Page images
PDF
EPUB

брабоњати, њам, v. impf. mijten (pon Ser Siege), ђох тиће бра диће, виш” брадића усточиће, caco (de capra).

виш' усточића носочиће, виш” носочића глебрабоњчење, п. биттеg Serebe, sermo inѕulsus. ДОчиће, ви' гледочића челочиће, випи” чебрабоњчити, чим, v. impf. говорити којешта, лочића Гојко крике враћа (т. з. брада, уста,

dummes Zeug reden, ineptire: he ópavoruu! нос, очи, чело и чешаљ у коси). — 2) (БраpâB, m. 1) Schafvieh, ohne Rücfjicht aufs Ge. дићи) село у Јадру.

jmlekt, ober 24lter, pecus, oves. — 2) (у војв.)| брадица, f. dim. р. брада, Bärtleit, barbula. уштројен вепар, еіn реrјфnittetes ефneit, por- брадоватица, f. (у Дубр.) vidе барбун.

cus castratus. [vidе вепар) cf. бравац. брадурина, f. vіdе брадетина. брава, f. Заз Glop, serra.

бражђење, т. бag furtheit, to sulcare. [cf. браpåBâle, n. der Schajsgang, incessus ut ovis est. здичање). браварица, f. крух, који се у Кастелима ми- бразда, f. die Surфе, lira: овај во вози из

јеси о Божићу (као у нас чесница); тако браз де, т. і. с десне стране, куд бразда се за то зове, ПІто су по њему на чињени пада, а онај други од човјека. различни брави (овце, волови) аи дијете браздаш, браздаша, m. (у Сријему) 1) во који у бешици и т. д.

оре из брaзде (с десне стране), беr flug= бравати, вам, v. impf. ићи без памети као овца, ochs der auf der rechten Seite vor dem Pfluge geben wie ein Schaf, ut ovis incedo.

gebt, bos arator dexter. — 2) der Furchgenosje, бравац, вца, т. 1) vidе ветар. — 2) [Бравац] ўurdynambar, continis: ми смо браздаши с Mannsname. nomen viri.

виноградом, т. ј. бразда нам дијели винобравењак, бравењака, m. Sеr frаmеtspogel, tur граде.

dus pilaris Linn. cf. брањуг [vidе дрозак]. браздити, браздим, у. impf. градити бразду, 1. бравётина, f. augm. р. брава.

furbet, sulcare, cf. браздичати: Бразду браз2. браветина [брављетина), f. бравље месо, баз ди, воду мами

©фаfgfleijd), caro ovilla. [vidе овчевина]. браздичање, т. vіdе бражђење. бравица, f. dim. р. брава.

браздичати, чам, vide браздити. [брављетина (браветина), f. vіdе овчевина. ] Браићи, Брайha, m. [pi.] племе у Аустријскоме брављи, ља, љё, Chaf, oyillus.

приморју више Будве, на граници Црногорбравче, чета, п. ein Ctüt chaj, ovicula.

ској. брада, f. (асс. браду и браду) 1) беr Bart, | браја, т. (ист.) vide брајо: Сви су болесни,

barba: Ако лаже, бра да му не смета. осим килавога браје. 2) das Kinn, mentum. 3) кукурузна, беr | брајан, т. 1) Brucer (pertraulic su einem freunse),

Bart am Kukuruz, barba zeae. [cf. cbuna 3]. fraterculus. [cf. брајен, браја, брајко, брабрадавица, f. 1) bie Barge, verrucа. 2) на jo 1]. — 2) [bpajen] Mannsname, nomen viri.

cach, die Brustwarze, papilla mammae. брајен, т. vіdе брајан (1): Каранфиле, мој брадавичица, f. dim. р. брадавица.

мили брађене брадаjаrа[*], m. [ага што иде за војском те | брајин, а, о, без браја, той браја: Чисто, као

даје дарове добријем јунацима) у пјесми : брајине гање. А најпотље брадајаге Турци, ІІто не носе Брајица, m. 20гаnitаnte, nomen viri. нипта од оружја, До на руке златне пер- брајко, т. als hyp. р. брат, Brucer ! frаtеr ! јанице, Ада њима бeгeнигу главе

[vidе брајан 1]. брадање, п. За Зеfоntеn ѕеѕ artes (non Rufu- браjo, m. (јуж.) [cf. браја) 1) vide брајан [1]. rus), то аrіѕtіѕ muniri. [cf. свилање].

2) (у Боци) мужевљи рођак жени. брадат, а, о, bärtig, barbatus.

брајов, а, о, без брајо, той брајо: Ово ми је брадати, дам, у. impf. т. ј. кукурузи, 23art be брајов Дудук

tommen (von Kukuruz), spica aristarum vallo Opâie! Vruder ! frater! [vide oparo 1]. munitur. [cf. свилати).

ópána, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. [cf. Haбрадаш, брадалia, m. лонац највећи од једнога

пер, бент].

2) eine Art Egge, occae genus: уха, па има усну као браду отобољену, 24rt Боље се и на брани возити, него пјешице Topf, ollae genus.

ходити; Превуци брану, па хајде у Босну брадва, f. Зіттеrаrt, ascia: Зачудио се, као на храну. cf. [vide] дрљача.

да је видио лијеву бра дву. cf. ванцага. бранање, п. Заз (ggen, occatio. брадвени, на, но, pon 3interart, asciae. бранати, нам, т. impf. (у Хрв.) брану вући брадветина, f. augn. р. брадва. [cf. брадву преко орaњa, eggen, occare. cf. [vide) дррина].

љати [1]. брадвити, вим, v. impf. mit Ser 24rt behauen, | брандла, f. Sie Runte, funiculus incendiarius dedolare.

(Brüntol ?). [vidе витиљ 1]. брадвурина, f. augm. р. брадва. [vidе брадве- Бранеговићи, т. р. у нахији Ваљевској на тина].

десној страни ријеке Граца наврх једне либрадетина, f. augm. р. брада. [cf. брадурина]. тице зидине од старога градића. Према овибрадићи, m. pl. 1) само у овој загонеци: На јем зидинама, на лијевој страци Граца, има

у по литице велика пећина, за коју се при Винці: Кути нејак царевић Уропу, Кути повиједа, да су уз различне ратове људи д'јете ништа не бесједи, Јер не смије од са женама и с дјецом у њу бјежали, јер је три братијенца, Братијенца три Мрњаву такој врлети, да је мало људи може бра чевића нити од читаве војске.

брётимити, мим, v. impf. молити кога да буде браник, браника, m) 1) у пупке одоздо нито Opat, brüdern (bitten daß einer mein Bruder sei),

покрива обарачу, per Bügel. cf. стража [3]. fratrem te saluto. [cf. братити).

— 2) vidе усперица. [— 3) vidе забран.) братимљeњe, n. Bas Brübern, appellatio fratris. бранити, браним, v. impf. 1) mebren, defendo. братимство [братинство], n. Die Brübеrjbaft, fra

— 2) binсеrn, impedire: ко ти брани? ја не tеrnа necessitudo [cf. братство 1 (браство)]: ópanum, ich bin nicht dagegen, non repugno. Свети Јован кумство и братимство браница, f. т. і. јабука, или крупiка, gepjliit. братинац, инца, т. vіdе братучед.

teg, nimt berabgejbuttеltеѕ objt, poma decerpta, 1, братин, а, о, vide братов. non decussa.

2. братин, а, о, де брата, frаtеrсuli. бранич, т. (у ц. г.) Ser Bejcbüger, defensor. братински, кa, кo, vidе братски. Браничевац, ёвца, m. Ciner poit Браничево. братинство [братимство], n. Die 23rübеrjbaft, fraБраничевкa, f. 1) Cine pon Браничево. [cf. Бра

ternitas: Joul к отоме златан прстен с руке ничевкиња]. — 2) браничевкa муха, оllu За залогу мојега братинства, мог братинbager Müde, simulium reptas Gollubatzense. ства, а твога сестринства cf. [vide] Голубачка муха.

братити, тим, vidе братимити. Браничевкиња, f. Ёine pon Браничево [vide Бра- братић, m. 1) братов син сестри, Bruperjob,

ничевка 1]: Кучевкиње и Браничевкиње fratris filius. cf. братанић, синовац. — 2) Браничево, р. тако се зове пожаревачка на [bparufi] Mannsname, nomen viri.

хија (т. ј. од Мораве па доље до Поречке 1, братичина, f. Die Bruperstotter, fratris filia. ријеке и до Омољскијех планина).

[vide синовица]. браннчевски, кa, кo, pon Браничево.

2. братичина, f. (у Сријему) висок коров по Бранко, m. 2апngitame, nomen viri.

њивама, има био округао цвијет, 2rt unfraut, брање, п. н. п. кукурузно, виноградско,

Sas herbae inutilis genus chrysanthemum L. vel Lejen (Fechsen, Ernten), messis zeae, vindemiae. parthenium Pers.). [vidе берба).

братја, f. (у Босни по варошима) vidе браћа: брањевина, f.

Дадох братји коње нејахане, Братја даду, брањеница, f. (у Хрв.)

а севе не даду брањење, п. ба •23ebren, dеfеnѕiо.

братко, m. hyp. р. брат (ово се овако пјева брањўг, т. der Krammetsvogel, turdus pilaris мислећи да би овако Москов казао): Немој, Linn. cf. [vide) бравењак.

братко, Црнојевић Саво — браство, п. vіdе братство.

братковина, f. (у Рисну) некако бијело грожђе, брат, m. Ser Bruber, frаtеr [cf. бурaзep]: Оно Art Weintrauben, uvae genus.

ми је брат ко ми је добру рад; А. Ко брато, т.. (јуж.) [1] hур. р. брат. [cf. брале, брати је око извадио ? | Б. Брат. А. За то је та 1, братац, і браца, 2браца, брацо, 1 бата, тако дубоко. Нема љета без ТБ урђева бaтo 1, баһа. — 2) vidе златоје). дана, Нити брата док не роди мајка братов, а, о, Brucers», fratris. [cf. і братин). Имам на дом мили девет брата

Братоножићи, т. pl. ein Ctаmm in Брда bei брата, m. (ист.) 1) vide брато [1]. — 2) [Брата) 9іontenegro : Ломна Куча и Братоножића Mannsname, nomen viri.

брат-регемента, f. приповиједа се да су овако братанић, m. (у Боци) братов син сестри, беr за Наполеонова времена Французи звали Bruderssohn, fratris filius sorori. [vide opa наше граничаре, који су од њима били,

ІІто су често слушали од њих ријеч брат, братаница, f. (у Боци) братова кћи сестри, н. п. оди, брате, да ; зима, брате; богме, die Bruderátochter, fratris filia sorori.

.

брате и т. д. братац, браца, m. hyp. р. брат. [vidе бpaтo 1]. братска, f. (у Ц. г.) по свој прилици мисли братенци, братенаца, m. pl. vide [браћинци] ce byóan, die Bruderliebe, Brüderlichkeit, fra

братијенци : Међу мили девет братенаца ternitas: Бог ти и братска! (кад ко што брати, берём, v. impf. 1) н. п. кукурузе, ја кога моли); Јунак Стојан за братску прибуке, грожђе, lejert, 3. 3. Objt, Cranbet, ern

У тебе ме братска не поможе tеп, 3. 3. Ruturия. lego, meto. [cf. jeмати (ја- братски, кa, кo, brüberlid, frаtеrnus. [cf. брамати), тргати 2]. – 2) jammeln, legere, cf. тински). [vide 2] кўпити [1]: Бери војску штогод више братственик,

m. (у Ц. г.) један можеш — 3) faben, capere: Златна купа де- братетвењак, братствења кај од братства, н. в. вет бере литар — 4) (у Дубр.) жито брати, убио ми је једнога братственика, убили га vide [1] жети: беру жито.

његови братственици, ein kitglies Seg братбратијенци, братјенаца, m. pl. (ст.) vide бра ство, membrum той братство.

Хрв.) vidе забран.

тић 1].

[ocr errors]

Мно

братство [браство), п. 1) vidе братимство. свакоме ко дође, pp ein jeser reitli bebirthet

2) (у ц. г.) нахије се дијеле на племена, wird, farina abundans, hospitalis. а племена на братства, Samilie, familia; људи брашњёник, брашњені кa, m. (у ц. г.) vide од једнога братства имају једно презиме и [брашњеница брашненик: Сигурај ми славе једно крсно име, и тако су сви као лака брашњеника од једнога рода: Јако братство брзо за- брашњеница, f. јело што се носи на пут, teije11. ehe.

3ebrug, viaticum, cf. брапаница, браненик, братучед, т. брат од стрица, беjetmijterfin, брашньеник: А. Што ти је у торби ? Б. Браш

patruelis [ef. братинац, првобратучед, стри не ница. Па спремине лаке брашњенице чеви.]: првобратучеди, то су од два брата орблање [брблање), п. 1) vidе блебетање. дјеца; а другобратучеди, то су дјеца прво

2) баз спорреrn, crepitus. [cf. 1 брботање]. братучеда. Он је мени братучед и ја сам брблати, лам, [брбљати, v. impf.] 1) vidе блењему братучед.

бетати. 2) ichnoppern, mit dem Rüssel durchsuбратучеда, f. сестра од стрица, Сејсбmijtertino,

djеп, сrераrе. [cf. 2 брботати). soror patruelis. [cf. првобратучеда].

бібло, m. Der Flapperer, blаtеrо. братучедов, а, о, бет бejdmijterfino gehörig, брбљав, а, о, који много брбља, plapperbait, quod patruelis est.

garrulus.

брољање, п. vіdе брблане. opäha [óparja), f. (coll.) die Vrüder, fratres. браһинци, браһинаца, m. р. (ст.) Brucer, frа- брбљати, љам, vide брблати.

tres [cf. братенци, братијенциј: Ти имален брбо.љенье, п. Заз еднаljeni, labrorum crepitus. tres [cf. братенци, братијенци]: Ти имален брбо.љити, йм, у. impf. кад свиньи по води девет мили брата, Ти поведи девет браһи

тражи што и као једе, jednalsen (pont Coveine наца браһица, f. dim. р. браћа.

wenn es im Wajer durchsucht und frißt), labris 1. браца, m. hyp. р. брат. [vilе бpaтo 1].

crepare. 2. браца, m. (ист.) vide [брато 1) брацо.

брболати, брбошём, v. pf. (у Рисну) meinens 1. брацин, а, о,

jagen, dico flens.

1. брботање, п. vіdе брблање 2. 2. брацин, а, о, без браца, frаtеrсuli. брацо, т. (јуж.) һур. р. брат. [vidе бpaтo 1). 2. барботање, п. verb. р. брботати. [cf. брбукање Брач, Брача, m. Sіе пjеl Brazza.

(барбукање)]. Брачанин, m, Ciner ppt Брач.

1. бурботати, брбоћем, v. impf. јpruseInsen ebal браче, брача, f. р. (у Боцн) винова комина,

bеrроrbringen, crepare: водени бик брбоће Sie 223eintreber, vinacea. cf. [vide] комина [1].

кад виче, и патка и гуска кад се загњури Брачинац, Брачинца, т. брдо у Јадру (готово

те по води доље што тражи. [cf. брбукати на међи нахије Ваљевске, Шабачке и Звор- | 2. брботати, брбоһём, v. impf. vіdе брблати 2.

(барбукати)]. ничке). брачки, кa, кo, pot Брач.

броўкање [барбукање), п. vide [2] брботање. брашаница, f. (у Херц.) vilе брашньеница: и брбукати, брбучём, [барбукати] vide [1]брбоу торбу меће брашаницу

бір бўчити, брбу чим, у pf. тумарніти у што руком брашанце , т. din. р. брашно: дај ми мало

Huy rarom, schnell hinein fahren, immito manum. братанца.

орв, f. vіdе брвина. Брашанчево, п. Зая ўrobinleitransfejt (ber la | Брвеник, m. зидине од старога града [у срезу tholifen), festum corporis Christi.

студеничком, округа рудничког), близу Нобрашнав, а, о, 1) mit 2Јteel bejtreet, farina con

вога пазара: Студеницу испод Брвеника spersus. 2) јабука, кромпир, meblicbt, fа- брвина, f. даска, или греда, што се метне rinaceus. .

преко воде, да само људи могу прелазити, брашнар, брашніра, m. Ser 2Ле)1binler, qui беr еteg, ponticulus. [cf. брв, моштаница 1]. farinam vendit.

бів.љив, а, о, н. п. овца, т. ј. болесна, па све брашнара, f. 1) 9Јieblfantеr, penus farinaria.

остаје од осталијех оваца и понајвише се — 2) (у Сријему) бie 21rrejttаnter Ser Geijte

обрће у наоколо, и тако врлуда док не lichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal cine

цркне. Говори се да никаква звјерка не ће 9)ieblfaninier bar).

на бре.љиву овцу (ни на живу ни на мртву). på muâpra, f. die Mehlhändlerin, quae farinam Bhaite, n. das Aufbalfen, tignorum, trabium vendit.

superpositio. брашнёни (брашненії), на, но, н. п. торба, брвнара, f. куќа од брвана. Mehl-(Sack), farinae (servandae).

брвнати, нам, v. impf, aujbalfe, trabes trabiбрашненив, т. vіdе брашњеніца: Мијеси ми bus superponere. лаке брашненике

брвнаш, брвніша, т. (у Хрв.) коњ, који је брашно, п. 1) баз 9Jehl, farina. [cf. мливо, као плосан, cf. дачак.

2 мука]. 2) (у црмн.) пуна кућа браніна, брвно, п. (gen. р. брвана) бer 23alfen, tignum, кућа од брашна, т. ј. гдје се даје јести trabs (ein Brett an drei Finger did).

тати.

бргљало, т. човјек који бргља, Ser jetztell uns више се говори само за краву, trädtig (роп unverständlich spricht, blatero.

Sеr ѕtub), praegnans (vacca). cf. [vide] стеон. бргљање, п. За јфnelle unperitänѕlіфе Срrефелі, брёжина, f. [ист. и јуж.) augm. р. бријег. blateratio.

брежњача, f. (ист.) vide бријежњача. бргљати, љам, v. impf. говорити брзо да се брежуљак, љка, т. [ист. и јуж.) dim. р. бри

не може разумјети, јфпеш ипо ипperitänblic) јег. [cf. брені чић, избрежан).

јpreфen, blаtеrо: Бргља као јаре на лупатку. брез, vide [1] без (in allen Зијаттеnjеgungen). брго, (по источним крајевима Србије) vide брзо: брёза, f. Sie Birte, betula alba Linn.

Брго другом за бијела уста Право оде брезик, брезйка, m. Ber 23irfemipals, bеtuletuni. у потеру брго

брезић, m. eine jige Birte, betula alba. Брда, п. р. (деп. Бұді) Gegert an Ser G'renje брёзица, f. dim. р. бреза.

gegen Montenegro, regio Monti nigro conter- Ópè30B, a, o, birken, betulinus. mina: Када Турци Брда поараше

брёзовац, овца, m. 2Birtenjtot, baculus bеtulinus. брдар, т. 233eberblattmaker, qui pеctіnеs texto- брезовача, f. Der 2Birtenjtab, fuѕtіѕ bеtulinus. rios conficit.

бреговина, f. Birfenbolj, lіgnum betulae. брдарев, а, о, беҙ Деbеrblattmajers, ejus qui брека, f. Bejdrei, clamor. cf. [vide] вика [1]. брдаров, ресtіnеѕ tехtorios соnfіcіt.

брекање, п. ба8 бре jаgеn, imperatio per voбрдашце, п.

се бре! [cf. брецање]. брдељак, љка, m. dim. р. брдо.

брёкати се, кім се, т. г. impf. зи јета деп бре брдила, п. pl. am 223ebеrjtuble Sas, pprin Sag jagen, imperiose dico, dico ópe! [cf. Opekбрдо 2 jtebt. cf. [оглобље] оглобје.

тати 2, брецати се). брдина, f. augm. р. брдо: По брдина и до- брекиња, f. 1) беr среrbеrbант, ѕоrbus tormiлина и слепачки торбетина

nalis Linn. 2) die Frucht davoni, sorbum. брднӣ, на, но, Bebirg, montanus.

брекињов, а, о, н. п. дрво, лист, poin Cperberбрдо, п. 1) (pl. брда, gen. брда) Ser 23erg, baum, sorbi torminalis Linn.

mons: ўз брдо, bergauf, sursum ; низ брдо, бректање, п. Заз с фnaubeit, anhelatio.
bergab, deorsum. 2) женско (рі. брда, бректати, брекъём, v. impf. 1) jdynaubert, anhelo,

gen. Opaa), Weberblatt, pecten textorium. cf. [vide] дахтати. 2) са бре коме говобрдовит, а, о, bеrgіg, montosus.

рити. [vilе брекати се) cf. набрекивати. брдскӣ, кa, кo, ppt Брда: оИлија, Брдској брема, f. (око Книња) као плоска за воду (од

дужица), 24rt platte bölgerne Slajcbe, vasis ligбрдун, брдуна, т. (у Боци) два грозда на јед nei genus. [vidе каца 2]. ној лози осјечена.

бреме, мена, п. 1) Sie Bürse, onus. 2) (у Боци) Брђанија, f. coll. р. Брђанин: Поведи ми Бр

бременом, т. і. трудна, јфvangere банију листом

Frau, gravida.
Брђанин, m. (рі. Брђанії) човјек из Брда: Све бременит, а, о, н. п. жена, јфwangere rai,
Брђане, безумне јунаке

gravida. cf. [vide] трудан [2].
Брђанка, f. жена из Брда: Послаћу ти другу бременица, f. уска адугачка вучија, тако
и преслицу, Па ти преди како и Бранка да се Може

носити на рамену или брђански, кa, кo, Ser Брђани: Себи зове Бр двије натоварити на коња, Tragjap, dolium ђанске кнезове

portatile. [vidе каца 2). брё ! interj. imperandi: дај бре! камо бре! бременоша, f. (у ц. г.) ко носи бреме, Ser ајде бре !

Rajtträger, bаjulus. Бременоше носе највише бреберина, f. 24rt 25flange, herbae genus [ane сухе укљеве с Ријеке у lіотор. mona nemorosa L.].

бренце, цета (ца), п. (у Гружи) Ser (Bloctetбрег, м. (ист.) vide бријег.

jevengel, pistillum campanae. [vide] звечак, Брегава, f. вода која извире под планином cf. клатно.

Хргудом (у Херцеговини) и протјечући испод брёсква, f. (рі. gen. брёсіка) cf. прасква града Стоца око четири сахата од свога [(праска 1), шевтелија (шептелија 1)] 1) Efirs врела у Габели утјече у Неретву, ein lup fichbau, amygdalus persica Liun. 2) біe in Derzegowina, fluvius Hercegovinae.

Frucht davon, malum persicum. бреговит, а, о, (ист. и јуж.) bögelig, clivosus. брёсквица, f. dim. р. брeсква. Брегово, п. 1) Dorf am lіntеn [jegt a rе сh ten] Иjer Бресник, Бресніка, т. брдо на лијевој страни

des Limof [y byrapckoj]. — 2) Kuinen einer Stadt Ибра близу Бакова.

am rechten Ufer des Timot, dem Dorfe gegenüber. úpêet, ópécra, m. (uct.) vide Ópuject. бреговски, кa, кo, pon Брегово.

брестон, а, о, (ист. и јуж.) итеп, ulmeus. [cf. Operyana, f. die Mauerschwalbe, hirundo [clivi везов). cola riparia L.] muraria.

брестовац, овца, т. (ист. и јуж.) Imjtab, bабрёь, а, е, (по зап. кр.) 1) (у приморју) јфтап culus ulmeus.

ger, grаvidus, cf. [vide] трудан [2]: Све бити брестовача, f. (нст. и јуж.) 1limjtoot, fustis ulможе, до бреб чоек. 2) У Хрватској нај

земљи главо

жева

да сH0

[ocr errors]

meus.

А до

брестовина, f. (ист. и јуж.) ulmenbols, lіgnum 1 брзо (брзо) [брго, біже), adv. 1) јфnell, cito. ulmeum. - [cf. везовина].

[cf. живо, хитно (итно), хигимице (итимице)2, бретёно, п. (у Имоск. а и на Корчули) vide спрешно, вришко]. — 2) bals, brevi: дођи вретено [1].

брзо; брзо ће он доћи. comp. брже. брецање, п. vіdе брекање.

брзоват, а, о, у пјесми мјесто брзУ њега су брецати се, цам се, vidе брекати се.

кони брзовати Opéyâke, n. das Dallen, sonitus.

6pa0.10B, a, o. auf der Jagd schnell eine Beute maбречати, чим, у. impf. (у Ц. г.) finallen, ballen, chend, citus venator (canis): IIpea kama cy sono: Пушке брече, а јунаци јече

рти брзолови брёчити, чим, v. impf. о земљу лупити, зи 23o- брзоловац, вца, m. Bеr jonel eine Deute mat, den werfen, projicio.

citus venator: У њега су рти брзоловци бреша,

f. eine 24rt lіntе (рои брзоналаначки, кa, кo, pon Брза паланка. брешакиња, (у ц. г.); Brescia), ѕсlорi species: Брзопаланчанин, т. човјек из Брзе паланке. брешка,

Пуна ми је бреша о брзоплет, т. 1) eine drt in Cile geflechtenen Зап, рамену А у руке држи брешакињу sepis species tumultuariae. — 2) човјек који Танку брошку држи преко крила

не пази та ради, него све на пречад, инийвати брешку по сриједи

berlegender Mensch, homo praeceps. брешће, п. (ист.) vide бријешће.

брзорек, а, о, (у ц. г.) који брзо говори не брешчић, m. [ист. и јуж.) vide брежуљак.

мислећи шта, па рекне што рђаво, беr ji бржај ! pl. бряга јте! кад се ко зове куд на

im Reden übereilt, linguae praecipitis: 6p3opeka брзу руку, font јфіtеll, propera: Бржај к

пун гријеха (брзорека мјесто брзореки ваља мене ако Бога знадени

да је према гријеха). брже, adv, vide брзо.

брзоћа, f. vіdе брзина. брже боље, јо јефтеп аlѕ mögli, quam citissime: | Брибир, Брибира, т. зидине (у селу тога имена) како га угледах, а он се брже боље сакри.

у Далмацији између Бенковца и Скрадина: бржење, п. За8 Сpornet, incitatio.

говори се да су ту сједили Зубићи или Су

бићи, потоњи Зрињски. брз, брза, зо, (брзії, за, зд, comp. бржи) јфnell, citus. [cf. брзоват, 2 лист].

бривање, n. [vide] бријање. брзак, брзака, m. 1) (у Ресави) vide брзица : | бриг, m. (зап.) vide бријег.

бривати, вам, v. impf. (у Ц. г.) vide бријати. Раскречио се као рак на брзаку. 2) па

брига, f. Gorge, cura. [cf. грижа 2, 1 нека 2, суљ или грашак, који рано доспијева. 3) (у Славон.) некакав ситан кукуруз, који се бриговит, а, о, (за п.) vidе бреговит.

скрб (шкрб), старост 2, дерт, кар 2]. сије око Видова дне (пошто Сава опадне и плоштине се присуше), па будући да брзо | бридити, (зап.)

бридети, (ист.)

бридим, v. impf. juctet, pruрасте, опет приспије на вријеме, Лrt türtijdben | бридјети, (југоз.) rio: бриди ми нога. Weizens, zeae genus [zea precox Pers., cin

бриѣети, (ју к.) quantino).

брижан, жна, жно, bejorgt, ѕоlliсitus. [cf. дертли, брзање, п. Sas Gilein, festinatio. Брза Паланка, f. Ctastdjen air bеr Донані зwijken | бриждити, дим, v. impf. (у Сријему) (aut meinet,

карли). Кладово што IIраово [у округу и срезу кра

рlаrren, plorare. [vidе дерати се 1]. јинском).

брижење, п. ба 4lärren, ploratio. брзати, зам, v. inpf. eilet, festinare in opere | брижење, п. баз Corgen, curae. fасiendo. [vide хитати 2].

брижити се, яким се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide брзац, бреца, m. (у ц. г.) беr Сфnelle, homo

бринути се: Немој се за то брижити velox [cf. брзић): Но све бреца и љута бој- брижљив, а, о, jorgjältig, ѕоlliсitus.

брижњача, f. (зал.) vide бријежњача. брздица, f. vіdе брзица.

брижуљак, љка, m. (зап.) vide брежуљак. брзељ, m. (у Славонији) тица плава а по тр- бризгање, п. Ваз 24nbiufen ber 20til, im Euter буху ча) аста, највише у јесен цврчи, 24rt

oder auch in der Vrust, lactis in mammis affluVogel, avis genus [tichodroma muraria L.). entia. брзина, f. Die ефнеll igteit, velocitas. [ef. брзоha]. бризгати, гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза, брзитн, брзйм, у. impf. т. ј. коња, јpornet, in Milch abjondern, lactare. citare.

бризнути, бризнём, v. pf, bеrроrjtiirgen (?), proбрзи, брзiha, m. Sеr сфnelle, homo velox, cf. rumpo in lacrimas: бризну плакати, т. і. у

[vide) брзац: брзића и младића! (кад се један пут заплака. напија).

бријање [бривање), п. Заз Barbieren, tоnѕiо. [cf. брзица, f. вода, гдје тече брзо преко камења, бричење, берберење).

Ctelle im Babye, no er jcbitell iiber skiejel sabini бријати, брійjём (ef. бривати), v. impf. barbies rinnt, locus ubi flumen per silices deproperat. ren, tondere. cf. [берберити,) бричити. cf. брзак, буздица, брскут, слап.

бријаһи, ha, hé, н. п. бритва, Barbiers, tondendo.

[ocr errors]

Ника

« PreviousContinue »