ben, mutus fio, obmutesco. obmutesco. [оно, vide a 4.] 2) ver[tummen, | опажати, жам, v. impf. warnehmen, gewahr wer den, animadverto. опажљив, а, о, [ber wabrnimmt, warnebmbar]. Оновечери, vorgejtern Wbenos, nudius tertius ve- | опаз, m. (loc. опа́зу) біе out, ht, attentio [vide speri. оновчити се, оновчим се, v. r. pf. zu Bels font= men, ad numos pervenire. Оногошт, m. тако се (особито у пјесмама) зове Никшићки град: Да ће посјећ Туровића Станка, И донијет на Оногошт главу | Око б'јела Оногошта града Но све гледа Оногошту граду онодити, дим, v. impf. 1) (у Доброти) тафен, facio: да онодимо то и то. 2) (у Рисну) vide зановијетати. оноликачки, ка, ко, augm. v. онолики. онолики, ка, ко, 1) jo groß al 2) fo viel als -, tantum. онолишни, на, но, dim. v. онолики. ономадашњи, ) tantus. ономаднашњи, ономадне, bicjer Zage, nuper, superioribus diebus. нâ, нê, diejer Tage, nuperus. Ономлани, vor zwei Sabren, annis abhine duobus. ономлањски, ка, ко, was vor zwei Jahren war, quod ante duos annos erat. Оностранац, странца, m. бer jenjeitige Cinwohner, ex ulteriori parte. Оностранка, f. bie jenjeitige Cinwohnerin, femina ex ulteriori parte. онострански, ка, ко, jenjeitig, exulteriori parte fluminis. онуд, bort vorbei, illac: А кудије Вионуда (онуда), дак удараше Онудије црна онудије, ончас, т. ј. онај час, foglei, illico: Ончас они крвца враше на ноге скочише оњен, (у Ц. г.) vide [ондје] онђен: Оњен њину браћу покопаше оњушити, оњушим, v. pf. vide нањушити. од! (perwunberns) oho! Деде комшија учини и мени један пут оо! (рекао Нијемац Србину, кад су пили заједно, на Србин све препуњао своју чашу и говорио оо!). Он! ( говори се кад се игра : опа цуна! оп опа 19 цуп! Борр! скочи, па онда реци: оп. опаати, паём, vide опахати. опад, т. н. п. воде, ber Wall (3. 23. без Bajfers), decessus. | " опрез]: буди на опазу, nimm bih in Wht, jei auf der Hut. опазити, зим, v. pf. wabruchтен, animadverto. [cf. замијетити, запазити 2, припазити 1, спазити, оћутјети 2; заздрети, намотрити]. опајати, јем, vide опахати. опајгоpa, f. ein unverjhämtes freches 2Seib, femina impudens. cf. [ојдара,] сбајгора. опаједити се, опаједи се, ѵ. г. pf. н. п. рана, ilimmer werben, exasperari, cf. позлиједити се. опајеђивање, п. баз Ehlimmer-werben, exasperatio. опајеђивати се, јеђује се, v. r. impf. jolimmer werben, exasperari. опак, а, о, 1) verfehrt, imm, perversus [vide зао]: опак човјек; опако дијете (које много плаче). 2) tüdhtig, firmus, validus: опако ти га удари! да опаке ђевојке! опакивање, п. баз 28üthen, zo saevire. опакивати, пакујем, v. impf. wüthen, saevio: Кад Веље не вељује, Маре опакује. опаклија, f. (у војв.) беr hafpelz, reno ovillus: Нема с њим ништа, као ветар с опаклијом, [ef. добраклија]. опаклити, опаклим, v. pf. (у Далм.) намазати паклином, mit Bed befd)mieren, verpichen, pico: Кошуљу јој бише опаклио òпaлa, f. als Echeltwort auf etwas, was entweder verbrannt ift ober ben Bran verbient: камо та опала? опалити, опалим, v. pf. 1) крме, ein dhwein jengen, aduro suem. 2) у пјесми мјесто поаалити: И Морачу опалише горњу 3) [фіевен, Seuer geben, accendo [cf. заждити 2, упирити 2]: А опали двије пушке мале 4) Kora, einen heißen Streich verjeßen, uro verberando (verberibus). [vide oнаучити]. опаљеница, Г. опаљена (изгорела) кућа или кошара. опаметити, опаметим, v. pf. gefßcut madhen, reddo prudentem: опаметићу ја њега! i werbe ihm's schon lehren, decebo illum. опаметити се, опаметим се, v. r. pf. wieber зи Berjtanbe fommен, resipisco. опамећивање, п. baš Bejcheut-mафен, reddere prudentem. bes), casus. 2) баз Berleumben, calumniatio. | опамећивати, међујем, v. impf, gejment maфen, опадати, дам, v. impf. 1) abfallen, cado: вода reddo prudentem. опада, fällt. 2) magern, macesco. 3) verleumben, calumnior. [vide] биједити, cf. пањкати, потворати. опадач, опадача, m. бег Berleumber, calumni[опадник, m.] Jator. [vide биједник]. опанак, опанка, m. eine Wrt Code, socci genus: Ко ти вјеровао опанке ти изио. опанути, дианём, (ef. опахнути) v. pf. mit ber Hand vorbeifahren (z. B. bei den Augen), ventum cieo: опануо ме по оку. Опаднути, нём, vide [1]опасти: Нетко нас је | [Опанци, нака, т. pl. село, сf. Мрњавчева грањему опаднуо, С њега живо месо опадало дина.] опажање, п. баš Bemerten, Sabrnehmen, observa- | опанчар, опанчара, т. 1) ber Spanfenmadher, sutio, animadversio. сну) н. п. за цио опанчар замео снијег, т. | опека, f. (у Рату ниже Дубр.) gebrannter Siegel, 1. с опанка. опанчарев, опанчаров, а, о, без Spantenmahers, sutoris. опанчина, f. augm. v. опанак. опанчић, m. dim. v. опанак. опањкати, кам, v. pf. кога, anjd)wärzen, verbäd)= tigen, criminor. [vide обиједити]. cf. опасти. | Опара, f. сf. крмача [2]. опарити, рим, v. pf. 1) berbrennen, anbrennen, mit heißem Wasser beschätten, abbrühen, aduro, aqua ferventi perfundo. [vide ожећи]. - 2) cf. крмача [2]. -- later coctilis. ef. цигла. опело, п. (ист.) vide опијело. опенити, ним, (ист.) vide oпјенити. опепелити, опепелим, v. pf. не даде му (н. п. мачка мишу) ни оиспелити, овие набе, обпе Umjtänbe, sine induciis. опепелити се, опепелим се, v. [r.] pf. in ber He benšart: не да се ни опеиелити, läßt fich fein 2Bort fagen, nihil sibi dici vult. [vide ocoлити се 2]. опепељавити, вим, v. pf. ähern, cinere con spergo. Мар- | операк, оперка, m. breiediges Brett. У покривању зграда даском оперци требају по крајевима (око углова). [опармачити, им, v. pf. [ef. пармак?] гиналија 1. издања.] опарница, f. Wrt Rufuruzbrot, panis genus. опаруша, f. (у Сријему) кључалом водом замијешена погача, Art Ruhen, panis genus. опасати, нашём, v. pf. 1) umgürten, cingo. -- 2) umzingeln, circumvenio, cf. [vide] опколити: Сви осмина опасали кулу Опасати се, опашем се, v. r. pf. fid) umgürten, cingi; опасао се снагом, jagt man pon einem Jüngling, der die Blüte seiner Mannskraft erreicht hat. 2) опасиване, п. 1) баз Umgürten, cinctio. das Umzingeln, circumventio. опасивати, пасујем, v. impf. 1) umgürten, accingo. 2) umzingeln, circumvenio. опаст, f. bie Berleumbung, calumnia. [cf. биједа]. 1. опасти [опаднути], опаднем, v. pf. 1) abfallen, cado, decido: опало воће, опала вода. 2) н. п. у лицу, mager werben, emacesco. [cf. | 1 спасти 3, сринути се]. 3) кога, verleum= бен, calumnior. [vide обиједити]. cf. опаднути, опањкати, потворити. 2. опасти, опасём, v. pf. 1) abweiben, depasco. - 2) bejpringen (von Bjerben), соёо (de equо). опасуљити се, опасӳљим се, v. r. pf. н. п. опа- | суљиле се шљиве, кад у зелени још побијеле на опадају. cf. килав. опатица, f. (у кршћ.) vide калуђерица. опатрнути, нём, ѵ. р. - Маргиналија 1. издања.] опаучити, чим, v. pf. eins verfeßcu, percello [cf. опалити 4]: оиаучио га један пут. опах, т. (у Боци) gerolite Ber[te, alica. опахати, опашем (опахам), [опаати, опајати v. pf. н. п. хљеб, abftäuben, deflo, excutio pulverem: Не може ти дворе опахати опахнути, опахнем, vide опанути. опачење, п. баз Berfehrtwerben, perversio. опачило, п. vide опачина. опервазити, опервазим, v. pf. verbrämen, prae texo. опердашити, опердашим, ѵ. pf. vide исперда шити. оперјаити се, оперјайм се, v. r. impf. fih be= fieberu, pennis vestiri: ouepjau се коњ, као тица, и био је крилат и змајевит (у приповијеци). сf. опрнатити. днêт, wieber, iterum. [cf. опетена, пака 1, ипак]. опетак, тка, m (у Барањи) vide подлога [1] (у опанака). Опетена, vide опет: Оде натраг опстена Марко опећи, опечем, v. pf. verbrennen, aduro, [vide] ожећи, cf. опржити: Једва јој се суза омакнула, Тер је Вуку на образ панула, Опече га као ватра жива опећи се, печём се, v. r. pf. 1) н. п. на сунцу, von der Sonne verbrannt werden, aduror sole. 2) (у Боци) vide ожећи се. опеченчело, само у овој загонеци: полећеле гуске тиритингуске, сусрете их опеченчело? опизмити се, мим се, v. r. pf. на кога, ацз (т. ј. варнице и вериге). Rache feindselig werden, ulciscendi cupiditate incendi. баз опијање, п. 1) baš Betrinten, inebriatio. - 2) das Kleinmachen des Mundes, contractio oris. опијати, опијам, v. impf. 1) betrinfen, inebrio. - 2) уснама, бен Жин [ріßen, fastigo. [cf. успијати]. опијати се, дипјам се, v. r. impf. fi betrinten, inebrior. опијело, п. (јуж.) біе Hbfingung (Hblefung) ber Gebete bei einer Grablegung, quae canit sacerdos sepeliens mortuum. [cf. мртвачина]. опило, п. (зап.) vide опијело. опачина, f. (у Пољицима) сад је свака опачина | опиљци, опиљака, m. pl. баз řeiliht, sie cil од њих, біе Bošheit, malitia. [cf. опачило]. Тране, scobs. опачити се, дпачим се, v. r. impf. vertebrt wer | опинити, ним, (зап.) vide опјенити. den, verderben, perverti. Опачица, f. ријека у Бјелонавлићима. онаша, f. (у Сињу) vide зимина, н. п. убио 1. Опинати, пам, v. pf. befühlen, contrecto. 2. опипати, дийнам, v. pf. abftlauben, carpo: oпииале кокоши грожђе; опипати месо с кости. јуницу за опашу. 2) (у Омишу) млада | опирање, п. баз Etügen, innisio. млијечна крава. опирати, рем, v. impf. 1) аn etmas [temmeн, ап ffemmen, insisto. 2) очи, jeinen Blid anf etwas richten, oculos figo. cf. опријети. опирати се, рём се, v. r. impf. 1) jih anftemmen, ftügen, innitor: опире се на штан. 2) fih jeßen (von ber Wrmee), sisto, obsisto, re-1 nitor. cf. опријети се. опирњача, f. ber 28ajchlappen, lacinia serviens опити, опијем, v. pf. (у Ц. г.) опила га змија, befreiten, ascendo equum, cf. [закрочити, об- 1. оплавити, вим, v. pf. vide поплавити. оплаза, 1. оплакати, плачём, v. pf. 1) beweinen, dedeo. 2) 2. оплакати, оплачем, vide [2] поплакати. опјанити се, ним се, v. r. pf. vide опити се: Ал ни ту се Пејо не разбира, Колико се | оплата, f. 1) н. п. око врата, пенџера, опјанио вином опјен, m. (у Барањи) у кола на предњој осовини. Осовина се и опјен међу собом мажу, да је лакше с рудом окретати кола. cf. [vide] опљен. Berfleibung, margo (ligneus). [vide оквир]. die 2) оно гвожђе што је њиме постављен плуг у плазу с лијеве стране. 3) платно од кучина. оплатити, оплатим, v. pf. н. п. врата, verjhal. оцјенити, ним, v. pf. (јуж.) аb]фäumen, despumo. оплаћивање, n. baš Serjhallen, zo margine cir- оплаћивати, оплађујем, v. impf. verjhallen, margine circumdo. опленити, опленим, (ист.) vide оплијенити. опколити, опколим, [околити] v. pf. umringen, | оплести, плетём, v. pf. 1) вијенац, кош, косу, circumvenio. [cf. заскочити, окружити 2, опасати 2, опскочити, оптећи, сколијерити, сколити 2, умуасерити]. опкољавање, п. баз Umringen, circumventio. опкољавати, кољавам, v. impf. umringen, circumvenio. онкоп, т. біе hanje, vallum. опкопавање, n. baš Berfmanzen, obvallatio. опкопавати, копавам, v. impf. verhanzen, obvallo. опкопавати се, копавам се, v. r. impf. fich ver= [manzen, circumvallor. [cf. закопавати се, укопавати се]. опконати, пам, v. pf. verjanjen, circumvallo. опкопати се, пам се, v. г. pf. fich verjdhanzen, flechten, plecto, texo. 2) н. п. чарапе, рукавице, [tricđen, texo acubus. оплести се, плётём се, v. r. pf. baš Daar fled)ten, necto comam. оплетање, n. baš Sleiten, textus. оплетати, плећем, v. impf. flechten, plecto: Ли- оплећак, һка, m. 1) ber (gejtidte) Borbertheil beš circumvallor. [cf. закопати се, ушанчити се]. чити. 2) коња, т. ј. узјахати, baš Bferb | оплинити, дилиним, (зап.) vide оплијенити. опљачкати, кам, v. pf. vide оплијенити. опорављати се, љам се, v. r. impf. fich erholen in manus. опљуцкивање, n. vide отпљуцкивање. опорити, опорим, v. pf. abtrennen, binmegtrennен (3. B. eine Schnur), demo, separo. опљуцкивати, опљуцкујем, vide отпљуцкивати. | опорњак, m. baš Sefröje, mesenterium, оно, као òина, f. die membrane, das Häutchen, membrana оповидети, (ист.) оповидим, v. pf. (bas e оповидити, (зап.) richt) aufmerksam machen auf оповидјети, (југоз.) etmas nicht Beachtetes, adоповиђети, (јуж.) monco (de crimine, male facto). [cf. освадити]. Опово, п. намастир у Фрушкој Гори. оповски, ка, ко, роn Опово. дугуљаста марамица, око чега су пријева у наоколо прирасла; у Шумадији на гдјекојијем мјестима, као н. п. у Буковику, у јагањаца зову краљица [2], и највише се продаје с џигерицом. опостити, опостим, v. pf. faftemmäßig richten (3 B. einen Topf, worin Fleischspeisen gewesen), purgo ollam, in qua carnes fuere. опотребити, бам, v. pf. (у Боци) vide осиро машити. Ehrenmann zeigen, fidem probare, ostendere se honestum. опоганити, ним, ѵ. [pf.] impf. verunreinigen, ent» | опоштенити се, опòштеним се, ѵ. r. pf. fich als weißen, polluo. [cf. огнусити, омагањити]. опоганити се, ним се, v. r. pf. 1) fich perunrei= nigen, contaminor. 2) fich befubeln (vom Rinbe, das die Wäsche verunreinigt), concacare se. оподојчити, чим, v. pf. н. п. краву, овцу, козу, des Säuglings berauben, lactente privo (vom Bieb): Поклат моје јањце од оваца, Бијеле ми опојдочит овце оподӧјчити се, чим се, ѵ. г. pf. beš Sänglings beranbt werben, privor lactente (bom ich): опоДојчила се овца, и т. д. опознити, опозним, v. pf. vide задоцнити се. опоштити, дошгим, v. pf. (у Ц. г.) &hre ma= оправа, f. 1) bie Sure trihtung, correctio. - 2) опојавање, п. баз ûblejen ber Begräbnißgebete, de- оправан, вна, вно, rimtig, in Drbnung, bene con cantatio precum funebrium. опојавати, појавам, v. impf.) einen befingen (б. опојати, јам (јем), v. pf. § 5. bie Srabgebete | über ibn ablefen), preces funebres decanto. опојити, опојим, v. pf. beraujcßen, inebrio, cf. [попјанити.] опјанити. опомена, f. біс Érinnerung, admonitio. опоменути, опоменем, v. pf. erinnern, mahnen, опоменути се, опоменем се, v. r. pf. fih erin= опомињати, њем, v. impf, eriunern, commonefacio. опона, f. vide опна. опоница, f. dim. v. опона. [vide опница]. stitutus, 3. В. пушка, гадље. [vide спреман]. оправдати, дам, v. pf. remtfertigen, purgo, satisfacio. [vide изговорити 2]. оправити, вим, v. pf. 1) jurecht richten, corrigo оправити се, вам се, v. r. pf. 1) fich beffern (наф свињче. оправљати, вљам, v. impf. zuriten, reparo. опопластити се, опопластим се, v. r. pf. fich | оправљати се, љам се, v. r. impf. 1) fih befjern entgegenftenmmen, miberjeßen, renitor: опоиластио се на ме; Док се Брдска војска опопласти опор, а, о, vide опоран. опоравити, вим, v. pf. vide [оварисати упутити се. опоравити се, вим се, v. г. pf. fih erholen, re ficior, recreor. cf. оправити се[1, окарјати, окрљати 1, окопиркати се, поначинити се]. опорављање, n. bie Érholung (3. B. nah einer Sranfheit), refectio. 2) на пут, (mit der Gesundheit), convalesco. т. ј. [vide] спремати се, fi bereiten, parare se. опражњети, опразним, v. pf. (у Ц. г.) vide опразнити, у осиромашити: А Шћепан је Бог зна опразнио опран, а, о, (у Херц.) (part. pass. v. опрати) [vide] ваљан, свијетао, отресан, glängenb, erlaucht, clarus: Да донесе воде са језера Да напоји опрану дружину Прођи ме се, опрана делијо au), опригати, гам, v. pf. vide попригати: Ouригам му шиник приганица (von | опријатељити се, љим се, v. r. pf. с киме, fid befreunden, necessitudinem conjungo [cf. cupијатељити се]: ја сам се с њим опријатељно; они су се пријатељили. опрати, оперем, v. pf. wajdjen, lavo. [cf. изрибати 1]. 2) опријети, опрем, (опро, дирла) v. pf. (јуж.) опрашак, шка, m. vide опрашица. опрашити, опрашим, v. pf. 1) н. п. виноград, кукурузе, auflođern, pulvero. - 2) опрашно снијег, beftreuen, conspergo. [cf. опршати]. опрашица, f. кад опраши снијег, біс Beftreuuия (от нее), conspersio, cf. опрашак, опрха [1]. (von der Armee), resisto, obsisto, obnitor. опраштање, п. 1) baš Mbjфісònеhmеn beim Миз= | оприти, опрем, (зап.) vide опријети. einandergehen, salutatio discedentium. 2) баз оприти се, опрем се, (зап.) vide опријети се. Verzeihen, condonatio. оприштити се, дириштим се, у. г. pf. Brand= blasen bekommen, pustulas ab igne ducere. опрљити, опрљйм, [v. pf.] vide ожећи, опа опраштати, опраштам, v. impf, vergeiben, condono. опраштати се, опраштам се, v. r. impf. Abjhics рити. nehmen (инб jagen: Richts für ungut!), ante dis- | опрљуша, f. мршава земља, біе Санnberbe, terra sabulosa. [cf. прљуша]. cessum salutare se invicem. опраштити, тим, v. pt. entblößen, nudo: Опра- | опрнатити, тим, v. pf. jih bejiebern, pennis veштио старац м... према толиким људма (у stiri [vide оперјаити се]: Како тићи опрзагонеци, т. ј. грожђе). нате, тако полијећу. опрдивање, п. verbal. v. опрдивати. опрдица, 1. Заnbelei, nugae. [vide] беспосли- опремати, опремам, v. impf, reifefertig mahen, опремати се, опремам се, v. r. impf. fidh reife= fertig machen, parare se. опрњати се, ам се, v. r. pf. (у Боци) обући се опросити, опросим, v. pf. burchbetteln, abbetteln, Te [3) vide опростити се, опростим се, ѵ. r. pf. 1) fih де genseitig verzeihen, sibi condonare invicem. 2) Abschied nehmen, saluto discedens. 3) чега, f befreien, se liberare [cf. остајати се, курталисати сe]: Кад изишли кључи из Дунава, Симеун се грија опростио опроштај, m. Urlaub (beim Scheiben), venia: Бевојка ти се удаје, Од тебе иште опроштај опроштена молитва, f. vide опросна молитва. опремити се, диремим се, ѵ. г. pf. fid reijefer= | опроштење, п. 1) bie Érlaubniß, venia; с опроtig machen, parare se. опремити, опремим, v. pf. reijefertig maфen, ехpedio: Бог ти стару не убио мајку, Која те | је такога родила, И у свате цару опре мила опрести, опредём, v. pf. fpіnnen, nendo paro. опрети, опрем, (опро, опрла) (ист.) vide опријети. опретилити, лим, v. pf. (у приморју) vide [одебљати 2] угојити се. опрети се, опрем се, (ист.) vide опријети се. опретљати, љам, v. pf. (у Дубр.) vide [одебљати 2] опретилити. опржити, жим, [v. pf.] vide ожећи. штењем. 2) (у Хрв. код кршћ.) bie Ball= опрсити се, сим се, v. r. pf. опрсио се коњ, опружање, п. baš Mušftređen, protensio. опранити, опрзним, v. pf. beim Mušweiben ein | опружити, жим, v. pf. Gingemeibe verlegen (einen Darm bur [феібен, баß | опрха, f. (у Ц. г.) 1) н. п. опрха сњежана, кад |
