Page images
PDF
EPUB

бријач, бријача, m./ бријаћа бритва, баз Bar | бркља, f. (gen. pl. бркаља) бег Sturmpfab, рабријачица, f. § biermeffer, novacula. cf. lus obliquus: ударили бркље по шанцу. cf.

[бритва 2,] устра.

бријег, m. (pl. брегови, брегова, брёговима) (јуж.) 1) Dügel, collis. [cf. хум 1, чот].

2)

baš Ufer, ber Hein, ripa [vide обала 1]. бријежњача, f. (јуж.) ископана у бријегу пећ

бркљача [1].

[ocr errors]

бркљача, f. 1) vide бркља. 2) (у Боци) од дрвета као мало муљало на крају од три или четири рога, чим се мијеша прга, каша, цицвара и скоруп. [cf. мећавица (мећаица)]. за хлеб, ein Bergofen, furnus subterraneus. брко, m. ber einen großen onurbart hat, barбријеме, бремена, п. (у Дубр. и по околини) | бркоња, batus.

vide вријеме : Ајд' из двора, првијенче, бри- | брлог, m. lager ber Shmeine, cubile suis.
јеме ти је -
брложење, п. baš Rager ber Schweine, cubatio
(porcorum).

бријест, бријеста, m. (јуж.) бег Штваит, ul-
mus campestris. [cf. вез 2].
бријешће, п. [јуж.] coll. v. бријест, біе Шт
bäume, ulmi campestres.

брина, f. (у Далм.) vide [1] стрмен.
бринетина, f. augm. v. брина.
бринути ее, нём се, v. r. impf. Gorge haben,
sollicitum esse: не брини се ти пишта за
To, laß dir dafür keine grauen Haare wachsen. cf.
брижити се [скрбити (шкрбити), скрбити
(шкрбити) се, старати се, трсити се].
брист, бриста, m. (зап.) vide бријест.
бристов, а, о, (зап.) vide брестов.
бристовац, овца, m. (зап.) vide брестовац.
бристовача, f. (зап.) vide брестовача.
бристовина, f. (зап.) vide брестовина.
бритва, f. 1) ein Zajhenmefjer, culter plicatilis.
2) бријаћа бритва. vide бријач.
бритвени, на, но, н. п. коре, без Zajchenmejjer3,
cultelli plicatilis.

бритветина, f. augm. v. бритва. [cf. бритву-
рина].

бритвица, f. dim. v. бритва. [cf. брица 1]. Бритвићи, вића, m. pl. поље у Брдима. cf. Лужани.

бритвурина, f. vide бритветина.

бритка сабља, f. (ст.) jhar[[neібень wie ein Bar= biermeffer, acutus [cf. брицкиња]: На десницу | и на бритку сабљу

брица, f. (у Бачкој) 1) vide бритвица.

2)

verächtlich für einen Barbierer, tonsor (per contemptum).

брицкиња, f. (у пјесми) бритка сабља, Ве
nennung für einen scharfen Säbel, acutus gladius:
Тад брицкиње Ђорде повадише

бричење, n. vide бријање.
бричити, бричим, vide бријати.
бришчић, т. (зап.) vide брешчић.

брк, м. (ос. брку, pl. брци и бркови, брка и
бркова) 1) nebelbart, cincinnus barbae. [cf.
Мустаћ]. 2) (у Вуковару) оно земље што

[ocr errors]

се увукло у воду. бркање, п. біе Berwirrung, confusio. бркаоница, f. кад се какав посао побрка, баз Wirrjal, der Wirrwar, tricae.

бркат, а, о, jonurbärtig, barbatus.

бркати, бркам, v. impf. in Unorbnung bringen, miscere et turbare.

бркица, f. eine Wrt jehr fleiner Fije, pisciculi genus [cobitis barbatula L. cf. говедар 2].

брложити, жим, v. impf. т. j. свиње, lagern (бі Schweine), colloco sues, sterno, facio ut decumbant.

брложити се, жим се, v. r. impf. fih lagern (von Schweinen), sternor, procumbo.

брљав, а, о, (може бити од брбљав) unflug, ftumpffinnig, stupidus, vaesanus: свака је баба брљава (кад се не ће да рече: луда). брљага, f. (у Ц. г.) біе ؟ache, palus. [vide 1[ бара [1], cf. каљужа.

