Page images
PDF
EPUB

њйхање [њиање, њијање), п. Ваз 218iegen (з. В. њорити, рим, v. impf. (у Дубр.) taифеп, urinor.

des Baums, vom Winde), agitatio. [cf. hıxabe cf. [vide] ронити. (ниање, нијање)].

њуњорење, п. vіdе мрмлање. њйхати, њй шём (њйхам), [њиати, њијати) v. њуњорити, рим, (у Боци) vidе мрмлати.

impf. wiegen, dwenfen, agito. [cf. uuxatu (H1- Hỳmêke, n. das Schnuffeln (des Qundes), odoratio ати, нијати)].

canis. њихати се, њишём (њйхам) се, [њиати се, њи- њушити, шим, v. impf. јфnujjeln, jpüret, ol

jatu cel v. impf. schwanten, vacillo. [vide by facio. љати се).

њушка (њушка), (cf. шуњка) f. Sеr ефnetter њихов [њиов), а, о, ibr, eorum, cf. њихан [њин]. (Oeg фитбes), nasus саnis. [vidе губица]. њиштање, п. Sag Biebern, hinnitus.

њушкање, т. dim. p. њушење. њиштати, штим, у. impf. Wiebern, hinnio. њушкати, кам, dim. p. њушити : кер њушка и њорење, п. vіdе роњење.

нањуши траг зецу.

О

Нити.

o, (mit lос. и. асс.) 1) роп, uber, de: говоре о | обаврети, рим, v. pf. anjieben, paulum decoquo.

њему; о томе не треба мислити; о клину обігњити, њим (њијем ?), v. pf. perfaulet, puвиси, озлу мисли (пушка). 2) aii, in, уда trefio, cf. [vide] иструхлити: Док су Емки рио окамен ; отрти се опто. 3) ап, it, косе обагшиле ad: виси о клину; иде ошташу; о своме | обад, m. Sie [:Ring - 123remje, tabаnus [bovinus L.) комаду туђа говеда чувати. 4) о што је (Linn.) oestrus. cf. [1бадаљ 2, штрк 2,] штркаљ. то теби! т. ј. немаш никаке невоље чи- | обадање, n. Sie flubt (беr ful vor Bremsen, fuga

5) зи, т, tempore: o Бурђеву дне; yaccae furiatae ab oestro. [cf. штркљање). о Божићу. 5) vide за [8], ит, паф, de: объдати се, дам се, v. r. impf. por bremjen flies Већ с отуђе отимате царство

Цареви ben, fugere ab oestris: обадају се говеда. cf. се оти Мљу царство

[штркати се,) штркљати се. оавестити, авестям, (ист.)

обадва, ӧбадвије, обадва, vіdе оба. оавијестити, одвијестим, (јуж..)

v. pf. vide oda

oбaдверучке, (ист.) оавистити, авӣстим, (зап.)

| вијестити,

обадвиручке, (зап.) vidе објеручке. оба, обје, оба, beise, uterque, utraque, utrum- | обадвјеручке, (јуж.))

[ue. cf. [обадва, обедва, обје двије :) двоје. І обадвоje, beises, utrumque [vidе обоје]: обаобабињати се, њам се, v. r. pf. vіdе поро двоје дјеце, чељади, пилиња и т. д. дити се.

oбaдвојица, f. beibe, uterque. cf. [vide] обојица. обабитн, бям, v. pf. (у Рисну) жену, т. б. кад | oбaзирање, п. vіdе обзирање.

се породи, дјетету јој одрезати пупак, оку- і обазирати се, рём се, vide обзирати се. пати га и новити, ребатпientife leijten, obste-| oбaзнати, нам, v. pf. in Renntrip bringen, erjabtricem ago. cf. бабити.

ren, comperior, [vide] до знати, cf. сазнати: обавезати се, авёжём се, v. r. pf, jirt anhängen Е нијесу обазнали Турци

at einet (mit Bittent), adhaeresco alicui preci- | обазрети се, обазрём се, у. r. pf. umblіdеn, ji bus. [cf. навезати се, објеколити се, облије unijeben, respicio. [cf. осврнути се). колити се).

обајати, jём, у. pf. beberen (з. 3. бie 2Bunse), обавестити, обавестӣ м, (ист.) vide oбавијестити. mеdeor vulneri incantamentis. [cf. пребајати]. obabújabe, n. das Umwickeln, circumligatio. [cf. obajropa, f. vide onajropa. обвијање).

обакрити се, рим се, у. r. pf. н. п. обакрило обавијати, обавијам, v. impf. untupidelint, cir ce je.1o, fupferig werden (ichmeden), cupro imbui. cumligo. [cf. обвијати].

обал (cf. обао), ӧбла, обло, maljenjörnmig, runo, обавијестити, обавијестим, [оавијестити) v. pf. cylindricus.

(јуж.) кога, einem begreiflict maфet, doceo, rem oбaлa, f. 1) баз Иjer, ripa [cf. бријег 2, байр facio perspicиат [cf. оразумити, убавије (баер), јалија): Крај Мораве на обали

стити): Не би га обавијестио товар ораxа. Истурила вода под обалу — 2) eine Irt Зап, обавит, f. н. п. гдје се обавила вода око земље Sag ѕеbеge, sepis genus. Удари се коље (све

или пут око брда, Sie #rimning, curvamen. два и два један према другом), па се изобавитн, дбавијем, v. pf. umunitelit, circumligo. међу коља натриа грања којекаква и трња. [cf. обвити).

cf. врзина.

3) (у Сријему) жива обала. [обавјешћивање, п. verb. р. обавјешћивати; cf. [vidе живица 3]. cf. наживичити. оразумљивање.)

1. обалити, лим, v. pf. topia тaфen, muco ma[обавјешћивати, обавјешћујем, v. impf. р. оба culo. вијестити; cf. оразумљивати. ]

2. обалити, дбалим, v. pf. niebermerjen, prosterno,

cf. [vide] оборити [1]: Обаљене твоје задуж- | oбaшкa, vide [особито 2] башка. бине

обвести, ведём, у. pf. runo bеrnm jupret, cir3. обалити, дбалијем, v. pf. vіdе облити: Света cumduco. га је крвца обалила

обвијање, п. vіdе обавијање. обалица, f. dim. р. обала: Ој брегови, моји обвијати, обвијам, vide oбaвијати.

деверови ! Обалице, миле јетрвице ! обвити, обвијем, (обвио, обвӣла) vide oбавити. обаљивање, n. Sag Stieberperfe, prostratio. обводити, обводим, у. impf. runə bеrum jubren, обаљивати, обаљујем, v. impf. niepermerfet, circumducto. sterno. [vidе обарати].

06Bohêne, n. das Herumführen, circumductio. обамирӣње, n. [cf. обумирање] 1) баз таllеn іn обга, f. (у Банат. и у Бранич.) vide јуфка [1].

Офтафt, subita animae defectio. — 2) (у обгнати, нам (обженём), v. pf. runo bеrum trei. Далм.) Ваз 21uudjtеrbеn, extinctio.

ben, circumago. обамирати, рем, v. impf. [cf. обумирати] 1) обгонити, обгоним, v. impf. umtreiben, circuma

in Ohnmacht fallen, animo linquor, animus me gito: Да ти знадеш чиј су виногради, Да

deficit. — 2) (у Далм.) ausjtеrbеt, extingui. леко би коња обгонио обамрёти, дбамрём, (ист.) vidе обамријети. обгоњење, п. баз 11ntreiben, circumаctіо. обамријети, дбамрём, (обамро, обамрла) [cf. | обградити, обградим, v. pf. runo штзäипеп, сіr

обумријети) v. pf. 1) in Obnmacht fallen, alimo cumsepio. linquor, animus me relinquit. — 2) (у Далм.) обграђивање, п. ба Итзäипеп, circumseptio. auejtеrbеn, extingui: обамрла кућа, обамри і обграђивати, грађујем, v. impf. runo umjйипеп, сви.

circumsepio. oбaнгaвити, вим, vidе охронути. cf. бангав. обдан, vidе дању. обањатн, њам, v. pf. vіdе окупати: Она ће ме обданица , f. innerbalb eines Zages, per diem : лепо обажати

кувати пређу на обданицу, т. і. у јутру пообао, ӧбла, обло, vide обал.

чети, па онај дан свршити; иһи куда на обобалёти, дба нём, у. pf. итјрапnet, cingere: даницу (а не на конак).

обачела се хаљина око њега, не ваља кад обдаривање, п. Ваз 23ејфеntеn, donatio.

се хаљина обаине; обавета хаљина. обдариватн, дарујем, v. impf. bејсфеntеn, dоnо. объпињање, p. Sag unјраппеп, сіnсtiо. обдарити, обдарим, v. pf. bејфеntеn, dono. [cf. обацињати, њём, v. impf. итјраппеп, сіngo. даровати 2]. обара, f. (у Рисну) свака зелен која се уз пост | обдржавање, п. vіdе одржавање.

обарена једе с уљем, gebriihteg Semйje, olus | обдржавати, државам, vidе одржавати. aqua ferventi perfusum.

обдржати, жім, v. pf. vіdе одржати : Тако ће обарање, п. За 9tieserverfen, prostratio.

се темељ обдржати обарати, дбарам, v. impf. niepermerfen, prosterno. обдуља, f. (у прим., у Имоскоме трка [4]) оно [cf. обаљивати).

што се да ономе који утече на трку, 23ett. обарача, f. Зüngelen (ат береbr), Ser &фneller, laufpreis, praemium curriculi.

lingula teli. cf. макаљ, [мицаник, отнонац. обе, (нст.) vidе обје. обаривање, п. За 21bjieben, elixatura.

обедва, ӧбедвије, обедва, (у Дубр.) vide [оба] обаривати, обарујем, v. impf. abjieben, elixo. обадва. обарити, дбарим, у. pf. abjieben, elixo. обедити, обедим, (ист.) vidе обиједити. обасипање [опсипање], п. баз Зејсбiitter, circun- обезматичити се, чим се, v. r. pf. кошница се fusio.

обезматичила, т. ј. изгубила матицу, 23ienetобасипати, пам (пљем), [опсипати] y. impf. fönigin verlieren, duce privari (de apibus). beschütten, circumfundo.

обезнанити се, безнаним се, v. г. pf. in Obit. обасјавање, п. Sag Bejbеіnеnt, collustratio. tadt fallen, deficio. [cf. обнезнанити се). обасјавати, обасјава, Y. impf. bejbеіnеnt, col- обезобразити, зим, v. pf. teine Scham mehr lustro.

обезобразити се, зӣм се, у.г. pf., baben, pudorem обасјати, сја, v. pf. Dejeinen, collustro. обезочити, чим, v. pf.

posuisse. [cf. ӧбасран, а, о, н. п. човјек , (јфеrjbajt) mit ibm узбезочити се).

ist nicht zu spasjen, cui non impune illudas. обезумити, мим, v. pf. betbören, decipio, induco обстрети, (ист.) обастрём, (обастро, оба [cf. избезумити, 2 изумити): Ја ћу аги на обастријети, (јуж.); стрлa) v. pf. mbreitet, con Млетичак ноћи, Ја ћу агу обезумит онобастрити, (зап.) sterno.

bен обасути, дбаснем, (ӧбасуо, ӧбасула) [опсути] | обезумити се, мйм се, v. r. pf. fіd bеthören laj. v. pf. bedütten, perfundo.

jen, decipior. [cf. избезумити се, изумити се]. обаталити, обаталям, v. pf. permujtei, depopu- обележити, жим, v. pf. (ист.) vidе обиљежити. lor. cf. [vide] опустошити.

обележје, п. (ист.) vidе обиљежје: Без твојега обањи, дбађем, v. pf. (у Дубр.) vidе обићи. кака обележја дбашав, шва, m. некако мјесто на гаћама: На обéлети, лим, (ист.) vidе обијељети. обашву млади барјактари

обéлити, обелим, (ист.) vidе обијелити.

нити.

обелоданити, лоданӣм, (ист.) vidе објелода- | обзнанити, обзнаним, v. pf. funowaфen, pro

mulgo.

. обен,éлучити, чим, v. pf, bеrаnjchen (Kirib Claf: обзнањйвање, п. Nie stunоmафта, рrоmаlgаtiо.

fräuter), ebrium facere (herbis sopiferis), cf. | обзнањйвати, знањујем, v. impf. befanatmaфeп.

обенђити: Док је Иву обенђелучио promulgo. обенђити, фим, v. pf. vіdе обенђелучити: Аудби, (зап.) vidе обје.

вино сваке бенђелуке, обенђио љутицу Бог- обигравање, п. баз Иmtanjeit, circumsaltаtiо. дана

обигравати, игравам, v. impf. runs unitаnjеп, обер, дбера, m. (loc. оберу) бer Rainm (без фађns), circumsalto: Све сватове врсно обиграва

crista. cf. ухор [увор], хобер [2, креста). обіграти, обиграм, у. pf. rus umtangen, circumобербац, cf. кундрац.

salto: Облајала на их обиграла обербанка, т. (у Хрв.) 21njilbrer Ser Cerejaner, обидивати, бидујем, (у Ц. г.) vide [похоdux toy нережани.

дити 1) обилазити: Обидује војску по хооберберити, рім, v. pf. vіdе обријати: Он при Џака

маче млађахна бербера Да му црву обербери обидити, дойдём, (зап.) vidе обиједити. браду —

обидовање, п. (у Ц. г.) Sag Berjuben, tеntаtіо, оберјан, оберјана, m. у загонеци, cf. петорона. gustatio. оберучке, (ист.) vidе објеручке.

обидівати, йдујем, v. impf. (у Боци) perjисует, обеселити, обеселим, v. pf. 1) vidе обрадо fojten, tеnto, gusto. [vide) огледати [2], cf. вати: Која ми си дијете нејако, Послаһу те

обилазати. на трагове мајци, Да старицу обеселиш мајку обијање, п. 1) баз Sinbreфen ser Ibiire, effractio — 2) (у Боци) свијећу, т. і. угасити је, ail. forium.

. 2) das Abschlagen, decussio. 3) Тојфеn, extinguo. [vidе угасити). cf. утјешити. das Suchen der Henne nach einem Orte zum Legen, cf. слава.

posituritio (?), parturitio gallinae. обеселити се, обеселим се, у. r. pf. vіdе обра- обијати, дбијам, V. impf. 1) врата, einbrechen, довати се: Он се врло јунак обе сели

effringo fores. 2) н. п. кукурузе, runo обесити, сйм, (ист.) vidе објесити.

umbеr аbjblagen, decutio. cf. грухати [4, отуђи). обестијати, јам, v. pf. (у Рисну) постати као 3) обија кокош да пронесе, јubt einen

бестија, марвинче, залудјети, perruti mеrbеп, Ort zum Eierlegen, positurit (?), parturit galmente capi. [vidе полудјети).

lina. . обестрвити, обестрвим, v. pf. кога, и Brunse ӧбије, (ст.) vidе обје: Ко добије, нек води richten, perdo. .

обије обестрвити се, вим се, у. r. pf. (у Ц. г.) про- обиједити, дбиједим, v. pf. (јуж.) mit Unrebt

пасти без стрва , untergeben, unifommen (ohnc bejcbuilligent, acuso injuria. [cf. забедити, изСpiir), pereo.

нијети 3, 2 налагати, напањкати, наплести 3, обећавање, п. vіdе обрицање.

2 облагати, опањкати, 1 опасти (опаднути) 3, обећавати, обећавам, [v. impf. | vide oбрицати. потворити, придиhи (придигнути) 2]. обећање, n. Sa8 23erjprechen, promissum [cf. је- обијелити, дбијелим, v. pf. (јуж.) н. п. цркву,

зиковање]: Обfање је лудоме радост. überweißen, dealbo. обећати, һам, [v. pf.) vidе обрећи.

обијељети, обијелим, v. 'pf. (јуж.) meip meroen, обеушити, нії м, v. pf. н. п. иглу, баз Оebr аn albesco: обијељео снијег по брдима; обијеder Nadel beschädigen, obstruo aut destruo fo љсо човјек као овца (grane Saare befommen).

обијесан, сна, сно, (у Рисну) н. п. човјек, mutbобéчити, обечійм, у. pf. vіdе распечити.

imillia, lascivus. [cf. судрвут). обзидати, добзидам (ём), v. pf. иттaнert, muro обијест, f. in Ser Reser&art: од обијести, т. ј.

cingere: Већ сестрицу обзи даше кулом од силе, од бjecнohe, Ser Rutbmille, ungejtium, обвинути, нём, v. pf, begdben, obhio (?), б. і. lascivia, violentia: Без невоље, тек од оби

in den Mund nehmen und wieder heraus). Kan jecru кога забо..и грло, кажу му жене да обзине обикнути се, нём се, vidе обићи се. трипут комад хљеба говорећи: „пса грло боли обил, а, о, reitlich, uber. [vide oбилан]. Срби а не мене,“ на да га да псету, па ће га онда приповиједају да је Силни Стефан ловећи проћи грло. Кад у кога почне расти мртва по Церу угледао на једном мјесту гдје се кост, онда треба наћи дијете посмрче, да је гране од дрвећа и доље савијају и горе узобзине, па ће престати расти.

вијају. Кад дођу на оно мјесто, а то дијете обзир, т. ба? unblioten, respectus: oдe без об код неколико оваца ударило своју сјекиру у зира.

кладу на легло на леђа те става: кад дихне обзирање [обазирање), n. Sas lumbеrjeben, rеѕрес из себе онда се гране узвијају у висину, а tatio. [cf. освртање).

кад повуче пару у се, онда се савијају в обзирати [обазирати) се, рәм се, v. [r.] impf. земљи. Кад то види цар, зачуди се, па пружи

fic) umjeben, respecto. [cf. освртати се, обра руку с коња да му узме сјекиру, али хоћеш ! фати се].

не може да је извади из кладе. Брже боље

ramen acus.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

3)

сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви | обирак, обирка, т. (рі. gen. обирака, Ser 2018,
редом објема рукама да изваде сјекиру из schufi (nachdem das Beste bereits ausgefauft worden),
Кладе, али је ниједан не може ни помаһи. merces (res) rejiculae. [vidе избирак].
Онда пробуде дијете и запита га цар: , Како обирање, п. vіdе избирање.
ти је . име?“ А оно одговори: „Милош.“ | обирати, обирам, v. impf. vіdе избирати: Нек

Имаш ли оца и мајку ?“ „Мајку имам, обира кога њојзи драго —
отац ми је умро.“ „А гдје ти је мајка ?“ обирач, обирача, т. vіdе избирач.

Ено је тамо доље у селу код куће.“ „Ајде обирити се, обирим се , v. r. pf. беп бир bea да нас водиші кући.“ Не могу од оваца.“ kommen, potiri collecta presbyterali: ne hem и тако

га којекако намоле да потјера се обирити ове године. овце и да пође пред њима кући. Сад су они обиручке, (зап.) vidе објеручке. ради знати и видјети шта ће он радити са обисити, сим, (зап.) vidе објесити. сјекиром, како ће је извадити из кладе; или бисити се, сім се, (зап.) vidе објесити се. ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, обискати, дб штем, vilе побискати: обинити а он узме сјекиру једном руком и заметне главу. на рамо. Како дођу кући, Милош одмах остави биснути, нём, v. pf. (обиснух и обискох) banовце и непознате госте, на замакне међу деп Ыleiben, adhaeresco, cf. приoнути [1, објезграде да тражи мајку. Пошто цар сјание с снути): оскуту му обискоше младе Кад коња, пође и он за Милошем да гледа да му виђеше о њем обиснуше се гдје не сакрије, кад погледа кроз брвна обиста, vide [заиста) одиста. у једну зграду, а то му мајка мијеси хлеб, обисти, обидём (обиђем), (у Ц. г.) vidе обићи. а пребацила десну сису преко лијевога ра- обитељ, f. (у Хрв. и Далм. код кршћана) н. мена, а лијеву преко деснога, те он остраг п. моја обитељ, т. ј. жена и дјеца, бie a= сиса. Онда цар рече: „Међер обила мајка, milie, familia. [vidе фамилија). родила обила јунака.“ Цар узме Милона обити, ӧбијем, v. pf. 1) врата, einjblagen, efод мајке, и одведе га своме двору, и од тога frigo. 2) хипо bеrum abjblаgен (н. п. лед се назове Обилић.

с кола воденичнora), decutiо. обилажење, р. [cf. облажење] 1) Sa3 11ngeben, | обићи, обні, ем (обійдём), v. pf. [cf. обањи, обиcircuitio. 2) das Umgehen, circuitus.

CTH] 1) umgehen, circumeo. 2) besuchen, indas Besuchen, invisio. - 4) Ваз 23erjitche, ten viso, н. п. човјека. — 3) реrjuben, tеnto, gutatio.

sto, cf. [vide] огледати [2]: Не обиде црвенога обилазити, зим, v. impf. [cf. облазити) 1) ит

Излаз", курво, да се обидемо geben, ambio, . 2) umgeben (ourt) einen 11ni- обићи се (cf. обикнути се), дбикнём се, v. r. weg), circumeo. 3) befuchen, inviso. (vide pf. (обикох се, обиче се, обикао се, клa ce) походити 1]. 4) versuchen, tento. cf. (vide] sich gewöhnen, adsuesco. огледати.

обица, f. (у Хрв.) Sailbise, tormenti bellici geдбилан, лна, лно, reitlib, in fіllе porbanket, nus. cf. кубуз. обилат, а, о, uber. cf. обил.

обицање, п. Sіе 22ngemjping, assuetudo. обилити, (зап.) 1) обілім, yidе обијелити. обищати се, обичём се, v. r. impf. ji) angewöh) 2) обилйм, vidе обијељети.

пені, аѕѕuеѕсо: Бе ко ниче ту се и обиче. обилност, обилности, f. (на Задваріу) sie Reit - обичај, m. (loc. обичају) Der Braith, mos, con

libteit, ubertas [vidе обиље): Од обилности ѕuеtudo. [cf. адет]. свит не гине.

обичан, чна, чно, 1) mоrап таn fіt gemoпен fan, обиловање, т. Sіе Reiblifeit, exubеrаtiо.

cui facile assuescas. 2) обичан човјек, обиловати, лујем, v. impf. Veberit up babet, ex обична дјевојка, vide [лијеп) прикладан.

ubero: Ко има онај обилује; ако нема онај обични, нa, нo, gewöhnlik, gebräublib, uѕіtatus, животари.

consuetus.

. обилодінити, одан йм, (запі.) vidе објелоданити. | објавити, објавим, v. pf. erüffіtеnt, bеfantt тађеп, обиље, п. sie fülle, ubertas. cf. обилност. aperio, nuncio: Брже ајде и меви објави обиљежити, жим, v. pf. (јуж.) vidе забиље- објављивање, п. Ваз 23efanittinaten, nunciatio.

објављи вати, објављујем, у. impf. befault таа обиљежје, п. (јуж.) 1) За зеіфеп, ѕіgnum, cf. chen, nuncio. (vide] знак: На вама су чудна обиљежја објагњити, њйм, (по југоз. кр.) vide oјагњити.

2) оно што се да први пут дјевојци (пр- објагњити се, wiiм се, у. r. pf. (по југоз. кр.) стен, или новац какав) да се зна као да је vide oјагњити се. Beh ucnpomena, das Heirathspjand, pignus da- vojaxatu, janiêm, v. pf. aufsiken (aufs Pferd), con

tum puellae in signum futuri conjugii. scendo equum, cf. [vide) опікорачити [2]: И ӧбиња, f. (у Сријему) in Ser Reset=art: не зна објаха вранца големога

никакве обиње, т. і. нема лукавства у себи, објачати, чам, v. pf. erjtarten, corrоboror. не зна друкчије казати него што јест, бie обје, обијў, f. pl. (јуж.) бie beisen, ambae. [cf, Heuchelei, simulatio.

обије).

вина

ЖИТИ.

то и то.

објед, т. (по југоз. кр.) Jas Rittagmal, coena. | облазница, f. Die Grfrifфита, роtіo qua corpus cf. [vide] ручак [1].

recreatur: A цар феци облазницу даје, Он обје двије, vide [оба) обадвије: Обје двије им даје вино и ракију трудне остануле

облазнути, облазнём, v. pf. Leden, oblambo: обједовање, п. (по југоз. кр.) Sag Среijen, coena. облазни на опет, jagt man einem Sen Sie Flinte обједовати, дујем, v. impf. Rittagnіаl bаltеп, реrjаgt bat. .

coeno, cf. [vide] ручати [1]: Соко сједи, терно | облајати, jём, v. pf. umbelen, oblatro, circumгледи Бе војвода обједује

latro: Опазила па их облајала објеколити, лим, v. pf. (у Рисну) кога, vide | облак, m. (loc. облаку) Sie Bolte, nubes. салетјети [1]: објеколио ме да му узајмим ӧблака, f. (у Далм.) vidе одијело.

облакшавање, n. Sag Crleibtern, lеvаtiо. објеколити се, ийм се, у. r. pf. (у Рисну) око | облакшавати, лакшавам, v. impf. erleibtern ,

кога, vide [обавезати се) навезати се. levo. објелодінити, адданійм, v. pf. (јуж.) аnjаngеn | облакшати, шам, v. pf. erleiptern, lеvo.

es bei hellem Tage zu treiben (3. V. Diebstahl). obnámâie, n. das Abbrechen (rund herum), depalam incipio facere (furtum).

cerptio.

. објеручке, (јуж.) mit beisen фäпреп, аmbabus ma- | облімати, обламам, v. impf. runs berum abbreђеп, nibus. [cf. обадвјеручке).

decerpo. објесити, сим, v. pf. (јуж.) aufbängen, suspendo. | əблашоран, рна, рно, беr gern јфтаиjеt (our[cf. замаћи (замакнути) 3].

mand), Schmausbruder, amans epularum. cf. [raобјесити се, сйм се, v. r. pf. (јуж.) fib erhan

љух, 2] облогуз. fen, suspendere se.

обласкати, кам , v. pf. кога, Sur comeibelei објеснути, нём, v. pf. (јуж.) vide oбиснути.

Jemand für sich gewinnen, blanditiis quem in објести се, једём се, v. r. pf. [ист. и јуж.] jib

suas partes ducere. iiberejjen, nimio cibo obrui. cf. јести. објетелица (објетелица), f. (у Дубр.) vidе кљуна.

област, f. Sie zaht, potestas: не попусти, Го

споде Боже! области нечастивоме и некрobjemenina, f. die Niederträchtige, mulier deter

штеноме (кад се моле Богу). rima.

. објешењак, т. беr рunosfott, homo deterrimus. І облачак, чка, m. hyp. р. облак, баз віltеп,

nubecula. objeme akobuh, m. ein schlechter Mensch, nebulo. објисти се, (зап.) vidе објести се.

ӧблачан, чна, чно, molfig, trüb, nubilus. објужити, жім, v. pf. vіdе одвугнути (као зими

облачење, п. За 2Insieben (Ser Reiser), indutio.

[cf. обукивање, обуковање). кад дуне југ на се снијег почне топити): објужило је, т. і. топло је; Што су моје | облачина, f. augm. р. облак. гусле објужиле

облачити, облічим, v. impf. 1) angieben, induo. облагање, п. 1) Sag umjblagen, Ginjblagen, cir

[cf. обукивати, обуковати, одијевати). — 2) cumdatio. 2) das Wetten, sponsio.

види онај, који ведри и облачи, Беr beitert 1. облагати, облажем, v. impf. einjblagen (etmas

und Regen macht, nubilo. in Papier), circumdo.

облачити се, облачйм се, v. r. impf. 1) fit an 2. облагати, облажем, v. pf. Surk gügen реrlейт. ziehen, induor. 2) sich überziehen, umwöllen, Sen, mendacio calumnior. [vidе обиједити).

obnubilor: облачи се, биће више. облігати се, облажем се, v. r. impf. 1) fi) | облачић, т.

облак. cinjblagen (in Sen Xantel), circumdo (pallium). | Облевање, п. (ист.) vidе обљевање. — 2) mette, sponsionem facio. [vidе кла- | oблeвaти, вам, (ист.) vidе обљевати. дити се).

облежати, жим, v. pf. кога, bejblafen, concumbo облагивање, п. баBerlеитбеп, саlаmniаtiо. cum aliqua. [vidе обљубити]. облагивати, лагујем , v. impf. кога код кога, | oблeнити се, обленим се, (ист.) vidе облије

durch Lügen verleumden, mentiendo calumnior. [vidе биједити). cf. опадати.

облёпити, облепим, (ист.) vidе облијепити. обладати, обладам, [овладати) v. pf. erobern, | облепљивање, п. (ист.) vidе обљепљивање.

sub potestatem redigo. [cf. завладати]. облепљивати, лепљујем, (ист.) vidе обљенљиоблажење, п. vilе обилажење. облазак, обласка, m. 1) беr lingang, ambitio. | облётање, п. (ист.) vidе облијетање.

--- 2) der Umweg, ambages. [vide zaxoa 2). облётати, облеъём, (ист.) vidе облијетати. 3) der Versuch, periculum.

облетети, (ист.) облазити, зим, vidе обилазити.

облетити, (зап.)

Tîm, v. pf. umfliegen, cirоблазити се, облазим се, т. г. impf. jimejjen, oблетјети, (југоз.), cumvolo.

experior, contendo, cf. [vide] огледати се [2]: облетница, f. (ист.) vidе обљетница.
Но на ноге да се облазимо Него устај | облећети, летим, (јуж.) vide oблетјети.
да се облазимо, Једном ми је земан умри- обливање, т. (зап.) vidе облијевање.
јети

обливати, обливам, (зап.) vidе облијевати.

dim. v.

Нити се.

вати.

« PreviousContinue »