Page images
PDF
EPUB

брабоњати, њам, v. impf. miften (von ber Siege), caco (de capra).

брабоњчење, п. bummes Serebe, sermo insulsus. брабоњчити, чим, v. impf. говорити којешта,

bummes eug reben, ineptire: не бработчи брâв, m. 1) Schafvieh, ohne Rücksicht aufs Ge schlecht, oder Alter, pecus, oves. 2) (у војв.) уштројен вепар, ein verj nittenes hwein, por-| cus castratus. [vide вепар] cf. бравац. брава, f. баз hloß, serra.

бравање, n. ber Shajsgang, incessus ut ovis est.
браварица, f. крух, који се у Кастелима ми-
јеси о Божићу (као у нас чесница); тако
се за то зове, што су по њему начињени
различни брави (овце, волови) а и дијете |
у бешици и т. д.

бравати, вам, v. impf. ићи без памети као овца,
gehen wie ein Schaf, ut ovis incedo.
бравац, вца, m. 1) vide вепар.

2) [Бравац]

Mannsname. nomen viri. бравењак, бравењака, m. ber &rammetsvogel, turdus pilaris Linn. cf. брањуг [vide дрозак]. | 1. браветина, f. augm. v. брава.

2. браветина [брављетина], f. бравље месо, баз affleijd, caro ovilla. [vide овчевина]. бравица, f. dim. v. брава.

[брављетина (браветина), f. vide овчевина.]
брављи, ља, љê, haf, ovillus.

бравче, чета, n. ein Stüd haf, ovicula.
брада, f. (асс. браду и браду) 1) ber Bart,
barba: Ако лаже, брада му не смета.
2) das Kinn, mentum. 3) кукурузна, ber
Bart am Rufuruz, barba zeae. [cf. свила 3].
брадавица, f. 1) bie Barze, verruca. 2) на

ђох тиће брадиће, виш брадића усточиће, виш усточића носочиће, виш носочића гледочиће, виш гледочића челочиће, виш челочића Гојко крмке враћа (т. ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) [БраДићи] село у Јадру.

брадица, f. dim. v. брада, Bärtlein, barbula. брадоватица, f. (у Дубр.) vide барбун. брадурина, f. vide брадетина.

бражђење, п. baš Jurchen, to sulcare. [cf. браздичање].

бразда, f. bie Sure, lira: овај во вози из бразде, т. ј. с десне стране, куд бразда

пада, а онај други од човјека.

браздаш, браздаша, m. (у Сријему) 1) во који оре из бразде (с десне стране), бет ochs der auf der rechten Seite vor dem Pfluge geht, bos arator dexter. 2) der Furchgenosse, Зигфнафрат, confinis: ми смо браздаши с виноградом, т. ј. бразда нам дијели винограде.

[ocr errors]

браздити, браздим, v. impf. градити бразду,
furen, sulcare, cf. браздичати: Бразду браз-
Ди, воду мами
браздичање, n. vide бражђење.
браздичати, чам, vide браздити.
Браићи, Брайћâ, m. [pl.] племе у Аустријскоме
приморју више Будве, на граници Црногор-
ској.

браја, m. (ист.) vide брајо: Сви су болесни,
осим килавога браје.

брајан, m. 1) Bruder (vertraulid) zu einem Freunbe), fraterculus. [cf. брајен, браја, брајко, браjo 1]. — 2) [Брајен] Mannšname, nomen viri. брајен, m. vide брајан [1]: Каранфиле, мој мили брајене

| брајин, а, о, без браја, той браја: Чисто, као брајине гаће.

сиси, біе Brujtmarze, papilla mammae. брадавичица, f. dim. v. брадавица. брадајага[*], m. [ага што иде за војском те даје дарове добријем јунацима] у пјесми: А најпотље брадајаге Турци, Што не носе Брајица, m. Жаnnšname, nomen viri. ништа од оружја, До на руке златне пер-| брајко, m. als hyp. v. брат, Bruber! frater! јанице, А да њима бегенишу главе [vide брајан 1].

брадање, п. баз Befommen без Bartes (von Rufu-| брајо, m. (јуж.) [cf. браја] 1) vide брајан [1]. ru), то aristis muniri. [cf. свилање]. 2) (у Боци) мужевљи рођак жени. брајов, а, о, без брајо, той брајо: Ово ми је брајов дудук

брадат, а, о, bärtig, barbatus.

