Page images
PDF
EPUB

нијем.

чити се.

зове

ник, т. (ст.) бie gejeufte Ctellung, inсlіnаtіо [cf. | ним, нима, нимо, (нимӣ, ма, мо) (зап.) vide

ником 2): Сви јунаци ником поникоше, и у црну земљу погледаше

Нимадија, f. (зап.) vide Њемадија. Hйка, m. (ист.) vide [1] Нико.

Нимад, мца, m. (зап.) vide Нијемац. никад, 1

Hймачка, f. adj. (зап.) vide Њемачка. никада,

1) vidе нигда. 2) (зап.) vidе некад. нймачки, кa, кo, (зап.) vide Њемачки. никакав, ква, кво, teinerlei, nullius generis, нимити, мім, (зал.) vidе нијемљети. никакӣ, кa, кo, j nullus. [cf. никаков, ниче- Нимица, f. (зап.) vide Њемица. сов].

Нимичина, f. augm. p. Нимица. никако, auf teine 24rt, nullo modo. [cf. нико- Нимичица, f. dim. p. Нимица. јако].

нимљење, п. (зап.) vidе нијемљење. никаков, а, о, vidе никакав.

нимота, f. (зап.) vide њемота. Никанин, Ш. Уализaтe, nomen viri (pon Ни- нимӯшти језик, m. (зап.) vide њемушти (језик). кола).

Нимчдија, f. (зап.) vide Њемчадија. никӣ, кa, кo, (заи.) vide [неки] њеки.

нимчање, т. (зап.) vide њемчање. никнути, нём, vidе нићи.

нимчати, чам, (зап.) vide њемчати. 1. Нико, т. (јуж.) һур. р. Никола. [cf. Ника]. Нимче, чета, п. (зап.) vide Нијемче. 2. нико, никога, і) піетапі, nemo [c. нитко ј: нйичење, п. (зап.) vidе нијемчење.

ником ништа, тафt nit: ако дође добро, Нимчина, f. augm. p. Нимац.
ако не дође, ником ништа. 2) (зап.) vidе нймчити, нимчим, (зап.) vidе нијемчити.

нимчити се, [некој њего.

нимчём се, (зап.) vidе нијемникоговић, m. (у ц. г.) 9kieтaнogjobn (als никогодні ,ј ефіріmрrt), neminis filias. [c. Hйн, Нина, т. у Далмацији мала варошица,

Nona. незналовић]. Никодим, т. Давпате, поmеn viri: Нико

Hйна, m. Zanusitae, nomen viri. [cf. Нино].

нинати, нинам, Ү. impf. (у Дубр.) #insermort диме попе Драговићу

für спавати: Санак иде уз улицу, Води љубу никојко, (у ц. г.) vidе никако.

за ручицу, Ходи, љубо, да нинамо! HuНикола, т. 9kiflas. Nicolaus.

нај, нинај, злато моје ! Чуј ђе ми те санак Николија, f. Traнeтaтe, nomen feminae. николико, 1) gar nimt, nicht im minbeiten, plane нйни, нйни ! Bort bag #ins einsujblіfеrn, vox sonon: није му мило николико. 2) (зап.)

pientis infantem: Нини, нини, Дамјанчице vide [неколико] њеколико.

Млада Николица, m. dim. p. Никола.

Hûhko, m. Mannsname, nomen viri. никољац, никољца, m, vidе никољштак.

Hйно, m. angnanie, nomen viri. [vide Нина). Никољ дан, ља дне , m. Ct. tillаstag (ber 6. нйпошто (ни по што), ит teinen Breis, auf feis December), festum St. Nicolai.

nen Fall, keineswegs, nullum in modum: nuНикоља, f. намастир у Србији на десној страни

пошто да не дираш у то. Мораве под Кабларом.

нисам, (зал.) vidе нијесам. никољски, кa, кo, н. п. мразови, titlаз», sanctі нит, m. (највише се говори pl. Hйти f., али Nicolai.