брљак, брљка, m. (у Хрв.) ber Star, sturnus.
cf. [vide] чворак.

брљање, п. баз töbern, perturbatio.
брљати, брљам, v. impf. по чанку прстима или
кашиком преметати, ftöbern, turbo. [vide бур-
љати 1].

брнђушка, f. (у Барањ.) [crocus vernus L.]
vide [?] мразовац.

брнистра, f. (у горњ. прим.) vide жука.
|брика, f. (у Банату) бег Hothlauf, eryssipelas.
[vide црвени вјетар] cf. пламеник.

1. брња, f. брњаста коза, Siege bie auf ber

eine Blässe hat, capra maculam habens in naso. 2. брња, м. (ист.) vide брњо.

брњаст, а, о, н. п. коњ, коза, mit einer Bläffe

auf der Nase, maculam albam habens in naso. брњаш, m. (у Ц. г.) брњаст коњ, ein Bferb баз auf der Nase eine Blässe hat, equus maculam albam habens in naso. [cf. брњо 1, 2 брња]. Такови је био и тако се звао коњ којега је пошљедњи патријар Српски Василије Бркић послао у Црну гору маломе Шћепану

на поклон.

брњеша, f. (у Грбљу) име кози, Siegennаmе. nomen caprae indi solitum.

[ocr errors]

Брњик, Брњика, т. врх Ровачки до Требијеша. брњица, f. 1) колутић гвозден, н. п. што метну медведу на усну кад га воде, баз Našeifen, die Kluppe, annulus ferreus. 2) (у Боци) Dhering, inauris. [vide обоци] cf. ободац и минђуша. - 3) (у Далм.) сукња пртена, која се у Боци зове брхан. - 4) (око Сиња) од платна женска дугачка хаљина без рукава, управо као у Котарима фуштан. брњо, т. (јуж.) [cf. 2. брња] 1) брњаст коњ.

vide брњаш. — 2) (у Грбљу) име јарцу, Bocksname, nomen capro indi solitum. брод, брода, m. (pl. бродови) 1) на води оно мјесто гдје се прелази преко ње, bie Suhrt,

vadum [cf. газ 1]: Лудим се брод куша; Ој Цетињо, водо поносита ! Ти се синоћ криво кунијаше Да на теби ниђе брода нема

од одређеног мјеста, Wrt Rinberpiel, ludi genus.

брујање, п. баз ummen, susurrus.

2) (у Ц. г.) у блату (језеру) мјесто гдје се брујати, јим, v. impf. fummen, susurrare: челе риба хвата. 3) (у приморју) iff, na- брује у кошници. vis. cf. [vide] лађа. - 4) [Брод] bie Stabt | брука, f. фанбе uns Spott, homo aut res riBrod in Slavonien, nomen urbis. [5) у за- denda: шути, бруко манита, шути! клињању говори се мјесто Бог: брода ми!]. брукање, п. баз Muslaфen, derisio, risus de re бродарина, f. 1) баз Ueberfahrtgelo, portorium. [cf. скеларина]. 2) плата што се вози на барци или на броду, Shiffgels, naulum. бродити, дим, v. impf. water, vado transire. брођење, п. баз Baten, vadatio.

брозгва, f. (у Дубр.) vide [божур 1] божурак.
број, броја, m. bie Bal, numerus.
бројанице, f. pl. vide бројенице.

бројач, бројача, m. (у Сријему) који вино-
граде десеткује (бројећи бразде), ber Sähler,

numerator.

бројенице, f. pl. ber Rojenfranz, rosarium. cf. бројанице, [кралијеш, 1 крлијеши, круница 2,]

оченаши.

бројење, п. баз äblen, numeratio. бројити, јим, v. impf. zählen, numerare. брокуле, f. pl. (у Дубр.) vide прокуле.

aut homine.

