Page images
PDF
EPUB

неки не плати.

} г. vіdе немар.

нема ништа.

[ocr errors]

некад, vidе негда. [cf. никад (никада) 2, ње- Немадија, f. (ист.) vide Њемадија. некада, кад).

немалац, маоца, m. See Türjtige, inops. некадашњи, ња, њe, vidе негдашњи.

немало, (не мало, мало не) beinabe, prope: ja некакав, ква, кво, irgens einer, quіdаm. [cf. не сам немало као и ти велик. каков, нечесов, њесечов].

немање, п. vide [немаштина) неимање. некако, 1) irgens mie, quodammodo. 2) иті, нёмар, т. 1 die Sorglosigkeit, Nichtachtung, Vers

bеrum, circa: то је било некако око божића; немарење, р. пафläjjigung, negligentia. [cf. несад је некако година.

атост, немарљивост, немарност). некаков, а, о, vidе некакав.

немариш, m. фаng ohne Gorge, negligens. cf. нёкамо, (у ц. г.) vidе некуд.

небрига. неки, кa, кo, [cf. ники, њеки] 1) ein geniper, немарљив, а, о, jabrlapig, negligens. [cf. бесcertus quidam.

. 2) einer, aliquis : неки тужан). плати,

3) то без неке немарљивац, Ивца, m. ein fabrlapiger 9Лепјф, није, т. і. није без особитога узрока.

homo negligens. нёкмоли, vidе камоли: Ја га не бих ни за слугу немарљивост, немарљивости,

млада, Анекмоли за мо господара немарност, немарности, нёко, некога, јеmаnb, aliquis [cf. нетко, 2 никo 2, 1. немати, f. Sie lunutter, non-mater: Ви кажите њено): неко лупа на вратима.

нематери мојој — неколика, т. ј. мање од пет, einige (für Sag 2. нёмати (нејмати], немам [нејмам), v. impf. 1)

männliche und sächliche Geschlecht, bis fünf ausschließ nicht haben, non habeo. 2) нема вина, lid)) [cf. неколике): неколика човјека, не ist kein Wein da,

deest:

нема га код куће; колика повјесма; а од четири даље говори

3) немам куд: Нема ку де се неколико с род. мн. у сва три рода, н.

Комнен барјактаре п. неколико људи, неколико повјесама, не- і нёмати се, нема се, v. r. pf. cf. имати се [2], колико оваца.

nicht auf die Welt kommen, non nasci: Hemaze неколике, т. ј. мање од пет, einige (bis funf се једно мушко чедо, но с' имаде једна змија

ausschließlich für das weibliche Geschlecht), heko љута
лике жене, неколике паре, и т. д. cf. неко- | Немап, мца, т. (ист.) vide Нијемац.

Немачка, f. adj. (ист.) vide Њемачка. неколико , einiges (mehr als pier), aliquantum : немачки, кa, кo, [ист.) vide Њемачки.

неколико људи. [cf. николико 2, њеколико]. І немети, мім, (ист.) vidе нијемљети. неколицина,

Hemuanne, ohne Schonung, unbarmherzig, misere: неколициња, (у Боци) f. Einige, aliquanti.

ударио га немилице, троши новце немилице. некрст, f. (coll.) (у Ц. г.) Sie ngеtаuften, non | немило, unlieb, ingrate: Немило је Петар доbaptizati.

зиваше, Немило се Јока одзиваше некрштени дани, тако се зову они дани од немилост, немилости, f. Die Иngtabe, offensa.

Божића до Крстова дне. cf. караконула. немилостив, а, о, mbarthеrjig, immisericors. некрштеник, иштеника, т. Sеr nicht gеtаuft ijt, немио, ила, ило, unlieb, mangeleb, ingratus: non baptizatus.

од немила до недрага; А да видиш немила нектеша [нехтеша), f. (ист.) cf. [vide) не састанка Јесу л', брате, ране од видања, хтјеша.

