небојша нашински, vide нaшки.

кула у Биограду: Дмитар узе доњи крај од нашинство, п. Sag unijrige, quod nоstrum est.

града и Небојшу на Дунаву кулу нашити, нашијем, т. pf. 1) аппӧben, adѕио. нёборе, у Црној Гори и по околини говори се 2) annähen (in Menge), suendo paro.

у говору, као заиста, богме, н. п. ој море нашиш, нашйша, т. у овој пословици: На неборе! Умије, неборе , и Латинску, те да

шишу по пунишу, а туђишу по поњишу. знаш како (рекао полажа кад је лажа казао hầugu, in unserer Sprache (q. d. unsrisch), nostra за некога да умије књигу). lingua. [cf. нашински).

небрат, m. lubruѕеr, nonfrаtеr.

neopaha, f. die Unbrüder, nonfratres: A kamo be, sus, non visus, improvisus: сачувај ие, Боже, небраћо Пипери —

биједе невидовне ! небрига, т. Фаng ohne Corge, homo nihil cu- невиђелица, f. [vide] тмуша, Sas Puntel, tenerans. [vidе немарин).

brae: не може се ноћас ићи, невиђелица је. нёбријеме, небремена, т. (у Боци и у ц. г.) невиђен, а, о, роли unbeбeutenber 24njфеіn, non vidе невријеме.

conspicaus [vide нeгледан), н. п. невиђен небројени, на, но, н. п. небројено благо, ип човјек, а тако што може свршити.

3db1bar, innumerabilis. [cf. неизбројени). невиђени, на, но, посh nie gejeben, non visus: небух, m. in Ser teбeitgart: из небуха, т. ј. из Да видите чудо невиђено Бјел Вилиндар

ненада (н. п. кад ко удари на кога), рlоgli), усред горе Свете subito. cf. изнебуха.

невира, f. (зап.) vidе невјера. небуча, f. (у Боци) vide сестричина.

невиран (нёвиран), рна, рно, (зап.) vidе ненебушица, f. in Ser Researt: из небушице, вјеран.

т. ј. изненада, vide небух. [cf. изнебу- невирија, f. coll. [зап.] vіdе невјерија. шице).

невирнӣк, т. (зап.) vidе невјерник. нёва, f. 1) һур. р. невјеста: Млада нева воду невирница, f. (зап.) vidе невјерница.

нела, | Над воду се надводила — 2) cf. [vide) невирњак, m. (зап.) vidе невјерњак. златоје

невиета, f. (зап.) vidе невјеста. неваљалац, љалца, т. еіn nibts mürbiger Renj), невистачки, кa, кo, (зап.) vidе невјестачки. homo nequam. .

невистин, а, о, (зап.) vidе невјестин. неваљалица, f. ein nit&pürbige frauenjimmer, невистински, кa, кo, (зап.) vidе невјестински. femina nequam. .

невистица, f. (зап.) vidе невјестица. неваљаљство, п. 1

невишт, а, о, (заін.) vidе невјешт. неваљалштина, f.,

die Nichtswürdigkeit, nequitia. Hepjepa, f. (jyx.) í) die Treulosigkeit. perfidia : неваљао, љала, љало, niфignüве, јwledot, inutilis Невјере ти учинити не ћу 2) der (die) [cf. калп): неваљао човјек.

Treuloje, perfida, perfidus: Hesjepa tu y3 KOневен, т. бie Lostenblume, calendula officinalis љено сједи

Linn. [cf. жутељи): Невен вене у градини, невјеран, (невјеран) pнa, pнo, Lјуж.) treulos,
Ја га немам каде брати и невена да му perfidus.
срце вене

Hebjėpuja, f. coll. (jyx.] die Ungläubigen, infide-
невенов, а, о, н. п. лист, роt Ser calendula of les: Иде л' отуд многа невјерија
ficinalis Linn.

