Page images
PDF
EPUB

ожеднети, (ист.))

озгар,

ожеднити, (зап.) ним, vide ожедњети. озгара,

ожедњати, њам, v. pf. vide ожедњети: Подај, озго,
бане, јер сам ожедњао

ожедњети, дним, v. pf. (јуж.) Durft befommen,
sitim colligere. cf. [пожедњати,] ожедњати.
оженба, f. (у Боци) vide женидба: А ја имам
сина на оженбу
оженити, оженим, v. pf. (einen Süngling) verhei=
rathen, verehlichen, marito, do uxorem. У Ви-
диву (а може бити и по свој Бугарској) кажу
оженити дјевојку, т. ј. удати је: оженила
сам ћерку.

оженити се, оженим се, ѵ. r. pf. beirathen, eine

Frau nehmen, duco uxorem.

ожети, ожмём, v. pf. (у Дубр.) исциједити ру-
кама, н. п. лимун, чир, анзprciјеn, exprimo.
außprejjen,
ожећи, ожежем, v. pf. anbrennen, aduro. [cf.

опећи, опржити, опарити 1, опрљити].
[ожећи се, ожежем се, v. г. pf. vide опећи се.]
оживети, вим, (ист.) vide оживјети.
оживити, вим, v. pf. 1) [ebenbig maфen, vivifico.
2) (зап.) vide оживјети.

оживјети, оживим, v. pf. (југоз.) wieber aufleben,

revivisco.

оживљавање, п. bas Beleben, animatio. [cf. оживљивање].

оживљавати, оживљавам, ѵ. impf. beleben, animo, vivifico [cf. оживљивати]: Сунце нас грије

и оживљава.

оживљети, вим, (јуж.) vide оживјети. оживљивање, n. vide оживљавање. оживљивати, оживљујем, v. impf. vide ожив

љавати.

ожиљак, љка, m. (у Барањи) біе Marbe, cicatrix. [cf. пожиљак 2].

ожимање, п. баз Mušprejen, expressio.

озгор,

oben, superne, supra. [cf. од озго].

оздо, unten, infra. [cf. од оздо].
оздравити, вим, v. pf. 1) genejen, convaleo. [cf.
издравити]. 2) gesund machen, sano: Од-
вешћу је Госпи на Омлово, Мени ће је Го-
сна оздравити

озебло, озебла, бло, crfroren, frigore rigescens.
озебличина, m. (у Сријему) који је слаб од зиме,
vlde [смрзлица] зимоморница, смрзла.
озеленети, (ист.))
ним, vide озелењети.
озеленити, (зап.)

озеленити, озеленим, v. pf. grün färben, viridi
colore inficio.

озелењети, озеленим, v. pf. (јуж.) grün werben, озепети, озебем, v. pf. crfrieren, frigore rigesco. viresco: озелењела шума.

озиб, m. подигнути што на озиб, т. ј. вагом,

mit bem Mebel, vectis ope. [cf. ваг, паланга, Озија[*], f. vide Оџаков: Полећела два врана гаполуга, ћускија; прекрет 1, стријела 3]. врана, Од Озије испод Московије һераше на Озију Турке

На

озим, f. 3. В. посијао жито на озим, Binterjaat,
sementis hiberna.

озимац, мца, т. н. п. лук, лан, јечам (или други
какав усјев, што се сије пред зиму), біє 2sin-
terjaat, Winterfrucht, sementis hiberna.
озимача, f. (у Уж. н.) Wrt Birnen, piri genus
[pirus communis L. var.].

озимачна крава, f. bіе Sinterfuh, vacca hiberna.
[cf. озимкуља].

озими, ма, мо, н. п. жито, Binterfaat, sementis hiberna: Докле сађе на равно Крново, А ту Вуче паде на даниште У засеље у ражи озимој

ожимати, мљем, v. impf. (у Дубр.) außpreffen, | озимица, f. н. п. шеница, біе Binterfrucht, fruges exprimo.

Дванаест ожица

hibernae.

ожица, f. (pl. gen. ðжица) (по југоз. кр.) ber | озимкуља, f. vide озимачна крава. Röffel, cochlear, [vide] жлица, cf. лажица: озимче, чета, п. баз Binterfalb, vitulus hibernus. На синију два од злата сана, А у њима Озин, m. (ст.) у Новоме у Боци приповиједају да се тако звао град ондје крај мора готово на крају Дубровачке државе (од Суторине к југозападу преко брда), од којега сад стоје зидине код пристаништа, које се зове горњи Молунат (Molonta): Књигу пише од Озина краљу

ожичар, m. ber göffelmaher, confector cochlearium.

ожичњак, m. (у Црмн.) гдје стоје ожице, баз

Löffelblech, lamina servandis cochlearibus. ожујак, ожујка, m. (у Дубр.) vide лажак. ожулити, джулим, v. pf. (у Ц. г.) vide огулити [2] (н. п. дрво).

ожуљати, љам, v. pf. (у Сријему) н. п. гумно, behacken, sarrio.

ожутити, ожутим, v. pf. gelb färben, colore gilvo (luteo) imbuo.

ожучити, чим, v. pf. н. п. рибу, vergällen, fel rumpere.

озловедити, зловедим, (ист.) vide озловиједити. озловодити се, зловедим се, (ист.) vide озло

виједити се.

озловидити, зловидим, (зап.) vide озловиједити. озловидити се, зловидим се, (зап.) vide озловиједити се.

озловиједити, озловиједим, v. pf. (јуж.) кога, на кога, erboßen, erbittern, infestum reddo. [cf. озлоједити].

озад,) binten, post, cf. [vide] остраг: Озад је озловиједити се, озловиједим се, v. r. pf. (јуж.)

озади, Маре са сватовима.

озбиљски, ка, ко, ern[thaft, gravis.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

на кога, fi erboßen, feinòlih verfolgen, infensum esse. [cf. озлоједити ce].

озловољити се, љим се, v. r. pf. böjer Хание | ојаричати се, чам се, ѵ. г. pf. eine Art Ausschlag werben, stomachor. um den Mund bekommen, pustulis obduci. Ојдана, f. женски надимак: Ој девојко Ојдана! Не мећи се ногама, Није јорган поњава, Веће моја долама

озлоједити, озлоједим, vide озловиједити. озлоједити се, озлоједим се, vide озловије

дити се.

1 нешто сам озло- |ојдара, f. vide опајгора.

озлотрбити, бим, v. pf.
озлотрбити се, бим се, ѵ. г. pf.J трбио; озлотр-
био сам се, т. ј. тјера ме на поље (боли ме
трбух), Band grimmen befommen, torminibus af-
ficior.

ознојити, ознојим, v. pf. н. п. коња трчући га,
in Ehweiß bringen, suborem elicio. [cf, зазно-
јити, запотити].

ознојити се, ознојим се, ѵ. г. pf. jowigen, sudo. [cf. запотити се].

озобати, озобљем, v. pf. н. п. грозд, runbum abpiden, depasco (de avibus).

озобина, f. ber Stiel moran biе Beeren ber Bein= traube hangen, scopio.

Озрен, m. намастир у Босни (чини ми се да је сад пуст): Озрен цркву насред Босне славне 2) врх од горе између Црмнице и Паштровића.

Озринићи, нића, m. pl. ein Stamm in Montenegro. озринићки, ка, ко, von Озринићи: Кад виђеше Убле Озринићке

бje, n. 1) bie Dcidhjel (am Wagen, бен Ефjен іс-
ben), temo. [ef. ојца]. [Отегни, као Церовљани
oje. Из I. издања.]
оједање, п. баš ih-wunb-reiben, attritio.
оједати се, òједам се, v. r. impf. fich wunb rei=
ben (3. 23. im Sommer burch Sehen), atteri.
ојединити, ојединим, v. pf. остати једив, н. п.
кад помру кућани, vermeifen, verlajjen unó cіn=
sam werden (z. B. durch den Tod der Hausgenoj -
sen), orbum fieri.

Ојести се, једем се, v. r. pf. fid) wuno reiben,
(3. B. im Sommer durch Gehen), atteri. cf. ory-
зати се, утрти се [2, отрти се 2].

ојиште, п. кука која је привезана за оје па се њоме закачи она грана што је под пластом, кад се плашће свлачи на једно мјесто. cf. кукара.

ојнак,* ојнака, m. bic Huß mit ber man (im Epiele) wirft, nux quae mittitur (missilis). cf. [боозрнити се, ним се, ѵ. [г.] pf. н. п. пасуљ се ојца, f. (у Црмн.) vide oje. јац 2; 2] купа. већ у махунама озрнио, Rörner befommen, grana concipio.

озрница, f. кад се што мало остави, н. п. воћа
на дрвету, біє Sleinheit, minutia.
озубина, f. (у Грбљу) vide жвакалица.
озубурити[*], рим, v. pf. vide осиромашити.
дисти, идем, ѵ. pf. (у Ц. г.) vide отисти : Oи-
Доше у Сибињу граду

oj! 1) was? als Antwort auf einen Ruf, z. B. O
Божо! Antwort: Oj! 2) O! in Liedern als
Eingang, O! (initium solitum odarum).
ојагњити, њим, v. pf. werfen (vom hafe), pario

ој чуј! у Црмници одзивају се жене и дјевојке, а у приморју: „што вељаше?“ а у осталој Црној гори: „ево ме,“ „ево га!" И „ево ме о!"

1. okа, f. (pl. gen. óкâ) ein Maß und Gewicht von 2 (österr.) Pfund, mensura (cantharus) [1,280 kg.]. У Србији се мјери на оку све, н. п. хљеб, месо, брашно, вино, ракија и т. д.; у оци злата има четири стотине дуката. Ока има четири литре, а у свакој литри сто Драма.

agnum [ef. објагњити, ојањити]: ојагњила 2. ока, f. hyp. v. [1]око[1]: Види моја ока

овца двоје јагањаца. Ојагњити се, њим се, v. r. pf. werfen (vom

фас), pario [cf. објагњити се, ојањити се, ошпурити се]: ојагњила се овца. ојадити, дим, v. pf. betrüben, in Rummer verjegen, | afligo: Млогу ти си мајку ојадио, Милу сеју у црно завио, Вјерну љубу у род опре

МИО

[ocr errors]

[ојадити се, ојадим се, ѵ. г. р. ојадити; cf. појадити се.]

ојађели, ла, ло, (по југоз. кр.) vide јадан, жалостан: Јадној мајци и браћи жалосној И љубовци мојој ојађелој Брани своје ојађеле овце

ојађелица, f. (у Рисну) глиста која се заметне у дјетету, cine Hrt Sarmwurm, taenia. [cf. буба 3].

ојађеник, m. vide јадник.

ојађеница, f. vide јадница. ојањити, њим, vide ојагњити.

ојањити се, њим се, vide oјагњити се.

Не се пече кока.

окагача, f. ber Purdijug. Mauptbalfen, Frager, trabs perpetua, tignum transversum. cf. тетива [3].

окадити, окадим, v. pf. umränjern, perfumo. окајмачити, чим, v. pf. скинути кајмак, али се

највише говори у каковоме добитку, узети оно прво што је најбоље, baš Befte nеhmен, sumere partem optimam.

окалити, окалим, v. pf. н. п. сјекиру, fiblen,

refrigero (ferrum candens). [vide накалити ]. окаљати, окаљам, v. pf. mit Roth bejubeln, luto

maculo.

окаменити се, ним се, ѵ. г. pf. perfeinern, Ia-
pis fio. [cf. закаменити се].

Окаменица, f. у Грбљу рече се мјесто змија,
Euphemismus für die Echlange.

Окамењак, m. у Грбљу каже се мјесто ми,
Euphemismus für die Mans.

оканити се, оканим се, v. r. pf. кога, чега,
jich entjdlagen, mitto. cf. [отканити се, 2 ба-

шити се 2, јамити се, махнути (манути) се 1,] окинути, нём, v. pf. 1) (osipаниси (3. 3. біе проћи [пројти] се [2].

оканица, f. суд од оке, ein Maß von einer ока,
vas Tv ока сapiens. [cf. окењак].
оканчина, f. vide окрњак: Докле им се поло-
Мише һорде До балчака и десније рука,
Оканчине у траву турише

linte), emitto. - 2) [vide] откинути, [cf. осјећи 1] одсјећи, abreißen, abђauen, praecido: Окиде јој златнога ђердана И Шарцу је главу окинуо 3) (у Боци) прекинути, [vide] расјећи [1]: окину рибу у три комада. - 4) у пјесми, vide [1] попити [1]: Кад су мрку каву окинули Теке сјели, кафу окинули

[ocr errors]

окиснути, нём, v. pf. vom Hegen naß werben, madefio pluvia.

окапати, пљем, v. pf. 1) abtropfen, destillo. 2) окапао иштући, молећи, fidh mübe bitten, rogando fatigor. -- 3) окапао у тамници: Докле би ти кости окапале окапина, f. 1) (у Бачкој) наврх сијена оно | окитити, тим, vide накитити: Окити се један што од кише поцрни, біе oberjte Page без бен Српски соко

jhobers, bie vom Regen verfault, acervi foeni | Окић, m. планина између Загреба и Карловца, и superficies pluvia corrupta. [vide повлата]. на њој зидине од града који се исто тако зове. 2) біс untergrabene Uferjtelle, ripa suffossa | окишати се, ша се, v. [r.] pf. regnerifch werben, окишити се, шй се, pluviosa ingruit tempe

ab aqua.

окарати, окарам, v. pf. verweijen, objurgo: Ил' те нешто Јован окарао Зао девер, да те не окара

[ocr errors]

окарјати, јам, v. pf. (у Рисну) vide опоравити

stas: ОКИшало се.

оклагија, * f. baš Rubelholz (öfterr. ber Rubelwal= ger), lignum cylindratum turundarium. cf. [vide] тржница.

се, н. п. дијете (кад је слаба здравља) не | оклад, m, (у Боци)) vide опклада.

може да окарја.

окат, а, о, беaugt, oculatus.

окачити, чим, v. pf. anftreifen, perstringo: Мало сам га пером окачио Од мојега перна буз

дована

--

оклада, f.

окладити се, дим се, ѵ. г. pf. vide опкладити се: Дјевојка се с пашом окладила |оклађање, n. vide опклађање.

оклађати се, ђам се, vide опклађати се. оклањати, њам, v. pf. baš Sebet verrid ten (von 2ürfen), preces finire: Онђе Турци оклањаше

подне

окаш, окаша, m. 1) кантар, bie Bage bie auf
ока cingerichtet ift, statera. 2) лан, eine 2r
Flachs, der ока-weije verkauft wird, lini genus.
окашање, п. baš Xnfahren, invectio.
окашати се, окашам се, v. r. impf. на кога,
einen anfahren, invehi in aliquem. cf. [vide]|окласина, f. (у Ц. г.) vide окомак.
осијецати се.

окашљавити, вим, v. pf. Mujten befommen, tus-
дкашљати, ам, I sim contrahere.
дкаштрити, йм, б. pf. (у Слав.) [vide] окре-
сати [1] (дрво).

окланити, пим, v. pf. (burh Spefulation) gewinnen, lucror.

оклати, кољем, v. pf. zerbeizen, corrodo.
оклати се, кољем се, v. r. pf. fich herumbeißen
(mit jemanb), rixari cum aliquo.
окле, vide одакле: Окле теби сабља моја
Кажи ми се ко си и окле си
оклевало, m. (ист.) vide оклијевало.

оквасити, сим, v. pf. 1) Беневен, humecto: Још | Никаква роса не окваси 2) (у Дубр.) vide оклевање, п. (ист.) vide оклијевање. оклевати, оклёвам, (ист.) vide оклијевати. оввир, оквира, m. ber Senfterraßm, margo li-| ӧклён, vide [одакле] окле: Оклен ти, л'јепа gneus fenestrae. cf. ћерчиво, оплата [1].

умочити.

[merged small][ocr errors][merged small]

оквирити, оквирим, у. pf. baš Senfter berahmen, | оклепан, а, о, н. п. оклепан стар, т. margine ligneo circumdo. crap, sehr alt (verächtlich), vetustissimus. окекати се, окêкам се, v. r. pf. vide посрати | оклепати се, оклепам се, v. r. pf. fih volljaufen, се [1]. inebrior. [vide опити се]. окенак, окењака, m. (у Херц.) vide оканица. | оклепине, f. pl. (у Ц. г.) ржана слама, која окењачити, чим, v. pf. mit ber Bagenjmiere be=

schmieren, beschmutzen, inquino axungia. окивање, п. баз Bejlagen (3. 8. mit Gilber), inductio argenti, ornatio.

обивати, окивам, v. impf. bolagen, orno, induco argentum.

окидање, п. баš Rošjpannen (ber Glinte), emissio. 1. окидати, окйдам, v. impf. lošipannen, emitto. 2. обидати, дам, v. pf. 1) блато н. п. испред куће, megräumen, megmiften, amoveo stercus. - 2) abpflücken, decerpo.

окилавити, вим, v. pf. Bru (im Unterleibe) befommen, herniosum fieri.

се изломи вршући (јер се читава бира за покривање зграда), дебгофеnеѕ Stroh, stramentum comminutum.

оклештина, f. (у Ц. г.) она плата што се даје

онијема који се за другога куну. Онамо се људи не купу као у нас, него они који се заклињу посједају у цркви испред олтара обрнувши се амо у цркву, а они којима се заклињу стану преда њих, те један између њих, који овај посао најбоље зна, узме крст у руку, па онима што сједе стане говорити, или управо рећи проклињати их, н. п. „ако сте ви то учинили па нама кажете да ни

hat, puteus. 2) у амбару,

vide [1] око 5.
3) (у Сријему) у пенџеру,
Senfter cheibe, vitrea quadrata. - 4) од јаже
Fensterscheibe,
(у воденица).

јесте, да Бог да да вам се окамени у жени | окно, п. 1) ber
Дијете, у крави теле, у овци јагње, у земљи
сјеме," и т. д. а они што сједе све ваља да
вичу: „амин! да Бог да!“ Кад онај с кр-
стом изговори све, онда је заклетва свршена.
Овако се опамо не само куну људи за оно
што управо не знаду, н. п. сељаци за какога
свог сељака да није што учинио, него и они
који ишту заклетву одређују поименце који
Да се закуне; кашто се одреди и то колико
ће они који се заклињу довести мушке дјеце
и посадити у цркви поред себе. Који се ова-
ковом клетвом оправда од чега, онај ваља
према имању своме да плати оклештину онима
који су се зањ заклињали.

окливало, т. (зап.) vide оклијевало
окливање, п. (зап.) vide оклијевање.
окливати, окливам, (зап.) vide оклијевати.
оклизати се, зам се, v. r. pf. ausglitjchen, labor.
оклизивање, п. baš Steiten, lapsus.
оклизивати се, оклизујем се, v. r. impf. gleiten,

labor.

оклизнути се, нём се, ѵ. г. pf. ausgleiten, labor. [cf. опузнути се].

оклизотине, f. pl. sie Zeferbiffen (bie glatt hin= untergleiten), scitamenta: чудно ти се наслагасмо овије оклизотина! (рекао Херо, кад су се њих двојица најели јела што је гоговљено за пашу).

оклијевало, т. [јуж.] cin aubercr, cunctator. оклијевање, п. (јуж.) баз Занбеrn, Unf [üjjigjein, cunctatio. [cf. огужавање, огужање]. оклијевати, оклијевам, v. impf. (јуж.) забеги, cunctor. [cf. огужавати, огужати, шервањити]. оклицнути, нём, v. pf. cin wenig Unflatth mahen, paullum caco: Узе кадија гвоздењак, те удари нашега Муја над прдењак, и Мујо мало оклицну: једва нена и Алија у трипут на тезгерама изнијеше на поље (у приповијеци). оклоп, m. 1) ber &üraß, lorica, cataphracta, thorax. - 2) (у Далм.) vide кундак (у пушке).

1. оклопити, оклопим, v. pf. 1) bebeđen, contego, cf. [vide] поклопити: Зелен га је барјак оклопио 2) коња, т. ј. узјахати нањ, befteigen, ascendo: Сви јунаци коње оклопише, И танани гајтан растегоше

1. око, п. 1) баз Muge, oculus: ока на око ни-
јесам метнуо (н. п. цијелу ноћ), т. ј. није-
сам заспао; Пуно као око; Од ока н. п.
дати што, т. ј. од прилике, не мјерећи.
2) слијепо око, ber Edilaf, tempus. 3)
извор гдје вода тихо извирe, ber Quell, fons.
[cf. извор]. - 4) у језеру Скадарскоме крај
бријега Црногорскога онако мјесто гдје се
вода чини друкчија него у осталоме језеру.
[cf. грло 7]. По свој прилици на онијем мје-
стима у дубини извире вода, за то у њих,
као у млачу воду како настане јесен, навале
укљеве те их Црногорци хватају у мреже,
од којијех се највећа зове гриб, у који се
у један пут може ухватити по двјеста хи-
љада ока укљеве. Овоме ће се човјек мало
мање чудити кад чује да гдјекојијех година
толико мноштво ове рибе навали у ока, да
међу њом весло у води може стајати управо!
Црногорци код овијех ока имају своје куће,
у које излазе о крстову дне јесењему и ондје
сједе хватајући и сушећи укљеву до часнога
поста. Оваковијех је ока ондје познато пет,
која се зову: Волач, Кӑруч, Бозагур, Рањ
и Плоча; прва су два владичанска, а потоња
три Цеклинска. 5) амбарско око, біе 216=
theilung, das Fach (im Magazin), loculus. [cf.
окно 2]. - 6) на чокоту пупак. Кад се чо-
кот ореже на једно око, онда буде велика
лоза а мало грожђа, а кад се ореже на два,
онда буде мала лоза а много грожђа; а кад
би се орезао на три ока, онда би било гро-
жђа још више, али ви се чокот већ поква-
рио и постао ви парлог. cf. око и крмељ.
7) у моста, ber Bogen, arcus.

2. око, praep. mit gen. um, berum, circum: око
мене, око куће, око воде и т. д. [cf. около;
за 8].

3. око [окол], окола, m. (у Ц. г.) баз lager,
castra [cf. логор]: Здраво Турчин на Је-
зера дође, На Језерим' око учинио
наши у околу виче

Телал

оков, т. баз Befcoläge, ber Beflag, integumentum, ornatus argenteus. cf. оковица.

2. оклопити, оклӧийм, v. pf. н. п. обод у шешира, т. ј. спустити га на ниже, bangen laf= | оковати, окујем, v. pf. 1) н. п. човјека, ф(a= fen, demitto. gen (in Eisen und Bande), vincio: оковао ce (кад се ко рђаво ожени). 2) н. п. пушку, beschlagen, orno argento.

оклопник, m. ber Rüraffier, eques gravis armaturae, loricatus, cataphractus. окљусити се, окљусӣм се, v. г. pf. од срамоте | оковица, f. (п. п. на пушци) vide оков. покуњити се (постати кљусе?), befфämt wer» окозити, окозим, v. pf. werfen (von ber Siege), den, dedecore affici. pario: окозила коза двоје јарића. Окнадница, f. планина на лијевој страни Це- окозити се, окозим се, v. r. pf. merfen (von ber тине између Омиша и Задварја.

Siege), pario: окозила се коза.

окнежити, окнежим, v. pf. zum кнез maфen, creo | око и крмељ, (у Ц. г.) на лози, кад се реже тог кнез. виноград, Небеnangen, gemma vitis. [cf. око 6, крмељ 2].

овнити, окнијем, v. pf. mit кна färben, fuco: До Богата гриве, окнивене

окол, окола, m. vide [3] око.

околина, f. біе Umgegens, vicinia.

окопавање, п. баз Umgraben, oblaqueatio. околити, околим, v. pf. vide опколити: Раз- | окопавати, копавам, v. impf. umgraben, oblaqueo, двојићеш на четворо војску, Те околи ци- circumfodio.

јеле Рудине Да си кулу дивно околио, || окопати, пам, v. pf. н. п. кукурузе, виноград, Околио мермерли авлијом umgraben, oblaqueo.

околиш, т. 1) ber Rreis, Bezirf, circulus regio. | окопилити се, окопилим се, v. r. pf. окопи2) оно брашно, што остане око камена воденичнога кад се устави воденица: покупио и околиш; изјели миши околиш. околишење, п. баз Derumgeben, circuitio. околишити, околишим, v. impf. berumgeben, ambagibus utor.

околишни, на, но, rei3, Bezirs, circuli, regionis: За здравље нашега околишног капетана! (у напијању).

околи́шнице, f. pl. она дрвета што стоје око камена воденичнога, да се брашно не про

сипа кад се меље.

околий, на, но, in ber Umgegens befinòlich, benadbart, qui circa est, vicinus. cf. окомни. около, 1) praep, mit bem genit, um, circum, cf. [vide 2] око. 2] adv. umber, circumcirca: около, море!

околоматити, околоматӣм, v. pf. runs umber | besehen (z. B. ein Kleid mit Schnüren), distinguo, orno. cf. [vide] опточити.

околомаћивање, п. баз Вејeßen 3. B. eines slei= des mit Schnüren, distinctio. околомаћивати, мађујем, v. impf. ruu umßer bejezen (z. B. ein Kleid mit Schnüren), distinguo, orno. cf. [vide] оптакати.

околочен, т. (ст.) ein (erbihtetes) strant, als n grediens eines Liebestranks, nomen herbae (fictae ad philtrum. Глигорије Лазић каже (у својој ,,наравној историји“) да ова трава управо има и да се зове біе ternbitel, [biftelartige lodenblume,] centaurea calcitrapa [1..?]: Сам

Докаса и околочена

лила се овца, кад се прве године мрче и оjaгши, wenn ein einjähriges Schaf trächtig wird und wirft, annicula ovis agnum parit. окопиркати се, кам се, ѵ. г. pf. (у Боци) као [vide] опоравити се (и од болести и од рђе и сиротиње), fich erholen, reficior. cf. окр

љати.

окопнети, (ист.) окопним, v. pf. aufthauen, окопнити, (зап.) wegschmelzen, liquesco: okouокопњети, (јуж.)) њео снијег. окоран, рна, рно, vormerfenb, tabelno, reprehendens: не смије му човјек окорне ријечи рећи.

окорео, рела, рело, fteif, bart, durus, rigidus. окорети се, рим се, v. г. pf. bart, jteif werbeн, rigidus fio [cf. скорети се, укоријепити се]: окорео се хљеб (кад дуго стоји). окористити се, тим се, (у Боци) v. г. pf. beокористовати се, тујем се, / пивен, Живен ziehen von etwas, fructum capere ex re. окорубати, бам, v. pf. (по југоз. кр.) [älen (ben Rutuvnz), solvo cortice. [vide] окомити[1], cf. ољуштити.

окос, m. (у Ц. г.) vide откос: Сташе купит са окоса с'јено

окосити се, окосим се, v. r. pf. 1) на кога, einen anfabren, invehi in aliquem. cf. [vide] осјећи се. 2) (у Ц. г.) на пушку, баз Gewehr richten um sich zu vertheidigen, sich zur Wehre stellen, sclopetum dirrigere ad se defendendum: окоси се на пушку, т. ј. одскочи на страну па потеже пушку да се брани или бије.

окотим, v. pf. werfen (von бет Финбе, der Kage), pario.

окотити се, òкотим се, ѵ. г. pf. werfen (von bem

Динбе, ber Raße), pario. У Цуцама кажу: окотило се дијете, а родило се веле да је грјехота рећи, јер кажу: „Бог се родио." cf. [поврћи се,] побачити се.

окомак, дкомка, m. ber ausgebrojdene Rufuruztol=|окотити,
ben, arista zeae semine privata. cf. окомиња,
тулуз, [тулузина, клас 3, комушина 2, ко-
мушкина, кочањ 2, кукурузина, окласина, чо-
ков, чукундрук, шашарица].
окомиња, f. (у Барањи) vide окомак.
окомити, окомим, v. pf. 1) аusjhälen, decortico,
н. п. кукуруз. [cf. окорубати, ољуштити, осуж-
бати]. - 2) окомити око на што, feine Ми-
gen werfen auf etmas, oculor conjicio. [cf. ба-
цити 3].

окомито, bergab, declivis.

окомице, тоßweije, mit einem Stoße, pulsando [cf. комице, накомице]: ударио га пушком око

мице.

окомий, на, нô, (у Паштр.) vide околни: Да

ни Господини Бог поможе племена, и ко је у племену, и наше окомне зборове! (кад се наздравља).

окоњити се, окоњим се, v. r. pf. ein fers befommen, equum nancisci: На пјешака тридесет Дуката: Не би ли се и он окоњио

окошт, а, о, ftart von &nomen, ossosus, muscu

losus.

дкоштац, окошца, т. окош човјек.

1. окрајак, окрајка, m. 1) ein Stüd (2Biefe), segmentum. 2) (у Ц. г.) од њиве у крају оно IIITO остане неузорато, cf. увратине : Играју се плојке на окрајке - 3) vide окрајика.

2. окрајак, јка, m. (у Сријему) aíß dim. v. окрајика.

окрајање, п. (баз Sehen, um etwas berum, ftatt daran zu gehen) das Zaudern, Zögern, tergiversatio. [cf. окрајчење].

окрајати, окрајам, v. impf. zaubern, tergiversari. ef. окрајчити.

« PreviousContinue »