брабоњати, њам, v. impf. miften (von ber Siege), caco (de capra). брабоњчење, п. bummes Serebe, sermo insulsus. брабоњчити, чим, v. impf. говорити којешта, bummes eug reben, ineptire: не бработчи брâв, m. 1) Schafvieh, ohne Rücksicht aufs Ge schlecht, oder Alter, pecus, oves. 2) (у војв.) уштројен вепар, ein verj nittenes hwein, por-| cus castratus. [vide вепар] cf. бравац. брава, f. баз hloß, serra. бравање, n. ber Shajsgang, incessus ut ovis est. бравати, вам, v. impf. ићи без памети као овца, 2) [Бравац] Mannsname. nomen viri. бравењак, бравењака, m. ber &rammetsvogel, turdus pilaris Linn. cf. брањуг [vide дрозак]. | 1. браветина, f. augm. v. брава. 2. браветина [брављетина], f. бравље месо, баз affleijd, caro ovilla. [vide овчевина]. бравица, f. dim. v. брава. [брављетина (браветина), f. vide овчевина.] бравче, чета, n. ein Stüd haf, ovicula. ђох тиће брадиће, виш брадића усточиће, виш усточића носочиће, виш носочића гледочиће, виш гледочића челочиће, виш челочића Гојко крмке враћа (т. ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) [БраДићи] село у Јадру. брадица, f. dim. v. брада, Bärtlein, barbula. брадоватица, f. (у Дубр.) vide барбун. брадурина, f. vide брадетина. бражђење, п. baš Jurchen, to sulcare. [cf. браздичање]. бразда, f. bie Sure, lira: овај во вози из бразде, т. ј. с десне стране, куд бразда пада, а онај други од човјека. браздаш, браздаша, m. (у Сријему) 1) во који оре из бразде (с десне стране), бет ochs der auf der rechten Seite vor dem Pfluge geht, bos arator dexter. 2) der Furchgenosse, Зигфнафрат, confinis: ми смо браздаши с виноградом, т. ј. бразда нам дијели винограде. браздити, браздим, v. impf. градити бразду, браја, m. (ист.) vide брајо: Сви су болесни, брајан, m. 1) Bruder (vertraulid) zu einem Freunbe), fraterculus. [cf. брајен, браја, брајко, браjo 1]. — 2) [Брајен] Mannšname, nomen viri. брајен, m. vide брајан [1]: Каранфиле, мој мили брајене | брајин, а, о, без браја, той браја: Чисто, као брајине гаће. сиси, біе Brujtmarze, papilla mammae. брадавичица, f. dim. v. брадавица. брадајага[*], m. [ага што иде за војском те даје дарове добријем јунацима] у пјесми: А најпотље брадајаге Турци, Што не носе Брајица, m. Жаnnšname, nomen viri. ништа од оружја, До на руке златне пер-| брајко, m. als hyp. v. брат, Bruber! frater! јанице, А да њима бегенишу главе [vide брајан 1]. брадање, п. баз Befommen без Bartes (von Rufu-| брајо, m. (јуж.) [cf. браја] 1) vide брајан [1]. ru), то aristis muniri. [cf. свилање]. 2) (у Боци) мужевљи рођак жени. брајов, а, о, без брајо, той брајо: Ово ми је брајов дудук брадат, а, о, bärtig, barbatus. брадати, дам, v. impf. т. ј. кукурузи, Bart be= fommen (von Rufuruz), spica aristarum vallo| брале 1 Bruber! frater! [vide брато 1]. munitur. [cf. свилати]. брадаш, брадаша, m. лонац највећи од једнога уха, па има усну као браду отобољену, Wrt Topf, ollae genus. брадва, f. Зіmmerart, ascia: Зачудио се, као да је видио лијеву брадву. cf. ванцага. брадвени, на, но, von Jimmerart, asciae. брадветина, f. augm. v. брадва. [cf. брадвурина]. брадвити, вим, v. impf. mit ber 2rt bebauen, dedolare. брадвурина, f. augm. v. брадва. [vide брадветина]. брадетина, f. augm. v. брада. [cf. брадурина]. брадићи, m. pl. 1) само у овој загонеци: На -- брáна, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. [cf. Ha- брандла, f. bie gunte, funiculus incendiarius Бранеговићи, m. pl. у нахији Ваљевској на десној страни ријеке Граца наврх једне литице зидине од старога градића. Према овијем зидинама, на лијевој страци Граца, има у по литице велика нећина, за коју се приповиједа, да су уз различне ратове људи са женама и с дјецом у њу бјежали, јер је у такој врлети, да је мало људи може бранити од читаве војске. братимити, мим, v. impf. молити кога да буде браник, браника, m) 1) у пушке одоздо што брат, brübern (bitten баß einer mein Bruber jei), покрива обарачу, ber Bügel. cf. стража [3]. fratrem te saluto. [cf. братити]. 2) vide усперица. [— 3) vide забран.] | братимљење, п. баз Brübern, appellatio fratris. бранити, браним, v. impf. 1) wehren, defendo. | братимство [братинство], п. і Brüberfhaft, fraterna necessitudo [cf. братство 1 (браство)]: - 2) binbern, impedire: ко ти брани? ја не браним, іh bin nicht bagegen, non repugno. Свети Јован кумство и братимство бранич, т. (у Ц. г.) ber Bеfüger, defensor. брање, п. н. п. кукурузно, виноградско, баз брањевина, f. Хрв.)} брањеница, f. (у Хрв.) бег 2. братин, а, о, без брата, fraterculi. 2. братичина, f. (у Сријему) висок коров по њивама, има био округао цвијет, Wrt Unfraut, herbae inutilis genus [chrysanthemum I.. vel parthenium Pers.]. братја, f. (у Босни по варошима) vide браћа: Дадох братји коње нејахане, Братја даду, а секе не даду братко, m. hyp. v. брат (ово се овако пјева братковина, f. (у Рисну) некако бијело грожђе, Montenegro: Ломна Куча и Братоножића брат-регемента, f. приповиједа се да су овако за Наполеонова времена Французи звали наше граничаре, који су под њима били, што су често слушали од њих ријеч брат, н. п. оди, брате, да ; зима, брате; богме, брате и т. д. , братска, f. (у Ц. г.) по свој прилици мисли се љубав, біе Bruberliebe, Brüberlichfeit, fraternitas: Бог ти и братска! (кад ко што кога моли); Јунак Стојан за братску приУ тебе ме братска не поможе братаница, f. (у Боци) братова кћи сестри, die Bruderstochter, fratris filia sorori. братац, браца, m. hyp. v. брат. [vide брато 1]. | братенци, братенаца, m. pl. vide [браћинци] братијенци: Међу мили девет братенаца брати, берём, v. impf. 1) н. п. кукурузе, јабуке, грожђе, lejen, 3. 8. Dbit, Zrauben, ern= ten, 3. 8. Rufuruz, lego, meto. [cf. јемати (ја- | братски, ка, ко, brüberlidh, fraternus. [cf. брамати), тргати 2]. - 2) fammeln, legere, cf. МИО тински]. [vide 2] кўпити [1]: Бери војску штогод више | братственик, 4) (у Дубр.) жито брати, ) m. (у Ц. г.) један можеш 3) fаßеn, capere: Златна купа де- братствењак, братствењака од братства, н. п. вет бере литар' убио ми је једнога братственика, убили га vide [1] жети: беру жито. његови братственици, ein Mitglies без братбратијенци, братјенаца, m. pl. (ст.) vide бра- ство, membrum той братство. братство [браство], п. 1) vide братимство. братучед, т. брат од стрица, Sejchwifterfinb, братучеда, f. сестра од стрица, Sefchwifterfins, soror patruelis. [cf. првобратучеда]. братучедов, а, о, бет Befdwifterfino gehörig, quod patruelis est. браћа [братја], f. (coll.) bie Brüber, fratres. бракинци, браћинаца, m. pl. (ст.) Brüber, fratres [cf. братенци, братијенци]: Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браки наца браћица, f. dim. v. браћа. 1. браца, m. hyp. v. брат. [vide брато 1]. 2. браца, m. (ист.) vide [брато 1] брацо. 1. брацин, а, о, 2. брацин, а, о, без браца, fraterculi. свакоме ко дође, wo ein jeber reichlid bewirthet wird, farina abundans, hospitalis. брашњеник, брашњеника, m. (у Ц. г.) vide [брашњеница] брашненик: Сигурај ми лака брашњеника њеница. брашњеница, f. јело што се носи на пут, Неје- бетати. брбљање, n. vide брблање. тражи што и као једе, [d nazen (vom hweine wenn es im Wasser durchsucht und frißt), labris crepare. брбосати, брбошем, v. pf. (у Рисну) шеіненб jagen, dico flens. 1. брботање, n. vide брблање 2. брацо, m. (јуж.) һyp. v. брат. [vide брато 1]. 2. брботање, n. verb, v. брботати. [cf. брбукање Брач, Брача, m. bie njel Brazza. Брачанин, m. Ciner von Брач. браче, брача, f. pl. (у Боци) винова комина, Sie Seintreber, vinacea. cf. [vide] комина [1]. Брачинац, Брачинца, m. брдо у Јадру (готово (барбукање)]. 1. брботати, брбоем, v. impf.jprubenben all Gervorbringen, crepare: водени бик брбоће кад виче, и патка и гуска кад се загњури те по води доље што тражи. [cf. брбукати (барбукати)]. на међи нахије Ваљевске, Шабачке и Звор- | 2. брботати, брбоћем, v. impf. vide брблати 2. ничке). брачки, ка, ко, von Брач. брашаница, f. (у Херц.) vide брашњеница: И у торбу меһе брашаницу — брашанце, n. dim. v. брашно: дај ми мало Брашанчево, п. baš Srobnleid namsfeft (ber Ra rinaceus. брашнар, брашнара, m. ber Reäner, qui farinam vendit. брашнара, f. 1) Mehlkammer, penus farinaria. | брбување [барбукање], n. vide [2] брботање. брбукати, брбучём, [барбукати] vide [1] бр66 тати. брбучити, брбучим, ѵ pf. тумарити у што руком или главом, јфnell Kinein fabren, immito manum. брв, f. vide брвина. Брвеник, m. зидине од старога града [у срезу студеничком, округа рудничког], близу Новога пазара: Студеницу испод Брвеника брвина, f. даска, или греда, што се метне преко воде, да само људи могу прелазити, ber Steg, ponticulus. [cf. брв, моштаница 1]. брвљив, а, о, н. п. овца, т. ј. болесна, па све остаје од осталијех оваца и понајвише се обрће у наоколо, и тако врлуда док не цркне. Говори се да никаква звјерка не ће на брељиву овцу (ни на живу ни на мртву). брашнарка, f. bie Rehändlerin, quae farinam | брвнање, п. bas Hujbalfen, tignorum, trabium 2) (у Сријему) bie Wrrejtfammer ber Beijt lichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlfammer war). брашнени (брашнени), на, но, н. п. торба, | брвнара, f. кућа од брвана. бранати, нам, v. impf. aufbalfen, trabes trabi- брвнаш, брвнаша, m. (у Хрв.) коњ, који је као плосан. cf. дашчак. брвно, п. (gen. pl. брвана) ber Balfen, tignum, trabs (ein Brett an drei Finger dick). бргљало, т. човјек који бргља, бег jjnell ипб више се говори само за краву, trächtig (von unverständlich spricht, blatero. ber Rub), praegnans (vacca). cf. [vide] стеон. бргљање, п. баš nelle unver[tänòliche Sprechen, | брежина, f. [ист. и јуж.] augm. v. бријег. blateratio. брежњача, f. (ист.) vide бријежњача. бргљати, љам, v. impf. говорити брзо да се брежуљак, љка, m. [ист. и јуж.] dim. v. брине може разумјети, фией инò unvertänòlich jer. [cf. брешчић, избрежак]. fpredmen, blatero: Бргља као јаре на лупатку. | брез, vide [1] без (in allen ujammenjeßungen). брго, (по источним крајевима Србије) vide брзо: бреза, f. біе Birfe, betula alba Linn. Брго другом за бијела уста у потеру брго Брда, n. pl. (gen. Брда) Gegent an ber Grenze gegen Montenegro, regio Monti nigro contermina: Када Турци Брда поараше брдар, m. Weberblattmajer, qui pectines textorios conficit. - Право оде брдила, п. pl. am 2Beberjtuble baš, morin баз брдо 2 [tebt. cf. [оглобље] оглобје. брдо, п. 1) (pl. брда, gen. брда) ber Berg, брезик, брезика, m. ber Birfenwals, betuletum. брекати се, кам се, v. r. impf. zu jemanseн бре брдина, f. augm. v. брдо: По брдина и до- брекиња, f. 1) ber Éperberbaum, sorbus tormiЛина И слепачки торбетина nalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum. брдни, на, но, Sebirge, montanus. брекињов, а, о, н. п. дрво, лист, vom perber= baum, sorbi torminalis Linn. бректање, п. баз фnauben, anhelatio. бректати, брекћем, v. impf. 1) j nauben, anhelo, cf. [vide] дахтати. 2) са бре коме говорити. [vide брекати се] с. набрекивати. брема, f. (око Книња) као плоска за воду (од дужица), Wrt platte bölgerne Slajde, vasis lignei genus. [vide каца 2]. бреме, мена, п. 1) sie Bürbe, onus. 2) (у Боци) жена с бременом, т. ј. трудна, jdhwangere Frau, gravida. земљи главо брдун, брдуна, m. (у Боци) два грозда на јед- Брђанија, f. coll. v. Брђанин: Поведи ми Бр- Брђанин, m. (pl. Брђани) човјек из Брда: Све Брђанка, f. жена из Брда: Послаћу ти другу | бре! interj. imperandi: дај бре! камо бре! бреберина, f. Wrt Pflanze, herbae genus [ane- -- брёменит, а, о, н. п. жена, і wangere Sran, бременоша, f. (у Ц. г.) ко носи бреме, бег бресква, f. (pl. gen. брёсака) cf. прасква 2) die Брегава, f. вода која извире под планином Хргудом (у Херцеговини) и протјечући испод града Стоца око четири сахата од свога врела у Габели утјече у Неретву, ein lu in Herzegowina, fluvius Hercegovinae. бреговит, а, о, (ист. и јуж.) bügelig, clivosus. Брегово, п. 1) Dorf am linten [jeßt am redhten] Ufer | Бресник, Бресника, m. брдо на лијевој страни be Zimof [у Бугарској]. - 2) Huinen einer Stabt am redten lfer без Zimot, bem Dorfe gegenüber. бреговски, ка, ко, von Брегово. брегуница, f. біе Mauer walbe, hirundo [clivicola riparia L.] muraria. брёв, а, е, (по зап. кр.) 1) (у приморју) fomanger, gravidus, cf. [vide] трудан [2]: Све бити може, до бреб чоек. 2) У Хрватској нај-| Ибра близу Бакова. бреет, бреста, m. (ист.) vide бријест. брестовац, овца, m. (ист. и јуж.) ímjtab, ba culus ulmeus. брестовача, f. (ист. и јуж.) lmftot, fustis ul meus. брестовина, f. (ист. и јуж.) Wmenholz, lignum | брзо (брзо) [брго, брже], adv. 1) [nell, cito. ulmeum. [cf. везовина]. бретено, п. (у Имоск. а и на Корчули) vide вретено [1]. брецање, п. vide брекање. брецати се, цам се, vide брекати се. бречање, п. баš Dallen, sonitus. [cf. живо, хитно (итно), хитимице (итимице)2, спрешно, вришко]. - 2) bals, brevi : дођи брзо; брзо ће он доћи. comp. брже. брзоват, а, о, у пјесми мјесто брз: У њега су коњи брзовати брзолов, а, о. auf ber Заб [hnell eine Beute та пб, citus venator (canis): Пред њима су рти брзолови — бречати, чим, v. impf. (у Ц. г.) fnallen, Байеп, sono: Пушке брече, а јунаци јече брёчити, чим, v. impf. о земљу лупити, зи 30- брзоловац, вца, m. ber [hnell eine Beute macht. den werfen, projicio. citus venator: У њега су рти брзоловци бреша, f. eine Wrt Flinte (von | брзопаланачки, ка, ко, von Брза паланка. брешакиња, (у Ц. г.) Brescia), sclopi species: Брзопаланчанин, т. човјек из Брзе паланке. брешка, Пуна ми је бреша о брзоплет, m. 1) eine Wrt in ile gefle tenen aun3, рамену А у руке држи брешакињу sepis species tumultuariae. — 2) човјек који Танку брошку држи преко крила не пази шта ради, него све на пречац, инивати брешку по сриједи berlegender Mensch. homo praeceps. брзорек, а, о, (у Ц. г.) који брзо говори не мислећи шта, па рекне што рђаво, ber fich im Reben übereift, linguae praecipitis: брзорека пун гријеха (брзорека мјесто брзореки ваља да је према гријеха). брзоћа, f. vide брзина. А до брешће, п. (ист.) vide бријешће. брже, adv. vide брзо. брз, брза, зо, (брзӣ, за, 30, comp. бржи) [фие, Брибир, Брибира, т. зидине (у селу тога имена) бривање, п. [vide] бријање. брига, f. Gorge, cura. [cf. грижа 2, 1 пека 2, и * плоштине се присуше), па будући да брзо брзање, п. баз Silen, festinatio. Брза Паланка, f. Stäbthen an ber Donан зwi]фен Кладово инб Праово [у округу и срезу крајинском]. бридам, v. impf, juđen, prurio: бриди ми нога. брижан, жна, жно, bejorgt, sollicitus. [cf. дертли, карли]. бриждити, дим, v. impf. (у Сријему) [aut weinen, plärren, plorare. [vide дерати се 1]. брижђење, п. baš lärren, ploratio. брзати, зам, v. impf. eifen, festinare in opere | брижење, п. баз Sorgen, curae. faciendo. [vide хитати 2]. брзац, бреца, m. (у Ц. г.) ber onelle, homo velox [cf. брзић]: Но све бреца и љута бој-| НИКА брздица, f. vide брзица. брзељ, m. (у Славонији) тица плава а по трбуху чађаста, највише у јесен цврчи, Art Bogel, avis genus [tichodroma muraria L.]. брзина, f. біе фhnelligteit, velocitas. [cf. брзоћа]. брзити, брзим, v. impf. т. j. коња, fpornen, incitare. брзић, брзића, m. ber onelle, homo velox, cf. [vide] брзац: брзића и младића! (кад се напија). брзица, f. вода, гдје тече брзо преко камења, Stelle im Badhe, wo erhnell über Riejel babin rinnt, locus ubi flumen per silices deproperat. cf. брзак, брздица, брекут, слап. брижити се, жим се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide бризгати, гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза, бризнути, бризнем, v. pf. berborftürzen (?), prorumpo in lacrimas: бризну плакати, т. ј. у један пут заплака. бријање [бривање], п. баз Barbieren, tonsio. [cf. бричење, берберење]. бријати, бријем (cf. бривати), v. impf. barbieren, tondere. cf. [берберити,] бричити. бријаћи, һа, һе, н. п. бритва, Barbier, tondendo. |