Ил” су, рече, од смрти немиле некћеша, f. (у Боци) vidе нехтјеша: Немогоше нёмир, т. бie llnrube, inquies. поједоше, Анекћеше све попише.

нёмиран, рна, рно, теаbіg, inquietus [cf. прњинеку ван, а, о, vidе некуxан: сједне стране цав): Мирно срце Бога моли, Анемирно пређа некувана

сузе рони. некуд, | irgenomobin, aliquo. [cf. никуд (ни- І нёмӣрко, т. беr Иn-мирко, cui nomen Мирко некуда, куда) 2, некамо).

male convenit. нёкӯм, т. беr unpatbe, non-кум.

немити, мим, (у Сријему) vide нeмeти. некуxан (cf. некуван), а, о, ипgetodit, non coctus. Немица, f. (ист.) vide Њемица. нәлагод, f. Sіе Зејсбmerlifeit, inсоmmоdum: кад

f. augm. p. Немица. човјек остари, онда дође на њега свака не- | Немичица, f. dim. p. Немица. лагод (н. п. кашаљ и шљепота).

немљење, п. (ист.) vidе нијемљење. нёлагодан, дна, дно, matt, unpap, languіdus: немогоша, f. (у Боци) који (каже да) не може, нешто сам нелагодан.

der sich stellt als ob er nicht fönne, qui se non неловни, на, но, пit sur Bago gehörig, non ve posse dicit: Немогоше поједоше, А некћеше

naticus: Пон с Богом, мој соколе неловни нељубак, Љупка, Љупко, mliebli, поn аnаbіlіѕ: немој, немојте, nicht Soh, nоli, nolite, cf. • мој: Једни веле: нељушка је рода

Душе наше губити немојмо нёљуди, т. pl. die Unmenschen, monstra hominum. Hemóra, f. (uct.) vide kemota. нем, нема, нёмо, (ист.) vidе нијем.

нёмотан, а, о, инgеbаjpelt, non glomeratus: C [нема, impers. p. 2 немати; cf. јоктур.]

друге стране конци немотани

Немнчина,

све пошие

немотњик, немотњйка, m. vіdе немоћник. необичан, чна, чно, итgemobnt, insuetus: Тавнемотњица, f. vіdе немоћница.

ница је кућа необична

Необична ока и немоћ, нёмоћи, f. Sіе Rxantheit, morbus. [vide огледа болест).

Heonepa, f. schmußiges Frauenzimmer, mulier squaнёмоћан, іна, іно, frant, aegrotus. [vidе боле lida. [cf. неопраница]. стан).

неопран, а, о, ипаењајфеn, illotus: Седам кућа, немоћи, немогу, у. impf. Trant jein, aegroto: девет бунарева, и још су им жене неонешто немогу.

пране немоћник, немоћника, [немотњик] m. Sеr frаntе. неотраница, f. vіdе неопера.

aegrotus, cf. [vide] болесник: Немоћник мало неопранштина, г. Беr Стив, бie Unreinlikteit, једе, а много троши.

immunditia: изједе на неопранштина (кад ко немоћница [немотњица), f. vіdе болесница.

дуго кошуље не мијења). немӯшти језик, т. (ист.) vide њемушти језик. неотесан, а, о, ипgebobelt, rudis (jagt man einent Немчадија, f. (ист.) vide Њемчадија.

Menschen), horridus. немчање, п. (ист.) vide њемчање.

нёотице, vidе нехотице. немчати, чам, (ист.) vide њемчати.

нёнёло, п. (у Бачк.) отишао у непело, т. б. гдје Немче, чета, п. (ист.) vide Нијемче.

се не пјева, без трага, пропао. пёмченье, п. (ист.) vidе нијемчење.

