Page images
PDF
EPUB

овидати, овидам, v. pf. (у Сријему) н. п. што кума донијела, то и овидала, verzebren, con

sumo.

обучавати, учавам, v. impf. abviditen, condoce-овзовина, f. (у Ц. г.) vide зовина.
facio.
ови, ва, во, vide овај. cf. они.
обучити, обучим, v. pf. abriten, condocefacio. Овида, f. Srauenname, nomen feminae.
обушити, шим, v. pf. иглу, баз Dehr fprengen,
foramen corrumpo, rumpo.
обушица, f. 1) обушена игла, vide обушка. -
2) in ber Небеnšart: из обушице, unberhofft,
ex insperato. [cf. забушити 2].
обушка, f. игла без ушица, біе Rabel mit ge
iprengtem Dehr, acus foramine rupto. [cf. обу-
шица 1].

овадар, (у Ц. г.) vide овда.

овај, ова, ово, bicer, hic. [cf. ови]. оваквица, f. vide таквица.

оваквиче! (у Ц. г.): оваквиче, онаквиче (кад се казује, како је ко кога ружно). [cf. оваковац].

оваки, ка, ко, bicjer Art, hujus modi, hoc nus. [cf. овакови].

овизати се, зам се, (у пјесми) vide осјетити
се[1]: Те се бјеше јаду овизао
овијан, а, о, 1) part. pass. v. овијати.

2)

овијана жена, т. ј. чиста и уредна у свему, rein, orbentlich, mundus.

овијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) wurfeln, wor feln, ventilo. [vide 3 извијати].

овиција, f. Offizierftelle, munus ducis (militum). овицир, овицира, [официр] m. ber Dffizier, du

militum.

овициров, а, о, без Dffiziers, ducis militum. ge-овицирски, ка, ко, Dffizier, ducum.

овако [вако], auf bieje Wrt, hoc modo.
оваковац, оваковца, m. (у Ц. г.) cf. оваквиче.
овакови, ва, во, vide оваки.
овамо, vide амо.

ован (бван), овна, m. (pl. овнови, овнова) ber
Widder, [ovis] aries [L.].

оварисати[*], ришём, v. pf. (у Србији) што, т.
ј. упутити се у чему, fich ciniüben, condisco.
[cf. опоравити, упоравити, уварисати].
овас, овса, m. ber Dafer (Maber), avena sativa
Linn. [vide зоб 1].

овда, 3. В. овда онда, bals bies, bals bas; bals |
ist, bald wieder dann, multis et variis interve-
nientibus. [cf. овадар].

овјерити се, рам се, ѵ. г. pf. (јуж.) vide вје-
рити се: Јеси ли се, момче, оженило, Оже-
нило, јали овјерило

овладати, овладам, vide обладати.
овлажити, жим, v. pf. feucht werben, humesco.
[vide одвугнути].

овлаисати, ишем, v. pf. н. п. на кога, angrei=
fen, anfallen, irruo. [vide] навалити [3], cf.

[blocks in formation]

овнина, f. augm. v. ован.
овнић, m. dim. v. ован.

овдашњи, ња, ње, bichig, hujas, hujus loci (ur- овнов, а, о, 2siober, arietis.

bis).

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

овђена,

овђенак,

(гдјекоји говоре и ов-
Діска) bier, hic [ef.
одик]: Тога закона
нема овђенак

овејци, овејака, m. pl. (у Сријему) оно што не пада управо кад се жито вије, него што је штуро на га вјетар мало заноси за пљевом: даде ми саме овејке.

овејати, јем, (ист.) vide овијати. овељача, f. vide вељача.

овењача, f. на гаћама оно гдје гатњик стоји. [cf. учкурлук].

овеселити, овеселим, v. pf. vide развеселити: Већ идемо овеселит мајку

овести, везём, v. pf. (у Далм.) vide [1] навести [1].

оветшати, шам, v. pf. veraften (von Sachen), obsolesco. [vide извештати].

овновина, f. baš höpjenfleij, vervecina. овнујски, ка, ко, 2Biober, arietinus. [cf. овнећи].