невјерник, т. (јуж.) 1) беr greuloje, perfidus. невера, f. (ист.) vidе невјера.

2) Ser Иngläubige, infidelis, cf. невјерњак : неверан, (нёвёран) pнa , pнo, (ист.) vidе не Крајишнике Турке невјернике, који драгог вјеран.

Бога не познају, Не имају , ни вјере ни неверија, f. (ист.) vidе невјерија: Од Мадар душе ске млоге неверије

невјерница, f. (јуж.) Sie kreuloje, perfida. неверник, m. (ист.) vidе невјерник.

невјерњак, m. vіdе невјерник [2]: A не видиш неверница, f. (ист.) vlde невјерница.

Турке невјерњаке неверњак, т. (ист.) vidе невјерњак.

невјеста, f. (јуж.) 1) vidе млада: На стидноћу невесео, села, село, ипjro), traurig, moestus. као и невјеста 2) (по југоз. кр.) братова невесиљ, т. (у Боци) некаква трава од које жена, аи синовља, cf. снаха [1 и 2): Водила

се метле граде, еіnе 24rt #flange, herba quae сам невјесту, Не би л' рано ранила dam.

невјестачки, чка, чко, vidе невјестински. Невесиње, п. 1) поље у Херцеговини. — 2) | невјестин, а, о, (јуж.) беr невјеста, ѕроnѕае.

село у том пољу : Књигу пише беже љубо- і невјестински, кa, кo, (јуж.) Braute, bräutlik, nupвићу, У лијепу селу Невесињу

tialis [cf. невјестачки]: Па с ње скидa pyo невесињскӣ, кa, кo, poи Невесиње.

ћевојачко, На њу меће руо невјестинско невеста, f. (ист.) vidе невјеста.

невјестица, f. 1) dim. р. невјеста. — 2) (у Ц. невестачки, кa, кo, (ист.) vidе невјестачки. г.) vidе ласица. невестин, а, о, (ист.) vidе невјестин. невјешт, а, о, (јуж.) 1) Ser e3 пidt nerjtebt, uniневестински, кa, кo, (ист.) vidе невјестински. mijjens, imperitus: Од невјешта и гора плаче. невестицa, f. dim. р. невеста.

2) чинити се чему и невјешт, аlѕ wеіп невешт, а, о, (ист.) vidе невјешт.

man nicht wüßte. нёвид, т. 1) отишао невидом, т. і. не зна се невъвање, п. Заз Brautjein, ѕtаtuѕ ѕроnѕае.

куда, пропао, еr ijt perjdpинден, еvаnuit. — 2) невовати, невујем, у. impf. Braut jein, nubo, (у ц. г.) некаке мале крилате бубице, које sponsa sum: Млого девовала, мало невосамо кољу, а не ви де се.

вала невидиш, т. in Ser ReSensart: од невидиша. І невојка, f. (ст.) als ein Chimpfmоrt für војка невидовни, на, но, н. п. биједа, тороп тап (воћка): Наранчо, војко, невојко!

nicht einmal etwas gesehen, unvorhergesehen, invi- HèBoda, f. die Noth, angustia. [cf. Hyxa).

[ocr errors]

невољан, љна, љно, bebrängt, ѕоlliсitus, anxius. | недаћа, f. (als Сфеttіmрrt) Иngeratbener ! malus невољнив, т. који је у невољи, беr Зeorängte, eventus: иди, недаћо једна !

Unglüdliche, homo sollicitus, miser: Acopo hèqama, m. der Nichtgeber, qui non dat: Cbaku дође, сужањ невољниче Даруј мене сужња даша добар даша, а не даша фидибаша. невољника

недело, п. vіdе недјело. невољнида, f. Die Bebrängte, Иnglütlike, mulier недеља, f. (ист.) vidе недјеља. sollicita, misera.