непнк ! 1) cf. пик. 2) непик не! mirs nimtg Немчина, f. augm. p. Немац.

daraus, non me decipies. нёмчити, немчим, (ист.) vidе нијемчити. нелик повре! (у Бачк.) кад дијете у игри не немчити се, немчӣм се, (ист.) vidе нијемчити се. погоди гдје би требало, па би хтјело по други нена[*], f. vіdе мајка (по Босни, особито код нут да гађа, и значи да по други пут није

Срба Турског закона): Ој старице, Османова слободно. нено! Узми мене за Османа твога

неповољан, љна, љно, unmіll foттеп, ingratus. ненавидети, дім, (ист.) vidе ненавидјети. неповољност, вољности, f. DRippergnügen, molestia. ненавидети се, димо се,(ист.) vidе ненавидјети се. неповрат, т. у овој пословици: Неповрат кола ненавидити, дим, (зал.) vidе ненавидјети. ломи (т. ј. кад човјек не ће да се иовраќа, ненавидити се, димо се, (зап.) vidе ненави него хоће све у један пут да понесе). дјети се.

непогодан, дна, дно, unpertragja, imроrtunus ненавидјети, дям, т. impf. (југоз.) bаjjen, odisse. [cf. мучан]: Сватови се браћа погодише, но cf. [vide) мрзити [1].

имаду непогодна друга, А на коњу злосретну ненавидјети ее, димo сe, v. r. impf. (југоз.) ђевојку

einanser bаjjen, alius alium odit, cf. мрзити се. | неподоба, f. (у Хрв.) Sag Иngebeuer, monstrum: ненавидник, m. Sеr pajjer, Osor, cf. варица [1]. неподобо једна! ненавидница, f. Sіе фајjerin, osor. cf. варица [1]. непознат, а, о, unbetannt, ignotus. ненавидост, ненавидости, f. (у Боци) Ser Tap. | непокоран, pнa, pнo, ungeborja, miberjpenjtig, odium. cf. [vide] мрзост.

diсtо nоn аudiеnѕ. [vidе непослушан]. ненавиђење, п. За фајjen, odium.

непокорност, көрности, f. Ser Иngeborjam, inoненавиђети, видим, (јуж.) (у Ц. г.) vidе нена bedientia. видјети.

непоменик, меника, т. т. ј. [vide] пришт, Citненавиђети се, видимо се, (јуж.) (у ц. г.) phemismus für eine gefährliche Veule, tuberis gevidе ненавидјети се.

nus (і фпнотіхөҫ). Hëhân, m. Mannsname, nomen viri.

непоменица, f. (у Рисну) уз часне посте говори ненадан, дна, дно, (у Ц. г.) преrhofit, inspe се мјесто змија, јер кажу: колико је год пута

ratus: Ненадно те грдило нашло! Откуд у вријеме часнога поста во поименце спокњига, огњем изгорјела! Што је тако смртна мене, толико ће је пута онога љета видјети. и ненадна

непоменуте, f. pl. 1) некаке врасте на дјеци, нёнадно, (у Боци) vidе изненада.

eine Art Kinderblattern, variolae quaedam. [vide nenácut, m. der Nimmersatt, insatiabilis.

оспице). 2) некаке бубине у дјеци [дјетиње нёнaчёта вода, f. вода од које нити је ко нио ructe, der Spulwurm, ascaris lumbricoides).

ни за што друго узимао како је донесена у непослушан, шна, шно, итgeborjam, dictо non кућу. Неначету воду употребљавају бајалице audiens. cf. непокоран. у различнијем бајањима око болеснијех људи непостојан, а, о, unbeftänsig, inсоnѕtаns. cf. [vide] и за пиће и за умивање.

ирсвртљив. нёнин, а, о, vidе нанин.

непочин-поље, у овој законеци: Мртви живога нёнути се, ненём се, v. r. pf, in Ser Resetgart:

носе преко непочин-иоља. што ми ти се нену гонену, beim 24ujjtellen eines | неправда, f. Sag unrett, injuria. [cf. зулум). R&tbjels; у Рисну, а по другијем мјестима неправедан, дна, дно, ungeredt, injustus. говори се : што ми ти је за што ?

неправедник, т. Sеr ungerete, homo injustus. необика, f. (у Дубр.) што је човјеку необично, неправо, unrebt, ungerecht, iniquum. [cf. грбаво 2]. die Ungewohnheit, insolentia.

непрестани, на, но, иаиjbərlid), аѕѕіduus.

непрестано, ипаufbərlik. continuo. [cf. дурмак, | несан, сна, m. Sie Chlaflоjigteit, insomnia: На једнако 2].

несан се бјеше њему дало непријатељ, m. Беr seins, inimicus. [cf. душман, несвест, f. (ист.) vidе несвијест. душманин, злотвор].

несвестица, f. (ист.) vidе несвјестица. непријатељски (непријатељскӣ), кa, кo, feinslim. | нёсвијест, f. (јуж.) бie Obnmaht, deliquium aniinimicus. [cf. душмански).

mae, syncope [cf. несвјестица] : пао у ненепријатељство, n. Sie seinsjbaft, inimicitia. [cf. свијест. душманлук].

нсвист, f. (зап.) vidе несвијест. неприлика, f. 1) Sas lungleide (з. 3. alt unѕ jung). | несвистица, f. (зап.) vidе несвјестица.

inaequalis: Ја сам ти се јунак оженио, Удо- несвјестица, f. (јуж.) Sie Obzтафt, deliquium вицом мојом неприликом 2) Ungelegenheit, animae. cf. [vide) несвијест. incommodum. .

несвојтљив, а, о, који не мари за својту, ber непромјенит, а, о, шіреränberlib, constans, non kein Gefühl für die Seinigen hat, qui suos non mutabilis : дуговјечно неиромјенито! (кад се curat.

. Што чес тестита). cf. стасит.

1. нёсит, f. Stіmmеrjаtt, insatiabilis. непце, n. vіdе небо 3.

2. несит, а, о, пеrjittlid), insatiabilis: а.10 неНépa, f. hyp. p. Неранда 3.

сита! нёрад, т. пропао с нерада, бie luntbatigfeit, de-| нёситост, нёситости, f. bic unerjättlifeit, insaѕіdia. [cf. нерадња).

tiabilitas. 1. Hệpaqur, m. der Faulenzer, Arbeitsscheue, piger. HèckBêpuaja, ein Gebet welches mit diesem Worte [2. Нерадин, т. село у Сријему; види ѕ. Y. аnjаngt: Колико му је чело, могао би ненамастир.]

сквернaја на њему написати. нерадња, f. vіdе нерад.

нескладан, дна, дно, ипpertriiglich, insociabilis. нерадосан, сна, сно, freusenleer, voluptate саrеnѕ: | несклапан, вна, вно, н. п. говор, ипgereinit, inнерадостан, ўКод мојега нерадосна војна. –

sulsus.

. нерадост, нерадости, f. Sie presenleere, defectus | несклапно, adv. 1) итgereit, inѕulse. — 2) не

voluptatum: Мени младост у нерадост прође — складно говори какав језик, т. і. не зна га неразуман, мнa, мно, ипреrjtänsig, imperitus. добро, деbroden. cf. натуцaти. иеранча, [*] f. [cf. наранча і, наранџа) 1) Sіе нёсладак, слатка, слатко, иjup, indulcis (?). неранца, 'ontеrаtge (Sex Baum), citrus aurantia | нёслан, а, о, итgejalje, іnѕulsus. [cf. луд 4].

Linn.: Заспала госпођа Под жутом неран- неслога, f. Sіе 3mietratt, discordia. [cf. раздор]. цом 2) (die Frucht), malum aurantium. несложан, жна, жно, uneinig, dіѕсоrѕ.

(Hepanya) Frauenname, nomen feminae. несмелица, f. (ист.) нёраст, m. Sеr bеr, verres. cf. векар. несмнлица, f. (зан.)

der nicht wagt, qui non

. норастовит, а, о, піt реrjdbmiten (non еіnет несмјелица, f. (ју ж.), audet. Schwein), non castratus.

нёснага, f. (у Хрв.) vidе нечистота. нередов, нереддва, т. (у војв.) vide мeрeдoв. нёснoсан, сна, сно, итerträglib, intolerabilis. Heperba, f. 1) Fluß in der Derzegowina, fluvius secuá bâube, n. die Schlaflosigkeit, insomnia, vigi

Hercegovinae. -- 2) Gegend an der Mündung lia: боли ме глава од неспавања. des jelben Flußes.

неспор, а, о, н. п. xљеб (који се брзо трошн), нереша, f.: Пос'jече ми три нерече златне nicht lange dauernd, non durans. нёрод, т. у загонеткама: Ја сједим на неро ду несретан, тна, тнo, vidе несрећан.

коњу; пуштите ми сина, материна мужа. несретњик, т. vіdе несрећник. На неро ду јаше, испорена води; дајте ми несретьић, m. (ст.) Ser Inglüdsjohn, adversae сина, материна мужа.

fortunae filius: Југовићи Божји несретњutu! Народимља, г. вода и село око 5 сахата од царево благо затомише и у црну земљу Призрена к истоку.

Закопане неродица, f. Иnfruktbarteit, sterilitas: Обратиће несретњица, f. vіdе несрећница. за мном неродица

Hécpeha, f. das Unglück, infortunium. [cf. 1 neнеројка, f. кошница (са челама) која се преко рука, удес] : несрећо једна (als &фіnіpjmрrt).

цијелога љета не роju, Biеnепјфwarm, melder несрећан, іна, ћно, [несретан, тна, тво, 1)] den ganzen Sommer nicht schwärmet, apes fetum unglütlit), infelix. cf. Удесан [2], узрочан. non emittentes. .

[— 2) vidе јадан). нероткиња, f. н. и, жена, јабука, крушка, бie несрећник (cf. несретњик), m. ber Иngludliфе, Иnfrudotbare, sterilis. [cf. штиркиња).

infelix. 1. нёрука, f. Das llnglut, fortuna adversa [vidе несрећница [несретњица), f. die Inglütliche, in

несрећа): До подне је Турска рука била, felix. А од нодне обрну нерука

нестадак, нестатка, т. (у ц. г.) Ser 20bgаng, 2. нерўка, с неруке, unbequem, alienum.

das Nichtvorhandensein, defectus, absentia (cf. несам, (ист.) vidе нијесам: Што толике нигда несташа, нестаница): На нестадак људи, биле несу Још се шњима ижљубили несу

и Станиша суди.

hectajâne, n. das Ausgeben (3. V. des Weins, der fаш? (кад се ко понуди чиме на неко други Waare), defectus.

рече да он то не ће). нестајати, стаје, v. impf. ausgeben, deficio. нећати ее, нећам се, v. r. impf. audjФlagen für нестати, нестанё, v. pf. чега (у ц. г. mit бет sich, repudio, recuso.

отіnаt.) 1) н. п. новаца, вина, брашна, нећачица, f. dim. р. нећака : Ал' говори ујна добра, правде и т. д., ausgebent, зи тапgelat нећачици: Пођи с Богом, моја нећачице аnfаngеn, deficio [cf. номањкати 2, понестати, нөћнати се, нéfікам се, т. е. [im]pf. [dim. р. преманкати, прекинути 3, претргнути се 2,

нећати се). премаћи (премакнути) ce]: Неста вина, неста нéko, m. Der nіt mil, qui non vult: Ако не ће разговора; Неста блага, неста пријатеља нећо, а оно ће хоћо.

2) н. п. нестало ми коња, овце, abbansen [неугледан, дна, дно, vide нeглeдaн.] foninien, amitti. . 3) пола ме је нестало н. | неугодан, дна, дно, піt jo, mie eg jein jote, II. од страха, јфminsen, tabesco.

nicht recht, minus recte constitutus. несташа, f. Sеr аbgаng, defectus, cf. [vide) не- | неук, а, о, н. п. човјек, итerfahren, imperitus, стадак: У несташу људи и Бећир суди.

KOH, nicht abgerichtet, equus non condocefactus. несташан, шна, шно, mutbmilig, petulans; и неўљудан, дна, дно, ипаrtіg, ineptus. rubig. irrequietus. [cf. ашаријаст].

неумеће, п. (ист.) vidе неумијеће. несташица, f. (у Боци) vidе (не стадав] не- неумивёница, f. чаша ракије, која се поније сташа : У несташицу људи и Станиша суди.

у јутру јоші док се човјек није умио: Ненесташко, м. несташно чељаде, беr unrubige,

унивеница и уморница најбоље пристају. irrequietus.

неумијеће, п. (јуж.) 1 die Unwissenheit, igнестера, г. (у Далм.) vidе некака.

неўмјештина, f. (у ц. г.) nоrаntia: Да ли је нести, несём, (ст.) vidе носити, cf. нети : Млада

то суђење или је неумијеће ? нева воду нела, Над воду се надводила

неуредан, дна, дно, піђt orbentli), male consti

tutus. Нестопољац, пољца, m. Ciner pon Нестопоље. неучан, чна, чно, (у Боци) ипgelebrt, indосtus. Нестопоље, n.: У питому Нестопољу твоме нестрпљив, а, о, ипgesulSig, impatiens.

нефаљ, (у Боци) in Ser Recentgart: у нефаљ, vide нестрпљивост (нестиљивости), г. (Иngebuts, нехај, m. Паштровски (сад пуст) град близу

нехотице. impatientia). Hècýhenh, nâ, hô, nicht bestimmt, non destinatus

Жељезнице, сад под Турцима. cf. Хај. (connubio). .

нехаран, рна, рно, (у Дубр.) ишдаntbar, in

gratus. несуђеник, несуђеника, т. her liktbejtimmte, non | нехотице (неотице), орие зu mоllеn, ingratiis. destinatus (sponsus): Вјерениче, мој несуfe

[cf. гријешком, нефаљ, уфал). ниче несуђеница, f. Die 91iktbejtinute, non destinata | нехтиша, f. (зап.)

нехтеша, f. (ист.) онај који (каже да) не

he, der nicht zu wollen an(sponsa).

нехтјеша, f. (југоз.)) gibt, qui se nоllе dіcіt. Hecýhêbe, n. (cr.) das Nichtbestimmte, quod non еrаt dеѕtinаtum: oj bевојко, моје несуђење — нечаја, f. Stuр іn bеr Поцерина, cf. [1] дво

cf. [нектеша,) некћеша. нетељен, а, о, нетељена крава, eine Rub Sie nit

риште. gеtalut, vacca quae necdum peperit: и дебелу | нечастивӣ, вога, т. каже се мјесто ђаво (да му краву нeтeљену

се име не би споменуло), Ser Bije (3eufel), санети, несем, (ст.) vidе нести.

codaemon. [vidе ђаво]. У Грбљу гдјекоји уз нётјак, m. (у Хрв. и по оближњим крајевима

ову ријеч још пљуну на лијеву страну и реку : Босне) vidе нећак. cf. родјак.

тамо да га је анафема !“ аиу осталијем кранётко, некога, vidе неко. [cf. нитко 2, њетко).

јевима често се послије нечacтиви рекне : нётом, (по зап. кр.) taum, simul atque. [vide) анате гa мaте било !“ Не попусти, Боже, тек [1], cf. истом, само.