се може чути и овако, н. п. (откано што) никољштак, т. човјек који слави Никољ дан,

у два нита, у четири нита) vide [1] нити. der den heil. Niflas als Bauspatron verehrt, cli- 1. hùth, usta, f. pl. [cf. uur] 1) das Weberens St. Nicolai. [cf. никољац].

trumini, licia: Навади се вино пити, Па проником, 1) ничке или ничице, т. і. сагнувши дадо жени нити. Стаде мeнe жена бити; се главом на земљу:

Кад би знала мушка Немој мене, жено, бити; Купићу ти нове глава Што је ником воде с напит', Нигда нити, и помоћн уводити. 2) увео у танке не би ником пила 2) у пјесмама ником BUTI, bedrängt werden, affligi. ионикнути, т. і. сагнувши главу к земљи по- 2. нити, meber 110ch nec. cf. ни [1]. гледати прeдa ce. cf. ник.

нитити, тим , v. impf. т. і. нити, Sa8 23eber нйкуд, 1) пirgen03, nusquam. 2) (зап.) vide trumm zurecht machen, praeparo licia. никуда, 5 некуд.

нитко, никога, 1) vide [2] нико [1]. — 2) (заи.) Никша, м. Запngname, nomen viri (рот Ни vide [неко] њетко. кола).

нитков, ниткова, т. (als сфеltiport) Sеr tіетаны, Никшић, m. Ciner poin Никшићи.

homo nihili. [cf. пушт Никшићи, m. pl. Begent aн бer (Brenje pon Diot» нітковић, т. нитко и нитковић, Кіетапо, 91ietenegro.

mandsjohii, nemo et neminis filius. IIpuoluникшићки, кa, кo, pоп Никшићи: А изнад нас једају да је некакав Јевто Витковић (који

све Никшићке овце — до Мостара и Ник је сједио у Ваљеву; и ондје му се на утоку шићког града

Траца у Колубару још познаје темељ од куле) нй мало, gar nichts, plane nihil.

погодио за двјеста дуката да викне преко

кољена

[ocr errors]

чаршије: „Чујте људи ! ја сам до сад био | ништавило, п. (у ц. г.) Sie Riktömürbigteit, vaЈевто Витковић, а од сад сам нитко и нит nitas : људско ништавило. ковић.и тако је викнуо, само што је до- ништарија, f. (у Слав.) бie kidotnübigteit, inu

дао на крају: „Али опет људи ме знаду.“ tilitas, nugae. ниће[*], п. (ст.) сі. [vide) вјенчање: За Ивана ништа-чоек, m. (у Ц. г.) ein niştsmiirbiger lenj), ниће учинише

homo nequam [vidе ништавац): Поцрнио му Hùkeke, n. das Antrummen, praeparatio liciorum. образ ка” ништа-чоеку. нићи (cf. никнути), никнём, (никох, ниче, нй- ништење, п. bie Crnieorigung, dеmiѕѕiо.

као, ній кла) v. pf. bеrроrforme, progermino. ништити се, тим се, v. r. impf, jib ernieorigen, нихање (ниање, нијање), п. vіdе њихање. ѕе dеmitere: Не ниште се потребни, Не нйхати, ніхім (нӣ шём), [виати, нијати) v. impf. поносе богати

vide њихати: Ветар душе, пак барјаком | 1. но, (особито у Ц. г.) vide нeгo, cf. ного: Боље ние

у гроб но бит” роб; Радија сам без једнога ницање, n. Sas bеrроrteinten, progerminatio. сина. Но без моје руке у рамену Милиј' нйцати, нійчём, т. impf, bеrроrteinten, proger ми је свекар мој| Но рођени тата мој mino.

2. но, 1) (у војв. по варошима) aber , at. cf. ницина, f. (у ц. г.) vidе мицина.

[vide] али [1]. — 2) (у Србији до времена ничесов, а, о, (у ц. г. и Херц.) vidе никакав : Карађорђијева, аlѕ аrоbіе bеr germanifierensen Нити није ни љуби ћевојку, Ни одобру ни Cerbe) пит, и ! age: но мој драги !

3) у чесову ради

Црној гори кашто се узима мјесто али, а у HÙYûj, jâ, jê, feines , Niemanden gehörig, nullius. пјесмама на много мјеста не значи ништа. HYê,/ adv. vorwärts, auf das Gesicht, pronus. Ово је по свој прилици у обадва значења поничке, [cf. ником 1].

мијешано са но и са ну. 4) додаје се Ниши, Ниша, т. бie Clast lijja in Cerbiet, Na гдјекојијем ријечима на крају без икака осо

issus. Што ближе к Нишу, све горе пишу. битога значења, н. п. гдјено, ка дно, којино, Нишава, f. 1) 1up bei Ниш, пот. prop. Hu каоно [иано, cf. ада]: Бено лежи вода до minis. 2) Frauenname, nomen feminae. .

Пано оде ІШћепо низ Рудине нишадор[*], m. Calmiat, sal Ammoniacus. Којено су пет стотин” дуката нйнган [линан),* m. [cf. диктан) 1) Sa8 3iel, нов, а, о, пеш, novus : нов новцат (новцит),

scopus: бити нишган, и у нишан; Беца бију ganz und gar neu, funkelnagelneu , plane novus. нишан око цркве 2) доњи и горњи, Sag | новајлија, 1) m. Ser 23euling, novitius. 2) [f.] Ziel an der Flinte, Korn, bulla. cf. cjelaj; Sie Pieue, nova: Моја сабљо, моја новајлијо очник, пуце [3].

Новак, Новака, m. (уос. Нӧваче) 1) tani#пате, ниніанити [лишанити), ням, v. impf. siele, col nomen viri. [новак) 2) новак мјесец, lineo. [vide rahatu].

Neumond, Neulicht, novilunium. cf. (vide] HOBни шанција,* m, vide [га, ач) пушкар 1: Вешто

3) der Refrut, miles tiro. курвић нишанија беше

новац, новца, т. 1) eine Dunge, moneta: какав нишањење (лишањење), п. Заз 3ielen, collina је то новац ? 2) der fünfte Theil eines Grotio. [cf. Жмирење 2].

јфеп, grossi pars quinta. — 3) pl. новци, Humècre,* tera, n. das Stärkmehl, amylum. Y hac баз (Bels, pecuniae [cf. благо 1, јаспре (аспре), кад се нишесте хоће да начини, најприје се динар 3, динари, пенези,

пинези, спенђе, шеница отријеби да не остане ништа до чиста спенза): Пије вино ко има новаца, Ако зрна, па се онда метне у воду те одмекне и нема сједи код лонаца као распадне се, па се онда рукама растре, по Новаци, вака, т. pl. намастир у Србији (доље том се брашно слегне на дно, а љуске се с во преко Мораве) [пређе манастир, сада црква дом проспу; кад се оно, што је остало, осуши, у селу Новацима, близу Уба, у округу ваонда се опет растре те постане као брашно. љевском). Ја се опомињем да су Турска господа каишто новачић, m. dim. р. Новак. звала наше жене да растиру нишесте, од којега новеља, т. Дашзнате, nomen viri: Подранио

су они послије градили пите и остала јела. Вујовић Новеља нишки, кa, кo, ppи Ниш.

Нови, Нӧвога, т. многа се мјеста тако зову Нипплија, т. човјек из Ниша.

н. п. Нови у Боци, Castelnuovo; у Далманишт, а, о, (по јуж. кр.) arm, pauper, [vide мији ниже Обровца; у Лици код воде Но

сиромашпан] cf. убог, сиромах: Ниште и убоге шчице и зидине на брду Калдури; у Турској (кад се наздравља); Разделите ништу и убогу Хрватској [cf. Новин]: Синоћ ага из Новога Трећа совра ниити и убоги

дође — у Новоме граду бијеломе Кад нишіті, нійчега (ийчеса, ништа), піtѕ, nihil. замакне у Нови с ђевојком ништав, а, о, (у ц. г.) піtѕреrtb, turpis. Новин, т. у пјесмама мјесто Нови: Колико је ништавац, тавца, т. (у ц. г.) човјек који је поље под Новином Чини сеир бијела Но

Hulira, ein nichtswerther Menich, nebulo. (cf. вина, Сав му Нови кула натфатила ништа-чоек].

HOBÌHa, f. die Erstlinge der neuen Ernte jeder Art,

љак.

ово

Што на

primitiae pomorum aut annonae : Боже по- | нога, f. (асс. нӧгу, pl. нère, нoгa it. нӧгӯ) 1) мози! нове новине од нове године (обичај беr tup, Sag Bein, pes. [cf. цолаї]. 2) је рећи кад који први пут хоће да окуси од доћи коме на ноге, jelbft su ism foтeп. какове миве).

3) ићи коме пред ногу, ефritt por Chritt, peновинар, т. (по варошима) Seitungsjoreiber, di detentim. 4) (у ц. г.) н. п. из свега је urnorum scriptor.

Спужа ногу изпио, т. ј. бољи је од свију новинe, f. p. 1) bie Beitung, diurna. 2) die Спужана. 5) (y Janpy) eine gewiße Anzahl,

Neuigkeiten, res novae: има ли какијех но certus numеruѕ, н. п. кад разрезују норезу, вина.

онда кажу: ово село има двије ноге, Hòbê Màsâp, m. Stadt und Festung in (Alt-] Serbien. ногу и по, и т. д. Нови Сад, т. 9teujak, Neoplanta.

ногавица, f. eine Spje (6ie piljte seg eintleiseg), 1. Новица, m. ДЗапngname, nomen viri.

caliga. 2. новица, f. нова лађа, пеueg chiff, navis nova. | ногари, m. pl. (у Земуну)

vide ногачи. Hôbka, f. Frauenname, nomen feminae.

ногаче, f. р. (у Барањи) ) Новкиња, f. ein frauengimmer ppt Нови: Узра- ногачи, т. pl. oнe нore

њима стоји сла је у Нови наранча, Гојила је Новкиња корито кад се пере, или наћве кад се хљеб ђевојка

Mujecu, Gestell, der Schragen, fulcrum. cf. hahHôbko, m. Mannšiame, nomen viri.

венице, ногари, ногаче. новљак, новљака, m. (voc. нӧвљаче) кад се нөго, (у Ц. г.) vide нeгo, cf. но: Ного ево дана

згледа нов мјесец, онда гдјекоји говоре : пет неђеља
Здрав здрављаче! нов новљаче! [cf. новак 2, ногобоља, f. Sie fuрgibt, pоdаgrа.
младјак).

ногоступ, m. 1) куд људи пјешице иду н. п. Новљанин, m. Siner pon Нови: Књигу пише Ho поред великога пута, бифjteig, semita. 2)

вљанин Алија у Новоме граду бијеломе (у Слав.) пријелаз преко плота, гдје се само новљански, кa, кo, pon Нови: Ав” утече коњма прекорачује. cf. [vide] пријелаз [2].

Новљанскијем, Заиста га продавати не ћу - нідје, vide ондје. Ново , m. (voc. Ново) һур. р. Новак: Јеси л', нож, ножа, т. 1) баз эгејjer, culter: Крв и нож Ново, сабљу саковао

(кад се хоће да каже да је ко с ким у веНово Брдо, n. Gtast in Косово: И покупи Ново ликој омрази или завади). 2) pl. ножеви, брдо редом

Sag Reauteijen, Ser frаuthоbe. cf. рибаоница, Новопазірац, рца, m. Ciner ppm Нови пазар : рибеж. Новоназарлија, ји Илија Новопазарлија — ножак, нотка, m. eine 21rt &piels mit Rejjer, новопазарски, кa, кo, pon Нови пазар.

ludi genus: да се играмо ношка. новорез, т. (у Сријему) бравац који је скоро ножаю, жња, т. понајвипте се говори pl.

уштројен, ein unlängjt perjknitteneg mannlidea | ножањап, њца, ножњи, (неначињени) опанци Schwein, aper recentissime castratus.

Од коже с говеђијех ногу, eine airt ©фи), новорође, т. (у Кривош.) „Овако ти засалили calceamentum quoddam. [cf. барак 2).

волови, краве, јањци и теоци, и свако ново- ножар, ножара, т. који ножеве кује, 20 effers рође!“ (вад полазник честита).

schmied, cultrarius. новоеадекӣ, кa, кo, lenjaker, Neoplantanus. ножина, f. augm. р. нож. Новосађанин, т. (pl. Новосађани) Ser Reujaker, | ножић, m. dim. р. нож, Sag tejjeren, cultellus. Neoplantanus, Neoplantensis.

.

ножица, f. dim. р. нога. Новосаткиња, f. Sіе Reujaberin, Neoplantana. ножице, f. pl. Sie Cheere, forfex. cf. [шкаре, ) [новски, а, о, pon Нови; види ѕ. у. Крајина 4]. новцат, а, о, cf. [новцит ;] нов.

ножница, f. (у ц. г.) и од сабље и мача, die новци, нӧваца, m. pl. vіdе новац 3.

Сфеise, vagina. [vide) ножнице, cf.

коре. новцит, а, о, vidе новцат.

ножнице, f. pl. Sie eфeise, vagina, cf. нӧжница новчан, а, о, н. п. човјек, gelbreit, pecuniosus. [коре 1, 2 крња, цагрије): Од мачева нашије новчани, на, но, н. п. кеса, Ser Belsbertel, cru ножница

ножӯрда, новчине, новчйна, f. pl. augm. р. новци : тај | ножурина,

f. augm. р. нога. има доста новчина.