овогодишњи (овогодишњӣ), ња, ње, ђенrig, бісjährig, hornus. cf. овогодњи.

овогодњи, ња, ње, heurig, hornotinus. cf. [vide]

овогодишњи.

оволикачки, ка, ко, augm. v. оволики. [cf. ово-
лички].

оволики, ка, ко, jo groß, tantus.
оволико (оволико), o viel, tantum.
оволихни, на, но, (у Дубр.) vide оволишни.
оволички, ка, ко, vide оволикачки.
оволишни, на, нô, dim. v. оволики. [cf. ово-
лихни].

оволишно, dim. v. оволико.

овострански, ка, ко, biesjeitig, citerior. овранити, овраним, v. pf. jomarz madjen, reddo nigrum: овранила оцу образ, т. ј. осрамотила ra, cf. [vide] оцрнити: Стрина Јела сукњу овранила За својијех све девет синова овранцати, цам, v. pf. mit Sranzojen anfteđen inficere malo venereo.

овранцати се, цам се, v. r. pf. Granzojen befommen, malo gallico inficior.

овратница, f. (у Дубр.) некаква риба морска,

ber Solobrajjen, sparus aurata. cf. [vide] подланица [2].

овријећи, овршем, (оврхао, оврхла) v. pf. (јуж.)

cis quidam marinus [pagellus mormyrus C. V.]. 3) (у Сријему) [ternblume,] rothran= bige Rarziffe, narcissus poeticus [L.].

[cf. оврћи] 1) quštreten (baš Betreibe), trituro. | овчје руно, п. 2 albanemone [28als-2sinbrößen], 2) (у Боци) кукурузе, т. 3. [vide 1] окру

нити.

anemone silvestris [L.].

овчји, чја, чје, Shafs, ovillus, ovium. cf. брављи. огадити, дим, v. pf. коме шта, verleiben, molestum reddo.

molestus fio.

оврићи, овршем, (зап.) vide овријећи. оврљ, m. (у Сријему) eine Wrt Ropfbebedung ber Frauen, vittae genus, cf. [ашањка,] оврљина : | огадити се, дӣ ми се, v. r. pf. zumiber werben, Гиздавој неви не можеш оврљ око главе обмотати, т. ј. не може јој се угодити. оврљина, f. (у нах. Рудн.) женска капа, која стоји наврх главе као коњско копито, eine | Art Kopfbedeckung der Frauen, vittae genus. [cf. оврљ, ашањка].

оврћи, вршем, (оврао, оврла) vide овријећи. овршак, шка, т. баз Dber[te einer Sadhe, sum

mitas.

овршина, f. 1) (у Боци) кукурузна реса, баз Rächen, iulus. [cf. клас 4, класина, мосурина]. - 2) (у Бјелопавл.) струк од кукуруза, Maisftängel, caulis zeae mais.

[ocr errors]

огаздити се, дим сө, v. r. pf. постати газда, reich werden, ditesco.

огајтанити, ним, v. pf. eine фних ђerumnäђен,
adsuo funiculum (clavum?).

огањ, гња, m. 1) baš Geuer, ignis. cf. ватра.
Кад се сједи около огња, па што у огњу
пукне и разбрка жерав, рече се: злотвору
срце! т. ј. да пукне. 2) (око Имоск.)
vide врућица: ово је добро од огња; уже-
гао се огањ у њему; Од јада га забољела
глава А врх тога огањ и грозница
(у Далм.) vide табанџе.

[ocr errors]

3)

овршине, f. рl. die Abfälle (beim Beschneiden der òrap, m. (cr.) eine Art Jagdhund, canis venatici Bäume), sarmenta.

Овсен, а, о, Dafer, avenaceus.

[ocr errors]

genus [cf. загар]: Да нараним рте и огарс Ударише рти и огари

лиште.

овсеница, f. Maferbrot, panis avenaceus [cf. 30- | огаравити, вим, vide огарити. беница]: Кад му станем сигурати ручак, огарина, f. (у Ц. г.) vide [гариште] огорјеУмијесим седам овсеница овейк, овсика, m. (у Сријему) дивља зоб, біе | Ackertrespe [gemeine Trespe], bromus [secalinus L.] arvensis.

овсиште, п. ber Wđer mo che Pafer gebaut war,

ager in quo avena sativa fuit sata. овуда (двуда), bier bur), һас. [cf. овудије]. овудије (овудије), (у Ц. г.) [vide] овуда: Није ласно сјећи наше Турке, Па слободно одит” овудије

овца, f. (pl. овце, оваца) баз [ифа, зађте] Schaf, ovis [aries L.].

огарити, рим, v. pf. mit Rohlen ober Ниß Бетіe= ren, illino fuligine aut carbone. [cf. огаравити]. оглав, m. ber Zheil ber Bferbrüftung, ber am Ropf desselben befindlich, lora capitis equi. cf. [6aшлук 2,] оглавар, оглавина [2], оглавник. оглава, f. 1) біе опанци von Ropfhaut, socci ex pelle capitis, cf. оглавина [1]: дајте ми пар оглава. 2) (у Бачк.) у чизме оно што стоји од озго по љесици.

оглавак, оглавка, m. ber Şügel, collis. cf. [vide]

главица.

овчар, овчара, m. 1) ber häfer, opilio. [vide па- | оглавар, оглавáра, m. vide оглав. стир]. - 2) [Овчар] планина у Србији у [окр. | оглавина (оглавина), f. 1) біе Ropfhaut ber Zhiere, рудничком] нахији Пожешкој на десној страни Мораве, ein Berg in Serbien, montis nomen. овчара, f. (у Сријему) зграда гдје овце стоје, ber hafftall, ovile. cf. овчарица [2]. овчарев, а, о, vide овчаров.

pellis capitis bestiarum. [vide оглава 1]. 2) (у Сријему) vide оглав. оглавник, оглавника, m. vide оглав. огладнети, (ист.) огладним, v. pf. bungrig огладнити, (зап.) werben, esurio: Да ти није

[blocks in formation]

овчарица, f. 1) bіе häferin, femina (puella), огладњети, (јуж.)) огладњео војно pascens oves. [vide пастирка]. 2) овчја огласивање, n. vide оглашивање. кошара, бer hafftall, ovile. cf. [vide] овчара. | огласивати, гласујем, v. impf. vide оглаши3) (у Ц. г.) [motacilla cinereicapilla Sav.] vide [cf.] плиска. овчаров [овчарев], а, о, без hairten, opilionis. овчарски, ка, ко, häfer, opilionum. ончас, (у Ц. г.) овај час, то ебеп, commode. овчевина (овчјевина ?), f. баз maffleifh, caro ovilla. cf. [браветина, ] брављетина. Овчина, f. 1) augm. v. овца: као овчина о Марчу. - 2) (у Ц. г.) овчја кожа, фазец, pellis ovina.

овчица, f. 1) baš ýäfßen, ovicula.

огласити се, огласи се, v. r. pf. funs werben, verlauten, nuncior.

огласник, огласника, m. (ст.) ber Bote, nuncius, cf. [vide] гласник [1]: Пуст' Турчина једног огласника, Нека каже Босанском везиру оглати, оглам, vide огледати. 2) (у оглати се, òглам се, vide огледати се.

Дубр.) некака морска риба, Xrt Seefif, pis- оглашивање, п. [cf. огласивање] 1) баз Bertün

2) das Belänten

cf. [масат,] оцило, чакмак.
vide кашилук.

2) (у Ц. г.)

den, Lantwerden, nunciatio. einer Leiche. оглашивати, глашујем, v. impf. [ef. огласи- огњиц, огњица, m. dim. [v.] огањ 2. вати] 1) ниб machen, nuncio. 2) мртваца, | огњица, f. 1) (око Омиша) vide грозница (које и они знаду). 2) свињска болест, која их нападне кад једу жир а немају доста воде, eine Art Krankheit der Schweine, morbus quidam

beläuten.

огледало, п. ber Spiegel, speculum. cf. зрцало. огледање, п. 1) baš Bejchen, inspectio.