области нечастивоме и некрпітеноме! (кад се нећав [нетјак), m. Ser &фnejterjobit, Diejje, ex so моле Богу).

rоrе nepos. Нећак је само ујаку, а теци је нечесов, а, о, (у Херц. и Ц. г.) vidе некакав.

само сестрић: Вргао се неfак на ујака - нечӣј, чија, чије, irgens Зетапої, alicujus. нећака, f. Die Zooter Ser &фnejter, likte, ex sо- | 1. нёчӣст, f. Sеr unflatb, stercus [vidе говно);

rоrе nеptis. [cf. нестера). Неfака је само нахранити кога нечисти (т. ј. рећи му да једе ујаку, а теци је само сестрична.

г...). нећакин, а, о, беr RiФte, neptis.

2. нечист, а, о, иireiit, immundus. [cf. пексин). nètâKOB, a, o, des Neffen, nepotis.

нечистота, f. Sie unreinlifeit, immunditia, sorhéhâbe, n. das Ausschlagen (für sich oder statt eines Heyucróha, des. [cf. nechara).

anber), repudіatio, rejectio (suo vel alius по- нечовек, т. (ист.) vidе нечовјек. mine).

нечовештво, п. (ист.) vidе нечовјештво: И види néhati, nêhâm, v. impf. ausschlagen in eines an. ти до три нечовештва Sern Ranien, rерudio pro altero: што га не- | нечовик, т. (зап.) vidе нечовјек.

25

Вуков PJEчник

нечовиштво, п. (зап.) vidе нечовјештво. низање, п. Жаз 3ieben auf Sie фтих, Ваз 24ujjä* hèyobjek, m. der Uumenjch, monstrum hominis. deln in Berlen, insertio margaritarum. нечовјество, п. (јуж.) Sie unntenjdlifeit, in- низати, нӣжём , v. impf. (з. 3. 23erlent) auj bie нечовјештво, humanitas. cf. нечовештво. Schnur ziehen, insero filum margaritae. Héma, m. (ucr.) vide Hemlo.

низбрдит, а, о, bergabgebens, abbängig, declivis: нешётан, а, о, (у јесми) куда се ије ше овде је низбрдито.

тало: и два града нешетане и два коња низбрдица, f. Ser 23eg bеrgаb, descensus: Конејахане

лико је низбрдица, толико и узбрдица, cf. Hèniko, m. Mannsname, nomen viri.

низгорица, низдолица. Нémo, m. (јуж.) hyp. p. Неђељко ипо Нешко. низбрдо (низ брдо), bergab, deorѕаm. [cf. низ[cf. Неша).

доли). нештедице, још[][bg, quin parcat: тропи не- низгорица, f. vіdе низбрдица: Колико је узпітедице.

брдица, толико и низгорица. нешто (кашто се може казати и нешта мјесто низдоли, (у Дубр.) vide низбрдо.

нешто), нешта (нёчега и нечеса), 1) еtmаз, низдолица, f. vіdе низбрдица. aliquid : Не што нешта изјело, па од нешта низија, f. (ст.) vide [1] низ: На врату јој три кости остале (приповиједају да је казао Хер низије дуката цеговац кад је видио у пољу плуг и јармове). | низина, f. Sie stieorigteit, humilitas: Ти си Бог Нешта (или нетто) он мени рече. 2) etwa, на висини, ми смо људи на низини! forte : да ешто сад он дође. 3) н. п. низић, т. dim. p. [1] низ. HeWTO nocphe, man weiß nicht warum.

низок, низдка, низдко, (у Дубр.) vide низак. ни, 1) meser поф, nec, cf. [2] нити: Ни куд нијање, т. vіdе ниxање.

мајци, ни куд у ђевере. Ни лук јео, ни нијати, нијам (нӣ шём), vide нихати. њим мирисао. 2) аиф nikit, nicbt einnial, није, 1) ijt nimt, non est [vidе не 1]: је ли тако ? пес: нема ни једнога. 3) statt Hama oder није. 2) mit gen. es gibt nicht, non est: нам (dat. р. ми): Да ни си ти жив! Тамо Није ту ћука да улови вука. У репу од гере су ни наши господари

није вечере. — 3) није ли? etma ? pieleit ? нйање, п. vіdе ниxање.

nonne? није ли дошао? није ли нашао ? нйати, нійшем (ніам), vide нихати.

није ли и он ту ? (müпјфеn5). нигда, 1) пie, nunquam. [cf. никад (пикада) 1]. ниједни, нa, нo, teiner, nullus: ниједна вјеро ! 2) (зап.) vidе негда.

Treuloser! perfide! perfida ! нигде, (ист.)

нијек, m. Sаз није- обеr нема-jаgеnt, negatio : нигди, (зап.)

нијек ђаволу! нијску ками! нигдје, (југоз.) nirgends, nusquam.

нијекање, т. баз ниje-jagen, nеgаtiо. нигke [ниђе), (јуж.))

нијекати, нйјечём, v. impf. јадеп није обеr нема, ниговање, п. (зап.) vide његовање.

nego. ниговати, гујем, (зап.) vide његовати. нијем, нијема, нијемо, (нйјеми, ма, мо) (јуж.) нидарца, п. pl. dim. р. нидра.

tumm, mutus. нйдра, п. р. (зап.) vide њедра.

нијемац, мца, т. (јуж.) 1) Ser Ctumme, mutus. нидоклице, f. pl. (tomijk, jtatt докољенице, q. — 2) [Hujemau] der Deutsche, Germanus. [cf. d. die gestümmelten Beinkleider).

Тудешак). нике, yidе ниге.

нијемјети, мим, (југоз.) vidе нијемљети. 1. ниже, (mmit gen.) untеr, unterbalb, infra: ниже нијемљење, п. (јуж.) баз Berjtumnien, amissio мене, ниже града.

vocis.

. 2.ниже, adv. (comp. р. ниско) meiter untен, піе- нијемљети, мим, v. impf. (јуж.) ftunіn mеrѕе,

Sriger, inferius [cf. сниже): Слово иже, али mutus fio. сирца ниже.

Нијемче, чета, п. (јуж.) eiu junger fleiner Deut. 1. низ, т. н. п. бисера, дуката, јагода, еіnе cour jcher, juvenis germanus.

(Perlen, Dukaten, Korallen), linea (margaritarum). Aujemyêbe, n. (jyx.) das Deutschen (Deutschwerden, ,

[cf. низа, наниз, низија, дизија, 2 гриња 1]. Deutschmachen), germanizatio. 2, нив, f. (loc. низи) н. п. виногради му или нијемчити, нијемчії м, v. impf. (јуж.) Seutјф та»

kyha y high, ein niedriger Ort, die Niedrigkeit, chen, facio esse germanum. locus depressus.

[нијемчити се, чим се , v. r. impf. (Ерц.) fit низ, | (mit acc.) bilab, deorsum: Низ брдо, zum Deutschen machen, facio me esse germaнизa, Set Berg binab, dе mоntе.

Из І. издања.] нйза, f. Die &tyr (Berlen, utaten и. . m.), li- нијесам, (нијеси, није, нијесмо, нијесте, нијесу)

nea (margaritarum), cf. [vide 1] нӣз: На врату (jyx.] ich bin nicht, non sum. јој три низије дуката, Једна низа по појасу нијет,* m. Sеr lап, баз 23orbabet, propositum

панула, Друга низа по белима дојкама -- [vidе намјера 3], cf. намјерење: А нијег низак, ниска, ско, (comp. нікӣ) nieber, humilis. сам био учинио, да се спустим до нод твоју [cf. низок, снизак).

кулу

num.

« PreviousContinue »