ник, м. (ст.) біе gejentte Stellung, inclinatio [cf. ним, нима, нимо, (нимӣ, ма, мб) (зап.) vide нијем. Нимадија, f. (зап.) vide Њемадија. Нимац, мца, m. (зап.) vide Нијемац. Нимачка, f. adj. (зап.) vide Њемачка. , 1) vide нигда. 2) (зап.) vide некад. нимачки, ка, ко, (зап.) vide Њемачки. никакав, ква, кво, feinerlei, nullius generis, нимити, мим, (зап.) vide нијемљети. никаки, ка, ко, ] nullus. [cf. никаков, ниче- | Нимица, f. (зап.) vide Њемица. сов]. Нимичина, f. augm. v. Нимица. никако, auf feine Wrt, nullo modo. [cf. нико- Нимичица, f. dim. v. Нимица. јако]. никаков, а, о, vide никакав. нимљење, п. (зап.) vide нијемљење. Никашин, т. Жаниśнате, nomen viri (von Ни- нимушти језик, m. (зап.) vide њемушти [језик]. кола). ники, ка, ко, (зап.) vide [неки] њеки. никнути, нём, vide нићи. 1. Нико, m. (јуж.) һур. ѵ. Никола. [cf. Ника]. 2. нико, никога, 1) niemans, nemo [cf. нитко 11: ником ништа, maht nichts: ако дође добро, ако не дође, ником ништа. 2) (зап.) vide [неко] њеко. никоговић, m. (у Ц. г.) Riemanbšjoђи (al никогоднћ, Єфіmpfwort), neminis filius. [cf. незналовић]. Никодим, м. Тапиšname, nomen viri: Нико Диме попе Драговићу никојако, (у Ц. г.) vide никако. Никола, m. Wìiflaš, Nicolaus. Николија, f. Srauenname, nomen feminae. Нимчадија, f. (зап.) vide Њемчадија. нимчити се, чити се. Нан, Нина, m. у Далмацији мала варошица, Nona. Нина, m. Жапnšname, nomen viri. [cf. Нино]. нинати, нинам, v. impf. (у Дубр.) Rinberwort für спавати: Санак иде уз улицу, Води Љубу за ручицу, Ходи, Љубо, да нинамо! Нинај, нинај, злато моје! Чуј ђе ми те санак зове николико, 1) gar nicht, nicht im minbeten, plane | иини, нини! 28ort baš Rinó einjujläfern, vox so non: није му мило николико. vide [неколико] њеколико. Николица, m. dim. v. Никола. 2) (зап.) никољац, никољца, m. vide никољштак. Нинко, m. Mann name, nomen viri. Нино, m. Жаппšname, nomen viri. [vide Нина]. Никољ дан, ља дне, m. t. Niflaštag (ber 6. нипошто (ни по што), um feinen Breiß, auf fei= December), festum St. Nicolai. Никоља, f. намастир у Србији на десној страни Мораве под Кабларом. nen Sall, feinešwegš, nullum in modum: нипошто да не дираш у то. нисам, (зап.) vide нијесам. никољски, ка, ко, н. п. мразови, Wiflas, sancti | нит, m. (највише се говори pl. нйти f., али Nicolai. никољштак, m. човјек који слави Никољ дан, ber ben beil. Pìiflas als Dauspatron verehrt, cliens St. Nicolai. [cf. никољац]. се може чути и овако, н. п. (откано што) У два нита, у четири нита) vide [1] нити. 1. нити, нита, f. pl. [cf. нит] 1) баз 23ebertrumm, licia: Навади се вино пити, Па продадо жени нити. Стаде мене жена бити ;| Немој мене, жено, бити; Купићу ти нове нити, И помоћи уводити. 2) увео у танке нити, bebrängt werben, affligi. тебет noch nec. cf. ни [1]. нитити, тим, v. impf. т. ј. нити, баз Bebertrumm zurecht machen, praeparo licia. ником, 1) ничке или ничице, т. ј. сагнувши никуда, некуд. 2) (зап.) vide Никша, m. Mannšname, nomen viri (von Никола). Никшић, m. Siner pon Никшићи. нитко, никога, 1) vide [2] нико [1]. - 2) (зап.) vide [неко] њетко. нитков, ниткова, m. (als heltwort) ber танб, homo nihili. [cf. пушт]. Никшићи, m. pl. Begens an ber Srenje von Dìon-| нитковић, m. нитко и нитковић, Кіетанò, Кіе tenegro. никшићки, ка, ко, роп Никшићи: А изнад нас све Никшићке овце До Мостара и Никшићког града ий мало, gar nichts, plane nihil. mandssohn, nemo et neminis filius. Приповиједају да је некакав Јевто Витковић (који је сједио у Ваљеву; и ондје му се на утоку Граца у Колубару још познаје темељ од куле) погодио за двјеста дуката да викне преко нићење, п. баз ntrummen, praeparatio liciorum. ники (cf. никнути), никнем, (никох, ниче, нйкао, никла) v. pf. hervorfommen, progermino. нихање [ниање, нијање], n. vide њихање. нихати, нихам (нишем), [ниати, нијати] v. impf. vide њихати: Ветар душе, пак барјаком | нише ницање, п. баз Servorfeimen, progerminatio. ницати, ничём, v. impf. bervorfeimen, proger mino. ницина, f. (у Ц. г.) vide мицина. ничесов, а, о, (у Ц. г. и Херц.) vide никакав Нити пије ни љуби ђевојку, Ни о добру ничесову ради ничиј, ја, је, feines, Riemanben gehörig, nullius. ничице, adv. porwärts, auf baš Seficht, pronus. ничке, [cf. ником 1]. : ништавило, п. (у Ц. г.) bie Rid tßwürbigfeit, va- ийшта-чоек, m. (у Ц. г.) ein ni tßwürbiger Denjd), ништење, п. біe Érniebrigung, demissio. ништити се, тим се, v. r. impf. fierniebrigen, se demitere: Не ниште се потребни, Не поносе богати 1. но, (особито у Ц. г.) vide него, cf. ного: Боље у гроб но бит' роб; Радија сам без једнога сина Но без моје руке у рамену - Милиј ми је свекар мој Но рођени тата мој 2. но, 1) (у војв. по варошима) aber, at. cf. [vide] али [1]. 2) (у Србији до времена Карађорђијева, а собі ber germanifierenben Gerben) пип, пи! age: но мој драги! 3) у Црној гори кашто се узима мјесто али, а у пјесмама па много мјеста не значи ништа. Ово је по свој прилици у обадва значења помијешано са но и са ну. 4) додаје се Ниш, Ниша, т. біе Štabt Rijja in Serbien, Na- гдјекојијем ријечима на крају без и кака осоissus. Што ближе к Нишу, све горе пишу. битога значења, н. п. гдјено, кадно, којино, Нишава, f. 1) Sluß bei Ниш, nom. prop. flu- каоно [иано, cf. ада]: Бено лежи вода до minis. 2) Frauenname, nomen feminae. кољена Пано оде Шћепо низ Рудине нишадор[*], m. Salmiat, sal Ammoniacus. Којено су пет стотин дуката нишан [лишан],* m. [cf. ликшан] 1) baš Siel, нов, а, о, пец, novus: нов новцат (новцит), scopus: бити нишан, и у нишан; Ђеца бију ganz und gar neu, funkelnagelneu, plane novus. нишан око цркве 2) [f.] 2) доњи и горњи, баз | новајлија, 1) m. ber Reuling, novitius. Biel an ber Stinte, Rorn, bulla, cf. сјењај; біе Кене, nova: Моја сабљо, моја новајлијо очник, пуце [3]. Новак, Новака, m. (voc. Нӧва́че) 1) Таппзнате, nomen viri. [новак] 2) новак мјесец, Neumond, Neulicht, novilunium. cf. [vide] HOBљак. 3) ber Refrut, miles tiro. новац, новца, m. 1) eine Münje, moneta: какав је то новац? 2) der fünfte Theil eines Groschen, grossi pars quinta. 3) pl. новци, баз Sels, pecuniae [cf. благо 1, јаспре (аспре), Динар 3, Динари, пенези, пинези, спенье, спенза]: Пије вино ко има новаца, А ко нема сједи код лонаца нишанити [лишанити], ним, v. impf. zielen, col- нишанџија,* m. vide [гађач] пушкар 1: Вешто нишесте, * тета, n. baš Stärfmeh, amylum. У нас Новаци, вака, т. pl. намастир у Србији (доље Вујовић Новеља звала наше жене да растиру нишесте, од којега | Новеља, т. Жаnnšname, nomen viri: Подранио су они послије градили пите и остала јела. нишки, ка, ко, рон Ниш. Нишлија, * m. човјек из Ниша. ништ, а, о, (по јуж. кр.) arm, pauper, [vide Нови, Новога, m. многа се мјеста тако зову Нови Пазар, m. Stast und Beftung in [WIt=]Serbien. 1. Новица, m. Mannšname, nomen viri. нога, f. (асс. нӧгу, pl. нӧге, нога и. нӧгӯ) 1) ногу и по, и т. д. ово ногавица, f. cine Doje (bie Dälfte бeз Beinffeibes), caliga. 2. новица, f. нова лађа, neues hiff, navis nova. | ногари, m. pl. (у Земуну)) Новка, f. Srauenname, nomen feminae. Новкиња, f. ein Srauenzimmer von Нови: Узрасла је у Нови наранча, Гојила је Новкиња ђевојка Новко, м. Mann name, nomen viri. Новљанин, m. Siner von Нови: Књигу пише Но вљанин Алија у Новоме граду бијеломе новљански, ка, ко, von Нови: Ак' утече коњма Новљанскијем, Заиста га продавати не ћу Ново, m. (voc. Нôво) hyp. v. Новак: Јеси л', Ново, сабљу саковао Ново Брдо, п. tast in Косово: И покупи Ново брдо редом — Новопазарац, рца, m. Ciner von Нови пазар : Новоназарлија, И Илија Новопазарлија новопазарски, ка, ко, bon Нови пазар. новорез, т. (у Сријему) бравац који је скоро уштројен, ein unlängt pernittenes männliche Schwein, aper recentissime castratus. новорође, п. (у Кривош.) „Овако ти засалили ногаче, f. pl. (у Барањи) vide ногачи. ногачи, m. pl. оне ноге што на њима стоји корито кад се пере, или наћве кад се хљеб мијеси, Beftell, ber Shragen, fulcrum. cf. най венице, ногари, ногаче. ного, (у Ц. г.) vide него, cf. но: Ного ево дана ногобоља, f. біе Fußgit, podagra. нодје, vide ондје. нож, ножа, т. 1) баз Тeffer, culter: Крв и нож ножак, ношка, m. eine Wrt Spiels mit Meffer, schmied, cultrarius. волови, краве, јањци и теоци, и свако ново- | ножар, ножара, m. који ножеве кује, Meffer= рође!" (вад полазник честита). новосадски, ка, ко, Neufaßer, Neoplantanus. Новосађанин, m. (pl. Новосађани) бет Reufßer, Neoplantanus, Neoplantensis. Новосаткиња, f. bie Reufaßerin, Neoplantana. новци, новаца, m. pl. vide новац 3. новчан, а, о, н. п. човјек, gelbreim, pecuniosus. новчани, на, но, н. п. кеса, ber Selobeutel, cru mena. ножина, f. augm. v. нож. ножић, m. dim. v. нож, баз Mefferhen, cultellus. ножица, f. dim. v. нога. ножице, f. pl. bie Sheere, forfex. cf. [шкаре,] маказе. ножница, f. (у Ц. г.) и од сабље и мача, bie heibe, vagina. [vide] ножнице, cf. коре. ножнице, f. pl. bie Scheibe, vagina, cf. ножница [коре 1, 2 крња, цагрије]: Од мачева нашије ножница ножурда, ( новчине, новчина, f. pl. augm. v. новци: тај | ножурина, има доста новчина. новчић, m. 1) dim. v. новац 2. f. augm. v. нога. ноздра, f. das Nasenloch, die Nüster, naris: Из 2) Danen | ноздрва, ноздара зелен пламен суче 3) (у Оси- Ноздре Камене, f. pl.: Док догнасмо у Ноздре fuß, ranunculus repens Linn. шест пасама. Новчица, 1. вода која извире код Новога у мјесту Шедрвану, и тече кроз Госпић и ниже њега утјече у Лику, ein luß in Rroatien, du-| vius Croatiae. камене ноктиља, f. (у Ц. г.) vide [заноктице] но- | ноћас, (говори се и ноћаске) біеjе Каф, һас киља. ноктић, m. dim. v. нокат, баз Rägelen, ungui- нокшир, нокшира, m. (у војв. по варошима) норац, рца, т. 1) (у Ц. г.) vide [гњурац 1] норење (cf. роњење [1, њорење]) п. (у Ц. г.) das Tauchen, urinatio. норити рим, (cf. ронити [1, њорити]) v. impf. | (y II. r.) tauchen, urinor. нос, носа, m. (1ос. носу), біе Хаје, nasus. Кад кога нос сврби, кажу да ће се онај дан опити или с ким свадити. „Ето ти г...а па носу, утри се“ (рече се ономе који се чему зачуди, као да не би урекао). На врат на HOC, über Hals und Kopf. носак, ска, m. hyp. v. нос. носање, п. баš Umbertragen, circumgestatio. носат, а, о, languafig, nasutus. носати, носам, v. impf. umbertragen, gesto, 3. 3. дијете, барјак. nocte: ноћас сам слабо спавао. ноћашњи, ња, ње, biefer ìat, hujus noctis. ноћивање, п. baš Uebernaten, pernoctatio. [cf. наћање]. ноħивати, нòhуjêм, v. impf. übernachten, pernocto. cf. наћати. ноћити, һим, v. pf. übernaten, pernocto. [cf. конаковати, коначити]. ноћиште, п. мјесто гдје се ноћује, баз Naht= lager, mansio. cf. конак [2]. 2) ter ноћии, на, но, (cf. нотњи) nädtich, nocturnus. кад спава чини пакост каку, н. п. кад су у какога мушкарца тврде сисе на га боле, каже се да га ноћнице сисају. cf. ноћничав. ноћничав, а, о, н. п. чељаде које ноћу мокри пода се. [cf. ноћница]. ноћно [нотњо], (у Ц. г.) vide ноћу: Ноћно прошли Турске карауле ноћу, bei Maht, noctu. cf. [обноћ, преоноћ,] ноћурак, рка, m. (у Дубр.) некаки цвијет који носац, сца, m. 1) біе Тинбung, 3. 3. an ber носила, нӧсила, n. pl. bie Babre, feretrum [cf. носина, f. augm. v. нос. 1) носити, носим, v. impf. [cf. нести, нети ношење, п. баз Eragen, portatio, gestatio. ношиво, п.) bie Zraht (ber Sileiber), vestitus. cf. Ношчица, f. вода у Лици код Новога, ein luß нугао, гла, m. (loc. нӳглу) vide [кут] угал. нуде, нудер, (у Дубр.) vide [дела] дедер. cf. ну. нудити, дім, v. impf. кога чим, antragen, anbieten, offero: Кума нуђена као и чашћена. Нуди као Турчин вјером. нудити се, димо се, ѵ. г. impf. cinanber anbie= ten, offero alius alio: Нуде се као Грци у|нурија, f. ber Sprengel eines farrer, біе Bfarre, ариште. нуђење, п. баз Wnbieten, Hutragen, oblatio. нужда, f. (у војв. по варошима) vide невоља: Нужда закон замењује. нуз, (у Бачк. и у Сријему) vide уз [1 и 2]: Ту келији нуз чашу поигра нузла[*], f. болест, кад боли месо око зуба, еіnе Art Krankheit [das Schwämmchen, das Mehlhund, Goor], morbus quidam [aphthae, stomatitis aphtosa]. нукање, п. vide нуткање. нукати, кам, v. impf. vide нуткати : Много сам их * рагоесіа. [cf. жупа 3, жупанија, инорија, парокија, плованија, титорија]. нуријаш, m. ein Bfarrfins, paroecianus. нутарњи, ња, ње, (у Хрв.) innerlich, internus. [vide унутрашњи]. нути, (у Перасту) vide [гле] нуто: Нути ђидије, што не мирује! Hỳткâне, п. dim. v. пуhене. [cf. нукаже, понукивање]. нуткати, кам, dim. v. нудити. [cf. нукати, понукивати]. нуто, пеђе! en. [vide гле]. нутрак, т. коњ или брав који се уштроји, па опет је послије силован (нутраст), ein nicht gut verschnittenes Pferd u. s. w., equus non bene castratus. cf. [vide] попуштеник [1]. Над Емком је нурак прогорио, Више главе | нўтраст, а, о, nicht gut verjhnitten, non bene caНурак прогорио stratus. њака, (у Рисну) vide шипак [4] (руком). њакање, п. баз Sejhrei be jel3, clamor asini. њемушти језик, m. (јуж.) у приповијеткама, біе Sprache aller Thiere, sermo omnium animalium. њакати, њачем, v. impf. freien (bom jel), clamo | Њемчадија, f. (јуж.) (coll.) біе gefammte buhe (de asino): Као магарац њаче. њега, f. [јуж.] vide нега. његда, (у Дубр.) vide негда. њёгве, f. pl. [јуж.] vide негве. његов, а, о, fein, ejus. његовање, п. [јуж.] vide неговање. Jugend, omnis juventus germanica. [cf. Hbeмадија 1]. њемчање, п. (јуж.) баз Deut[$reben, sermo germanicus. њемчати, чам, v. impf. bud reben, loquor germanice. његовати, гујем, v. impf. (у Ц. г.) vide неговати: | Њемчина, f. augm. v. Нијемац. Његује га као мајка јединца: Но сам ћерца је- |њен, а, о, vide њезин. дина у мајке, Пак ме мајка лијепо његовала његовски, паф feiner Wrt, ut ille. [Његуш, m. vide Негуш.] њёдарца, п. pl. dim. v. њедра. њёдра, њёдара, n. pl. (јуж.) ber Bujen, sinus. њезин, а, о, einem Srauenzimmer gehörig, ejus feminae. cf. њен. њекад, (у Дубр.) vide некад. њёкадар, (у Дубр.) vide некада. њеки, ка, ко, (у Дубр.) vide неки. њеко, њёкога (у Дубр.) vide неко. њетко, њёкога, (у Ц. г.) vide нетко. њиати, њишем (њûам), vide њихати. [њеколико, (јуж.) vide неколико; види s. v. њивљење, п. баз Bflegen, curatio. николико 2]. Њемадија, f. (јуж.) 1) vide Њемчадија. њивски, ка, ко, н. п. сијено, Biejen, pratensis. 2) њијање, п. vide њихање. Њемачка земља [vide Њемачка]: Да поиграм | њијати, њишем (њијам), vide њихати. преко Њемадије Њемачка, f. adj. (јуж.) Dent lans, Germania. [cf. Њемадија 2]. њемачки, ка, ко, (јуж.) beutch, germanicus. [cf. тудешки]. њијати се, њишем (њијам) се, vide њихати се. Њемица, f. (јуж.) bie Deutjhe, Germana. [cf. | њисак, ска, m. das Wichern, hinnitus. Тудешкиња]. Њемичина, f. augm. v. Њемица. њемота, f. (јуж.) біе Štummheit, infantia, inopia њйска, f. S њиснути, њиснём, v. pf. aufwiebern, hinnio. њихан, хна, хно, (по југоз. кр.) [њин] ißr, eorum [vide њихов]: Да не љубим њихно б'јело лице |