недељак, љка, (ист.) vidе недјељак. нёврат, m. eine Krt pieretigen Chiji Sa8 пие недељица, f. (ист.) vidе недјељица.

jtromabnärts gleitet, navigium quadratum se- Недељка, f. (ист.) vide Недјељка. cundo flumine labens.

Недељко, m. (ист.) vide Недјелко. нёвреме, (ист.) n. Иnzeit, parum in tеmроrе недељни, на, но, (ист.) vidе недјељни. нёвријеме, (јуж.); [cf. небријеме): дошао у нёдијељко, т. (ст.) vide Недјељко: Па принёвриме, (зап.) ) невријеме.

зива стара Недијељка нёга, f. [ист.] Sie 23flege, cura, cf. њега: Ој Ми- нёдиља, f. (зап.) vidе недјеља. лошу, него материна

недиљак, љка, m. (зап.) vidе недјељак. нёгве (cf. његве), f. р. (у Босни) vide путо: нёдиљица, f. dim. р. недиља. Чини ми се, негве су ми на ногу

Недиљка, f. (зап.) vide Недјељка. нёгда, еіnjt, olim. [cf. некад, некада, нисда 2, Недиљко, т. (зап.) vide Недјељко. његда].

нёдиљни, на, но, (зап.) vidе недјељни. нёгдашњи, ња, њe, einjimalig, ebeтalig, pristi- [недјело, п. (југоз.) Иntbat, maleficium; види nus. [cf. некадашњи).

S. v. недело.] нёгде, (ист.)

1) (у Сријему) аn еіnет недјеља, f. (pl. gen. нёдјеља) (југоз.) 1) ber нёгди, (зап.)

unbestimmten Ort, alicubi. Sonntag, dies dominicus, dies solis: y Heнегдје, (југоз.)

2) (у времену) bei дјељу која прва дође - Од неђеље једне нёгke [неђе), (јуж.)) läufia, circa : негдје око те до друге

Свака се недјеља зове света божића.

недјеља, а пошто се мјесец мијени прва се нёглед, m. tabläjjigteit, incuria: Многи ти ту недјеља зове млада недјеља, у коју жене

од негледа лежи (казао Циганин идући по много којешта врачају и иду на различне ред гробља).

изворе те се купају ; недјеља пак прва по негледан, дна, дно, (у ц. г.) [cf.) невиђен, Илијну дне зове се (у Боци) царица не дје.ља

неугледан (није на очима), pоn teinem 2Injeine, над дванаест не дјеља. У народу се нашему

non conspicaus: Ала море негледна јунака мисли да је недјеља некака света жена, као негледуша, н. п. пазарити, (у Сријему) т. ј. што се и говори: света Петка недјељина

промијенити с ким једну ствар за другу не мајка, а и на иконама се налазе гдјешто 2.Me pajyfiu, ohne anzusehen , quin videas. cf. ове обадвије. 2) die Zeit von einem Sonntag Корпазар.

zum andern, die Woche (in der Zeitrechnung mit und него, [cf. 1 но, ного) 1) jonherin, verum : није obe дана), hebdomas, septimаnа: ове не

тако, него овако. cf. [vide) већ [2]. 2) дјеље; друге недјеље; већ је прошла недјеља als, quam: волим то него ово; боље је тако дана; до двије недјеље дана. [cf. седмица 2].

него овако. [cf. неголи. 3) vidе осим ). недјељак, љка, m. dim. р. недјеља [2], Sie 2Вое, HèroBâh, m. Mannsname, nomen viri.

hebdomas: недјељак дана. неговање, п. (ист.) баз Bilegent, cultus. [cf. ње- недјељица, f. dim. D. недјеља. говање).

Недјељка, f. (југоз.) беацептаттe, nomen feminae. неговати, гујем, у. impf. [ист.] pilege, curo. | Недјељко, т. (југоз.) Запвиате, nomen viri. [cf. његовати; vіdе гајити).

cf. Hедијељко. Hèrona, 1) m. Mannsname , nomen viri. 2) недјељни, на, но, (југоз.) 1) jonntäglid, diei f. Frauenname, nomen feminae.

dominici. 2) der Woche, hebdomadis. нёголи (него ли), vide него [2].

heqohuja, f. (fomijch) das Land Nimmerkommen, него не ! (у Дубр.) дакако, freili, utique. terra undе nеgаnt rediri [cf. недођин]: отиHeroTây, m. Stadt an zwei Stunden von der Do шао у не добију; нек иде у не добију!

па, ипо eben jp meit pont Ximof. За времена недођин, недођйна, т. (tomij6) &tast timmerКарађорђијева у Неготину је био мали гра kommen, urbs unde negant rediri. cf. hep0дић са неколике куле, који је зидао Па фија. сманција.

недозрео, рела, рело, ипreif, immaturus. Неготинац, нца, m. Ciner боп Неготин. недок учљив, а, о, ипerreibar, quod prehendi Неготинка, f. Gine pon Неготин.

non potest.

. неготински (Неготинскӣ), кa, кo, pon Неготин. недоношче, чета, п. н. п. дијете, теле, пibt зи Негош,

Ende getragen, vor der Zeit geboren, fetus praeНегуш, m. Mannsname, nomen viri. cf. Heryil,

сох: Искривио ноге као теле недоношче. Нéда, f. Traцептате, nomen feminae.

недоскудица,, f. Ser 2) angel, Sie Durftigteit, peнёдарца, п. pl. dim. р. недра.

недоскутица, 3 nuria. cf. (vide] оскудица.

1

Нивом.

недостајање, т. Sag Rangeln, defectus.

sten.) Gott nicht fennt, der Abgötter, ignarus Dei. недостајати, стаје, v. impf, mangeln, deficio. „Дође Звонимир незнабожац, и начини град недостатак, тка, т. бer Rangel, defectus. Зворник на води Дрини, прије Риста на 800 недостати, стане, v. pf. ermangeln, deficio. година“ (приповиједају по Зворничкој нанедостиж, f. 1) што није достигло, н. п. у • хији).

платну. — 2) у љетини, н. п. Познији клас незнабожачки, кa, кo, bеionijd, gentilis.
04 kura, die spätern, im Reifen zurückgebliebenen He3hàboutbo, n. das Heidenthum, gentilitas.
Aehren, spicae aliis tardiores.

незнадоша, m. који се чини да не зна ништа, нёдостижан, жна, жно, im Reifen juridgeblieben, der sich stellt, als ob er nichts wüße, qui insci

maturіtаtis retardatae, н. п. жито је недо tiam simulat: Незна доше свијет поједоше. стижно, т. і. једно високо а друго ниско незнајша, m. Sеr linijjenje, inscitus: Незнајшу

нарасло, или једно зрело друго недозрело. рђа бије. недотка, f. платно које на обје стране није незналовић, т. vіdе никоговић. једнако сабијено.

1. незнан, а, о, ипbetant, ignotus. нёдотупаван, вна, вно, ипpollfoттеп, bejoncers 2. незнан, f. (loc. незнани) 1) Иnmijerbeit, in

an Vernunft, non integer , in primis ratione. scitia, н. п. он је то учинио у незнани. недоход, а, о: Ти су пути не доходи, То знам 2) лежи у незнани, Bemustlojigteit, animus sui дивно

non compos. [cf. бевут). ндра, недара, п. pl. (ист.) vide њедра. незнање, п. bie lunmijjenbeit, ignorantiа. недрага, f. eine ungeliebte frau (обеr and Beliebte), нөзрөлице, (у Боци) н. и. отићи, иолетјети, amasia non cara. .

т. ј. без обзира.
нёдраги, m. adj. Ser Иngeliebte, unliebe, поn ата- незрео [нездpeo), рела, релo, mreif, immaturus.

tus: Не дај мене, мајко, за недрага: Во- нейзбројени, на, но, ипjählbar, innamerabilis.
лим с драгим по гори одити, Глох зобати, [vidе небројени).
с листа воду пити, Студен камен под главу неймалица, f. Die etmaз nibt bat, quae non habet :
метати, Her' с недрагим по двору шетати У неималице било гибанице, па није дала

Драга моја! јеси и се удала? Јесам
драги, али за недрага, Са не драгим и чедо неймање (неимање), п. За kitbaben, die &nt-
родила Од немила до недрага (н. п. пре bebrung, inopia [vidе неимаштина): Неимање
бија се).

немир од свијета. нёђе [негђе), (јуж.) vidе негдје.

неймар[*], неимара, т. (уос. нғимаре) Ser Balнеђеља, f. (јуж.) vidе недјеља.

meister, der den Bau (die Mauerung) leitet, archiнеђељак, љка, (јуж.) vidе недјељак.

tectus [cf. 2 прото]: Слуго моја, Раде неинеђељица, f. dim. р. неђеља.

маре неђељка, f. (јуж.) vide Недјељка.

неимаров, а, о, Оeg Baumeijters, architecti. Неђељко, m. (јуж.) vide Недјељко.

неймарски, кa, кo, Baumeijtere, architectorum. неђељни, на, но, (јуж.) vidе недјељни. неймаштина, f. (у ц. г.) Sie Türftigteit, inopia. нежењен, а, о, ипреrbеiratet, lеbіg, liber, caelebs. cf. [немање,) неимање. незаборављени, на, но, ипреrgeplib, unpergejjеп, нейсказани, нa, нo, unjäglib, unаugjpremli), ineimmortalis.

narrabilis, ineffabilis, incredibilis. невізоран, pнa, pнo, tabello, non reprehen-| 1. нёјак, m. (у Грбљу) беr еmафе, dеbіlіs homo : dendus.

к међи, нејаче ! незаконство, п. vіdе безакоње: Бено беше | 2. нёјак, а, о, 1) јфраф, debilis. — 2) нејака Боже незаконство

жена, т. ј. трудна, јфwanger, gravida. [vide нөзäходни гост, т. рече се као у шали за трудан 2].

онога који често долази, н. и. он је мој на- нејакушица, г. (у Ц. г.) нејак, инокосан човјек. заходни гост: ја сам твој незаходни гост. Hejây, f. (coll.) die Schwachen (meistens von Kindern). нёзван, а, о, ипgerufen, non vocatus: Незвану debiles. госту мјесто за вратима.

нејüчак, чва, чко, dim. р. нејак. nėBroda, f. die Unthunlichkeit, impossibilitas, dif- nèjarına, f. die Schwachheit, imbecillitas: Hejaficultas.

чица правду губи. незгодан, дна, дно, untbunti, impossibilis, bе нёједнак, а, о, unglei), inaequalis.

jmmerlid, difficilis, 8. 3. пут, aud) човјек. нејмати, нејмам, у. pf. vide [2] немати (не нёзграпан, ина, пно, ungeogen, ungebobelt, im имати): Ал' на брату русе главе нејма politus, rudis.

нек, 11) Sap, auf ap, ut: подај му нека једе; нездрав, а, о, ипgejuns, insaluber.

нека, пошIљи га нека иде. 2) (у Дубр.) vide . неадрео, рела, рело, (особито по запад. кр.) да [1]: чекај нека затворим врата. 3) vide незрео : : и три дуње нездреле

nur zu! immerzu , pergis pulcre: A. Ononie незет, т. Иn-зет, non-зет: Код незета кнеза говеда у ливаду! Б. Нека их ! Иваниша

нека, f. hyp. р. невјеста: Већ он иде да понезнабожяд, боица, m. Ser (5en mahren Chri• губи неку

Далеко га нека угледала

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »