schlagen, einhüllen, involvo. — 2) vide опкла оближњи, ња, ње, naђe gelegen, adjacens, vicinus. облизати, оближем, v. pf. ableđen, lambo, lingo. | обломити, обломим, v. pf. runs herum abbrechen, облизивање, п. baš Wbleđen, lambitus. [cf. ослин- облизивати, лизујем, v. impf. ableđen, lambo. облијевање, п. vide обљевање. облијепити, облијеним, v. pf. (јуж.) umfleben, be- облијетање, п. (јуж.) баз Umfliegen, circumvolatio. облијетати, облијећем, v. impf. (јуж.) umfliegen, circumvolito. облик, m. (loс. облику) баз ntlib, баз Ingelicht, facies [cf. обличје]: познајем га по облику. облина, f. біе walzenförmige Runbe, rotunditas суlindrica. облинити се, облиним се, (зап.) vide облије нити се. облинити, облицим, (зап.) vide облијепити. облипљивање, п. (зап.) vide обљепљивање. дити се. decerpo. 2) 1. ӧблук, m. (око Сиња) као гужва од крпе налази много око великијех вода. [cf. бубуљ]. облуће, n. coll. v. облутак. облучац, чца, m. дрво (као прут) савијено на колијевци више дјетиње главе, да не пада покривач дјетету на главу, Biegenipriegel, arcus. cf. лучац, [2] облук [1]. облучје, п. (ст.) ber vorbere Sattelfnopf, umbo sellae anterior, cf. [vide 2] облук [2]: Наслони Обљај, Обљаја, m. планина у Херцеговини, сіп се седлу на облучје Berg in ber Derzegowina, nomen montis: У зелену у Обљај планину обље, (у Ц. г.) vide обје: И Мораче обље по арати обљевање, п (јуж.) баз Bergießen, plumbatio. [cf.. облијевање]. обљевати, вам, v. impf. (јуж.) vergießen (mit 23ei), plumbo. [cf. облијевати]. облипљивати, липљујем, (зап.) vide обљепљи- | обљепљивање, п. (јуж.) баз Befleben, inductio, вати. облитање, п. (зап.) vide облијетање. облитница, f. (зап.) vide обљетница. облић, облића, m. (у Херц. и Ц. г.) vide грашак. облић, m. cin cylinbrijcher Štab, baculus cylinоблица, f. dricus. obductio. обљепљивати, љепљујем, v. impf. (јуж.) befle= ben, induco. обљетница, f. (јуж.) Sabreštag, dies anniver sarius. Обљуба, f. име планини, у којој је по народнијем пјесмама цар Костантин нашао часне крсте (други пјевачи ову планину зову Обубар): Право идте к Обљуби планини, Сву Обљубу маом раскопајте обличити, обличим, v. pf. (у Ц. г.) кога, über обљубити, обљубим, v. pf. (ст.) abüßen, deo обнезнанити се, незнаним се, v. r. pf. vide обезнанити се. обнемети, мім, (ист.) vide обнијемјети. обнесвеснути, нём, (ист.)) обнесвиснути, нём, (зап.)) vide обнесвјеснути. обнесвјеснути, нём, (јуж.) vide онесвјеснути. обнестимати, мам, v. pf. enteßren, ignominia afficio, cf. [vide] осрамотити: Краљ је мене обнестима дамно обнети, обнесём, (ист.) vide обнијети. обнизати, обнижем, v. pf. н. п. капу или главу бисером, mit einer Reihe (Berlen) umgeben, circumdo lineam (margaritarum). обнизивање, п. баз Behängen mit Berlenreihen, circumdatio lineae margaritarum. обнизивати, низујем, v. impf. mit einer Berlenreihe umgeben, circumdare lineam margaritarum. обнијемјети, мим, (југоз.) vide онијемјети. обнијемљети, мим, (јуж.) vide онијемљети. обнијети, обнесем, (обнио, обнијела, ло) v. pf. (јуж.) umtragen, circumfero. обнимити, мим, (зап.) vide обнијемјети. обнити, обнесём, (зап.) vide обнијети. Обница, f. вода која се више Ваљева састаје с Јабланицом, и оданде се доље зове Колубapa, ein Fluß in Serbien, fluvius Serbiae. обновити, обновим, v. pf. erneuern, renovo (намастир, цркву). обносити, обносим, v. impf. 1) umtragen, circumporto. - 2) unter bie Leute bringen, cir-| cumfero: Обноси ме туђа мајка Божјом не правдом обно, vide ноћу. обношење, п. 1) баз Umtragen, circumlatio. 2) das unter die Leute bringen, vò circumferre. обњушити, обњушим, v. pf. umjфnufjeln, circumodoro, cf. [vide] нањушити: Вран полеће гором кроз планину Док обњуши рањена јунака обогатити, тим, v. pf. 1) bereichern, dito. 2) reidh werben, ditesco. cf. [vide] обогатити се. обогатити се, тим се, v. r. pf. reid) werben, ditesco. cf. обогатити [2]. обод, m. н. п. на ситу, на шеширу, бег Жанб, | margo. ободац, обоца, m. (у Будиму и у Сентандрији) највише pl. обоци, vide обоци. ободница, f. (у примор.) біе Wufter, ostrea [edulis L.]. cf. каменица [3, тракатница ;] ах тапод. обође, f. pl. (у Славонији) vide вођица [2]. обојак, обојка, m. (pl. gen. обојака) баз бир tud), pannus ad pedes involvendos. По Босни, по Херцеговини и по Србији (куда носе чаране) подложе обојке у опанке; по Сријему, по Бачкој, по Банату и по Мачви завијају шареним обојцима (мјесто чарана) ноге и на њих обувају опанке; а по варошима носе обојке (од платна или, зими, од фланера) у чизмама. обоје, обога (обојега), n. beibe, uterque [cf. обадвоје]: обоје дјеце, обога дјеце, и т. д. обојити, обојим, v. pf. färbeu, coloro. cf. омастити [2]. обојица, f. beibe, uterque. cf. [обадвојица;] двојица. обојчина, f. augm, v. обојак. обојчић, m. dim. v. обојак. оболестити се, тим се, v. r. pf. erfranten, morbo corripi. [vide] разбољети се, cf. обо љети. оболети, (ист.) оболити, (зап.) обољети, (јуж.) разбољети се]. 66op, m. 1) Einzäunung für die Schweine, Ochjen, sepimentum pro suibus. Кад су бивали тефтиши Турци су и народ затворали у оворе. оболим, v. pf. bur &rantheit geschwächt (entkräftet) werбen, morbo infirmor. [vide 2) мјесто испред куће (било заграђено или не било), н. п. изиђе на обор, ber of aula, [vide 2 двориште] cf. авлија: Мети дворе, тријеби оборе - 3) іn оборкнез, обор пенерао, ist es das deutsche Ober-, supremus. оборавање, n. баз Umađern, zò circumarare. оборавати, оравам, v. impf. umađern, circum aro. cf. оборати. оборати, оборём, v. pf. umađeru, circum aro. У гдјекојим мјестима (као н. п. у Сријему) људи уз кужно доба обору село (т. ј. повуку бразду око свега њега), да куга уњ не би дошла. У томе оборавању мјесто волова плуг вуку шест дјевојака мљезиница голијех нагијех, а најстарији човјек из онога села плужи, и то се ради ноћу у глухо доба. оборбокман, m. ein auß бет beutfen ober инб türkischen бok komisch zusammengejeztes Wort, stercus: И он је неки оборбокман; Он је велики оборбокман. оборити, оборим, ѵ. pf. 1) nieberwerfen, wäljen, sterno, cf. [преврћи (превргнути) 2, сорити, обурвати, 2] обалити: сву кривицу на њега оборише. 2) ватру на кога: На пашу је ватру оборио Међу Турке ватру обо рише оборкнез, m. cf. кнез. ободња, f. (у Сријему) біе Heiße, ordo. [vide оборий, на, но, н. п. врата, рои обор [1]. опхођа; cf. ред 1]. Кад у селу сељаци иду | оборлайман, т. бег Dberlieutenant, subcenturio. редом на какав госпоски посао, па кад се оборлаћманов, а, о, без Dberlieutenants, subcenсви изреде, онда је једна ободња изишла, turionis. а кад почну опет на ново, онда је настала оборлаћмановица, f. Dberlieutenantsfrau, uxor друга. subcenturionis. оборлаѣмански, ка, ко, Dberleutenant3, subcen-| обрана, [f.] ber djuß инð hirm, munimentum: turionum. [оборџенерао, рала, m. cf. обор 3.] обосити, обосим, v. pf. постати бос, barfuß werben, calceos amitto: оголио и обосио; обосно ми коњ. храна и обрана. обости, ободем, v. pf. fpornen, calcari pungo, | 2. обранити, обраним, v. pf. bewaren, [йн, subdo calcar. обоци, ободаца, m. pl. (доље преко Мораве) біе обрављање, n. verbal. v. обрављати. обрављати, обрављам, v. impf. cf. обровити. обрадатити, тим, v. pf. Bart befommen, barbam обрадвити, вим, v. pf. отесати брадвом, mit ber Zimmerart behauen, exascio. обрадити, обрадим, v. pf. bearbeiten, elaboro. cf. радити. обрадовање, п. bie Sreube, gaudium [cf. pa дост]: Омладину и обрадовање - С истока је добро јутро звала Мушкарцима на обраДовање, Бевојкама да се поудају обрадовати, дујем, v. pf. erfreuen, gaudio afficio [cf. обеселити 1, ограшити]. tueor: Што с од смрти не отрже, кам да ми је! Или сабљом не обрани, бритка сабљо! обрањавање, п. баз Berwunben, vulneratio. обрањавати, брањавам, v. impf. verwunden, vul nero. обраслица, f. (у Доброти) оно што на кочану од зеља преко зиме израсте наново, бer Reim den der Stängel im Winter treibt, germen caulium hiemale. обрастање, п. баз Umwajen, circumdatio, obductio. обрастати, обрастам, v. impf. umberwahjen, cir cumnascor. обрасти, растём, v. pf. umßerwahjen, circumnascor: обрасло цвијеће у траву. обрати, оберем, v. pf. 1) pflüđen, decerpo, lejen, обратити се, обратим се, ѵ. [r.] pf. fih umtehren, обрадовати се, дујем се, v. r. pf. чему, коме, fidh erfreuen, gaudio afficior. [cf. зарадовати (зарајдовати) се, обеселити се, ограшити се]. обрађивање, п. баз Bearbeiten, elaboratio. обрађивати, рађујем, v. impf. bearbeiten, elaboro. ображивање, п. баз nfuren, sulcatio. обраћати се, ћам се, v. impf. fih umfehren, reображђивати, бражђујем, v. impf. furmen, sulco. vertor. [vide обзирати се]. cf. освртати се. образ, m. (pl. gen. образа) 1) bie Bange, gena. | [обрашнавити се, обрашнавим се, v. r. pf. mit 2) фат инб Chre, pudor [cf. p3]: нема образа; ако ти може образ поднијети (т. ј. ако те није стид); не може ми образ поднијети; Образ ваља, кум ће доћи; Црн ти образ! У Циганке при образ, али пуна торба. | Образа више нема, него два прста (а г....е има два аршина). 3) у књиге, die Seite, Жeb bejtäubt werben; cf. омучити се.] обрашчић, m. dim. v. образ. обрва, f. (pl. gen. обрва) біе иgenbraune, supercilium. cf. вјеђа. обрвати, вам (вем?), v. pf. као обладати, н. п. обрвала ме болест, überwinben, nieberwerfen, brechen, vinco, sterno, frango: Ну дај мени коња обрвана pagina. образан, зна, зно, (у Ц. г.) н. п. човјек, који обрвица, f. dim. v. обрва. има образ, ehrenhaft, honestus. образдити, образдим, v. pf. anfurjen, sulco. образина, f. (у Ц. г.) біе Dìašte, larva. cf. чувида [2]. обрамица, f. (у Шумад.) vide обрамница 1. обрамница, f. 1) baš Duerholz ber 2Bafjerträgeri nen, jugum. cf. [абравница, обравница, (обравњача)] обрамњача, обрамица. - 2) (у Ц. г.) торба пртењача: Те упрти торбу обрамницу обрамњача [обравњача], f. vide обрамница 1. Обрвка, f. 1) двоструки конац на који се ните нити, т. ј. који се провуче кроз велику иглу на се преко ње нити. Ако обрвка пукне, 2) замка се начини и та замка зове се 3) онај конац којим онда се сав нит оспе. око обрвке на коталцу, обрвка на коталцу. се брда увезују. обрвљивити се, вим се, v. r. pf. обрвљивила се овца, т. ј. постала брвљива, eine gewijje Krankheit bekommen (von Schafen), certo morbo corripi (de ovibus). cf. брвљив. обрати, ам, v. pf. [фlete Musjeђen befonmmen, | обрлатити, обрлатим, v. [pf.] impf. umringen, tristem speciem accipio. обредак, обретка, тко, (ист.) vide обриједак. обредити, обредим, v. pf. ber Reiße nad geben, thun, ex ordine facio: Првом су се чашом обредили обређивање, п. baš Zhun ber Reihe паф, баз Ит reiben, Tо ex ordine facere. [cf. ређање 2]. обређивати, ређујем, v. impf. umreihen, ex ordine facio. [обређивати се, ређујем се, v. r. impf. nah ber Reiße thun, ex ordine facio; cf. ређати се.] обрежан, обрешка, т. као мали вријег. обрезати, режем, v. pf. bj пеібен, circumcido. [vide опсјећи]. обрезач, обрезача, т. у чизмара гвожђе који-| јем режу кожу. обрезивање, п. баз Bejdneiben, circumcisio. обрезивати, резујем, v. impf. beneiben, circumcido. обрезотина, f. комад меса или сала, што се обрезује од удова свињскијех, Wbjchnitt, segmentum. Обрен, м. Жаnnšname, nomen viri. Обренија, f. Grauenname, nomen feminae (на) бет masc. Обрен). Обретен, м. Жannšname, nomen viri. обретеније, п. baš šeft ber Jinbин без Daupts | Johannis (24. Febr.), inventio capitis St. Jo annis. обрети, обретём, v. pf.: Што обрете, то омете. обрети се, рим ce, v. r. pf. fid) wo befinben, | adesse. обрећи, речем (обрекнем), v. pf. verfprechen, promitto. [cf. вијетати, језиковати, обећати]. | обрећи се, речем (обрекнем) ce, v. r. pf. ver= sprechen, polliceor. цареву обречење, п. баз Berfpromene, promissum: Имам Имбра, обречење моје, И он ми је на војску Обречење моје несуђење обривати, вам, (у Ц. г.)) v. pf. barbieren, (barобријати, јем, / bam) detondeo, cf. [оберберити,] обритвити, обричити: Обривала косу на хајдучку обријати се, јем се, v. [r.] pf. fidh barbieren (lajjen), tondeor. обриједак, обријетка, тко, vide риједак. обрисати, бришем, v. pf. abwijdhen, abstergo. обритвити, вим, v. pf. vide [обријати] обричити: Те је русу косу обритвила обрити, обријем, v. pf. ummühlen, subruo. обрицање, п. baš Serjprechen, pollicitatio. [cf. обећавање]. обрицати, обричём, v. impf. ver{predjen, pollicitor. [cf. обећавати]. обрицати се, обричём се, v. r. impf, verjprehen, promitto. обричити, обричим, vide обријати. обркатити, тим, v. pf. einen hnauzbart befommen, mystacem (pilos in labio superiori) nancisci (protrudere). nicht auslajen, circumsto, non dimitto: Обрлатио као ајгир һору. cf. [vide] салетјети. обрљати, обрљам, v. pf. (у Боци) [vide] упрљати, Бејфтиßen, inquino. обрљати се, обрљам се, ѵ. г. pf. fi Бејфтивен, inquinor. cf. упрљати се. обрљуга, f. (у Ц. г.) упрљана жена, ein [фтиBiges Frauenzimmer, mulier squalida. обрнути, обрнём, v. pf. [1)] umfehren, verto. [vide повратити 1 и заврнути 3. - 2)] cf. обратити [2; vide настати]. обрнути се, обрнём се, v. г. pf. umłehren, re vertor. Обро, m. hyp. v. Обрад. Обровац, вца, m. неколико кућа, и више њих на главици зидине од старога градића на лијевом бријегу ријеке Зрмање у Далмацији близу мора. обровити, обровим, v. pf. н. п. око куће да вода отјече, иmgraben, ein Serinne um баз graben, circumfodio. оброк, m. 1) eine feftgefeßte Beit, tempus constitutum: једе на оброк oбer оброком; дјеца једу без оброка. 2) то је његов оброк, кажи ми шта је његов оброк, Bortion, Wntheil, portio. [cf. таин]. обронак, ронка, m. ber Wohang, devexitas: Заспала девојка брегу на обронку обронити се, оброним се, ѵ. [r.] pf. binabrolleп (von der Erde steilem Abhang), devolvor. обросјети, обросим, v. pf. (у Рисну) vide уросити: Ту сам скуце обросјела Скуце носе, да се не обросе оброћити, оброћим, v. pf. обојити у броћу, mit Färberröthe färben, rubia tingere. обретити, тим, v. pf. bie jungen Sweige abfrefjen (wie die Ziegen), depasco frondes. обртаљка, f. 1) ber Duerbalfen, ber in feiner Mitte um einen Pflock beweglich ist (in einem Knabenspiele), trabs transversa, in medio perpendiculari insidens et mobilis (von обртати). [cf. вртешка]. На обртаљку се наслони трбухом и ухвати рукама једно на један крај а друго на други, па се онако с помоћу ногу обрћу. То се особито чини уз бијелу недјељу. 2) vide обрубити, обрубим, v. pf. umjäumen, circumsuo. | обуздати, дам, v. pf. vide зауздати. обружити, обружим, v. pf. bejhimpfen, contume- обузети, обузмем, v. pf. run umber ergreifen, liam imponere. обруканац, обруканца, m. (у Ц. г.) ber heloje, infamis. обрукати, кам, v. pf. vide осрамотити. обрунити, обрӱним, v. pf. (у Боци) abjdhütteln, decutio, cf. [vide 1] окрунити: Пухну ми вјетар с планине, Обруни цв'јетак с на ранче обрунити се, обрӱним се, у. г. pf. (у Боци) abfallen, decido: Обруне се неколика љеш umfajjen, corripio: Мајко моја, ожени ме млада, Док ме није обузела брада, Обузела брада и бркови обузимање, п. baš Umjchlingen, Ergreifen, correptio. обузимати, мам (мљём), v. impf. ergreifen. um= fajjen, corripio. обујмити, обӱјмим, v. pf. vide обухватити. обукивање, п. vide облачење [1]. обукивати, обукујем, v. [im]pf. vide облачити [1]: Обукује свилене кошуље. обуковање, п. vide облачење [1]. обрусити, сим, v. pf. у пјесми, vide обљубити: | обуковати, обукујем, v. impf. (у Паштр.) vide Па се синоћ мене зарекао Да ће ноћас на облачити [1], одијевати. ника. конаке доћи, Поклат моје јањце од оваца, | обуљити, љим, v. pf. (у приморју) полити што Бијеле ми оподојчит' овце, Моје било обру сити лице aße), обруч, m. (pl. gen. обруча) ber Heif (am orbis, circulus. обручан, обручана, m. т. ј. лонац, eine 2rt Zopі mit einem (thönernen) Heif um bie Witte, olla orbiculata. обручање, п. баз Bercifen, To circumdare orbem (dolio). обручати, чам, v. impf. bereifen, circumdo orbem (dolio). обручити, чим, v. pf. (у Ц. г.) vide [осамотити] обрукати. обручић, m. dim. v. обруч. обручје, п. (coll.) bie Reife, orbes, circuli. обршити, обршим, v. pf. übel anfommen, male excipior: обршио као нико његов. обрштер, т. бer Dbrift, Dberite, tribunus (militum), praefectus (equitum): На пенџеру младом обрштеру обрштеров, а, о, без Dberjten, tribuni. обрштеровица, f. bie Dberjtenfran, без Dberjten Frau, uxor tribuni. обрштерски, ка, ко, Dberften, tribunorum. обубожати (обубожати), жам, v. pf. (у Хрв. и Далм.) vide осиромашити. обување, п. баз Hujjuђen, calceatio. обуватање, п. vide обухватање. обуватати, там, vide обухватати. обувати, обувам, v. impf. 1) кога, anjuђен, calceos induo alicui. 2) Schuhe anziehen, calceos induo. cf. обути. уљем, н. п. грах, салату, купус, cinölen, olio perfundere. [vide зазеитинити]. обумера, (ист.)) обумира, (зап.)) f. vide обумјера. обумирање, n. vide обамирање. обумирати, рем, v. impf. vide обамирати. обумјера, f. [јуж.] vide омјера. обумрети, (ист.) обумрем, v. pf. vide обамриобумријети, (јуж.) јети: Под Богданом ноге обумрити, (зап.) ) обумреше обурвати, вам, v. pf. zerjtören, unuverfen, diruo, [vide оборити 1] cf. обалити: И џамију Турску обурваше - Обурвати дубоки подруми обурити, рӣ, ѵ. pf. (у Котору) обурило, т. ј. окренула бура, обуриће, біе бура fängt on, fommt, ingruit бура. обуставити, ви́м, v. pf. aufhalten, detineo. обустављање, п. баз Mufhalten, detentio. обустављати, вљам, v. impf. aufhaften, detineo, обути се, обујем се, v. г. pf. fih bie фиђе апzin, induo calceos: јеси ли се обуо? обућа, f. 1) bie Bejhubung, calceamentum. 2) н. п. на точку (т. ј. наплаци скупа), біе Gelgen, absides: слаба ти је обућа на точку. обувати се, обувам се, v. r. impf. fi біе фиђе обући, обучём, v. pf. anzieben, induo: обуци то обузбијати, обузбијам, v. impf. vide узбијати. | обухватити [обуватити], тим, v. pf. umfaffen, обузбити, обузбијем, v. pf. vide узбити: Не би л ове обузбили Турке ВУКОВ РЈЕЧНИК amplector. [cf. обујмити]. обучавање, п. баз Wbrichten, condocefactio. 29 |