брадати, дам, v. impf. т. ј. кукурузи, Bart be=

fommen (von Rufuruz), spica aristarum vallo| брале 1 Bruber! frater! [vide брато 1]. munitur. [cf. свилати].

брадаш, брадаша, m. лонац највећи од једнога уха, па има усну као браду отобољену, Wrt Topf, ollae genus.

брадва, f. Зіmmerart, ascia: Зачудио се, као да је видио лијеву брадву. cf. ванцага. брадвени, на, но, von Jimmerart, asciae. брадветина, f. augm. v. брадва. [cf. брадвурина].

брадвити, вим, v. impf. mit ber 2rt bebauen, dedolare.

брадвурина, f. augm. v. брадва. [vide брадветина].

брадетина, f. augm. v. брада. [cf. брадурина]. брадићи, m. pl. 1) само у овој загонеци: На

--

брáна, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. [cf. Ha-
пер, бент]. 2) eine Art Egge, occae genus:
Боље се и на брани возити, него пјешице
ходити; Превуци брану, па хајде у Босну
на храну. cf. [vide] дрљача.
бранање, п. баз Eggen, occatio.
бранати, нам, v. impf. (у Хрв.) брану вући
преко орања, eggen, occare. cf. [vide] др-
љати [1].

брандла, f. bie gunte, funiculus incendiarius
(Bräns?). [vide витиљ 1].

Бранеговићи, m. pl. у нахији Ваљевској на десној страни ријеке Граца наврх једне литице зидине од старога градића. Према овијем зидинама, на лијевој страци Граца, има

у по литице велика нећина, за коју се приповиједа, да су уз различне ратове људи са женама и с дјецом у њу бјежали, јер је у такој врлети, да је мало људи може бранити од читаве војске.

[blocks in formation]

братимити, мим, v. impf. молити кога да буде браник, браника, m) 1) у пушке одоздо што брат, brübern (bitten баß einer mein Bruber jei), покрива обарачу, ber Bügel. cf. стража [3]. fratrem te saluto. [cf. братити]. 2) vide усперица. [— 3) vide забран.] | братимљење, п. баз Brübern, appellatio fratris. бранити, браним, v. impf. 1) wehren, defendo. | братимство [братинство], п. і Brüberfhaft, fraterna necessitudo [cf. братство 1 (браство)]:

- 2) binbern, impedire: ко ти брани? ја не

браним, іh bin nicht bagegen, non repugno. Свети Јован кумство и братимство
браница, f. т. ј. јабука, или крушка, gepflüd | братинац, инца, m. vide братучед.
tes, nicht berabgejchütteltes Objt, poma decerpta, |1. братин, а, о, vide братов.
non decussa.

бранич, т. (у Ц. г.) ber Bеfüger, defensor.
Браничевац, евца, m. Ciner vоn Браничево.
Браничевка, f. 1) Eine von Браничево. [cf. Бра-
ничевкиња]. 2) браничевка муха, Sollu-
bager Mücke, simulium reptas Gollubatzense.
cf. [vide] Голубачка муха.
Браничевкиња, f. Cine von Браничево [vide Бра-
ничевка 1]: Кучевкиње и Браничевкиње
Браничево, п. тако се зове пожаревачка на-
хија (т. ј. од Мораве па доље до Поречке |
ријеке и до Омољскијех планина).
браничевски, ка, ко, von Браничево.
Бранко, т. Mann name, nomen viri.

брање, п. н. п. кукурузно, виноградско, баз
Lejen (Fechsen, Ernten), messis zeae, vindemiae.
[vide берба].

брањевина, f.

Хрв.)}

брањеница, f. (у Хрв.)
vide забран.
брањење, п. баз -2Behren, defensio.
брањуг, m. ber Arammetšvogel, turdus pilaris
Linn. cf. [vide] бравењак.
браство, п. vide братство.
брат, m. ber Bruber, frater [cf. буразер]: Оно
ми је брат ко ми је добру рад; А. Ко
ти је око извадио? Б. Брат. А. За то је
тако дубоко. Нема љета без БЂурђева
дана, Нити брата док не роди мајка
Имам на дом мили девет брата
брата, m. (ист.) 1) vide брато [1]. - 2) [Брата]
Mannsname, nomen viri.
братанић, m. (у Боци) братов син сестри, ber
Brubersjobn, fratris filius sorori. [vide бра-
тић 1].

