Page images
PDF
EPUB

окрајика, f. ber Ranò (без Brotlaibs), margo pa- | окривити, дкривим, v. pf. bejmulbigen, accuso,

nis. cf. [1 окрајак 3,] окрајина.

окрајина, Г. (у Сријему) vide окрајика.
обрајчење, п. vide окрајање.
окрајчити, чим, vide окрајати.

окрастати, там, v. pf. mit einem lušjchlag (кра-
сте) anjteđen, pustulas communico.
окрастати се, там се, v. r. pf. einen Musjolag
bekommen, pustulis obduci.

ократак, тка, тко, (comp. край) furz, brevis:
Сакрој мени зелено одело, Све ократко с
горицом једнако

ократи, ам, v. pf. vide окрхати.
ократи се, ам се, vide окрхати се.
ократити, ократим, v. pf. abfürsen, abbrevio:
Ократили му рукаве (кад ко дође доцкан
на ручак или на вечеру).

окраћати, һам, v. pf. 1) furs werben, fio bre-
окрачати, чам, vis: Кумаш ми је сукња окра-

чала

[merged small][ocr errors]

окрилатити, тим, v. pf. 1) ölügel befommen, alas
nanciscor. 2) у пјесми, beflügeln, alas addo:
Изведе га из нова подрума Оракћена и окри-
лаћена, А притеже од боја оружје
окриље, п. 1) Ehirm, Ефиß, praesidium: Под
окриље, под Фрушку планину 2) vide по-
јутарје.

[ocr errors]

окрљати, љам, v. pf. 1) jih bebeljen, bejjer werden (nach einer Krankheit), convalesco. cf. [vide] опоравити се. 2) што, т. j. [vide] начети, vide окрнути.

окрнути, нём, v. pf. (у Рисну) што, абнеђтен, abbrechen, delibo. [vide] начети, cf. окрљати.

2) окрачале ми ноге, н. п. од умора, | окрњак, окрѣка, т. н. п. трешња, јабука, грм, nicht weiter fönnen (vor mübigteit): Док етету ber tümmel, truncus. [ef. оканчина]. ноге окрачале окрњивање, п. baš Berftümmeln, mutilatio.

окрвавити, крвавим, v. pf. mit 23fut bejprißen, | окрњивати, окрњујем, v. impf. verjtümmeln (be

cruento. [cf. скрвавити].

окрезати се, зам се, v. r. pf. fich anshojen, fi-
latim solvi. ef. [отрзати се;] крезав.
окрезубити, бим, v. pf. zabulüdig werben, eden-
tulus fio.

окрек, m. (ист.) vide окријек.
окренути, окренем, v. pf. 1) wenben, verto.
2) куд, т. ј. отићи, fich wenбен, abeo. [- 3)
vide почети (cf. стати 6); види s. v. отис-
нути 5].

окренути се, окренем се, v. r. pf. fich wенден,
verti.

окрепити, окрепим, (ист.) vide окријепити. окресати, окрешем, v. pf. 1) Беђанен, abäjten, deseco frondes. [cf. окаштрити]. - 2) пушку, lo brüden, emitto telum. cf. скресати [3]. окресине, f. pl. bie lbfälle beim Wbäjten, frondes desectae. [vide плотина 3].

окретаља, f. (у Сријему у свиларама) біе re= herin, quae torquet.

окретаљка, f. од гвожђа или од дрвета што је намјештено на довратнику крај врата, те се окрене пошто се врата затворе, да се не би могла отворити. [cf. обртаљка 2]. окретан, тна, тно, burtig, promptus [vide хитар]: Окретан као доњи жрвањ (ironijd)). окретање, п. баз Итшенбен, conversatio. окретати, крећем, v. impf. wenben, breђen, converto, н. п. печење.

окретати се, окрећем се, ѵ. r. impf. fich srehen, verti.

sonders ein Gefäß), mutilo.

окрњити, окрыйм, v. pf. verjtümmelu, mutilo, 3-
3. лонац, чашу; стотину, хиљаду. [cf. откр-
њити].

окрњчина, f. augm. v. окрњак.
окројити, окројим, v. pf. 1) beneiben, circum-
cido. 2) umfajfen, circumdo, cf. опа-
Окроји га свиленом канџијом
који је обрезан, н. п. Турчин или
чивутин, der Beschnittene, Einer aus der Beschnei-
bung, circumcisus.

сати [1]:
|окројша, т.

окром, (у војв.) vide осим.

окропити, окропим, v. pf. vide покропити.
окрочити, окрочим, v. pf. vide опкрочити [2] :
И Шарчића коња окрочио

òæΤ, м. 1) eine Art Geschenks (um sich die Klei-
ber fliden zu lafjen), corollarium. Кад дијете
још није дорасло за цијел харач, онда ха-
рачлија иште окри, т. ј. пола харача, или
штогођ. - 2) vide крпеж: Окри кућу држи.
окрпити, пим, v. pf. 1) fliđen, resarcio. 2)
окрпио га један пут, сінен Heinen olag ver-
jezen, ferio leniter.
округа, f. (око Сиња) у жена што се најпо-
слије метне преко главе (у Котарима се ово
зове јашмак), Nrt weiblichen Hoppußes, vitae
genus [vide повезача]: А свекрви чембер и
округу

округао, округла, гло, (округли, гла, гло) гниб,
rotundus.

округлает, а, o, runòlih, rotundus. окречити, окречим, v. pf. mit Ralf anwerfen, округлина, f. біе Жüнбе, rotunditas. [cf. окруweißen, calce dealbo.

глост].

окрзнути, нём, v. pf. jtreifen, perstringo. окривати се, вам се, v. r. pf. окривале се свиње, кад удари [2] крива у њих, mit крива | округлост, округлости, f. vide округлина. behaftet merben, morbo крива dicto corripi. окруживање, n. bаѕ brünben, rotundatio.

округлица, f. (у Уж. н.) 2Wrt Birnen, piri genus [pirus communis I. var.].

окруживати, кружујем, v. impf. abrünben, ro- | 2. окусити, окӳсим, v. pf. verfiürzen, ver[tümmeln,

[blocks in formation]

окружити, окружим, v. pf. 1) гünben, rotundo. | òкућити се, һим сe, v. r. pf. jih etabliren (bei= 2) umringen, circumdo. cf. [vide] опко

лити.

rathen, ein Haus machen), uxorem duco.
ӧкуч, f. (у Далм.) vide окука.

1. окрунити, окрӱним, v. pf. bröđeln, abpflüden,
decerpo, н. п. кукурузе, сухо цвијеће [cf.
обрунити, овријећи 2, отрунити]: А рукаве | окце, п. біе Bienenzelle, cella.

окушати, шам, v. pf. verjudjen, experior: Да
окушам срећу у дорату

Да се не окруне

1.ӧл', vide оли 1: Ол' је наћи ол никад не

2. окрунити, ним, v. pf. frönen, coronare: Кога доћи ћемо окрунити, Јанко 2. ол, бла, бло, (у Сријему) vide охол. окруњивање, п. баз Brödeln, flüden, decerptio. | оладити, оладим, vide охладити. окруњивати, окруњујем, v. impf. pflüđen, carpo. оладнети, ним, vide охладнети. окрућати, һам, v. pf. bid, ftart werben, crassesco. оладнити, ним, vide охладнити. cf. одебљати [1]. оладњети, дним, vide охладњети. блај, длаја, m. (у војв.) баз Ľeinöl, oleum lineum. cf. [vide] уље.

окрхати, хам, [ократи] v. pf. н. п. окрхао му мајку, vide опсовати. окрхати се, хам се, [ократи сe] v. r. pf. vide | [олакшање, n. verb. р. олакшати; cf. одлак

онередити се.

шање.]

[ocr errors]

окрчити, окрчим, v. pf. urbar шафен, colo, н. | олакшати, шам, ѵ. pf. erleistern, levo. [cf. об

п. њиву.

окрш, ( m. baš Semegel, caedes, mactatio, truокршај, cidatio.

окршањ, шња, m. (у Барањи) vide крш 3: Сни

јела вода шушањ на начинила окршањ. окудити, дим, v. pf. (у Ц. г.) vide покудити: Окудиће и мене и тебе

окужити, жим, v. pf. verpejten, pestem infero. окука, f. bie Winbung (eines Slufjes), ambages fuminis, maeandri, cf. [закука, накља,] окуч:

Док пристиже њега на окуци окукати, кам, v. pf. н. п окукао иштући, fidh müde bitten, rogando fatigor.

окуљавити, вим, v. pf. bidbäujig werben, ventriosum fieri.

окумити, дкӳмим, v. pf. кога, einen zum кум machen (bitten), rogo ad puerum baptizandum, aut ad nuptias celebrandas, ut praesit. [cf. покумити].

окумити се, окӳмим се, v. г. pf. с ким, jemanb Rumjajt maфen, cumatum (?)

cum quo.

abbaben,

лакшати, одлакшати, одлибати 2]. оледити се, оледим се, ѵ. [r.] pf, кад се ко рђаво ожени, каже се: није се оженио, Beh оленити се, оленим се, (ист.) vide олијенити се. се оледио. cf. ледојка. олењити се, блёњим се, (у Сријему) vide оле

нити се.

као Шваби тралала.

О ђе

олепити, оленим, (ист.) vide олијепити.
блес ајнц, (у војв.) Пев einš: олес ајнц,
оли, 1) (по југоз. кр.) обer, aut, [vide] или, cf.
[1 ол',] али, јали: Да ја имам ђердан од
Дуката, Оли ћенар од сухога злата
војко душо моја, Чим миришу њедра твоја ?
Оли дуњом, ол наранчом ? Ол горскијем
Феслигеном? Оли паром од јунака? - 2)
ob, num, cf. [vide] дали [1]: Оли ме познат
3) (у Ц. г.) мјесто хоћеш
ли [vide холи]: Оли ми се, Саво, потур-
чити?

не можеш.

mit | Оливер, m. Жанnšname, nomen viri (Oliverius?). inire | Оливера (Оливера), f. Уrauenname, nomen fe

minae.

окупати, дкупам (пљем), v. pf. аbbабен, lavo. | олигањ, олигања, m. (у Дубр.) ber Bladfijdh [sal[cf. обањати]. mar], sepia loligo L. [loligo vulgaris Lam.]. окупати се, дкупам (иљем) се, v. r. pf. fih ba= |олизати, ближем, v. pf. ableđen, circumlambo. олијенити се, олијеним се, v. r. pf. (јуж.) faul werben, pigresco.

den, lavor.

окупити, пим, v. pf. 1) vide заокупити. 2) vide скупити: Он окупи сватах пет стотина | олијепити, длијеним, v. pf. (јуж.) beffeiben, inОкупимо ми мало пешкеша duco (luto, argilla).

окупљање, п. баš Berjammeln, collectio.

олинити се, длиним се, (зап.) vide олијенити се. окупљати, окупљам, v. impf. (по југоз. кр.) олипити, олицим, (зап.) vide олијепити. jammeln, colligo, cf. [vide] скупљати: Но је | олован, вна, вно, bleiern, plumbeus: Братац лије оста да окупља Турке Књигу гледа, оку- оловну бешику

иља сватове

оловница, f. на пушци у што је кремен за

окупљати се, окупљамо се, v. r. impf. vide оловњача,) вијен. сf. увијача. скупљати се [1].

окусак, ска, м. што се један пут окуси: вас Дан сам радио без окуска, baš Befojtete, bеr Biß, der Schluck, gustulus.

1. Окусити, сим, v. pf. tojten, gusto.

[merged small][ocr errors][merged small]

му се за ногама вуку, За сваком је оломача трња

олош, m. (у Сријему и у Бачкој) свакојако ђубре што вода снесе, vide крш 3: Снела

да псетету кад га хоће да свежу (омам се баци код синџира или код жежеља, па кад се псето сагне да га узме, онда му свежу литар око врата), ber Röber, esca. омамити, дмамим, v. pf. perlođen, illecebris induco, н. п. псето, човјека.

вода шушањ, па начинила олош. олошати, шам, v. pf. j [edites Hujeђen befommen, tristem faciem accіpіо: Али ти је коњиц | омамљивање, п. baš Berlođen, illecebrae.

олошао

олтар, олтара, (cf. отар) m. ber itar (in ber Kirche), altare.

олуја, f. баз Ungewitter, ber Sturm, procella. [cf.
вртуна].

блук,* m. 1) біе 2Bajjerrinne, colliciae. - 2) (y
Ц. г.) у пушке, vide [2] анета.
Олупак, пка, m. etmas Serjilagenes, hlechtes (3.
олупаница, f. 3. Sfinte, Sattel), res corrupta.

cf. олупина.
олупати, длӳпам, v. pf. zerjdjlagen, contundo.
олупина, f. vide олупак.

.

дљвина, f. біе tengelblätter am Rufuruz, folia zeae. [vide] комушина [1], cf. сужбина. ољетити се, ти се, ѵ. г. pf. (jуæ.) es wird Sommer, ingruit aestas.

ољбљати се, ољољам се, ѵ. г. pf. (у Сријему) fid) vol jaufen, potu impleri. [vide опити се]. cf. отријескати се.

омамљивати, омамљујем, v. impf. verlođen, al-
lecto.

оман, m. die Alantwurzel, [Helenenkraut,] der [wah.
rer] Alant, inula helenium Linn.
оманути, оманём, vide омахнути.
oмapa, f. die Schwüle, tempestas fervida [vide
припека]: омара је, биће кише. cf. запара.
омарика, f. (у Ц. г.) vide оморика.
омастити, омастим, v. pf. 1) mit Sett bejuben,
pinguedine maculo: омастиће он личину, т.
j. биће објешен. 2) (у Дубр.) vide обо-
јити: омашћена јаја (о ускрсу); И ома-
стит све ођело моје

омаћи, омакнем, v. pf. binargleiten lajjen, sino labi
[cf. омћи]: омаче низ ноге, т. ј. посра се.
омаћи [омакнути] се, омакнем се, V. r. pf.
ausgleiten, aberro: омаче му се пушка, т. ј.
обори се с нокта сама од себе и пуче. cf.
омћи се.

schwenken, labefacio.

[ocr errors]

дљуштине, f. pl. Sie abgelöjeten Shaten Ser Цер=|дмах, vide одмах : Омах пође, у тазбину дође fel, Birnen, cortices desecti pomorum. омахивање [омаивање], п. баз Banfenman, 1ољуштити, дљуштим, v. pf. abjälen, decortico befactatio. [сf. окомити 1]: крушку, јабуку, јаје, репу. | омахивати, махујем, [омаивати] v. impf. 1) омагањити, њим, [v. pf.] vide опоганити. 2) fig. anführen, decipio. омад, f. (coll.) junge Bferbe, bie bo über ein Sahr | омахнути, омахнём, [оманути] v. impf. 1) im alt fins, equini pulli anniculi. Ringen seinen Gegner schwenken, torqueo luctans, Омаечак, чка, чко, nicht groß, staturae medio- labefacio. - 2) fig. anführen, decipio: добро cris. [vide омален]. је понијело ако година не омахне, т. ј. превари.

омазати, мажем, v. pf. Бејhmieren, oblino, н. п.

крави сисс балегом, да не би теле сисало; Прекри кулу тешкијем оловом, А омаза сребром бијелијем — омазивање, п. баз Дефтіeren, zò oblinere. омазивати, мазујем, v. impf. bejchmieren, illino. омайвање, п. vide омахивање. омайвати, маујем, vide омахивати. омаја, f. вода што прска с кола воденичнога (особито код кашичаре воденице) кад се коло окреће. Ту воду хватају жене у очи Бурђева дне, те се купају у њој. ef. [маховина (маовина) 2;] Ђурђев дан.

омак, омака, m. ein junges, einjähriges Bjero, equus anniculus.

омацити, омацим, v. pf. werfen (von ber Raße), pario catulum.

омацити се, омацим се, v. r. pf. werjen (von ber

Stage), pario catulum.

омашит, а, о, (у војв.) vide риједак (н. п. жито по њиви, брдо на разбоју).

омашке, н. п. бацити камен, mit Mushofung, vibrando. [cf. измашичке].

дме, ета, n. ein Süllen (über ein Sabr aft), equuleus. |омедити се, òмедим се, v. г. pf. н. п. жир, verberben, corrumpi. cf. медљика.

омеђак, дмећка, m. (у Хрв.) као џбун, мала Међа [2], баз Вebü[d), fruticetum: као зец у омећку.

омакиња, f. eine junge einjährige Stute, equa an- | омеђина, f. (у Ц. г.) темељ од међе (зида), бет nicula.

[blocks in formation]

Boden einer Maner als Befriedigung, maceriae
fundamenta.

Из | [омеђити, ђим, v. pf. vide осинорити.]
омело, n. vide умета.

[cf. | омера, f. (ист.) vide омјера.

омалити, омалим, v. pf. abbrechen, minbern, minuo. омаљивање, п. баз Minbern, minutio. омаљивати, маљујем, v. impf, verminderu, minuo. омам, т. комад хљеба или друго што што се

Омерити, рим, [ист.] vide омјерити.
омесити, омесим, v. pf. (у Ц. г.) начинити меса,
tösten, occido: Цеклињани војску дочекаше Са
живијем огњем из пушака, Бог им даде и
срећа јуначка: У први мах омесише добро

1. омести, метêм, v. pf. abtehren, abbürften, verro,
purgo: Тако ме чума Цариградска не омела!
2. омести, метём, v. pf. 1) anführen, decipio, in-
duco in erorrem. cf. [1] смести. 2) (у Ц.
г.) омео је отек добар, т. ј. избили су га.
омести се, ометêм се, ѵ. г. pf. irren, erro.
омет, м. (у Ц. г.)) од реса сукненијех с краја |
омета, f.
1 чим се мету наћве и жрвњи,

eine Fege, scopulae.
ометати се, ометам се, v. r. impf. fid irren, erro.
омечити, омêчим, v. pf. (у Дубр.) н. п. грожђе,
zerquetfchen, elido. cf. [vide] изгњечити.
омечити се, омêчим се, v. r. pf. (у Дубр.) fi
gerquetichen, elidi, contundi. cf. пригњечити се,
приштунути се.

омијенити, омијеним, v. pf. кошуље, cf. мијена.
омијерка, f. (у Боци) н. п. од хаљине, баз Тав,
mensura. cf. [vide] омјера.

омилање, п. baš jtille Suchen (einer Sunft) burc
Geberden, gestus quaerentis aliquid tacite.
омилати се, омилам се, v. r. impf. bur) ftum-
meš jelzuđen etwaš jagen, quaero motitans:
шта се ти омилаш ту?
омилети, лим, (ист.)(
омилити, лим, (зап.)
омиловати, лујем, v. pf. liebfofen, blanditiis af-
ficio: А Марко их омилова руком
Омиљети, милим, v. pf. (јуж.) коме ко, или шта,

vide омиљети.

[ocr errors]

смјерити 2]: Него само пушку шеишану, Бе
омјери, да не погријеши

омладак, дмлатка, m. etmas junges (Rinber, Ra =
омладина, f.
I wuchs) im Hause, suboles
[cf. одмладак, подмладак]: Зашт обеси двоје
деце наше, Нама, царе, нашу омладину
омладити се, омладим се, ѵ. г. pf. 1) 2 urgel
fassen, heranwachsen, subolesco. 2) (у Ц. г.)
омладила се овца, коза, т. ј. ојагњила се,
окозила се, werfen, pario.
омлађивање, n. baš Speranwadhjen, baš 2Burzelfaj=
jen, radicum actio.

[ocr errors]

омлађивати се, омлађујем сe, v. r. impf. 28ur-
zel faffen, radices ago.
омлатити, омлатим, v. pf. 1) abbrejchen, trituro,
3. 23. проху, грах, конопље (кудјељу). - 2)
herabschlagen (vom Baume), decutio.
омледњети, дним, v. pf. (у Дубр.) vide [смлед-
њети] омршавити.

омлитавити, вим, v. pf. matt, jolajf werben, er=
schlaffen, languesco.

[Омлово, п. некакво мјесто, cf. оздравити 2.] омодрити, омодрим, v. pf. (у Котору) Бан та фен, livido. [cf. оморити, оцрвити].

омојити, омојим, v. pf. zu meinem maфen, meum
facio.

Омоље, n. beil ber Пожаревачка нахија, що біе
Млава entipringt.

lieb werben, carus, gratus fio [cf. смиљети се]: | омољски (Омољски), ка, ко, вон Омоље.
Што омиље не омрзну (alte Liebe rojtet nicht); |омора, f. (у Ц. г.) [vide шума 1], cf. оморика:

Свему ми је роду омиљела

омира, f. (зап.) vide омјера.

омирисати (омирисати), омиришем, v. pf. што, an etwas riechen, odoror.

А пред њима букова омора

оморика, f. bіе Site, pinus [picea omorica Рапс.; сf. омарика].

Оморина, f. (у Дубр.) vide [шума 1] омора.
оморити, оморӣм, v. pf. blau färben, livido [vide
омодрити]: Како оморила, тако и носила.

Омислити се, лим се, v. r. pf. [1)] fi bebenfen, per-|
pendere. [vide промислити се. - 2)] sich anders
bebenten, mutare consilium. [vide премислити се]. | ӧмӧрје, n. coll. v. оморика.
омитарити се, митарим се, ѵ. г. pf. (у Дубр.) | омотавање, п. vide обмотавање.
каже се за тице кад им опадне перје, као | омотавати, мотавам, vide обмотавати.
за марву олињати се, jid јебети, pennas mu- омотати, там, vide обмотати.
tare: Омитарио се као квочка.

омити, омијем, vide [1] умити.

омофор, m. ein Etüt ber Bijdhofsfleibung, vestimenti episcopalis pars.

омити се, ӧмијем се, v. r. pf. vide умити се: омраза, f. bіе Sutzweiung, Maß, odium.

Те се оми и косу обрија

омицање, п. baš Mušgleiten, aberratio, lapsus.

омразит, а, о, шiberlid), odiosus: Умиљато јагње и двије мајке посе, а омразито не ће ни једне.

Омицати, омичём, v. impf. Бinabgleiten faffen, | омразити, зим, v. pf. кога с ким, коме што,

sino labi: омиче низ ноге.

Омицати се, мичём се, v. r. impf. ausgleiten,
aberro, elabor.

омицейвање, n. dim. v. омицање.
омицкивати, мицкујем, dim. v. омицати.
Омиш, Омита, m. Štaót Almissa.
омишљање, п. баз Bebenfen, perpensio, dubitatio.
омишљати се, омишљам се, v. r. impf. бебеп-
ken, das Bedenken tragen, perpendo, dubito.
ӧмјера, f. (у Ц. г.) н. п. конац или дрво, чиме
се што мјери, баз Жаß, mensura. cf. [обу-
мјера,] омијерка.

омјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) антерен (3. 3.
ein leis), metior, designo: омјери о се.

verfeinden, entzweien, discordem reddo, odium concito. [cf. смразити].

омразити се, зим се, v. r. pf. с ким, fih mit

jemand entzweien, odium concipio in aliquem. омрестити, омрестим, (ист.) vide омријестити. омрзнути, нём, (омрзох и омрзнух, омрзао,

омрзла и омрзнуо, омрзнула) v. pf. einen ав auf Einen bekommen, coepi odisse; es ist mir zuwiber, odi: омрзао сам на њега, он ми је омрзао; Турска ми је вјера омрзнула омријестити, омријестим, (јуж.)) v. pf. begatten омристити, омристим, (зан.) (von den Vögeln), соёо.

омркнути, нём, vide омри.

2) замјерити, загледати, zielen, collineo [vide|омрсак, ска, т. кад се човјек омрси, Genuß

ber leifdipeijen, usus carnium: многи се чо- онаиз, m. ber Wnis (öfterr. Wneis), pimpinella aniвјек на омрску озлотрби; по омрску. sum Linn. [cf. аниж]. омренти, омреим, v. pf. 1) н. п. човјека, speisen zu essen geben. 2) лонце, суде, mit Fleischspeisen für die Fasttage verunreinigen, con

ф. Онај, она, оно, jеnеr, jene, jenes, ille, illa, illud [cf. они].

òHajзовипа, f. der Anisbranntwein, vinum ustum tamino. 3) говеда, овце, свиње, Calz зи ex aniso. leđen geben, do sal lambendum.

онаквица, f. cf. оваквица.

омрсити се, дырсим се, ѵ. г. pf. Sleijiipeijen | онаквиче! (у Ц. г.) cf. оваквиче.

ejjen, carnibus utor.

омри [омркнути], мркнем, v. pf. vom Suntel (ber Nacht) überfallen werben, nocte intercipior, cf. [vide] замрћи: Омркао, а не освануо. омрцање, п. vide замрцање.

онаки, ка, ко, jener Wrt, ejus modi. [cf. она-
кови].
онако, 1) auf jene Wrt, illo modo.
entgeltlich), gratis.

онаковац, онаковца, m. cf. оваковац.
омрцати, омрчем, v. impf. vide замрцати: Ко- онакови, ва, во, vide онаки.
лико му чедо омрцаше, Трипут веће јутром | онамо, 1) Sorthin, illuc.

освиташе

онда,

омрцинити, ним, v, pf. verređen machen, facio ut ондај, moriatur bestia (inepte mactata).

morior.

2) so (un

2) bort, illic.

bamals, tum, eo tempore, cf. [онада, онадај, ондар, онаде, онадер, онаондајке, дијер, ондар ;] тада: Ондај су ти 'en, pereo, ona сеју заробили - Најпре сташе од Босне спаије, Па ондајке од мора даије ондале (ондал), vide одавде: Ондале се везир подигнуо

омрчити, чим, v. pf. 1) jhwarz maфen, nigrum reddo. 2) (у Ц. г.) омрчио га пушком, т. ј. убио га из пушке, егіфірен, trajicio. омрчити се, чим се, v. r. pf. fih jhwarz mahen, nigrare se: Не може ковач бити, а не омр

чити се.

ондан, (у Ц. г.) vide прексјутра. Послије ондан иде тӣ (или Кä) ондан, за тијем шалаий ондан. [ef. паондан, шаондан; шалапа оном ланих].

Гомршавити, вим, v. pf. vide смледњети; види ондар, vide онда: Ондар Стојан иза гласа

s. v. омледњети.]

[ocr errors]

виче

омршај, m. ein Stüd Steijipeije, frustum car- ондашњи, ња, ње, бег баmalige, illius temporis. nis: нема никаква омршаја.

[blocks in formation]

онде, (ист.)
онди, (зап.)
ондје [нодје], (југоз.)

[blocks in formation]

омћи се, ӧмкнем се, vide омаћи се: Омче јој | ондоле, vide оданде.

се мества по папучи, А папуча по мермер-| ӧндолен, (по југоз. кр.) vide оданде: Ондолен камену, Паде Ана у воду Неретву

се подигоше слуге

омудрати, рам, v. pf. gejment werben, fio pru- онье, 1 (јуж.) vide ондје: Ја ћу аги на Мле

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

омушичавити се, вим се, v. r. pf. (у Дубр.) н. п. боб (зелен), кад некакве мале мушице на њему постану, од којијех усахне, Blattlänje | онесвеснути, нём, (ист.) vide онесвјеснути. bekommen. онесвестити, онесвестим, (ист.) v. pf. кога, омче, омчӣ, f. pl. bie Ehlinge (3. 23. von Hoßbaar | онесвијестити, онесвијестим, [јуж.] in Дритаф zum Bogelfang). laqueus. [cf. вигови, ошице]. омчит, а, о, vide стрмен.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »