Page images
PDF
EPUB

ожеднети, (ист.)

дзгар, oжeднити, (зап. з ним, vidе ожедњети.

ўзгара, ожедњати, њам, v. pf. vіdе ожедњети: Подај, озго,

obert, ѕuреrne, supra. [cf. од озго]. бане, јер сам оже дњао

озгор, ожёдњети, дним, т. pf. (јуж.) Turjt bеfоттен, оздо, unten, infra. [cf. од оздо].

sitim colligere. cf. [пожедњати,] ожедњати. Поздравити, вім, v. pf. 1) genejen, con valeo. [cf. дженба, f. (у Боци) vide женидба: А ја имам издравити). 2) gejuns тафеп, sano: Одсина на ожәнбу

вешћу је Госпи на Омлово, Мени ће је Гооженити, дженим, v. pf. (einen ugling) perbei= спа оздравити

rаthеn, pereblіфеп, marito, dо иxоrет. У Ви- озебао, озёбла, бло, сrfrоrе, frigore rigescens. дину (а може бити и по свој Бугарској) кажу озёбличина, m. (у Сријему) који је слаб од зиме, ожснити дјевојку, т. і. удати је: оженила

vlde [смрзлица) зимоморница, смрзла. сам ћерку.

озеленети, (ист.) оженити се, дженім се, v. r. pf. beiratbен, еіnе озеленити, (зап.); нім, vidе озелењети. Frau nehmen, duco uxorem.

озеленити, озеленим, v. pf. griin järben, viridi джети, ӧжмём, v. pf. (у Дубр.) исциjедити ру

colore inficio. кама, н. п. лимун, чир, ашзрrеjjеп, еxрrimo. | озелењети, озеленим, v. pf. (јуж.) grün mеrѕеп,

yiresco: озелењела шума. ожећи, ожежём, v. pf. аnbrennen, aduro. [cf. опећи, опржити, опарити 1, опрљити).

озёнсти, озёбём, v. pf. errieret, frigore rigesco.

ёзиб, т. подигнути што на озиб, т. ј. вагом, [ожећи се, ожежем се, v. r. pf. vіdе опећи се. ]

mit ѕеm $ebel, vectis ope. [cf. ваг, паланга, оживети, вим, (ист.) vidе оживјети. оживити, вим, v. pf. 1) Іebenbig тафеп, vivitico. Тозија *1, f. vide Ораков: ilолећела два врана га

полуга, ћускија; прекрeт 1, стријела 3]. — 2) (зап.) vidе оживјети.

врана, од Озије испод Московије Наоживјети, оживим, v. pf. (југоз.) wieder auflеbеп,

bераше на Озију Турке — revivisco. .

дзім, f. 8. 3. посијао жито на озим, 23interjaat, оживљавање, n. Sa Beleben, animatio. [cf. ожив sementis hiberna. љивање).

озимац, мца, т. н. п. лук, лан, јечам (или други оживљавати, оживљавам, v. impf. beleben, animo,

какав усјев, што се сије пред зиму), Sie line vivifico [cf. оживљивати): Сунце вас грије tersaat, Winterfrucht, sementis hiberna. и оживљава.

озимача, f. (у Уж. н.) 21rt Birnen, piri genus оживљети, вим, (јуж.) vidе оживјети.

[pirus communis L. var.]. оживљивање, n. vіdе оживљавање.

дзимачна крава, f. Die interfu, vacca hіbеrnа. оживљивати, оживљујем, v. impf. vіdе ожив [cf. озимкуља). љавати.

озими, ма, мо, н. п. жито, interfaat, sementis ожиљак, љка, т. (у Барањи) бie Siarbe, cica hiberna: Докле сађе на равно Крново, А trix. [cf. ножиљак 2).

ту Вуче паде на даниште У засеље уражи джимање, п. Ваз 21иёprejjen, expressio.

озимој джимати, мљем, v. impf. (у Дубр.) at&prejjen, | озимица, f. н. п. шеница, бie 23interfrumt, fruges exprimo.

hibernae. джица, f. (pl. gen. джица) (по југоз. кр.) беr | озимкуља, f. vіdе озимачна крава.

?ојjel, cochlear, [vide] жлица, cf. лажица: озимче, чета, п. баз віntеrtаib, vitulus hіbеrnus. На синију два од злата сана, А у њима | дзён, m. (ст.) у Новоме у Боци приповиједају дванаест ожица

да се тако звао град ондје крај мора готово Öknyâp, m. der Löffelmacher, confector cochlea на крају Дубровачке државе (од Суторине rium. .

к југозападу преко брда), од којега сад стоје ожичњак, т. (у Црин.) гдје стоје ожице, ба

зидине код пристаништа, које се зове горњи Löffelblech, lamina servandis cochlearibus. Молунат (Molonta): Књигу пише од Озина

краљу джујак, джујка, m. (у Дубр.) vidе лажак. ожўлити, джулим, . pf. (у ц. г.) vidе огу- | oвлoвeдити се, зловёдим се, (ист.) vidе озло

озловёдити, зловёдим, (ист.) vidе озловиједити. лити [2] (а. п. дрво).

виједити се. ожуљати, љам, v. pf. (у Сријему) н. п. гумно, озловйдити, зловйдим, (зап.) vidе озловиједити. behaden, sarrio.

озловйдити се, задвидим се, (зап.) vidе озлоожутити, джутим, . pf. gelЬ fürben, colore gilvo

виједити се. (luteo) imbuo.

озловиједити, озловиједим, v. pf. (јуж.) кога, джучити, чим, v. pf. н. п. рибу, pergüllen, fel

ha kora, erboßen, erbittern, infestum reddo. [cf. rumpere.

озлоједити). даад, бinten, post, cf. [vide] остраг: Озад је озловиједити се, озловиједим се, . г. pf. (јуж.) овади, Маре са сватовима.

Ha kora, sich erboßen, feindlich verfolgen, infenозбиљски, кa, кo, ernitbaft, gravis.

sum esse. [cf. озлоједити се).

30

[ocr errors]

с.1Bпе

озловољити се, љім се, у. r. pf. bijer ?ане | ojaричати се, чам се, v. r. pf. eine 24rt (ujcblag werdeii, stomachor.

um den Mund bekommen, pustulis obduci. озлоједити, оз.поједим, vilc озловиједити. дјдана, f. женски надимак: Ој девојко Ојдана! озлоjёдити се, озлоједім се, vidе озловије Не мећи се ногама, Није јорган ноњава, дити се.

Веће моја долама озлотрбити, бям, v. pf. 1 нешто сам озло- і ојдара, f. vіdе онајгора. озлотрбити се, бійм се, v. r. pf.) трбио; озлотр- оjе, п. 1) die Teidt)jel (ат agen, Sen Objer jiс

био сам се, т. ј. тјера ме на поље (боли ме беп), tето. [cf. ојца]. [Отегни, као Церовљави трбух), 23aiigrimmеn bеfоrе, torminibus af

oje. Из І. издања. ] ficior.

оједане, п. Заѕ Cit-no-reiben, attritio. ознојити, дзінодім, v. pf. н. п. коња трчући га, оjёдати се, дjёдам се, у. r. impf. jih mits rei

in Schweiß bringen, suborem elicio. (cf. 3a340 ben (3. V. im Sommer durch Geben), atteri. јити, защотити).

Појединити, ојединім, v. pf. остати једин, н. п. ознојити се, ознojiм се, v. r. pf, jewise, sudo.

кад помру кућани, реrveijent, perlajjеп те еіn= [cf. запотити се].

lami werden (z. V. durch den Tod der Hanágenoja озобати, озобљём, v. pf. н. II. розд, rundum

jen), orbum fieri. abpiden, depasco (de avibus).

дјести се, једём се, v. r. pf, jid) munо reiben, 0300una, f. der Stiel woran die Beeren der Wein

(. V. im Sommer durch Gehen), atteri. cf. orytraube hangen, scopio.

зати се, утрти се [2, отрти се 2). Озрен, т. намастир у Босни (чини ми се да | оја ште, п. кука која је привезана за оје па је сад пуст): Озрен цркву насред Босне

се њоме закачи она грана ишто је под пла2) врх од горе између Црмнице

стом, кад се планиће свлачи на једно мјесто. и Паштровића.

cf. кукара. баринићи, ниһа, т. pl. eir elanon in Diontenegro. Тојнак," ознака, т. бie 9іп, тіt her man (int epiele) озринићки, кa, кo, pon Озринићи: Кад виђеше Убле Озринићке

wirft, nux quae mittitur (missilis). cf. [60

јај 2; 2) купа. дарнити се, нім се, v. [r.) pf. н. п. пасуљ се ојца, f. (у црмн.) vide oје. већ у махунама озрнио, Mirler befoттеп, grana |ој чуј! у Црмници одзивају се жене и дје

concipio. озрница, f. кад се што мало остави, н. п. воћа

војке, а у приморју: што вељаше ?“ а у

осталој Црној Гори: ево ме,“ ево га!“ и на дрвету, Sie Rleinbeit, minutia. озубина, f. (у Грбљу) vidе жвакалица.

ево ме о!озуі, урити[*], рим, v. pf. vіdе осиромаштити.

1. дка,* f. (pl. gen. бка) ein yaj uns (Semiot дисти, идем, v. pf. (у Ц. г.) vide oтисти : Ои

von 2% (österr.) Pfund, mensura (cantharus) доише у Сибињу граду

[1, so kg.]. у Србији се мјери на оку све, oj! 1) was? als Antwort auf einen Ruf, . V. ()

н. II. xљеб, месо, брашно, вино, ракија и т. д.; Божо! 21ntport: Oj! 2) O! in Liedern als

у оци 3.лата има четири стотине дуката. Ока Eingang, O! (initium solitum odarum).

Има четири литре, а у свакој литри сто бјагњити, њим, v. pf. merfen (oom etafe), pario

драма. agnum [ef. објагњити, ојањити]: oјагњиш 2. бка, f. hyp. D. [1] око [1]: Види моја ока

ђе се пече кока. овца двоје јагањаца. бјагњити се, њим се , v. r. pf, merjen (nom | окагача, f. See Turt);ид, фашptbalfen, Trager, ефаје), pario [cf. објагњити се, ојањити се,

trabs perpetua, tignum transversum. cf. teошнурити се]: oјагњила се овца.

тива [3]. дјадити, дим, v. pf. betruber, in Runner реrjesent. I oкaдити, опадім, v. pf. Irintern, perfumo.

affligo: Млогу ти си мајку ојадио, Милу 1 окајмачити, чим, v. pf. скинути кајмак, али се сеју у црно завио, Вјерну љубу у род опре

највише говори укaкoвoмe дoбитку, узети

оно прво што је најбоље, Sag Bejte nebnet, [ојадити се, ојадим се, у. е. р. ојадити; cf.

sumere partem optimam. појадити се.

окалити, окалім, v. pf. н. п. сјекиру, tiblen, бјађели, ла, ло, (по југоз. к.) vidе јадан,

refrigero (ferrum candens). [vidе накалити). жалостан: Јадној мајци и браһи жалосној окаъати, бокалім, v. pf, mit fotb bejuscin, luto и љубовци мојој ојађелој Брани своје

maculo. ојађеле овце

окаменити се, нім се, y. . pf. pergteinerit, laбјађелица, f. (у Рисну) глиста која се заметне pis fio. [cf. закаменити се).

у дјетету, еіnе 24rt Parтиет, taenia. [cf. окаменица, f. у Грбљу рече се мјесто змија, буба 3].

Euphemismus für die Schlange. oja, eник, т. vіdе јадник.

окамењак, м. у Грбљу каже се мјесто „мии, дјађеница, f. vіdе јадница.

Euphemismus für die Mans. бјањити, њим, vide oјагњити.

оканити се, оканим се, у. r. pf. кога, чега, ојањити се, њим се, vide oјагњити се.

jid entjblaget, mitto. cf. [отканити се, 2 ба

Мио

ab aqua.

шити се 2, јамити се, махнути (мапу ти) cc 1, окинути, нем, v. pf. 1) Кр:јранпен (б. В. Sie проћи [пројти) се [2].

Flinte), emitto. 2) [vide) откинути, [cf. оканица, f. суд од оке, ein 20гар pon einer ока, ocjehu 1] oacjehu, abreißen, abbauen, praecido: vas riy oкa capiens. [cf. окењак).

Оки де јој златнога Ђердана и Царцу оканчина, f. vіdе окрњак : Докле им се поло је главу окинуо 3) (у Боци) прекинути,

мише hopде до балчака и десније рука, [vide) расјећи [1]: окину рибу у три комада. Оканчине у траву турише

— 4) у пјесми, vide [1] понити [1]: Кад су двапати, иљем, . pf. 1) abtropfen, dеѕtillo. —

мрку каву окинули

Теке сјели, кафу 2) оканао итуһи, молећн, jidd) mіѕе bitteil, окинули rogando fatigor. 3) окапао у тамници : окиснути, нём, v. pf. ppt Regen нар meroen, maДокле би ти кости оканале

detio pluvia. әкапина, f. 1) (у Бачкој) наврх сијена оно окитити, тим, vide накитити: Окити се један

што од кише поцрни, бie obеrjte age Sea Spells Српски соко jcbobеrѕ, bie pom Regen реrfault, acervi foeni двић, т. планина изме), у Загреба и Карловца, и superficies pluvia corrupta. [vidе повлaтa]. на њој зидине од града који се исто тако зове. 2) die untergrabene Userstelle, ripa suffossa orumatu ce, ma ce, v. [r.) pf. regnerisch werden,

бкишити се, шӣ се, pluviosa ingruit tempeокарати, докарам, v. pf. permeijen, objurgo: Ил stas: Окинало се.

те нешто Јован окарао Зао девер, да те оклагија,* f. Заз 9tubеlbоl; (ifterr. bеr 9 uselmal. не окара

ger). lignum cylindratum turundarium. cf. окарјати, јам, v. pf. (у Рисну) vidе опоравити [vide) тржница. се, н. п. дијете (кад је слаба здравља) не оклад, т, (у Боци))

vidе оцвлада. може да окарја.

оклада, f. окат, а, о, beaugt, oculatus.

окладити се, дім се, v. r. pf. vіdе опкладити окачити, чим, v. pf. апjtreijen, perstringo: Мало се: Дјевојка се спашом окладила

сам га пером окачио од мојега перна буз- | оклађање, п. vіdе опкла,ање. дована

овлађати се, ђам се, vidе опклађати се. окапі, окаша, т. 1) кантар, bie 24age bie auf оклањати, њам, у. pf. das Gebet verrichten (von

oka eingerichtet ist, statera. 2) лан, eine 24rt 3 iirfeit). prеcеs finire: Онђе Турци оклањаше

Flachs, der ora-weije verkauft wird, lini genus. подне окашање, п. Sag 24nfabren, inveсtiо.

оклапити, пӣм, v. pf. (3rd Spetulation) gеnin окашати се ,

дкашам се, v. r. impf. на кога, nen, lucror. einen anfabren, invehi in aliqueт. cf. [vide] оклясина, f. (у ц. г.) vide oкoмaлc. осијецати се.

оклати, кољём, v. pf. зеrbеізеп, соrrоdо. окашљавити, вії м, v. pf. риjten bеfоrmеn, tus-| оклати се, кољем се, у. r. pf, jib berunibeigen окашљати, ім, I sim contrahere.

(mit jemand), rixari cum aliquo. онаштрити, йм, р. р. (у Слав.) [vide] окре- окле, vidе одакле: Окле теби сабља моја сати [1] (дрво).

Кажи ми се ко си и окле си оквасити, сім, v. pf. 1) benekent, humecto: Joiнi оклевало, т. (ист.) vidе оклијевало.

никаква роса не окваси 2) (у Дубр.) vidе оклевање, п. (ист.) vidе оклијевање. умочити.

оклёвати, дклёвам, (ист.) vidе оклијевати. оквир, оквира, м. Беr іfеnjterrahm, margo lі- оклён, vide [одакле) окле: Оклен ти, м'jепа

gneus fenestrae. cf. ћерчиво, оплата [1]. ђевојка ? оквирити, девірим, v. pf. баз ўenjtеr bеrајтеп, оклепан, а, о, н. п. оклепан стар, т. ј. врло margine ligneo circumdo.

crap, sehr alt (verächtlich), vetustissimus. окéкати се, днёкам се, v. r. pf. vіdе посрати | оклёпати се, дклёпам се, у. е. pf. sich vollsaufen,

, се [1].

inebrior. [vidе опити се]. окен.ак, окељака, т. (у Херц.) vidе оканица. оклепине, f. pl. (у ц. г.) ржана слама, која окељачити, чим, v. pf. mit Ser 213agenjdmiere be се изломи вршући (јер се читава бира за schmieren, beschmugen, inquino axungia.

покривање зграда), gebroфeneg Ctrob, strаmеnокйвање, т. Sag Bejlagen (з. 3. mit Gilber), in tum comminutum.

. ductio argenti, ornatio.

оклештина, f. (у Ц. г.) она плата што се даје окиватн, әкiвам, v. impf. bejblagen, orno, in онијема који се за другога куну. Онамо се duco argentum. .

људи не купу као у нас, него они који се okádâhe, n. das Losspannen (der Flinte), emissio. заклињу посједају у цркви испред олтара 1. окидати, окидам, v. impf. Соёўраптеп, emitto. обрнувши се амо у цркву, а они којима се 2. дкидати, дам, v. pf. 1) блато н. п. напред заклињу стану преда њих, те један између kyhe, wegräumen, wegmisteil, amoveo stercus. њих, који овај посао најбоље зна, узме крст 2) abpflüden, decerpo.

у руку, на онима што сједе стане говорити, овилавити, вим, v. pf. Bru (im interleibe) bе. или управо рећи проклињати их, н. п. ако tommen, herniosum fieri.

сте ви то учинили па нама кажете да ни

сјеме, “

Н. П.

јесте, да Бог да да вам се окамени у жени окно, п. 1) Ser Cdiat, puteus. 2) у амбару, дијете, у крави теле, у овци јагње, у земљи vide [1] око 5. — 3) (у Сријему) у пенџеру,

и т. д. а они то сједе све ваља да renjtericheibe, vitrea quadrata. - 4) од јаже Вичу: „амин ! да Бог да !“ Кад онај скр (у воденица). стом изговори све, онда је заклетва свршена. 1. око, п. 1) баз 21 нge, oculus: ока на око ниОвако се опамо не само куну људи за оно јесам метнуо (н. . цијелу ноћ), т. і. нијеІІто управо не зналу, н. II. сељаци за кога сім заснао; Пуно као око; Од ока свог сељака да није што учинио, него и они дати што, т. б. од прилике, не мјерећи. који ниту заклетву одређују понменце који 2) слијено око, Ser Claf, tempus. 3) да се закупе; кашто се одреди и то колико извор гдје вода тихо извире, Ser Cell, fons. ће они који се зак.Лињу довести мушке дјеце (cf. извор]. — 4) у језеру Скадарскоме крај и посадити у цркви поред себе. Који се ова бриjera Црногорскога онако мјесто гдје се ковом клетвом оправда од чега, онај ваља вода чини друкчија него у осталоме језеру. према имању своме да плати OK.1eІІтину онима [cf. грло 7]. По свој прилици на онијем мјекоји су се заљ заклиња. и.

стима у дубини извире вода, за то у њих, окайвало, т. (зап.) vilе оклијевало

као у млачу воду како настане јесен, нав1.10 окливање, п. (зан.) viole oклијевање.

укљеве те их Црногорци хватају у мреже, окливати, ок. Ївім, (зап.) vidе оклијевати. од којијех се највећа зове гриб, у који се окливати се, зам се, Y. r. pf. aliegliticle, labor. у један пут може ухватити по двјеста хиоклизйвање, п. Sag Gleitet, lapsus.

љада ока укљеве. Овоме ће се човјек мало оклизивати се, оказујем се, у. r. impf. gleiteit, мање чудити кад чује да гдјекојијех година labor.

Толико мноштво ове рибе навали у ока, да оклизнути се, нём се, v. r. pf, alt=gteiten, labor. међу њом вес.10 у води може стајати управо! [cf. опузнути се).

Црногорци код овијех ока имају своје куће, ок. изотине, f. pl. Sie 'eterbijjen (oie glatt bin у које излазе окрстову дне јесењему и ондје

пntergleiten), scitamenta: чудно ти се насла сједе хватајући и сушећи укљеву до часнога гаемо овије окли зотина! (рекао Херо, кад 11оста. Оваковијех је ока ондје познато пет, су се њих двојица најели јеја што је го која се зову: Волач, Каруч, Бозагур, Рањ "говљено за нашу).

и лўча; прва су два владичанска, а потона оклијевало, m. (јуж.] ein Заидеrеr, cnctator. три Цеклинска. 5) амбарско око, бie 246оклијевање, т. (јуж.) ба? Зандеrn, uniblijjigjein, theilung, das fad) (im Magazin), loculus. [cf. cunctatio. [cf. огужавање, огужање).

окно 2]. 6) на чокоту иуцак. Кад се чооклијевати, оклијевам, v. impf. (јуж.) јандеп, кот ореже на једно око, онда буде велика

cunсtоr. [cf. огућавати, оrу жати, первањитн). .10за ама.о грожђа, а кад се ореже на диза, оклищнути, нём, v. pf. ein menig linflatтафет, онда буде мала лоза а много грожђа; а кад

paullum caco : Узе кадија гвоздењак, те удари би се орезао на три ока, онда би било гронашега Муја над врдењак, и Мујо мало жђа још више, али би се чокот веft покваоклацну: једва нена и Алија у трикут на рио и постао би цар.лог. cf. око и крмељ.

тезгерама изнијене на поље (у приповијеци). 7) у моста, Ser Toget, arcus. Orion, m. 1) der Küraß, lorica, cataphracta, 2. oko, praep. mit gen. um, herum, circum: OKO

thorax. 2) (у Далм.) vide кундак (у пу мене, око куће, око воде и т. д. [cf. около; шке).

за 8]. 1. оклопити, оклоним, v. pf. 1) bеbеttеn, con- | 3. око [окол), окола, т. (у ц. г.) баз ?ager,

tego, cf. [vide] поклопити : Зелен га је бар castra [cf. логор]: Здраво Турчин на Jeјак оклонио 2) коња, т. і. узјахати нањ, зера дође, На Језерим” око учинио Телал bejteigent, ascendo: Сви јунаци коње оклопише, паши у околу виче и танани гајтан растегоніе

OKOB, m. das Beschläge, der Beschlag, integumen2. оклопити, оклоним, v. pf. н. п. обод уше tum, ornatus argenteus. cf. оковица.

шира, т. і. спустити га на ниже, bаngеn laj | оковати, дкујем, v. pf. 1) н. п. човјека, јфlar sen, demitto.

gen (in Eijen und Bande), vincio: OKobao оклонник, m. Sеr firajjier, eques gravis arma (кад се ко рђаво ожени). - 2) н. п. пушку, turae, loricatus, cataphractus.

beschlagen, orno argento. окљусити се, дкљу сим се, v. r. pf. од срамоте оковица, f. (п. п. на пуніци) vidе оков.

нокуњити се (постати кљусе ?), bejcbimt mеrѕ окозити, опозії м, v. pf. merfen (pon her Siege), den, dedecore affici.

pario: окозила коза двоје јарића. Окнадница, f. планина на лијевој страни Це- окозити се, окозім се, v. r. pf. merjen (рон дer тине између Омиша и Задварја.

Siege), pario: окозила се коза. окнежити, окнежим, v. pf. зит кнез пта:ten, creo око и крмељ, (у ц. г.) на лози, кад се реже бу кнез.

виноград, Rebenatgen, gemma vitis. [cf. око 6, овнити, окнијем, v. pf. mit кнa firbeit, fuco : крмељ 2]. До ђогата гриве окнивене

окол, окола, т. vide [3] око.

се

љати.

околина, f. Sіе Иmgegens, vicinia.

Okonávâłe, n. das Umgraben, oblaqueatio. околнти, околйм, v. pf. vіdе опколити: Раз- окопавати, копавам, v. impf. итgrabet, oblaqueo,

двојићеш на четворо војску, Те околи ци circumfodio. јеле Рудине Да си кулу дивно околио, окопати, пам, v. pf. н. и. кукурузе, виноград, Околио мермерли авлијом

umgraben, oblaqueo. ӧколиш, т. 1) беr #reis, Beşirt, circulus regio. | оконилити се, оконiлiм се, y, r. pf. околи

2) оно брашно, што остане око камена лила се овца, кад се прве године мрче и воденичнога кад се устави воденица: поку

ojarki, wenn ein einjähriges Schaf trächtig wird пио и околиш; изјели миши околиш.

und wirft, annicula ovis agnum parit. околйшење, п. Sag $erungeben, circuitiо.

окопиркати се, кам се, v. r. pf. (у Боци) као околишити, околішим, v. impf, bеrumgeben, am [vide) опоравити се (и од болести и од bagibus utor. .

рђе и сиротиње), fib erbolet, rеfiсior. cf. окрOKÒAÊURÂ, nâ, hô, Kreis., Bezirks., circuli, regi

окопнети, (ист.) onis: За здравље нашега околишног капе

окопним, т. pf. aujtbauеп, тана! (у напијању).

окопнити, (зап.) DegjmeІзет, liquesco: окойоколишнице, f. pl. oнa дрвета што стоје око она дрвета што стоје око дворан, рна, рно, роrmеrjeno, tabelno, reprehen

окопљети, (јуж.)) њео снијег. камена воденичнога, да се брашно не про

dens: не смије му човјек окорне ријечи сипа кад се мење. околнӣ, на, но, in Ser Иmgegenѕ bеfіnѕlib, bеnаф.

рећи. bart, qui circa est, vicinus. cf. oкoмни.

окорео, рела, релo, jteif, bart, durus, rigidus. Ö6040, 1) praep. mit dem genit

. um, circum. cf. Okòpeth ce, pâm ce, v. r. pf. hart, steif werden,

rigidus fio [cf. скорети се, укоријепити се): [vide 2] око. 2] adv. umber, circumcirca:

окорео се хљеб (кад дуго стоји). около, море! околоматити, около матим , v. pf. runs iber oкoристовати се, тујем се,

окористити се, тим се, (у Боци) v. r. pf. be.

| uugen, giupert bejeken (z. B. ein Kleid mit Schnüren), distinguo,

ziehen von etwas, fructum capere ex re. orno. cf. [vide) опточити. околомаћйване, .. раз зејевен , 2. eines stet. окорубати, бам, v. pf. (по југоз. кр.) andjobalen

(den Kukurny), solvo cortice. (vide] OKOM Hdes mit Schnüren, distinctio.

.

ти [1], cf. ољуштити. околомаћивати, маћујем, v. impf. Үниб ишњег окое, т. (у ц. г.) vidе откос: Сташе купит bejeßen (3. V. ein Kleid mit Schnüren), distinguo,

са окоса с'јено orno. cf. [vide] оптaкaти.

дкосїм се, v. r. pf. 1) на кога, околочеп, m. (ст.) ein (ersitetes) Şiraut, аls 31

einen anfahren, invehi in aliquem. cf. (vide] grediens eines Liebestranfs, nomen herbae (fictae осјећи се. 2) (у ц. г.) на пушку, баз ad philtrum. Глигорије Лазић каже (у својој Gewehr richten um sich zu vertheidigen, sich zur „ наравној историји“) да ова трава управо Wehre stellen, sclopetum dirrigere ad se deИма и да се 30be die Sterndistel, [distelartige fendendum: окоси се на пушку, ј. одскочи Flockenblume,] centaurea calcitrapa [L.?]: Cam на страну па потеже пушку да се брани или докаса и околочена

бије. окомак, двомка, m. Sеr ausgebrojdфене Stufurugtol - окотити, дкотім, v. pf. реrfен (рои Seni Sunse,

beit, arista zeae semine privata. cf. oкoмиња, Ser Rage), pario. тулуз, [тулузина, клас 3, комушина 2, ко- окотити се, окотім се, v. r. pf, merfen (port sent мушкина, кочањ 2, кукурузина, окласина, чо $use, Ser Skage), pario. У цуцама кажу: ококов, чукундрук, шатарица).

тило се дијете, а родило се веле да је окомиња, f. (у Барањи) vide oкoмaк.

грјехота рећи, јер кажу: „Бог се родио.окомити, дкомим, v. pf. 1) аизјсфälen, decortico, cf. [поврћи се,) побачити се.

н. п. кукуруз. [cf. окорубати, ољу штити, осуж- окот, а, о, jtarf pon #nochet, oss0sus, бати). — 2) окомити око на штo, jeine 24 losus.

. gen mеrfеn аuf еtmаз, oculor conjicio. [cf. ба- онош тац, окошца, т. окошг човјек. цити 3].

1. окрајак, окрајка, т. 1) ein &tiit (23kieje), segокомито, bergab, declivis.

mentum. 2) (у І. г.) од њиве у крају OROMugė, stoßweise, mit einem Stoße, pulsando [cf.

остане неузорато, cf. уврати не : комице, накомице): ударио га пушком око Играју се плојке на окрајке — 3) vidе окрамице.

јика. окомнӣ, на, но, (у Паштр.) vidе околни: Да 2. окрајак, јка, т. (у Сријему) аlѕ dim. p. окра

ни Господини Бог поможе племена, и ко је јика. у племену, и напе окомне зборове ! (кад се окрајање , п. (Sag (Bebet, uni etwa3 bеrini, jtatt наздравља).

daran zu geben) das Zaudern, Sögern, tergiverокоњити се, окоњим се, ч. r. pf. ein 2jero be: satio. [cf. окрајчење).

foптеп, еquum nancisci: На пјешакли триде- окрајати, окрајам, v. impf. заиSeri, tеrgіvеrѕаri. сет дуката: Не би ли се и он окоњио cf. окрајчити.

окденти се ,

Т.

muscu

оно

ІІІто

« PreviousContinue »