бег

2. братин, а, о, без брата, fraterculi.
братински, ка, ко, vide братски.
братинство [братимство], п. òі Brüber, fra-
ternitas: Још к отоме златан прстен с руке
За залогу мојега братинства, Мог братин-
ства, а твога сестринства
братити, тим, vide братимити.
братић, m. 1) братов син сестри, Bruberšjoku,
fratris filius. cf. братанић, синовац. 2)
[Братић] Жапnšname, nomen viri.
1.братичина, f. bie Bruberštohter, fratris filia.
[vide синовица].

2. братичина, f. (у Сријему) висок коров по њивама, има био округао цвијет, Wrt Unfraut, herbae inutilis genus [chrysanthemum I.. vel parthenium Pers.].

братја, f. (у Босни по варошима) vide браћа: Дадох братји коње нејахане, Братја даду,

а секе не даду

братко, m. hyp. v. брат (ово се овако пјева
мислећи да би овако Москов казао): Немој,
братко, Црнојевић Саво -

братковина, f. (у Рисну) некако бијело грожђе,
Art Weintrauben, uvae genus.
брато, m. (јуж.) [1] hyp. о. брат. [cf. брале, бра-
та 1, братац, 1 браца, 2 браца, брацо, 1 бата,
бато 1, баһа. - 2) vide златоје].
братов, а, о, Bruber$, fratris. [cf. 1 братин].
Братоножићи, m. pl. ein Stamm in Брда bei

Montenegro: Ломна Куча и Братоножића брат-регемента, f. приповиједа се да су овако за Наполеонова времена Французи звали наше граничаре, који су под њима били, што су често слушали од њих ријеч брат, н. п. оди, брате, да ; зима, брате; богме, брате и т. д.

,

братска, f. (у Ц. г.) по свој прилици мисли се љубав, біе Bruberliebe, Brüberlichfeit, fraternitas: Бог ти и братска! (кад ко што кога моли); Јунак Стојан за братску приУ тебе ме братска не поможе

братаница, f. (у Боци) братова кћи сестри, die Bruderstochter, fratris filia sorori. братац, браца, m. hyp. v. брат. [vide брато 1]. | братенци, братенаца, m. pl. vide [браћинци] братијенци: Међу мили девет братенаца брати, берём, v. impf. 1) н. п. кукурузе, јабуке, грожђе, lejen, 3. 8. Dbit, Zrauben, ern= ten, 3. 8. Rufuruz, lego, meto. [cf. јемати (ја- | братски, ка, ко, brüberlidh, fraternus. [cf. брамати), тргати 2]. - 2) fammeln, legere, cf.

МИО

тински].

[vide 2] кўпити [1]: Бери војску штогод више | братственик,

4) (у Дубр.) жито брати,

) m. (у Ц. г.) један

можеш 3) fаßеn, capere: Златна купа де- братствењак, братствењака од братства, н. п. вет бере литар' убио ми је једнога братственика, убили га vide [1] жети: беру жито. његови братственици, ein Mitglies без братбратијенци, братјенаца, m. pl. (ст.) vide бра- ство, membrum той братство.

братство [браство], п. 1) vide братимство.
2) (у Ц. г.) нахије се дијеле на племена,
а племена на братства, Samilie, familia; људи
од једнога братства имају једно презиме и
славе једно крсно име, и тако су сви као
од једнога рода: Јако братство брзо за-
плеће.

братучед, т. брат од стрица, Sejchwifterfinb,
patruelis [cf. братинац, првобратучед, стри-
чевић]: првобратучеди, то су од два брата
дјеца; а другобратучеди, то су дјеца прво-
братучеда. Он је мени братучед и ја сам
њему братучед.

братучеда, f. сестра од стрица, Sefchwifterfins, soror patruelis. [cf. првобратучеда]. братучедов, а, о, бет Befdwifterfino gehörig, quod patruelis est.

браћа [братја], f. (coll.) bie Brüber, fratres. бракинци, браћинаца, m. pl. (ст.) Brüber, fratres [cf. братенци, братијенци]: Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браки

наца

[ocr errors]

браћица, f. dim. v. браћа.

1. браца, m. hyp. v. брат. [vide брато 1]. 2. браца, m. (ист.) vide [брато 1] брацо. 1. брацин, а, о,

2. брацин, а, о, без браца, fraterculi.

свакоме ко дође, wo ein jeber reichlid bewirthet wird, farina abundans, hospitalis. брашњеник, брашњеника, m. (у Ц. г.) vide [брашњеница] брашненик: Сигурај ми лака брашњеника

њеница.

[ocr errors]

брашњеница, f. јело што се носи на пут, Неје-
Behrung, viaticum, cf. брашаница, брашненик,
брашњеник: А. Што ти је у торби? Б. Браш-
Па спремише лаке брашњенице
брблање [брбљање], п. 1) vide бебетање.
2) баз фиоррern, crepitus. [cf. 1 брботање].
брблати, лам, [брбљати, v. impf.] 1) vide бле-
2) ichnoppern, mit dem Rüssel durchsu-
n, crepare. [cf. 2 брботати].
брбло, m. ber lapperer, blatero.
брбљав, а, о, који много брбља, plapperhait,
garrulus.

бетати.

брбљање, n. vide брблање.
брбљати, љам, vide брблати.
бобољење, п. baš Ednaljen, labrorum crepitus.
брбољити, љйм, v. impf. кад свиња по води

тражи што и као једе, [d nazen (vom

hweine wenn es im Wasser durchsucht und frißt), labris crepare.

брбосати, брбошем, v. pf. (у Рисну) шеіненб jagen, dico flens.

1. брботање, n. vide брблање 2.

брацо, m. (јуж.) һyp. v. брат. [vide брато 1]. 2. брботање, n. verb, v. брботати. [cf. брбукање

Брач, Брача, m. bie njel Brazza.

Брачанин, m. Ciner von Брач.

браче, брача, f. pl. (у Боци) винова комина, Sie Seintreber, vinacea. cf. [vide] комина [1]. Брачинац, Брачинца, m. брдо у Јадру (готово

(барбукање)].

1. брботати, брбоем, v. impf.jprubenben all Gervorbringen, crepare: водени бик брбоће кад виче, и патка и гуска кад се загњури те по води доље што тражи. [cf. брбукати (барбукати)].

на међи нахије Ваљевске, Шабачке и Звор- | 2. брботати, брбоћем, v. impf. vide брблати 2. ничке).

брачки, ка, ко, von Брач.

брашаница, f. (у Херц.) vide брашњеница: И у торбу меһе брашаницу —

брашанце, n. dim. v. брашно: дај ми мало
брашанца.

Брашанчево, п. baš Srobnleid namsfeft (ber Ra
tholifen), festum corporis Christi.
брашнав, а, о, 1) mit Reel beftreuet, farina con-
spersus. 2) јабука, кромпир, mehlicht, fa-

rinaceus.

[ocr errors]

брашнар, брашнара, m. ber Reäner, qui farinam vendit.

брашнара, f. 1) Mehlkammer, penus farinaria.

|

брбување [барбукање], n. vide [2] брботање. брбукати, брбучём, [барбукати] vide [1] бр66

тати.

брбучити, брбучим, ѵ pf. тумарити у што руком

или главом, јфnell Kinein fabren, immito manum. брв, f. vide брвина.

Брвеник, m. зидине од старога града [у срезу

студеничком, округа рудничког], близу Новога пазара: Студеницу испод Брвеника брвина, f. даска, или греда, што се метне

преко воде, да само људи могу прелазити, ber Steg, ponticulus. [cf. брв, моштаница 1]. брвљив, а, о, н. п. овца, т. ј. болесна, па све остаје од осталијех оваца и понајвише се обрће у наоколо, и тако врлуда док не цркне. Говори се да никаква звјерка не ће на брељиву овцу (ни на живу ни на мртву). брашнарка, f. bie Rehändlerin, quae farinam | брвнање, п. bas Hujbalfen, tignorum, trabium

2) (у Сријему) bie Wrrejtfammer ber Beijt lichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlfammer war).

[blocks in formation]

брашнени (брашнени), на, но, н. п. торба, | брвнара, f. кућа од брвана.
Mehl-(Sad), farinae (servandae).
брашненик, m. vide брашњеница: Мијеси ми
лаке брашненике
брашно, п. 1) baš Diehl, farina. [cf. мливо,
2 мука]. - 2) (у Црмн.) пуна кућа брашна,
кућа од брашна, т. ј. гдје се даје јести

бранати, нам, v. impf. aufbalfen, trabes trabi-
bus superponere.

брвнаш, брвнаша, m. (у Хрв.) коњ, који је као плосан. cf. дашчак.

брвно, п. (gen. pl. брвана) ber Balfen, tignum, trabs (ein Brett an drei Finger dick).

бргљало, т. човјек који бргља, бег jjnell ипб више се говори само за краву, trächtig (von unverständlich spricht, blatero. ber Rub), praegnans (vacca). cf. [vide] стеон. бргљање, п. баš nelle unver[tänòliche Sprechen, | брежина, f. [ист. и јуж.] augm. v. бријег. blateratio. брежњача, f. (ист.) vide бријежњача. бргљати, љам, v. impf. говорити брзо да се брежуљак, љка, m. [ист. и јуж.] dim. v. брине може разумјети, фией инò unvertänòlich jer. [cf. брешчић, избрежак]. fpredmen, blatero: Бргља као јаре на лупатку. | брез, vide [1] без (in allen ujammenjeßungen). брго, (по источним крајевима Србије) vide брзо: бреза, f. біе Birfe, betula alba Linn. Брго другом за бијела уста у потеру брго Брда, n. pl. (gen. Брда) Gegent an ber Grenze gegen Montenegro, regio Monti nigro contermina: Када Турци Брда поараше брдар, m. Weberblattmajer, qui pectines textorios conficit.

-

[ocr errors]

Право оде

[blocks in formation]

брдила, п. pl. am 2Beberjtuble baš, morin баз брдо 2 [tebt. cf. [оглобље] оглобје.

[ocr errors]

брдо, п. 1) (pl. брда, gen. брда) ber Berg,
mons: ўз брдо, bergauf, sursum; низ брдо,
bergab, deorsum. 2) женско (pl. брда,
gen. брда), Beberblatt, pecten textorium.
брдовит, а, о, bergig, montosus.
брдски, ка, ко, von Брда: О Илија, Брдској

брезик, брезика, m. ber Birfenwals, betuletum.
брезић, m. eine junge Birfe, betula alba.
брезица, f. dim. v. бреза.
брезов, а, о, birten, betulinus.
брезовац, овца, m. Birfenjtod, baculus betulinus.
брёзовача, f. ber Birfenjtab, fustis betulinus.
брезовина, f. Birtenbols, lignum betulae.
брека, f. Bejdrei, clamor. cf. [vide] вика [1].
брекање, п. баš бре jagen, imperatio per vo-
сем бре! [cf. брецање].

брекати се, кам се, v. r. impf. zu jemanseн бре
jagen, imperiose dico, dico бре! [cf. брек-
тати 2, брецати се].

брдина, f. augm. v. брдо: По брдина и до- брекиња, f. 1) ber Éperberbaum, sorbus tormiЛина И слепачки торбетина nalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum. брдни, на, но, Sebirge, montanus. брекињов, а, о, н. п. дрво, лист, vom perber= baum, sorbi torminalis Linn. бректање, п. баз фnauben, anhelatio. бректати, брекћем, v. impf. 1) j nauben, anhelo, cf. [vide] дахтати. 2) са бре коме говорити. [vide брекати се] с. набрекивати. брема, f. (око Книња) као плоска за воду (од дужица), Wrt platte bölgerne Slajde, vasis lignei genus. [vide каца 2]. бреме, мена, п. 1) sie Bürbe, onus. 2) (у Боци) жена с бременом, т. ј. трудна, jdhwangere Frau, gravida.

земљи главо

брдун, брдуна, m. (у Боци) два грозда на јед-
ној лози осјечена.

Брђанија, f. coll. v. Брђанин: Поведи ми Бр-
Банију листом

[ocr errors]

Брђанин, m. (pl. Брђани) човјек из Брда: Све
Брђане, безумне јунаке

Брђанка, f. жена из Брда: Послаћу ти другу |
и преслицу, Па ти преди како и Брђанка
брђански, ка, ко, ber Брђани: Себи зове Бр-
Банске кнезове

[ocr errors]

бре! interj. imperandi: дај бре! камо бре!
ајде бре!

бреберина, f. Wrt Pflanze, herbae genus [ane-
mona nemorosa I..].
брег, m. (ист.) vide бријег.

--

брёменит, а, о, н. п. жена, і wangere Sran,
gravida. cf. [vide] трудан [2].
бременица, f. уска а дугачка вучија, тако
да се може ласно носити на рамену или
Двије натоварити на коња, Tragjaß, dolium
portatile. [vide каца 2].

бременоша, f. (у Ц. г.) ко носи бреме, бег
Zajtträger, bajulus. Бременоше носе највише
сухе укљеве с Ријеке у Котор.
бренце, цета (ца), п. (у Гружи) бer Glocđen=
[wengel, pistillum campanae. [vide] звечак,
cf. клатно.

бресква, f. (pl. gen. брёсака) cf. прасква
[(праска 1), шевтелија (шептелија 1)] 1) fir=
sichbaum, amygdalus persica Linn.
Frucht davon, malum persicum.
бресквица, f. dim. v. бресква.

2) die

Брегава, f. вода која извире под планином Хргудом (у Херцеговини) и протјечући испод града Стоца око четири сахата од свога врела у Габели утјече у Неретву, ein lu in Herzegowina, fluvius Hercegovinae. бреговит, а, о, (ист. и јуж.) bügelig, clivosus. Брегово, п. 1) Dorf am linten [jeßt am redhten] Ufer | Бресник, Бресника, m. брдо на лијевој страни be Zimof [у Бугарској]. - 2) Huinen einer Stabt am redten lfer без Zimot, bem Dorfe gegenüber. бреговски, ка, ко, von Брегово. брегуница, f. біе Mauer walbe, hirundo [clivicola riparia L.] muraria.

брёв, а, е, (по зап. кр.) 1) (у приморју) fomanger, gravidus, cf. [vide] трудан [2]: Све бити може, до бреб чоек. 2) У Хрватској нај-|

Ибра близу Бакова.

бреет, бреста, m. (ист.) vide бријест.
брестов, а, о, (ист. и јуж.) ulmen, ulmeus. [cf.
везов].

брестовац, овца, m. (ист. и јуж.) ímjtab, ba

culus ulmeus.

брестовача, f. (ист. и јуж.) lmftot, fustis ul

meus.

брестовина, f. (ист. и јуж.) Wmenholz, lignum | брзо (брзо) [брго, брже], adv. 1) [nell, cito. ulmeum. [cf. везовина].

бретено, п. (у Имоск. а и на Корчули) vide вретено [1].

брецање, п. vide брекање.

брецати се, цам се, vide брекати се. бречање, п. баš Dallen, sonitus.

[cf. живо, хитно (итно), хитимице (итимице)2, спрешно, вришко]. - 2) bals, brevi : дођи брзо; брзо ће он доћи. comp. брже.

брзоват, а, о, у пјесми мјесто брз: У њега су

коњи брзовати

брзолов, а, о. auf ber Заб [hnell eine Beute та пб, citus venator (canis): Пред њима су рти брзолови —

бречати, чим, v. impf. (у Ц. г.) fnallen, Байеп, sono: Пушке брече, а јунаци јече брёчити, чим, v. impf. о земљу лупити, зи 30- брзоловац, вца, m. ber [hnell eine Beute macht. den werfen, projicio. citus venator: У њега су рти брзоловци бреша, f. eine Wrt Flinte (von | брзопаланачки, ка, ко, von Брза паланка. брешакиња, (у Ц. г.) Brescia), sclopi species: Брзопаланчанин, т. човјек из Брзе паланке. брешка, Пуна ми је бреша о брзоплет, m. 1) eine Wrt in ile gefle tenen aun3, рамену А у руке држи брешакињу sepis species tumultuariae. — 2) човјек који Танку брошку држи преко крила не пази шта ради, него све на пречац, инивати брешку по сриједи berlegender Mensch. homo praeceps. брзорек, а, о, (у Ц. г.) који брзо говори не мислећи шта, па рекне што рђаво, ber fich im Reben übereift, linguae praecipitis: брзорека пун гријеха (брзорека мјесто брзореки ваља да је према гријеха). брзоћа, f. vide брзина.