брукати се, кам се, v. r. impf. коме, ausladjen,
rideo: мучи да ти се људи не брукају.
брус, m. (ос. брусу) 1) ber Bebftein, cos, lapis
politorius. Брусом се оштри руком, а тоциљ
се обрће и на њему се држи оно што се
оштри, гладилицом се обично оштре косе,
али не као брусом н. п. нож, него с обје
стране, а бријаћа се бритва оштри на гла-
дилици (али не на оној којом се косе оштре
него на другој која је за њу). [cf. гладилица,
гладило, тоциљ, тоцио, белегија].
cabulo puro, sensu obscoeno: хоћеш брус, ез
wird bir nicht gelingen, non proficies: даћу му
брус; Добио као чела на брусу.
брусало, п. (у Шум.) vide водијер.
брусина, f. augm. v. брус.

2) vo

бронза, f. 1) Bronze, aes. - 2) fleine Slođe von | брусити, брӯсӣм, v. impf. weßen, еxасио. [cf. Bronze z. B. am Halse der Kühe, tintinnabulum [vide мједеница].

бросква, f. біе Roblrübe unter ber Érbe (Érbrübe,
öfterr. Arautrübe), brassica oleracea [brass. na-
pus] napobrassica Linn.

бротњак, m. 1) ber Mügel worauf Sürberroth ge
segt wird, clivus rubia consitus. 2) Sarten
бази, hortus rubia corsitus.
Бротњо, n. vide Броћно.

броћ, брока, m. bie Särberröthe, rubia tinctorum
Linn. На путу му броћ (и глогово трње).
Броћанац, Броћанца, m. [име селу у Црној
Гори, у катунској нахији]: Ал' Бањани при-
пазише Вука, Па се за њим поточ отиснула,
Стигоше га на Броћанац равни
броћаст, а, о, pon ber Barbe ber Bärberröthe, ru-
biaceus.

броћење, п. баз Särberrothfärben, vo rubia tin-|

gere.

броћити, һим, v. impf. färberrotbfärben, rubia tingere.

|

точити 2].

брусић, m. dim. v. брус.
брушење, п. баз Beßen, еxacutio.

брушкет, m. (у Ц. г.) ber Bürfel, talus. ef.
[vide] ждријеб.

брушњача, f. (око Ибра) vide водијер.
брхан, m. (у Боци) сукња пртена, leinener Un=
terrod ber Granen, vestis genus. cf. брњица [3].
брцнути, нём, v. pf. (у Боци) мало само до-
хватити, апсühren, attingere. cf. лабрцнути.
брч, брча, m.) (у Боци) као множина,
брча, f.

eine

große Menge, copia: колика је брча војске! у највећи брч од грожђа, од смокава. cf. [vide] јек [2].

брчак, чка, m. баз Geräufd be Batensen, sonus aquae cum quis transit [мали вал?]: Воду газим, за њим брчка нема

Брчеле, [Брчела, f.. pl. два села у Црној Гори у Црмници].

брченова трава, f. Wrt flanze, herbae genus [vinca minor L.?].

Броћно [Бротњо], п. кнежина у Љубочкоме | брчење, п. баз Speichen, radiatio. кадилуку у Херцеговини.

брчина, f. augm. v. брк: Па обоји те брчине брекут, брскута, m. (у Брдима) vide брзица. | брчити, брчим, v. impf. fpeichen, radiare. бренат, а, о, н. п. грана, дрво, laubig, reich | брчић, m. dim. v. брк. belaubt, frondosus.

брет, m. junge Eprofjen, frondes.

бретина, f. 1) augm. v. брет. - 2) (у Дубр.) брената грана, баз Saub, ber laubzweig, frons. бретити, тим, v. impf. befreffen, depasco: коза брети н. п. шуму, и говеда брсте, а свиња не брсти, него пасе.

бруже, бружа, f. pl. (у Рисну) дјетиња игра с новцима у којој се баца новац у таван пак се гледа чији је даље или ближе пао

брчиште, п. (у Ц. г.) горња усна гдје расту бркови, Dberlippe wo Ehnurbart wähft, regio mystacis (labium superius): Брчиште му је

као пета од цревље.

брчје перо, п. eine ber äußerten (harten) Ehroungfeder, penna nutans, inutilis scribendo. cf. брчни [1].

брчкавица, f. Beg, ber pom vielen Regen ober geschmolzenen Schnee plätschert, viae lubricitas et udor. cf. бљечкавица.

брчкање, п. Blätfchern im 2Baffer, agitatio aquac. брчкати, кам, v. impf. plätjchern, sonitum facio aqua agitata.

брчкати се, кам се, v. r. impf. plätfhern, aquam

circumjicio, agito: брчка се у води. Брчко, кога, п. мала варошица на десном бријегу Саве (ниже Градишке): Да би ишли Брчко поробити, Далеко је бјежат низа Саву

бруни, на, но, 1) н. п. брчно перо, vide брије перо: Како тице јадолико грачу, Са крила им брчно перје скаче 2) (у Боци) брчий ручак, gering, tenuis. брчнути, нём, v. pf. einmal plätfern, sonitum edo aqua turbanda.

бршљан, (у Дубр.)) m. ber Gphen, hedera [heбрштан, | lix L. cf. иљушт].

бршћење, п. баз Befrejjen, depastio. [бу! бу! бу! cf. баба коризма].

буа, f. vide буха.

буав, а, о, vide бухав.

буаван, вна, вно, vide бухаван.

бўавац, авца, m. vide бухавац. буара, f. vide бухара.

буйч, буâча, m. vide бухач.

буба, f. 1) баз Ungeziefer, bestiolae molestae. 2) der Krebs (Krankheit) cancer, carcinoma. cf. [vide] живина [1]. — 3) (у Рисну) vide ojaБелица. бубалица, f. (у војв.) дјетиња игра, у којој се буба у леђа, Wrt Spieles, lusi genus. 1. бубало, m. vide бубњар. 2. бубало, n. vide бубрег. бубањ, бња, m. (pl. бубњи и бубњеви) 1) біе große türkische Trommel, tympanum turcicum [cf. гоч]: Пристао као шипка уз бубањ. - 2) (по зап. кр.) bie Zrommel, tympanum, cf. [vide] добош. — 3) (у војв.) кош од прућа, којим се риба хвата, Irt vijhrenje, nassae genus. бубање, п. баз Trommelu, tympani pulsatio.

бубар, m. који тргује свиленијем бубама, бег

mit Seidenraupen Handel treibt, qui bombyces vendit.

бубати, бубам, v. impf. ударати у бубањ, trom= meln, pulsare tympanum. [vide бубњати 1]. бубина, f. augm. v. буба.

|

јешта јавно, öffentlich reben über etwaš, rumitare, percrebrescit fama.

бубота, 1. субота ђачка бубота, Eprimm. б. і. Samstags wird auf den Studenten herumgetrommelt. Samstag ist der Studenten-Prügeltag, sabbato caeduntur studiosi. Кад сам ја у Лозници ишао у школу, био је обичај да ђаке у суботу послије подне учитељ бије без икаке кривице, само за то што је субота: ако је ко онај дан прије подне или макар и послије подне био бијен за каку кривицу, то му се ништа није бројило.

буботак, тка, m. ber Saujtjilag, pugnus. бубрег, m. (gen. pl. бубрега) bie Riere, ren: бубрежак, решка, т. / Живи као бу

брег у лоју. cf. [2] бубало. бубрежњаци, бубрежњака, m. pl. баз Rierentiüd, caro renum. cf. [vide] исјечак. бубрешчић, m. dim. v. бубрег.

бубуљ, бубдуља, m. (око Будве) vide облутак. бубуљица, f. біе Buftel, pustula. cf. [гнојавица, гнојаница, пуха (пува), пухица (пувица, пуица),] чибуљица.

-

Бугар, m. 1) (ст.) vide Бугарин: Стаде свата Дванаест иљада Те гледају коња у Бугара Повали се међу ђевојкама Бе с отео коња од Бугара 2) [бугар] (у Боци) vide свињче: убио сам бугара. бугарење, п. 1) баз Bulgarifiren, mutatio in Bulgarum. 2) (у Хрв.) vide запијевање. Бугарија, f. т. j. земља, Bulgaren-Pano, Bulgaгіа: И умири земљу Бугарију Бугарин, m. ber Bulgare, Bulgarus. [cf. Бугар 1]. бўгарити, рим, v. impf. 1) zum Bulgaren maфen, 2) (у Хрв.) vide

facio esse Bulgarum. запијевати.

werden, fio Bulgarus.

-

[ocr errors]

бўгарити се, рам се, v. r. impf, ein Bulgar Бугарка, f. [1)]bie Bulgarin, Bulgara. [- 2) (бугарка) vide бундева 2; види s. v. пеца]. бўтар-кабаница, f. (ст.) cin Bulgarenmantel, pallium bulgaricum: А свр њега бугар-кабаницу - Скиде с леђа бугар-кабаницу бугарски, ка, ко, 1) bulgari, bulgaricus. 2) (у прим.) vide свињски, н. п. месо. Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, juventus bulgarica.

puer.

бубица, f. 1) dim. v. буба. - 2) (у Рисну) Бугарче, чета, n. ein junger Bulgar, Bulgarus свилена буба, eibenmurm, bombix. бубла, f. (у Далм.) као гука, ber fumpen, massa: Бублу масла, стрико наша бубнути, нём, v. pf. mit Setöje flagen, pulso. [vide ударити 1].

бубњар, бубњара, m. ber Trommelj läger, tympanista. [cf. 1 бубало, гочобија].

бубњарев, а, о, beš Zrommelfdilägers, tympaniбубњаров, stae.

Бугарчица, (Бугарчица), f. dim. v. Бугарка.
бугија, f. [буг* — пара] [tarfe Musbünftung, ex-
halatio major.

буд [буди], шеnn audф, quamquam (cigentlich fo
viel als буди, cs jen, esto): Буд си, море,
чоу укопао, Ти нијеси сребро укопао
cf. [хем (ем),] туд.

буда, f. (у војв.) Dolzmaaren-Sewölb, taberna
vasorum ligneorum.

бубњање, п. баз Zrommeln, tympani pulsatio.
бубњати, њам, v. impf. ударати у бубањ, from | бўдак, * m. vide триокоп.

meln, pulsare tympanum. ef. [бубати,] добо- будала[*], f. (voc. бўдало), ber Shor, stultus.

вати.

2) бубњају људи, т. ј. говоре ко-|

[vide лудак].

будаласт, а, о, thörimt, stultus. [vide сулуд]. | будући да, (у војв.) inbem, cum (ital. essendo будалаш, будалаша, m. thörihter Men, homo

che -).

6ŷh, f. der Beschlag, mucor. cf. [vide] плnjeбудалаштина, f. Zhorheit, stultitia. [vide лу- буђа, сан (може бити да је буђ од плијесни дост 1].

stultus. [vide лудак].

будалина, f. augm. v. будала.

мало мање).

буђав, а, о, бе[lagen, mucosus. cf. [vide] пљес

нив.

будалисање, п. баз битте Жебен обеr hun, ineр-
tia, sermo stultus. [cf. будаљење, махнитање | бўђавина, f. augm. v. буђа.
(манитање)].
буђара, f. (у Сријему) vide жабић.
будалисати, лишём, | v. impf. thöricht fprehen, буђење, п. баз Beđen, excitatio.
будалити, лим, stulte loqui. [vide блути-

ти].

будаљење, n. vide будалисање.
будан, дна, дно, (будий, на, но), wah, vigil.
будац, буца, m. ber Truthaђи, gallopavo. cf.
[1] һурак, [уран, индијот, интуљ, морац, пу-
һак,] тукац, пуран.

Будва, f. градић и варошица на мору, иза
Грбља к југу.

буд за што, н. п. купио или продао што, ит
Spottgels, pretio vilissimo. cf. бесцјење.
буди, у пјесми мјесто буд: Буди ли идеш на
војску, Коме ме младу остављаш
будија, f. біе Truthenne, gallina indica. cf. hура,
Ћурка, [пујка, пућка, индијота, интуша,
1] тука, мисирка [2, 1] пура, пурка.
Будим, m. (loс. Будиму) Stabt Dfen in Ungarn,
Buda.

Будимац, мца, m. ber Dfner, Budensis, Budanus.
cf. [2] Будимлија.

Будимир, m. Mannšname, nomen viri.
Будимка, f. 1) bie Dfnerin, Budana.
Димка] 2) (у Босни) бијела бундева.
[бундева 2] пеца. — 3) (у Уж. н.) Wrt
fel, pomi genus [pirus malus I. var.].
[1] будимлија.

буза, * f. 1) ein Setränt aus Rufuruzbrot unb 2šajjer, potio e pane zeae et aqua; Срби по селима граде бузу особито уз часне посте од кукурузна хљеба и од воде, а Турци је граде од брашна (чини ми се од просена) па је носе те продају по варошима. - 2) н. п. брезова, ber Birfenjaft, succus betulae. 3) вино на дну у бурету, или други мутеж од чега, ber Вобеnјаß, sedimentum. cf. [vide] талог.

бузаџија, * m. ber буза-hänbler, qui vendit poti-
onem e pane zeae.
буздован (cf. буздохан) (буздован), буздована
(буздована), m. eine Wrt Reule, clavae genus.
[cf. салма 1, топуз].

буздохан, m. vide буздован: Уз буздохан
гвожђе попијева

буйн, буйна, m. ein großeš Subrmannšpferb, 2)2lenburger (ein Rärntner), equus vecturarius, jumentum.

бунњи, ња, ње, vide бухињи. [бу- бузад, f. vide папрат. vide | бујадина, f. augm. v. бујад. p= | бујадњача, f. vide папратњача. cf. 1. бӱјан, m. (у Хрв.) некака риба, Wrt Fif, piscis genus.

1. будимлија, f. eine Wrt Wepfel, pomi species | 2. бујан, јна, јно, beftig, ftürmij, praeceps, н. [vide будимка 3].

2. Будимлија, m. vide Будимац.

п. бујна киша, Blazegen.
1. бујање, n. vide бучање [2].

Будимље, п. село близу Сјенице код воде | 2. бујање, п. baš Mnfhwellen, zo intumescere.

Вапе.

1. бујати, јӣ, vide бучати [2].

будимски (будимски), ка, ко, Dfner, Budanus.
будињи, ња, ње, н. п. јаје, болест, бет Trut
hahn gehörig, gallopavonis. [cf. hypju].
будионик, m. по намастирима она даска што | бујити, јим, v. impf. cf. пајити.

2. бујати, јам, v. impf. aujhwellen, intumesco.
cf. набујати.
бујатка, f. vide папратка.

у њу лупају ујутру да се буде калуђери, бујица, f. Regenbach, torrens. [cf. поплав].

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

будити се, будим се, v. r. impf. erwamen, evi-бўк, т. (loс. буку, pl. бўкови) ber Drt без 2gilo. Будљанин, m. Ciner von Будва.

Будљанка, f. Gine von Будва: Питале га Будљанке ђевојке

будљански, ка, ко, von Будва: Од кад сам се родио од мајке, Н'јесам љепше ђевојке ви дио, Што сам данас у коло Будљанско Будош, т. планина [у Црној Гори, изнад Никшићског поља, између Броћанца и Стубице] више Загарача и Комана [у катунској нахији]: А све бјеже уз Будош планину

serfalls, wo das Wasser im Fallen toset, locus
cataractae strepitosus: онђе у буку има па-
стрме; Ништа није горе од дебела бука из
рђава трупа.

бука, f. baš Sebriülle, mugitus.
букавац, букавца, m. 1) водени бик, бі
Robrbommel, ardea stellaris Linn. [cf. воден-
бика]. 2) ber Mufwiegler, concitator. cf.
[букач 2, бунтовник, ребелијант, ребелијаш,]
бунџија. 3) (у Сријему) Нешто иде ноћу
те дави људе, као вукодлак. cf. дрекавац.

букагије, * f. pl. vide путо.

букалиште, п. мјесто гдје говеда бучу, Drt wo die Ochsen brüllen, locus ubi mugiunt boves.

букало, т. човјек који буче.

буковац, бўковца, m. 1) Buhenftab, baculus faginus. [cf. буковача.] - [Буковац] 2) извор у Јадру у Тршићком пољу. 3) село у Сријему (близу Варадина).

Букања, f. у Лици једна главица и наврх ње | буковача, f. ber Buchenftod, baculus faginus. [vide

зидине од некаквога градића.

бубање, п. 1) баз Brüllen, mugitus. Auseinanderwerfen, disjectio.

буковац 1].

2) баз | Бўкови, m. pl. [gen. Букова, dat. instr. loc. Буковима] планина у Србији између нахије Ваљевске и Ужичке: Већ ајдемо у Букове тврде

букара, f. у Сријему је обичај да се уз месојеђе свако вече скупе дјевојке (мале и велике) и младе (а и од мушкиња дође гдје- буковина, f. baš Buchenbols, lignum faginum. које) насред села, па наложе ватру (по- | Буковица, f. 1) источни крај Далмације, из

највише од ђубрета или од сметлишта) и око ње играју и пјевају; и то се зове букара или ватриште (ајдемо на букару, пјевају дјеца на букари).

[ocr errors]

међу Босне, Хрватске, равнога Котара и Отреса планине. 2) планина у Херцеговини: Буковица и Ораовица 3) ријека у Дробњацима.

букарење, п. баз rähnen, subatio. [cf. цвелање]. Буковичанин, m. Einer von Буковица. бўкарити се, рим се, v. r. impf. bräbnen, subo | Букреш, m. Bufareft, Bucarestinum urbs Vala(von Schweinen): букари се крмача. [cf. цвелати се].

букати, бучем, v. impf. 1) brüllen, mugio.
2) говеда бучу сијено, mit Mörnern auseinan-
bermerfen, disjicio: Штогођ воко буче, себи

за роге вуче.

chiae. буктети, (ист.)

буктити, (зап.)

тим, v. impf. lobern, ardeo:

буктјети, (југоз.) 1 букти ватра. cf. букњати.
букђење, п. баз Рoбern, ardor.
букети, буктим, (јуж.) vide буктјети.

бўкач, букача, m. 1) ber Brüller, mugitor (vom | Букуља, f. брдо више села и киселе воде БуOchsen). 2) vide букавац 2.

ковика (у Крагујевачкој нахији [у срезу

буква, f. (gen. pl. бўкава) 1) біе Buhe, fagus јасеничком]).

[silvatica I..]

[ocr errors]

2) (у Дубр.) некака морска |

риба, Hrt Seefich [Selbftriemen], piscis quidam була, f. 1) vide Туркиња [1]. marinus [box vulgaris C. V.]. ·

3) der Dumm

fopf, stultus, stulta [vide лудак].

- 2) (у Паштр.) ber Siegel, sigillum (bulla): Црна књига ау доба црно, Црном булом бјеше забулана

бўкран, m. луд или сулудаст човјек, бег Дитт | булажњење, п. vide бунцање.

fopf, stultus [vide лудак].

буквар, т. баз 1С-Риф, abecedarium.

букварац, рца, m. ser MFC-Ghüler, puer ele

menta discens.

букветина, f. augm. v. буква. [cf. буквина].

булазнити, бўлазним, vide бунцати.
булетина, f. augm. v. була.

булумаћ, булумаћа, m. некакво јело од бра-
шна: А. Шта си јео? Б. Сатримачка и
булумаћа.

буквик, буквика, т. бег Вифенmals, fagetum : | булумента, f. (у Ц. г.) много људи, Edhaar,

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

буклија, * f. vide [чутура] плоска (понајвише | буљоок, (а, о, у кога су очи избуљене (веона што носе просци): Не смијем ти прстен | буљоокаст, лике испале), mit hervorređten Mugen, приватити, Ни попити просачку буклију букнути, букнём, v. pf. 1) aufmuen, mugitum edo: букну во, крава. 2) auflodern, exardesco: букну ватра. 3) они ће сви букнути на тебе, т. ј. скочити, устати, fid entgegen fcken, opponere se. 4) (у Дубр.) букнула дјевојка, т. ј. узрасла, beranmadojen, adolesco.

букњање, п. баз Sobern, ardor.

буљубаша* [буљугбаша, буљумбаша], m. Инführer eines буљук, dux turmae, centurio. буљубашин, а, о, без буљубаша, centurionis. буљубашиница, f. bie pauptmannšfrau, uxor centurionis.

буљубашица, m. dim. v. буљубаша. буљубашовање, п. баз буљубаша-Šein, centuriatus gestio.

букњати, њам, v. impf. Lobern, ardeo: букња буљубашовати, шујем, v. impf. ih bin буљу

ватра. сf. [vide] буктјети.

буков, а, о, buфеn, faginus.

Бубова, f. adj. мали намастир код Неготина.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

баша, sum centurio.

буљугбаша, m. vide буљубаша mit allen blei= tungen.

4

« PreviousContinue »