окрајика, f. ber Ranò (без Brotlaibs), margo pa- | окривити, дкривим, v. pf. bejmulbigen, accuso, nis. cf. [1 окрајак 3,] окрајина. окрајина, Г. (у Сријему) vide окрајика. окрастати, там, v. pf. mit einem lušjchlag (кра- ократак, тка, тко, (comp. край) furz, brevis: ократи, ам, v. pf. vide окрхати. окраћати, һам, v. pf. 1) furs werben, fio bre- чала окрилатити, тим, v. pf. 1) ölügel befommen, alas окрљати, љам, v. pf. 1) jih bebeljen, bejjer werden (nach einer Krankheit), convalesco. cf. [vide] опоравити се. 2) што, т. j. [vide] начети, vide окрнути. окрнути, нём, v. pf. (у Рисну) што, абнеђтен, abbrechen, delibo. [vide] начети, cf. окрљати. 2) окрачале ми ноге, н. п. од умора, | окрњак, окрѣка, т. н. п. трешња, јабука, грм, nicht weiter fönnen (vor mübigteit): Док етету ber tümmel, truncus. [ef. оканчина]. ноге окрачале окрњивање, п. baš Berftümmeln, mutilatio. окрвавити, крвавим, v. pf. mit 23fut bejprißen, | окрњивати, окрњујем, v. impf. verjtümmeln (be cruento. [cf. скрвавити]. окрезати се, зам се, v. r. pf. fich anshojen, fi- окрек, m. (ист.) vide окријек. окренути се, окренем се, v. r. pf. fich wенден, окрепити, окрепим, (ист.) vide окријепити. окресати, окрешем, v. pf. 1) Беђанен, abäjten, deseco frondes. [cf. окаштрити]. - 2) пушку, lo brüden, emitto telum. cf. скресати [3]. окресине, f. pl. bie lbfälle beim Wbäjten, frondes desectae. [vide плотина 3]. окретаља, f. (у Сријему у свиларама) біе re= herin, quae torquet. окретаљка, f. од гвожђа или од дрвета што је намјештено на довратнику крај врата, те се окрене пошто се врата затворе, да се не би могла отворити. [cf. обртаљка 2]. окретан, тна, тно, burtig, promptus [vide хитар]: Окретан као доњи жрвањ (ironijd)). окретање, п. баз Итшенбен, conversatio. окретати, крећем, v. impf. wenben, breђen, converto, н. п. печење. окретати се, окрећем се, ѵ. r. impf. fich srehen, verti. sonders ein Gefäß), mutilo. окрњити, окрыйм, v. pf. verjtümmelu, mutilo, 3- окрњчина, f. augm. v. окрњак. сати [1]: окром, (у војв.) vide осим. окропити, окропим, v. pf. vide покропити. òæΤ, м. 1) eine Art Geschenks (um sich die Klei- округао, округла, гло, (округли, гла, гло) гниб, округлает, а, o, runòlih, rotundus. окречити, окречим, v. pf. mit Ralf anwerfen, округлина, f. біе Жüнбе, rotunditas. [cf. окруweißen, calce dealbo. глост]. окрзнути, нём, v. pf. jtreifen, perstringo. окривати се, вам се, v. r. pf. окривале се свиње, кад удари [2] крива у њих, mit крива | округлост, округлости, f. vide округлина. behaftet merben, morbo крива dicto corripi. окруживање, n. bаѕ brünben, rotundatio. округлица, f. (у Уж. н.) 2Wrt Birnen, piri genus [pirus communis I. var.]. окруживати, кружујем, v. impf. abrünben, ro- | 2. окусити, окӳсим, v. pf. verfiürzen, ver[tümmeln, окружити, окружим, v. pf. 1) гünben, rotundo. | òкућити се, һим сe, v. r. pf. jih etabliren (bei= 2) umringen, circumdo. cf. [vide] опко лити. rathen, ein Haus machen), uxorem duco. 1. окрунити, окрӱним, v. pf. bröđeln, abpflüden, окушати, шам, v. pf. verjudjen, experior: Да Да се не окруне 1.ӧл', vide оли 1: Ол' је наћи ол никад не 2. окрунити, ним, v. pf. frönen, coronare: Кога доћи ћемо окрунити, Јанко 2. ол, бла, бло, (у Сријему) vide охол. окруњивање, п. баз Brödeln, flüden, decerptio. | оладити, оладим, vide охладити. окруњивати, окруњујем, v. impf. pflüđen, carpo. оладнети, ним, vide охладнети. окрућати, һам, v. pf. bid, ftart werben, crassesco. оладнити, ним, vide охладнити. cf. одебљати [1]. оладњети, дним, vide охладњети. блај, длаја, m. (у војв.) баз Ľeinöl, oleum lineum. cf. [vide] уље. окрхати, хам, [ократи] v. pf. н. п. окрхао му мајку, vide опсовати. окрхати се, хам се, [ократи сe] v. r. pf. vide | [олакшање, n. verb. р. олакшати; cf. одлак онередити се. шање.] окрчити, окрчим, v. pf. urbar шафен, colo, н. | олакшати, шам, ѵ. pf. erleistern, levo. [cf. об п. њиву. окрш, ( m. baš Semegel, caedes, mactatio, truокршај, cidatio. окршањ, шња, m. (у Барањи) vide крш 3: Сни јела вода шушањ на начинила окршањ. окудити, дим, v. pf. (у Ц. г.) vide покудити: Окудиће и мене и тебе окужити, жим, v. pf. verpejten, pestem infero. окука, f. bie Winbung (eines Slufjes), ambages fuminis, maeandri, cf. [закука, накља,] окуч: Док пристиже њега на окуци окукати, кам, v. pf. н. п окукао иштући, fidh müde bitten, rogando fatigor. окуљавити, вим, v. pf. bidbäujig werben, ventriosum fieri. окумити, дкӳмим, v. pf. кога, einen zum кум machen (bitten), rogo ad puerum baptizandum, aut ad nuptias celebrandas, ut praesit. [cf. покумити]. окумити се, окӳмим се, v. г. pf. с ким, jemanb Rumjajt maфen, cumatum (?) cum quo. abbaben, лакшати, одлакшати, одлибати 2]. оледити се, оледим се, ѵ. [r.] pf, кад се ко рђаво ожени, каже се: није се оженио, Beh оленити се, оленим се, (ист.) vide олијенити се. се оледио. cf. ледојка. олењити се, блёњим се, (у Сријему) vide оле нити се. као Шваби тралала. О ђе олепити, оленим, (ист.) vide олијепити. не можеш. mit | Оливер, m. Жанnšname, nomen viri (Oliverius?). inire | Оливера (Оливера), f. Уrauenname, nomen fe minae. окупати, дкупам (пљем), v. pf. аbbабен, lavo. | олигањ, олигања, m. (у Дубр.) ber Bladfijdh [sal[cf. обањати]. mar], sepia loligo L. [loligo vulgaris Lam.]. окупати се, дкупам (иљем) се, v. r. pf. fih ba= |олизати, ближем, v. pf. ableđen, circumlambo. олијенити се, олијеним се, v. r. pf. (јуж.) faul werben, pigresco. den, lavor. окупити, пим, v. pf. 1) vide заокупити. 2) vide скупити: Он окупи сватах пет стотина | олијепити, длијеним, v. pf. (јуж.) beffeiben, inОкупимо ми мало пешкеша duco (luto, argilla). окупљање, п. баš Berjammeln, collectio. олинити се, длиним се, (зап.) vide олијенити се. окупљати, окупљам, v. impf. (по југоз. кр.) олипити, олицим, (зап.) vide олијепити. jammeln, colligo, cf. [vide] скупљати: Но је | олован, вна, вно, bleiern, plumbeus: Братац лије оста да окупља Турке Књигу гледа, оку- оловну бешику иља сватове оловница, f. на пушци у што је кремен за окупљати се, окупљамо се, v. r. impf. vide оловњача,) вијен. сf. увијача. скупљати се [1]. окусак, ска, м. што се један пут окуси: вас Дан сам радио без окуска, baš Befojtete, bеr Biß, der Schluck, gustulus. 1. Окусити, сим, v. pf. tojten, gusto. му се за ногама вуку, За сваком је оломача трња олош, m. (у Сријему и у Бачкој) свакојако ђубре што вода снесе, vide крш 3: Снела да псетету кад га хоће да свежу (омам се баци код синџира или код жежеља, па кад се псето сагне да га узме, онда му свежу литар око врата), ber Röber, esca. омамити, дмамим, v. pf. perlođen, illecebris induco, н. п. псето, човјека. вода шушањ, па начинила олош. олошати, шам, v. pf. j [edites Hujeђen befommen, tristem faciem accіpіо: Али ти је коњиц | омамљивање, п. baš Berlođen, illecebrae. олошао олтар, олтара, (cf. отар) m. ber itar (in ber Kirche), altare. олуја, f. баз Ungewitter, ber Sturm, procella. [cf. блук,* m. 1) біе 2Bajjerrinne, colliciae. - 2) (y cf. олупина. . дљвина, f. біе tengelblätter am Rufuruz, folia zeae. [vide] комушина [1], cf. сужбина. ољетити се, ти се, ѵ. г. pf. (jуæ.) es wird Sommer, ingruit aestas. ољбљати се, ољољам се, ѵ. г. pf. (у Сријему) fid) vol jaufen, potu impleri. [vide опити се]. cf. отријескати се. омамљивати, омамљујем, v. impf. verlođen, al- оман, m. die Alantwurzel, [Helenenkraut,] der [wah. омаћи, омакнем, v. pf. binargleiten lajjen, sino labi schwenken, labefacio. дљуштине, f. pl. Sie abgelöjeten Shaten Ser Цер=|дмах, vide одмах : Омах пође, у тазбину дође fel, Birnen, cortices desecti pomorum. омахивање [омаивање], п. баз Banfenman, 1ољуштити, дљуштим, v. pf. abjälen, decortico befactatio. [сf. окомити 1]: крушку, јабуку, јаје, репу. | омахивати, махујем, [омаивати] v. impf. 1) омагањити, њим, [v. pf.] vide опоганити. 2) fig. anführen, decipio. омад, f. (coll.) junge Bferbe, bie bo über ein Sahr | омахнути, омахнём, [оманути] v. impf. 1) im alt fins, equini pulli anniculi. Ringen seinen Gegner schwenken, torqueo luctans, Омаечак, чка, чко, nicht groß, staturae medio- labefacio. - 2) fig. anführen, decipio: добро cris. [vide омален]. је понијело ако година не омахне, т. ј. превари. омазати, мажем, v. pf. Бејhmieren, oblino, н. п. крави сисс балегом, да не би теле сисало; Прекри кулу тешкијем оловом, А омаза сребром бијелијем — омазивање, п. баз Дефтіeren, zò oblinere. омазивати, мазујем, v. impf. bejchmieren, illino. омайвање, п. vide омахивање. омайвати, маујем, vide омахивати. омаја, f. вода што прска с кола воденичнога (особито код кашичаре воденице) кад се коло окреће. Ту воду хватају жене у очи Бурђева дне, те се купају у њој. ef. [маховина (маовина) 2;] Ђурђев дан. омак, омака, m. ein junges, einjähriges Bjero, equus anniculus. омацити, омацим, v. pf. werfen (von ber Raße), pario catulum. омацити се, омацим се, v. r. pf. werjen (von ber Stage), pario catulum. омашит, а, о, (у војв.) vide риједак (н. п. жито по њиви, брдо на разбоју). омашке, н. п. бацити камен, mit Mushofung, vibrando. [cf. измашичке]. дме, ета, n. ein Süllen (über ein Sabr aft), equuleus. |омедити се, òмедим се, v. г. pf. н. п. жир, verberben, corrumpi. cf. медљика. омеђак, дмећка, m. (у Хрв.) као џбун, мала Међа [2], баз Вebü[d), fruticetum: као зец у омећку. омакиња, f. eine junge einjährige Stute, equa an- | омеђина, f. (у Ц. г.) темељ од међе (зида), бет nicula. Boden einer Maner als Befriedigung, maceriae Из | [омеђити, ђим, v. pf. vide осинорити.] [cf. | омера, f. (ист.) vide омјера. омалити, омалим, v. pf. abbrechen, minbern, minuo. омаљивање, п. баз Minbern, minutio. омаљивати, маљујем, v. impf, verminderu, minuo. омам, т. комад хљеба или друго што што се Омерити, рим, [ист.] vide омјерити. 1. омести, метêм, v. pf. abtehren, abbürften, verro, eine Fege, scopulae. омијенити, омијеним, v. pf. кошуље, cf. мијена. омилање, п. baš jtille Suchen (einer Sunft) burc vide омиљети. смјерити 2]: Него само пушку шеишану, Бе омладак, дмлатка, m. etmas junges (Rinber, Ra = омлађивати се, омлађујем сe, v. r. impf. 28ur- омлитавити, вим, v. pf. matt, jolajf werben, er= [Омлово, п. некакво мјесто, cf. оздравити 2.] омодрити, омодрим, v. pf. (у Котору) Бан та фен, livido. [cf. оморити, оцрвити]. омојити, омојим, v. pf. zu meinem maфen, meum Омоље, n. beil ber Пожаревачка нахија, що біе lieb werben, carus, gratus fio [cf. смиљети се]: | омољски (Омољски), ка, ко, вон Омоље. Свему ми је роду омиљела омира, f. (зап.) vide омјера. омирисати (омирисати), омиришем, v. pf. што, an etwas riechen, odoror. А пред њима букова омора оморика, f. bіе Site, pinus [picea omorica Рапс.; сf. омарика]. Оморина, f. (у Дубр.) vide [шума 1] омора. Омислити се, лим се, v. r. pf. [1)] fi bebenfen, per-| омити, омијем, vide [1] умити. омофор, m. ein Etüt ber Bijdhofsfleibung, vestimenti episcopalis pars. омити се, ӧмијем се, v. r. pf. vide умити се: омраза, f. bіе Sutzweiung, Maß, odium. Те се оми и косу обрија омицање, п. baš Mušgleiten, aberratio, lapsus. омразит, а, о, шiberlid), odiosus: Умиљато јагње и двије мајке посе, а омразито не ће ни једне. Омицати, омичём, v. impf. Бinabgleiten faffen, | омразити, зим, v. pf. кога с ким, коме што, sino labi: омиче низ ноге. Омицати се, мичём се, v. r. impf. ausgleiten, омицейвање, n. dim. v. омицање. омјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) антерен (3. 3. verfeinden, entzweien, discordem reddo, odium concito. [cf. смразити]. омразити се, зим се, v. r. pf. с ким, fih mit jemand entzweien, odium concipio in aliquem. омрестити, омрестим, (ист.) vide омријестити. омрзнути, нём, (омрзох и омрзнух, омрзао, омрзла и омрзнуо, омрзнула) v. pf. einen ав auf Einen bekommen, coepi odisse; es ist mir zuwiber, odi: омрзао сам на њега, он ми је омрзао; Турска ми је вјера омрзнула омријестити, омријестим, (јуж.)) v. pf. begatten омристити, омристим, (зан.) (von den Vögeln), соёо. омркнути, нём, vide омри. 2) замјерити, загледати, zielen, collineo [vide|омрсак, ска, т. кад се човјек омрси, Genuß ber leifdipeijen, usus carnium: многи се чо- онаиз, m. ber Wnis (öfterr. Wneis), pimpinella aniвјек на омрску озлотрби; по омрску. sum Linn. [cf. аниж]. омренти, омреим, v. pf. 1) н. п. човјека, speisen zu essen geben. 2) лонце, суде, mit Fleischspeisen für die Fasttage verunreinigen, con ф. Онај, она, оно, jеnеr, jene, jenes, ille, illa, illud [cf. они]. òHajзовипа, f. der Anisbranntwein, vinum ustum tamino. 3) говеда, овце, свиње, Calz зи ex aniso. leđen geben, do sal lambendum. онаквица, f. cf. оваквица. омрсити се, дырсим се, ѵ. г. pf. Sleijiipeijen | онаквиче! (у Ц. г.) cf. оваквиче. ejjen, carnibus utor. омри [омркнути], мркнем, v. pf. vom Suntel (ber Nacht) überfallen werben, nocte intercipior, cf. [vide] замрћи: Омркао, а не освануо. омрцање, п. vide замрцање. онаки, ка, ко, jener Wrt, ejus modi. [cf. она- онаковац, онаковца, m. cf. оваковац. освиташе онда, омрцинити, ним, v, pf. verređen machen, facio ut ондај, moriatur bestia (inepte mactata). morior. 2) so (un 2) bort, illic. bamals, tum, eo tempore, cf. [онада, онадај, ондар, онаде, онадер, онаондајке, дијер, ондар ;] тада: Ондај су ти 'en, pereo, ona сеју заробили - Најпре сташе од Босне спаије, Па ондајке од мора даије ондале (ондал), vide одавде: Ондале се везир подигнуо омрчити, чим, v. pf. 1) jhwarz maфen, nigrum reddo. 2) (у Ц. г.) омрчио га пушком, т. ј. убио га из пушке, егіфірен, trajicio. омрчити се, чим се, v. r. pf. fih jhwarz mahen, nigrare se: Не може ковач бити, а не омр чити се. ондан, (у Ц. г.) vide прексјутра. Послије ондан иде тӣ (или Кä) ондан, за тијем шалаий ондан. [ef. паондан, шаондан; шалапа оном ланих]. Гомршавити, вим, v. pf. vide смледњети; види ондар, vide онда: Ондар Стојан иза гласа s. v. омледњети.] виче омршај, m. ein Stüd Steijipeije, frustum car- ондашњи, ња, ње, бег баmalige, illius temporis. nis: нема никаква омршаја. онде, (ист.) омћи се, ӧмкнем се, vide омаћи се: Омче јој | ондоле, vide оданде. се мества по папучи, А папуча по мермер-| ӧндолен, (по југоз. кр.) vide оданде: Ондолен камену, Паде Ана у воду Неретву се подигоше слуге омудрати, рам, v. pf. gejment werben, fio pru- онье, 1 (јуж.) vide ондје: Ја ћу аги на Мле омушичавити се, вим се, v. r. pf. (у Дубр.) н. п. боб (зелен), кад некакве мале мушице на њему постану, од којијех усахне, Blattlänje | онесвеснути, нём, (ист.) vide онесвјеснути. bekommen. онесвестити, онесвестим, (ист.) v. pf. кога, омче, омчӣ, f. pl. bie Ehlinge (3. 23. von Hoßbaar | онесвијестити, онесвијестим, [јуж.] in Дритаф zum Bogelfang). laqueus. [cf. вигови, ошице]. омчит, а, о, vide стрмен. |