[ocr errors]

А до

брешће, п. (ист.) vide бријешће.
брешчић, m. [ист. и јуж.] vide брежуљак.
бржај! pl. бржајте! кад се ко зове куд на
брзу руку, fomm [фuell, propега: Бржај к
мене ако Бога знадеш

брже, adv. vide брзо.
брже боље, то феll als möglim, quam citissime : |
како га угледах, а он се брже боље сакри.
бржење, п. баš pornen, incitatio.

брз, брза, зо, (брзӣ, за, 30, comp. бржи) [фие,
citus. [cf. брзоват, 2 лист].
брзак, брзака, m. 1) (у Ресави) vide брзица:
Раскречио се као рак на брзаку. - 2) па-
суљ или грашак, који рано доспијева. 3)
(у Славон.) некакав ситан кукуруз, који се
сије око Видова дне (пошто Сава опадне

Брибир, Брибира, т. зидине (у селу тога имена)
у Далмацији између Бенковца и Скрадина:
говори се да су ту сједили Зубићи или Су-
бићи, потоњи Зрињски.

бривање, п. [vide] бријање.
бривати, вам, v. impf. (у Ц. г.) vide бријати.
бриг, m. (зап.) vide бријег.

брига, f. Gorge, cura. [cf. грижа 2, 1 пека 2,
скрб (шкрб), старост 2, дерт, кар 2].
бриговит, а, о, (зап.) vide бреговит.

и

* плоштине се присуше), па будући да брзо
расте, опет приспије на вријеме, Wrt türfijen | бридјети, (југоз.)
Weizens, zeae genus [zea precox Pers., cin-
бриђети, (јуж.)
quantino].

брзање, п. баз Silen, festinatio.

Брза Паланка, f. Stäbthen an ber Donан зwi]фен Кладово инб Праово [у округу и срезу крајинском].

бридам, v. impf, juđen, prurio: бриди ми нога.

брижан, жна, жно, bejorgt, sollicitus. [cf. дертли, карли].

бриждити, дим, v. impf. (у Сријему) [aut weinen, plärren, plorare. [vide дерати се 1]. брижђење, п. baš lärren, ploratio.

брзати, зам, v. impf. eifen, festinare in opere | брижење, п. баз Sorgen, curae.

faciendo. [vide хитати 2].

брзац, бреца, m. (у Ц. г.) ber

onelle, homo velox [cf. брзић]: Но све бреца и љута бој-|

НИКА

брздица, f. vide брзица.

брзељ, m. (у Славонији) тица плава а по трбуху чађаста, највише у јесен цврчи, Art Bogel, avis genus [tichodroma muraria L.]. брзина, f. біе фhnelligteit, velocitas. [cf. брзоћа]. брзити, брзим, v. impf. т. j. коња, fpornen, incitare.

брзић, брзића, m. ber onelle, homo velox, cf. [vide] брзац: брзића и младића! (кад се напија).

брзица, f. вода, гдје тече брзо преко камења, Stelle im Badhe, wo erhnell über Riejel babin rinnt, locus ubi flumen per silices deproperat. cf. брзак, брздица, брекут, слап.

брижити се, жим се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide
бринути, се: Немој се за то брижити
брижљив, а, о, jorgjältig, sollicitus.
брижњача, f. (зап.) vide бријежњача.
брижуљак, љка, m. (зап.) vide брежуљак.
бризгање, п. баз Unbäufen ber lil, im Guter
oder auch in der Brust, lactis in mammis afflu-
entia.

бризгати, гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза,
Milch absondern, lactare.

бризнути, бризнем, v. pf. berborftürzen (?), prorumpo in lacrimas: бризну плакати, т. ј. у један пут заплака.

бријање [бривање], п. баз Barbieren, tonsio. [cf. бричење, берберење].

бријати, бријем (cf. бривати), v. impf. barbieren, tondere. cf. [берберити,] бричити. бријаћи, һа, һе, н. п. бритва, Barbier, tondendo.

« PreviousContinue »