[ocr errors]

2)

das Nachsehen, inspectio. - 3) das Versuchen, experimentum, periculum. огледати, огледам, v. impf.) [ef. оглати] 1) огледати, дам, v. pf. jehen, nachsehen, bejehen, video, experior. 2) н. п. јело, fo jten, gusto. cf. обићи [3], обилазити [(облазити) 4, обидовати, пробати (провати)]. огледати се, огледам се, ѵ. г. impf.) [cf. оглати огледати се, дам се, v. г. pf. § ce] 1) fi

(im Spiegel) bejchen, inspicio me. Кажу да се људима ноћу не ваља огледати на огледало, Да им жене ружну дјецу не рађају. 2) jid) verjuchen, fich meffen, experior. [cf. облазити се].

оглобити, оглобим, v. pf. burd) Crprejjungen jchin= ben, exhaurio vexationibus et mulctis. [cf. осмудити 2, оџулусити].

[оглобје, п. vide оглобље; види s. v. брдила.]

suum.

1. огњиште, п. ber Jeuerhers, focus.

2. огњиште, п. (у Ц. г.) бег Зобен без linten
laufs, fundus teli glandarii, cf. хазна [2], кур-
јук [3], торна.
огњуштина, f. vide врућица.
оговарање, п. баз Éntjhulbigen, Bertheibigen, ex-
cusatio, defensatio. [cf. одговарање 2].
оговарати, говарам, v. impf.) zu eines Sunjten
оговорити, говорим, v. pf. У іprehen, іn ent=
schuldigen, vertheidigen, excuso, defenso [cf.
одговарати 2, одговорити 2]: Свекрва је кара,
Девер оговара

огодан, дна, дно, (у Сријему) н. п. ове је го-
дине храна огодна, т. ј. слаба, да ће једва
саставити с новом (а сувише (за продају) не
ће бити ништа), faum binreichenb, vix suffici-
ens: огодно ми је данас ручка.

оглобље [оглобје], п. (у Хрв. у кршћана) vide | òroja, f. bie flege, cura [vide одгоја]: ко држи

брдила.

оглодати, оглођем, v. pf. abnagen, corrodo.

оглувити, вим,

оглунути, оглунем,
v. pf. taub werden, ob-
оглухнути, оглухнем, surdesco.
оглушак, шка, m. н. п. купи оглушке, т. ј. не
ће да учини одмах како му се први пут рекне,
него му ваља више пута говорити.
оглушити се, оглушим се, ѵ. г. pf. кoгa, taube
Ehren baben gegen Jemanos Bitten, surdus sum

|

коње на доброј огоји морају добри бити. оголети, лим, (ист.)) vide огољети. оголити, лим, (зап.))

оголузнити, оголӳзним, v. pf. кога, naft all plündern, spolio omnibus rebus.

огољети, оголим, v. pf. (јуж.) nađt werben, feine
leiber zerriffen haben, nudor: Све је моје ого-
љело тјело

огорелиште, п. [ист.] vide огорјелиште.
огорети, рим, (ист.) vide огорјети.
огорити, рим, (зап.)

ad preces.
огнојити се, огнојим се, ѵ. г. pf. citeru, sup-| Oropje, n. cf. Сутина.

puro.

огнусити, сим, v. pf. (у Дубр.) befmußen, be jubeln, inquino, polluo. [vide] упрљати, cf.

опоганити.

1. Огњан, m. Manušname, nomen viri. [cf. Or-
њен].

2. Огњан, а, о, vide огњен.
Огњана, f. таненнаmе, nomee feminae.
Огњанин, т. беer Yeurige, igneus: Вино пије

[blocks in formation]

Змај Огњанин Вуче А са својом невјерном | оготина, f. (у Грбљу) himpfwort für ein ухани љубовцом zimmer, convicium in feminam [cf. огота]: Огњанит, а, о, vide огњевит: Но је ово огња- мучи, зла оготино оготана. нити змају

Вуче

Скин се с коња, огњанити | огоче, чета, п. (у Паштр.) каже се дјевојци, као и жени огота или оготина, cin himpf= wort für ein Mädchen, convicium in puellam.

огњарица, f. (у Ц. г.) чобанска колиба, гдје

Seiten abrechen (den Heuschober), rastro abstergere foeni metam.

се оган ложи, eine heizbare Mirtenhiitte, casa | ограбити, бим, v. pf. н. п. сијено, von allen pastorum in qua ignem excitant. огњевит, а, о, feurig, igneus [cf. 2 огњан, огОгњен, а, о, ( њанит, ватрен]: Да је оно бо

јак огњевити И пошиље огњена чауша Огњен, m. vide [1] Огњан.

Огњена Марија, f. vide Блажена Марија.
Огњило, п. 1) ber Senerjtaßt, chalybs ingniarius,

ограда, f. ber Заun, sepes; ограда око мјесеца,

Dof, corona, area. cf. [заград,] заграда, [заграђа, зграда 2,] градина [1, грађа 4, ограђа]. оградак, огратка, m. (у Ц. г.) vide [доходак 2] довод.

оградити, оградим, v. pf. 1) umänn, obsepio. | огрешити, огрешим, (ист.) vide огријешити. - 2) vide [саградити] начинити (н. п. огрешити се, огрешим се, (ист.) vide огријевесеље): А. све ради кавгу да огради Оградица, f. dim. v. ограда. ограђа, f. (у Ц. г.) vide ограда.

Ограђеница, f. поље Подгоричко, eine Ebene. campus quidam: Под Златицу на Ограђеницу

ограђивање, п. баз Итäunen, circumseptio.
ограђивати, грађујем, v. impf. umäunen, ob-
sepio.

ограисати, * ишем, v. pf. übel anfommen. [vide
награбусити]. cf. нагазити.
Огранак, анка, m. 1) баз Reis, frons (frondis).
2) (у Ц. г.) н. и. од овце, од козе, т.ј. |
доходак, н. и. кад је господар другоме да да
је храни и чува, а њему да даје што како
уговоре. - 3) ber Mufgang, ortus: Да сте брже

[blocks in formation]

огранути, огране, v. pf. т. ј. сунце, Horizonte zeigen, exorior (de sole).

[ocr errors]

шити се.

огрив, m. (зап.) vide огрјев.

огризине, огризина, f. pl. sie Ueberbleibjel von
Deu in ber Rrippe, residuum foeni.
огријало сунце,/ (ст.) erwärmens, calefaciens:
огријано сунце,) Султан-царе, огријало сунце.
огријати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) 1) ermärтен,
calefacio (hominem): Грани, сунце, да огријем
руке. 2) hervorkommen (von der Sonne), ap-
paruit sol: огријало сунце

огријати се, јем се, v. r. pf. (јуж. и зап.) fid)
wärmen, calefio.

огријешити, огријешим, v. pf. (јуж.) душу, die Seele mit Sünden belasten, peccatis onero animam.

огријешити се, огријешим се, ѵ. г. pf. (јуж.) sich versündigen, nefas admitto.

огрица, f. (у Шибен.) vide јачица, колијер. огришити, огришим, (зап.) vide огријешити. ограшити, шим, v. pf. (у Ц. г.) vide обрадо- огришити се, огришим се, (зап.) vide огријевати. (cf. огранути, ограхнути?). ограшити се, шим се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide | огрјев, m. (јуж.) біе Deigung, calefactio: нема обрадовати се: Сва се војска њима огра

шила

ограшje, n. ber Strauß (Rampf), certamen [vide
крешево 1]: Божја помоћ, Косовко ђевојко !|
Бе си, сестро, на ограшју била? Да ђе ли
си клобук задобила? - До Бог добро, кие-
жева војводо! Нисам ниђе на ограшју била,
Нит сам клобук на боју добила
огрбавити, вим, v. pf. budlig werben, einen ö
der befommen, gibbosus fio.

огреб, т. оно што остаје на огреблу кад се
огребље кудјеља или лан, vide огребница.
огребак, огрепка, m. vide [остружине] огре-
бине.

огребање, п. òаš Mbziehen beš Dlabjes, purgatio das des Flachses,

lini.

огребати, бљем, v. impf. abzießen (ben Glads),

purgo trahendo. [vide гаргати].

огребача, f. vide [пераица 1] огребло. огребине, f. pl. vide остружине.

шити се.

дрва за огрјев.

огркнути, нём, v. pf. bitter werben, amarus fio. огрлина, f. у ама оно што стоји коњу око врата. [cf. огрлица 2].

огрлица, f. 1) ber Malsjomud, monile. [cf. Lepдан (фендар)]. - 2) (у Барањи) vide огрлина. 3) (у Бачкој) vide колијер, der Kragen auf dem Hemde, limbus collaris. [— 4) крмећа, vide клато.]

огрљак, огрљака, m. baš Palsbans (bes unbe,
Stalbes), vinculum collare.

огрнач, ограча, m. (у Дубр.) 1) Bortudh, sub-
ligaculum. 2) vide огртач.
огрнути, огрнем, v. pf. [cf. заогрнути] 1) н.
н. јапунце, Бен Mantel итßängen, circumdo.
2) кукурузе, umgraben, инб mit Grbe um-
häufeln, circumdo humum.

огрњач, огрњача, m. (у Ц. г.) vide огртач.
огрозничавити, вим, v. pf. Bieber befommen, fe-
bribus corripі.

огребло, n. bie Blahšranje, pecten linarius. [vide | огрончати се, чам се, v. г. pf. біе Зганне Бе

пераица 1].

огребница, f. (у Спљету) као перајевина (што остане кад се огребље), Slabs jo beim Raufen | an der Raufe hangen bleibet, lini pectinati partes pectini adhaerentes. cf. [гребача, гребенац,] огреб.

огрев, m. (ист.) vide огрјев.

Огрезнути, нём, v. pf. untergehen (im 2Bajjer). mergi [cf. погрезнути 1]: Вас му коњиц у крв огрезнуо

огрејати, јем, (ист.) vide огријати.

огрејати се, јем се, (ист.) vide огријати се. огрепсти, гребем, v. pf. 1) fragen, scabo. - 2)

fommen, angina corripi.

circumdatio.

огртање, п. [cf. заогртање] 1) баз Итђанден,
2) das Umgraben des Kukuruz,
circumdatio humi.
огртати, огрћем, v. impf. [cf. заогртати] 1) н.
п. кабаницу, umhängen, circumdo. 2) dem
Kukuruz Erde umschaufeln, circumdo humum.
огртач, огртача, т. оно чим се огрћe, Umhäng-
fleis, pallium. [ef. огрнач 2, огрњач].

огрубити, бим, v. pf. н. п. од краста, durch
Blaternarben ein grobes Aussehen bekommen, aspe-
ram faciem nancisci.

кудјељу, abziehen, purgo trahendo per ferrum. | огрувати, огрувам, v. pf. 1) н. п. кукурузе,

3) н. п. котао, фaben, rado, cf. грепсти: огрухати, огрӳхам, abjcolagen, decutio. - 2) Не дамо ти огреисти бакрача н. и. огрувао читаву проју, т. ј. појео.

[merged small][ocr errors][merged small]

огуглати, глам, v. pf. што, fich an etmas gewöhnen, | одаднити, одадним (одаднијем), v. pf. ben Воassuefio: Огуглао као Цигански коњ бубањ. огужавање, п. vide оклијевање. огужавати, гужавам, v. impf. vide оклијевати. огужање, n. vide [оклијевање] огужавање. огужати, огужам, vide [оклијевати] огужа

вати.

Огузати се, зам се, v. r. pf. fich wuns reiben (im
Sommer burd) Sehen), atteri. cf. [vide] ојести се. |
Огулин, Огулина, т. варош у Хрватској, Štant
in Kroatien, urbs Croatiae.

Огулинац, нца, m. (pl. gen. Огулинаца) Сіner
von Dgulin.

Огулинка, f. Gine von Огулин.
огулински, ка, ко, von Огулин.
огулити, огулим, v. pf. 1) фінен, excогіо:
огулили га бијући; огули га бојем. 2)
кору у дрвета, entrinsen, cortice privare. [cf.
ожулити].

[огулити се, огулим се, v. r. pf. vide оде-
рати се.]

отумак, огумка, m. ein fleines Sebiüjd), fruti

cetum.

огушавити, вим, v. pf. бен &ropj befommen, stru-| mosum fieri.

1. од, ӧда, m. vide ход.

2. од, mit gen. 1) von, a [cf. ода]: Од попа |
до ковача; од злата, од сребра, од земље;
књига дошла од цара, од брата; грми од
запада. 2) бољи од мене, beffer als ih, u.
1. m., melior me. 3) н. п. умро од срдо-
боље (од грознице, од врућице), an ber Rußr |
geftorben, periit dysenteria.

ода, vide [2] од [1]: ода шта је то? Те се рани и ода зла брани

одабрање, п. (у Боци) као избор.

den ausschlagen, fundum excutio dolio.
одадрети, (пст.)
одадријети, (јуж.)
одадрити, (зап.)
цити, одбучити].

[ocr errors]

одадрем (одадерем), одадро, ӧдадрла) v. pf. 1) breißen, detraho. [cf. одбу2) erprefjen, extorqueo. 3) ftart icolagen, percutio. [vide ударити 1]. 4) ftarf farzen, vehementer pedo. одазвати, зовём (одзовём), [одзвати] v. pf. ab rufen, avoco.

одазвати се, зовём (одзовем) се, [одзвати се] v. r. pf. sich melden, auf den Ruf antworten, respondeo vocanti.

одазивање, п. vide одзивање.

одазивати се, одазивам (вљем) се, v. r. impf. vide одзивати се.

2)* vide

одаја, f. 1) біс Mugabe, delatio.
[клијет 1] соба.
одајање, п. baš Gängen zur Benüge (Hbfängen),
nutritio sufficiens.

одајати, одајам, v. impf. abjäugen, adlacto.
одајачити, чим, v. pf. (у Сријему) беть jlagen,

percutio. [vide] ударити [1], cf. одадријети. одајица, f. dim. v. одаја 2.

Одакле (одакле, одакле), тоßer, unde. cf. откле
[отклен, окле, оклен, откале 1].
одалачити, чим, v. pf. vide [ударити 1] ода-
јачити.

одалити, одалим, v. pf. (у Ц. г.) отићи далеко,
weit vorwärts gehen, vorrücken, procedere: IIpед
четом је Никац одалио

---

одаље, weiter! perge: Ну одаље! да те Бог убије

оданде (оданде, оданде), von bort, illine. [ef. Оданле (оданле, оданле), одолен, ондале, ондоле, ондолен].

одабрати, берем, [v. pf. auswählen, elligo] vide | оданути, оданём, vide одахнути.

одбрати: Којега ћу од њих одабрати

одавање, п. баз Иngeben, delatio.

одавати, одајем, v. impf. angeben, defero.

[ocr errors]

одање, n. vide ходање.

оданети, одапнём, v. pf. abjpannen, abjungo, retendo, remitto: оданео, т. ј. умро (jimpfi).

одавде (одавде, одавде), von hier, hinc. [cf. | одапињање, п. баз Ибіраннеn, abjunctio,

одавле (одавле, одавле), одовле, одолен]. одавно (од давно), lange, längft, diu.

missio.

re

одапињати, њем, v. impf. abjpannen, abjungo, remitto.

одавријети, ддаврем, (ддавро, одаврла) v. pf.
(у Далм.) извадити излицу из јарма (н. и. | одапирање, п. 1) баз
кад се хоће во да пусти) или из криела.
одагнати, нам (одаженем), v. pf. wegtreiben,
abigo. [cf. одренути].

одагнути, одагнём, v. pf. (у Боци) автенбен

(vom Munde, nachdem man getrunken hat), amo-
vere: пошто се добро напије одагне. cf. на-
гнути.

одагонити, одагоним, v. impf. у пјесми мјесто
одгонити: И од куле одагони Турке
одадирање, п. 1) баз Woreißen, To vi detrahere.
- 2) баз Entreißen, Erprejjen, expressio.
3) das Schlagen, percussio. 4) das starke
Farzen, crepitus ventris.
одадирати, рем, v. impf. 1) breißen, vi detraho.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »