одмах [одма, омах], jogleid), continuo, confestim. 2. одмирати, одмирам, (зап.) vide одмјерати. [cf. ваље, гр, једанак, једанакак, 2 једнак, | одмирити, рим, (зап.) vide одмјерити. отпут, сад (сада) 2, 1 таки, умах (ума), упут, одмицање, п. 1) bas Begrüden, remotio. 2) фрк]. das Fortrücken, processus. одмахнути, одмахнем, [одманути] v. pf. н. п. | одмицати, мичём, v. impf. [cf. измицати] 1) н. руком, fahren lajjen, nad geben, remitto. н. лонац од ватре, бароn rüđen, amoveo. одмекнути, кнем, v. pf. erweichen, weicher werben, 2) fortrüden, procedo: Bеh ми Шарац стаде mollesco. одмицати одмена, f. (ист.) vide одмјена: Тебе љубу а одмјена, f. (јуж.) vide замјена: Јал' с опреми мене одмену одменити, одменим, (ист.) vide одмијенити. 2) коме, einen im 2Berfen übertreffen, vinco jactu. [vide одбацивати 2]. - 3) abtrünnig machen, ad defectionem sollicito. јал одмјену нађи одмјењивање, п. (јуж.) баз Hblojen, successio (in locum alicujus). одмјењивати, мјењујем, v. impf. (јуж.) ablojen, одмјерати, одмјерам, v. impf. (јуж.) eine Seberbe одметати се, одмећем се, v. r. impf. abtrünnig | одмладак, одмлатка, m. vide омладак. werben, abfallen, deficio. [cf. одбацивати се]. одмолити, одмолим, v. pf. losbitten, precibus liодметачина, f. (у Хрв.) н. п. отишао у одме- bero. тачину, т. ј. одметнуо се, бег lbfall, defectio. | одмор, m. bie Érholung, recreatio [cf. одморак]: одметник, т. Ser 2lbtrünnige, defector. одметница, f. bie Wotrünnige, mulier deficiens: одметнути се, нём се, v. rг. pf. abfallen, defi- одмијенити, одмијеним, v. pf. (јуж.) einen ab одмилити, (зап.) милим, v. pf. Sabon friedhen, repens abeo: Једнак змија одмиљети, (јуж.)) у дувар одмиле одмина, f. (зап.) vide одмјена. одминити, одминим, (зап.) vide одмијенити. одминути, одмине, (н. п. мука), vide уминути [1]: Није л' Бог д’о мука одминула одмињивање, п. (зап.) vide одмјењивање. одмињивати, мињујем, (зап.) vide одмјењивати, 1. Одмирање, n. vide умирање. 2. одмирање, п. (зап.) vide одмјерање. ради без одмора. одморити, одморим, v. pf. н. п. коње, ноге, erquiđen, ausrajten lajjen, reficio. одморити се, [одмо]рим се, v. r. pf. fich erholen, reficior. одмотавање, п. баз 216ђafpeln, баз Wówiđeln, resolutio filorum de rhombo, expeditio. одмотавати, мотавам, v. impf. abhafpeln, abrwinden, abwickeln, revolvo, expedio. одмотати, там, ѵ. pf. abbajpeln, revolvo, abwiteln, expedio. одмоћи, одмогнем, v. pf. ftatt zu belfen, einen поф tiefer in Verlegenheit bringen, auxilii loco magis etiam impedio. одмрзнути се, нём се, v. r. pf. aufthanen, glacie solvi, liberari. одмрсити, одмрейм, v. pf. entwirren, expedio, cf. размрсити: Мало платно замршено било, Ал сам бјело одмрсила платно Пак те зове да јој ти одмрсиш одмучање, n. vide одрађивање. одмучати, одмӳчам, v. impf. vide одрађивати [1]. одмучити, чим, v. pf. vide одрадити. 1. одмирати, рем, v. impf, vide умирати: Него | однекуд (од некуд), irgend woher, alicunde. однети, однесем, (ист.) vide однијети. однијети, однесем, (однио, однијела) v. pf. [јуж.] - одњијати, одњијам, vide одњихати. одобрити, одобрим, v. pf. (у војв. по варо- одобровољити се, љим се, ѵ. г. pf. guter launе merben, exhilarari. одоваља [водоваља], f. (у Ц. г.) 2Bafferrinne ит das Haus, canalis. Одовле, (у Дубр.) vide [одавде одавле. одовуд, 1 von bier, hinc, ex hac parte [cf. одуд]: одовуда, Прођи, брате, отуд и одовуд ододити, ододим, v. pf. vide отходити: Срамотан је сваки ододио | одомаћити се, одомаћим се, v. r. pf. fich cin- одонда (од онда), jeitbem, ex eo tempore. одор, m. (у Ц. г.) који одире, плијени, ber lünberer, spoliator [cf. одир]: А Которе, солдатски одоре! одора, f. 1) оно што узму од човјека, кад га на путу оплијене (одеру), bie Bente, spolia. [vide плијен 1]. 2) (око Сиња) одијело, рухо, оправа (на човјеку и на коњу), баз Gewand, die Kleider, die Rüstung. vestitus, arma: Под одором Стипуриновића 3) (у нах. Рудн.) Wet hemijette. одоравање, п. baš Wbađern, peraratio, solutio per arationem. одоравати, оравам, v. impf. abađern, peraro, arando solvo. одорати, одорем, v. pf. abađern, peraro, arando solvo: да одоремо још неколико бразди, па ћемо онда ручати; био сам му нешто дужан пак сам му одорао; немам ти чим платити, него ћу ти одорати. одоцнити, одоцним, v. pf. fih verfpäten, moror, sero venio [cf. задоцнити, закаснити, зача мати 2]: што си одоцнио? одоцнио с ручком. одрадити, одрадим, v. pf. abarbeiten, laborando (opera praestita) penso. [cf. одмучити]. одрађање, п. баš länguen ber Bermanbjhaft, abnegatio generis (gentis). ододољено, у припјеву: Бевојке су ружу брале одрађати се, одрађам се, v. r. impf. біс 23er- 1. одранити, одраним, vide отхранити. одолен, adv. vide оданде, одавде: Пасодо- | 2. одранити, ним, v. pf. fih früh aufmahen, mane лен свати подигнули одолети, лим, (ист.) vide одољети. discedo. одрањање, п. баš 2lbrollen, devolutio. одолијевање, п. [јуж.] baš Ueberwältigen, oppressio. одрањати, одрањам, v. [im]pf. н. п. земљу, абодолијевати, одолијевам, v. impf. [jуж.] 2šiberftanb rollen, devolvo. leiften, übermältigen, resisto, vinco: одолијева | одрањивање, n. vide отхрањивање. сунце у прољеће, (у Дубр.) überbanò пеђтен, одрањивати, рањујем, vide отхрањивати. ingravesco. одрасти, растём, v. pf. groß wamjen, excresco, heranwachsen, adolesco. одолити, лим, (зап.) vide одољети. одољан, m. [vide одољен]: Да зна женска глава | одрвенити, ним, v. pf. verholjen, ligneus fio. Што ј одољан трава, Свагда би га брала, одредити, одредим, v. pf. bejtimmen, destino. У пас ушивала, Уза се носила. одређивање, n. baš Beftimmen, destinatio. одољен, m. (у Дубр.) некака трава, Art flange | одређивати, ређујем, v. impf. bejtimmen, destino. [Balorian, Merentraut], herbae genus [valeriana | одрезати, режем, v. pf. 1) wegianeiben, abscindo. officinalis L.]. ef. одољан; [одумиљен]. 2) crepitum fortem edo. одољети, одолим, v. pf. (јуж.) коме, Biebertano | одрезивање, п. баš pinwegіnсібен, abscissio. leiften, mehren, überwältigen, resisto. [cf. надо- одрезивати, резујем, v. impf. b[neiben, abљети]. scindo. одрени, на, по, 1) (у Ц. г.) н. п. хаљине, Bett-, | одрицање, п. баš Mbjagen, baš Yošjagen, renunlecti. 2) (у Хрв.) (аиф одрени) н. п. стог, ciatio. т. ј. велико сијено, које се без одра није одрицати, одричём, v. impf. abjagen, wiberrufen, могло садјести. cf. одар 3. одренути, одренём, v. pf. (у Лици) vide ода гнати. одрети, одрем (одерем), (одро, одрла), (ист.) vide одријети. одрети се, ӧдрём (одерём) се, (ист.) vide од- одрећи, одречем (одрекнем), v. pf. 1) abjagen, одрешивање, п. (ист.) vide одрјешивање. вати. одрешити, одрешим, (ист.) vide одријешити. одрешито, н. п. говори, fertig, diserte. одржавање, п. verbal. v. одржавати. [cf. обдржавање]. одржавати, државам, v. impf. [.] vide одржати. [с. обдржавати]. renuncio, revoco. одрицати се, одричём се, v. r. impf. fih lo÷ja= мјесто одар [2]: У огњиште посвадиште, у одриште помириште. одродити се, одродим се, v. r. pf. 1) fid lo÷- одронити, одроним, v. pf. н. п. сузу, abro Цеп, devolvo. одронити се, одроним се, v. r. pf. одрони се бријег, binabrolfen, delabor, одрони се суза. павило одржати, жим, v. pf. [cf. обдржати] 1) cin одрпаница, f. н. т. човјек одрпан, ein zerrifje= одрпуља, f. одрпано и подерано што, н. п. кошуља, бег свen, pannus. одртина, f. біс фinbmäßre, equus strigosus, macilentus. одрубити, одрубим, v. pf. abђauen, praecido, [vide осјећи 1] cf. одсјећи: Према себи одруби јој главу одевакле, von allen Seiten, allenthalben, undi- одрина, f. [cf. одриња] 1) (по југоз. кр.) ви- одседање [оседање], п. (ист.) vide одсједање. одседлавати, седлавам, v. impf. abjatteln, stra- одседлати, лам, v. pf. abfatteln, stratum detra- Одринути, нём, v. pf. megjtoßen, retrudere. cf. | одсек, m. vide осек. отурити [1]. одриња, f. vide одрина. одселе, vide оселе. одселити, одселим, vide оселити. одрити, ӧдрем (одерём), (зап.) vide одријети. | одселити се, одселим се, vide оселити се. одрити се, одрём (одерём) се, (зап.) vide од- одсести [осести, одседнути], седем (седнём), ријети се. (ист.) vide одсјести. одсести се, седем се, (ист.) vide одсјести се. одскочити, одскочим, vide оскочити: Па од одсећи, одсечём, vide осећи. одсећи се, одсечем се, vide осећи се. одсецање, п. vide осецање. одсецати, одсецам, vide осецати. одсецати се, одсецам се, vide осецати се. одсијевање, п. [јуж.] ber 28iberjdjcin, refulgen- скочи од коња чилаша одскочке, н. п. камен кад одскочи од чега на удари у што друго, abprallens, mit bprall, resiliens. оделека, f. [vide осјека]. cf. слека. одслуживање, n. baš Winen, compensatio per servitia. [cf. oпслуживање]. оделуживати, служујем, v. impf. abbienen, serviendo compenso. [cf. опслуживати]. одслужити, одслужим, v. pf. abbienen, ministrando (serviendo) penso. [cf. опслужити]. одспавати, одспавам, v. pf. abjd [afen, dedormio, dormiendo solvo, refringo: ко на Ђурђев дан спава, на Марков дан треба да одспави. одердити се, ӧдердим се, [осрдити се] vide одљутити се. одсијецати се, одсијецам се, vide осијецати се. одстајати, стојим, v. pf. zu Énbe ftehen, perодсик, m. vide осик. одсипање, п. vide одасипање. одсипати, пам (пљем), vide одасинати. Одәисти [осисти], сидём (сиднём), (зап.) vide одсјести. одсисти се, сидём се, (зап.) vide одсјести се. одсићи, одсичём, vide осићи. Одсићи се, одсичём се, vide осићи се. одейцати, одейцам, (зан.) vide осицати. Одсједање [осједање], п. [јуж.] баз lbftcigen, des Одсјек, m. vide осек. Одејећи, одсијечем, vide осјећи. одскакање, п. vide оскакање. одскакати, одскачем, vide оскакати. одскакивање, n. vide оскакивање. одскакивати, скакујем, vide оскакивати. stare: одстајати летурђију. Одстружити [остружити], жим, v. pf. (у Ц. г.) одступати, одступам, vide [1] оступати. одсудити, одсудим, vide осудити. одударити, рим, v. pf. abjdlagen, incutio: Ви hus abtragen, solutio. одуживати, дужујем, v. impf. bic debitum solvo. одуживати се, дужујем се, v. r. impf. jeine Schuld abtragen, debito se liberare. одужити, одужим, v. pf. bie ul abtragen, debitum solvo: Одужи па онда тужи. одужити се, ӧдӱжим се, v. r. pf. bic hul abtragen, debito me libero. одуздати, дам, v. pf. абзӑишен, frenum detrahere equo. одузети, одузмем, v. pf. wegnbmen, demo: Таде Турци земљу одузеше одскок, m. ber Wbprall, Wojprung, repulsus: Играх | одузимање, п. баз 2Begnehmen, demptio. се златном јабуком По пољу по мједеноме,| | одузимати, мам (мљем), v. impf. weguehmеn, demo. По гувну по сребрноме, Одскоком скочи одујмити, одӱјмим, v. pf. н. п. чашу од уста, јабука, Удара Будви у врата, Саломи врата den Becher von den Lippen entfernen, removeo. на двоје Одука, f. bіe ntmöhnung, desuetudo, cf. [vide] одекора (од скора), unlängit, nuper, non ita одвика: Наука је једна мука, А одука двије pridem. муке. одуљати, ља, ѵ. pf. н. п. дан, ноћ, länger wer | оЂапити, дђапим, vide одјапити. ben, cresco. одуље, f. pl. vide ходуље. ође, vide овђе. ођеверити, ођеверим, (јуж.) vide одјеверити. одуљити, одуљйм, v. pf. länger maфen, longius ођело, п. (јуж.) vide одијело: И велико с Турака обело facere. одумиљен, m. (у Ц. г.) некака трава, Irt Fflanze, | ођељати, љам, (јуж.) vide одјељати. лести одоли на пречац, тако и болеснику | ођести, дђедем (ођенем), (јуж.) vide [2] одјести. може наудити, за то узањ дају помало и оду- ођети [ођенути], дђенем, (јуж.) vide одјети. миљена. cf. одољан. ођећа, f. (јуж.) vide одјећа. ОЂубар[*]-планина, f. vide Обљуба: Видиш, одумиљено, у припјеву, cf. ододољено. одупирање, и vide одапирање [1]. одупријети, одупрём, (одупро, одупрла) v. pf. одупријети се, одупрём се, v. r. pf. (јуж.) vide одапријети се. 1 v. pf. betranern, lugeo: ожаловати, лујем, (ст.)) Укопа га и ожалова га ожалостивити, вим, v. pf. (у Дубр.) vide ожа лостити. ожалостивити се, вим се, vide ожалостити се. ожалостити, ожалостим, v. pf. betrüben, dolore afficio, contristo. [cf. ожалостивити]. ожалостити се, ожалостим се, v. r. pf. fih be= trüben, contristor, dolore angor. [cf. ожалостивити се, оневеселити се]. одуставити, вим, v. pf. кога, што, verlajjen, de-ожарити, ожарим, v. pf. anbrennen (von Hef= sero. cf. одустати. одустављање, n. baš Berlaffen, desertio, derelictio. [cf. одустајање]. одустављати, љам, v. impf. verlajjen, desero. одустајање, п. vide одустављање. одучавање, п. баз Идешођиси, desuefactio, de- jeln), aduro [cf. нажарити]: ожарила ме ко прива. ожарити се, ожарим се, ѵ. r. pf. fid) anbrennen, ождаха, f. (у Ц. г.) vide аждаха. ождреље, п. (ист.) vide ождријеље: Довати га ождрибити, ождрибим, (зап.) vide ождријебити. одучавати, ўчавам, v. impf. abgewöhnen, de-|ождрибити се, ождрибим се, (зап.) vide ождри doceo. одучити, одучим, v. pf. abgewöbnen, dedoceo. одушивати, душујем, v. impf, vide одисати. одшалити, лим, v. pf. шалу, беп Ераß erwiebern, jocum referre: Ја би теби, Маџарице, одшалио шалу одшалица, f. ber Begenjpaß, jocus contra factus: Каква шала, онаква и одшалица. одшегати, гам, v. pf. (у Ц. г.) vide престругати прецилити. јебити се. ождријебити, ождријебим, v. pf. (јуж.) werfen (von ber Stute), pario (de equa): ождријебила кобила коња. ождријебити се, ождријебим се, v. г. pf. (јуж.) ein Siillen werfen, pario: ождријебила се ко била. ождријеље, (јуж.)) п. 1) постава на оплећку, ождриље, (зап.) / баз Unterfutter am Brufttheil des Frauenhemdes, munimen interius indusii muliebris.' 2) vide колијер, јака. cf. ождреље. ожђелдија, * f. vide добродошница: Дадоше му тридест ожђелдија, Ожђелдија и добро Дошница одшетати, одшетам (шећем), v. pf. bavon pa ожег, m. 1) vide ватраљ. ziren, ambulans discedo. одшити, одшијем, v. pf. auftrennen, resuo. oha, f. vide xoha. 2) Schürhacke, pala carbonibus corradendis, [vide жарач] cf. жарило: Остаде ми ожег на огњишту 3) (у Хрв.) vide препуља. |