нөздра, f. Sag zajerlo, Sie tüftеr, naris: Из новчић, m. 1) dim. р. новац 2. 2) Sahnen | ноздрва, ноздара зелен пламен суче

fuß, ranunculus repens Linn. 3) (у Оси- іноздре Камене, f. pl.: Док догнасмо у Ноздре јеку) у бројењу пређе: новчић има шездесет жица, пасмо има шест новчића, а парацик | ној, нӧja, m. (Bogel) Straus, struthio (L.].

нојев, а, о, н. п. jaje, Seg Ctraupeg, struthionis. Новчица, f. вода која извире ки Новога у мје-нојца, f. (у ц. г.) vidе ноћца: Ту заједно

сту Шедрвану, и тече кроз Госпић и ниже ној у боравише њега утјече у Лику, ein Lup in froatien, Hu- нӧкат, кта, т. 1) беr аgеl (am finger), unguis. vius Croatiae. .

Нокат у ледину (бјежи !). Кажу да у недјељу

Маказе.

mena.

камене

шест пасама.

вас?

киња.

не ваља сјећн нокте (а малој дјеци прије се носе по пољу широку.

2) sich tragen, године никако), да не би дјеца била лупежи. Reisertratt baben, vestiоr: како се носе код

2) врх улемета. cf. лакомицца [4]. 3) у пунке доњи и горњи нокат, cf. зуб [2]: носиh, m. dim. р. нос. Стоји као на нокту, т. ј. готов као занета носочићи, т. pl. cf. брадићи (само у оној запупка.

гонеци). нoкaтaц, ндкаца , т. (у Дубр.) некака трава, нӧствица (новица), f. Ser Stör, Sterlet, accieine Art Pflanze, herba quaedam.

penser stellatus. cf. [vide] кечига. новиљ, нокиља, т. (у Ц. г.)

нотњи, ња, њe, vidе ноћни. нокиља, f. (у Боци)

J

vidе за ноктице. нәтњик, нотњйка, m. vіdе ноћник. ноктан, ноктіnia, m. Sеr nicht leicht ein galantев нотњо [новно), (у ц. г.) vidе ноћу: Те он

Abenteuer ausläßt (besonders von Verheirateten), нотњо даде и продаде maritus alienarum uxorum appetens.

Hoh, höhu, f. (loc. HÒhh) die Nacht, nox. ноктиља, f. (у ц. г.) vide [за ноктице] но- новае, (говори се и ноћаске) bieje kapt, hac

nocte: ноfас сам слабо спавао. ноктић, m. dim. р. нокат, Sas lägeften, ungui- ноћашњи, ња, њe, Siejer tatt, hujuѕ посtis. culus.

ноћивање, п. Sag uebernaten, pernoctatio. [cf. нокшир, нокшира, т. (у војв. по варошима) наћање].

der Nachttopf (österr. das Nachtgej ch irr), ma- nohýbatu, hòhyjêm, v. impf. übernachten, pernocto. tula. cf. [vide] врчина.

cf. наћати. нона, f. hyp. р. нога.

ноћити, hiiм, v. pf. übernalytet, pernocto. [cf. норац, рца, т. 1) (у ц. г.) vide (гњурац 1] Конаковати, коначити).

ронац. 2) (у Хрв.) Ser 9і аrr, stultus, ноћиште, п. мјесто гдје се ноћује, аѕ tаkt[vidе лудак] cf. будала : Прођох неколико Tager, mansio. cf. конак [2]. села нораца, и скупих три лонца новаца (у ноћни, на, но, (cf. нотњи) піtіф, nocturnus. приповијеци).

новник, ноћника, (cf. нотњик) m. 1) вјетар, норење (cf. роњење [1, њорењc]) п. (у ц. г.) der Nachtwind, ventus nocturnus.

.

2) ier das Tauchen, urinatio.

toпojubtige, lunaticus. cf. [vide) мјесечњак. норити рим, (cf. ронити [1, њорити)) y. impf. ноћница, f. као некака авет која човјеку ноћу (у ц. г.) tauen, urinor.

кад става чини пакост каку, н. п. кад су у нос, нӧca, m. (loc. носу), Sie Staje, nasus. Кад какога мушкарца тврде сисе на гa боле, каже

нос сврби, кажу да ће се онај дан се да га ноћнице сисају. cf. ноћничав. опити или с ким свадити. „Ето ти г... а на ноћничав, а, о, н. п. чељаде које ноћу мокри носу, утри се“ (рече се ономе који се чему пода се. [cf. ноћница]. зачуди, као да не би урекао). Па врат на ноќно [потњо), (у ц. г.) vidе ноћу: Новно uoc, über Hals und Kopf.

прошли Турске карауле носак, ска, m. hyp. р. нос.

höhy, bei Nacht, noctu. cf. foónoh, npeonoh,] hócâne, n. das Umbertragen, circumgestatio.

ноћно (нотно). Hocat, a, o, langnasig, nasutus.

ноћурак, рка, т. (у Дубр.) некаки цвијет који hócati, hôcâm, v. impf. umhertragen, gesto, ž. V. се ноћу развија, као татула, али без бодље, дијете, барјак.

Art Pflanze [langblumige Wunderblume), herbae носаң, сца, т. 1) Sie 2küндид, 8. 23. аn Sеr genus (mirabilis longiflora L.).

Жане, orificium. [cf. сисак 1). 2) 3 riger, I ноћца [нојца), f. dim. р. ноћ. portator [vidе носилац]: Ловац да свагда | ношај, т. vіdе ношиво.

улови, не би се звао ловац, већ носац. Homêne, n. das Tragen, portatio, gestatio. носвица, f. (у Дубр.) vide нoствица.

ношиво, n. bie Brat (ber ileiber), yestitus. cf. носећ, а, е, (у Хрв.) jbmanger, grаvidus. cf. ноніња, f. Jношај. [vide) трудан [2].

Ношчица, f. вода у Лици код Новога, ein носила, носила, п. pl. Sie Babre, feretrum [cf. in Kroatien. Auvius quidam Croatiae.

одар 4): Дере се уз туђа носила (кад ко без нў ! додају Херцеговци у говору код гдјекојиузрока ліали за туђом ствари).

јех ријечи, н. п. Ну јадан човјече! Ну тако носилац, носиоца, m. Ser Bräger, bаjulator [cf. но ти Бога! Да ну гледај те ми то учини; да

сац 2, амал]: Носиоцем танане кошуље ну! ну ходи! cf. [2] но. носиља, f. eine peшe bie tiglih legt, gallina quo- нугао, гла, т. (loc. нўглу) vide [кут] угал. tidie ova ponens.

нуглић, m. dim. р. нугао. носина, f. augm. р. нос.

нуде, носити, нӧсим, v. impf. [cf. нести, нети] 1) нүдер, 3 (у Дубр.) vide [дела) дeдep. cf. ну.

tragen, gesto, porto. 2) носи кокош (или нӯдити, дім, v. impf. кога чим, antrager, аnbieдруга каква тица), legen, pono ova.

te, offero: Кума нуђена као и чашћена. Нуди носити се, носим се , v. r. impf. 1) ским, као Турчин вјером. ringeit, luctor :

нешто носе ; Пак | нудитп се, дії мо се, у. r. impf. einander arbies

кога

о

[ocr errors]

tei, offero alius alio: Нуде се као Грци у нурија, f. Der Spregel eines farrers, bie Bfarre, ариште.

paroecia. [cf. жупа 3, жупанија, инорија, паhịhêne, n, das Anbieten, Antragen, oblatio.

рокија, илованија, титорија). нужда, f. (у војв. по варошима) vidе невоља : нурија, т. еіnt #farrtino, paroecianus. Нуж да закон замењује.

нутарњи, ња, њё, (у Хрв.) innerlib, internus. нуз, (у Бачк. иу Сријему) vidе уз [1 и 2): Ту [vidе унутрашњи ). келији нуз чашу поигра

нути, (у Перасту) vide [гле] нуто: Нути финӯзла[*], f. болест, кад боли месо око зуба, eine дије, што не мирује !

Иrt #ranfheit (bas фтäттфелі, бав eblbunə, нўткање, п. dim. р. нуђење. [cf. нукање, поSoor], morbus quidam [aphthae, stomatitis нукивање]. aphtosa).

нўткати, кам, dim. р. нудити. [cf. нукати, понукање, п. vide нуткање.

нукивати). нукати, кам, v. impf. vide нуткати: Много сам их | нутo, jiebe ! en. [vidе гле).

нука' и корио Да сијеку по крајиви Турке — нутрак, m. коњ или брав који се уштроји, па нур,

1 m. ein Feuerstrahl, welcher nach dem опет је послије силован (нутраст), ein nimt нурак, рка, Bolfgglauben pom фіnіtеl аuf Sas gut verschnittenes Pferd u. s. w., equus non bene

Grab eines Heiligen herabfällt (bei den Türken): castratus. cf. [vide] попуштеник [1]. Над Емком је нурак прoгoрио, Више главе нўтраст, а, о, пibt gut perjoniittent, non bene caнурак прогорио

stratus.

[ocr errors]

њака, (у Рисну) vidе шипак [4) (руком). њем ӯшти језик, т. (јуж.) у приповијеткaмa, Sie bákâle, n. das Geschrei des Esels, clamor asini. Sprache aller Thiere, sermo omnium animalium. њакати, њачём, v. impf. јфreien (фот Сjel), clamo | Жемчадија, f. (јуж.) (coll.) бie gejammte Seutјфе (de asino): Као магарац њаче.

Jugend, omnis juventus germanica. [cf. Heњега, f. [јуж.) vidе нега.

мадија 1]. њёгве, f. р. јуж.) vidе негве.

њемчање, п. (јуж.) ба Peutјфrebet, sermo gerњёгда, (у Дубр.) vidе негда.

manicus. његов, а, о, jein, ejus.

њемчати, чам, v. impf. Seutj rебеп, lоquor gerњеговање, р. [јуж.) vidе неговање.

manice. његовати, гујем, v. impf. (у Ц. г.) vidе неговати: | њемчина, f. augm. p. Нијемац.

Његује га као мајка јединца: Но сам ћерца је- | њен, а, о, vide њезин.

дина у мајке, Пак ме мајка л'јено његовала њётко, њёкога, (у ц. г.) vide нeтко. његовски, паф jeiner 24rt, ut ille.

њёчесов, а, о, (у Црмн.) vidе нечесов. [Његуш, m. vide Hеrупі.

њйање, n. vіdе њихање. њёдарца, п. pl. dim. p. Њедра.

њйати, њйшем (нам), vide њихати. њёдра, њёдара, р. р. (јуж.) беr Вијеп, sinus. њйати се, њй тём (њам) се, vide њихати се. њёзин, а, о, einem frauenjimmer gehörig, ejuѕ fе- њйва, f. (pl. gen. њива) Ser 21der, ager. minae. cf. њен.

њивити, њйвим, v. impf. (у горњ. прим.) pfleњёкад, (у Дубр.) vidе некад.

get, curare [vidе гајити): Њиви момче врана њёкадар, (у Дубр.) vidе некада.

коња, Врана коња и сокола, Када их је њёки, кa, кo, (у Дубр.) vidе неки.

подњивно, Меће му се на рамена њёко, њёкога (у Дубр.) vidе неко.

њй вицa, f. dim. р. жива. [њеколико, (јуж.) vidе неколико; види s. v. | њйвљење, п. Sag #flege, curаtiо. николико 2).

њй векӣ, кa, кo, н. п. сијено, Biejens, pratensis. Њемадија, f. (јуж.) 1) vide Њемчадија. 2)| њйјање, п. vіdе њихање.

Њемачка земља [vide Њемачка]: Да поиграм | њйјати, њішём (њйjäм), vide њихати. преко њемадије

њйјати се, њй шём (њйјам) се, vide њихати се. Њемачка, f. adj. (јуж.) Deutjblano, Germania. | њйн, а, о, vide њихан. [cf. Њемадија 2].

њйов, а, о, vide њихов. њемачки, кa, кo, (јуж.) беutjob, germanicus. [cf. | њйрење, п. vіdе [гвирење] гњирење. тудешки).

њйрити, рим, v. pf. vіdе [гвирити) гњирити. њёмица, f. (јуж.) бie Deutјфе, Germana. [cf. | њйсак, ска, m. Тудешкиња).

њйска, f. 1

das Wichern, hinnitus. њемичина, f. augm. p. Њемица.

њйснути, њйснём, v. pf. aufmiebern, hinnio. њемичица, f. dim. p. Њемица.

њйхан, хна, хно, (по југоз. кр.) [њин] ibr, eoHemòra, f. (jyx.) die Stummheit, infantia, inopia rum [vide њихов]: Да не љубим њихно б'јело facultatis loquendi.

лице

« PreviousContinue »