Page images
PDF
EPUB

бријач, бријача, m., бријаћа бритва, Sag Bar | бркља, f. (gen. pl. бркаља) Ser Sturmpfab, рабријачица, f. biermesjer, novacula. cf. lus obliquus: ударили бркље по шанцу. cf. [бритва 2,) устра.

бркљача [1]. бријег, т. (рі. брегови, брегова, бреговима) бркљача, f. 1) vidе бркља. — 2) (у Боци) од

(јуж.) 1) Sügel, collis. [cf. хум 1, чот]. – 2) дрвета као мало муљало на крају од три

das Ufer, der Rein, ripa (vide oaia 1]. или четири рога, чим се мијета прга, капа, бријежњача, f. (јуж.) ископана у бријегу пећ цицвара и скоруп. [cf. мећавица (мећаица)).

за хљеб, ein Bergofen, furnus subterraneus. брко, m. Ser einen grореr сфnurbart bat, barбријеме, бремена, п. (у Дубр. и по околини) бркоња, batus.

vidе вријеме : Ајд' из двора, првијенче, бри- білог, m. Sager Ser Gmeine, cubile suis.
јеме ти је —

брложење , n. Sag Rager Sex сфmeine, cubatio
бријест, бријеста, т. (јуж.) Ser ЦІmbаин, ul (porcorum).
mus campestris. [cf. вез 2].

брложити, жим, v. impf. т. ј. свиње, Іagern (bie бријешће, р. (јуж.] coll. р. бријест, Sie ulme Schweine), colloco sues, sterno, facio ut debäume, ulmi campestres. .

cumbant. брина, f. (у Далм.) vide [1] стрмен.

брложити се, жійм се, т. r. impf. jiTagern (not бринетина, г. аиут. р. брина.

Schweinen), sternor, procumbo. бринути ее, нём се, v. r. impf. Corge babet, | брљав, а, о, (може бити од брбљав) unflug,

sollicitum esse : не брини се ти пишита за jtimipfjinnig, stupidus, vaesanus: свака је баба TO, laß dir dafür feine grauen Haare wachsen. cf. брљава (кад се не ће да рече: луда). брижити се [скрбити (покрбити), скобити брљага, f. (у Ц. г.) Sie Raфe, palus. [vide 1] (крбити) се, старати се, трсити се).

бара [1], cf. каљужа. брист, брйста, т. (зап.) vide бријест. брљак, бірљка, m. (у Хрв.) Ser Star, ѕturnus. бристов, а, о, (зап.) vide брестов.

cf. [vide] чворак. бристовац, овца, m. (зап.) vide брестовац. брљање, n. Sag Ctüber, perturbatio. бpиeтoвaчa, f. (зап.) vide брестовача. брљати, брљам, v. impf. но чанку прстима или бристовина, f. (зап.) vide брестовина.

кашиком преметати, jtiberi, turbo. [vide бурбритва, f. 1) ein Хајфептејjer, cultеr рliсаtilis. љати 1].

2) бријаћа бритва. vіdе бријач. брнђушка, f. (у Барањ.) [crocus vernus L.) бритвени, на, но, н. п. коре, без Rajcbептејjers, vide [2] мразовац. cultelli plicatilis.

брнистра, f. (у горњ. прим.) vidе жука. бритветина, f. augm, p. бритва. [cf. бритву- брика, f. (у Банату) Ser Rotblauf, eryssipelas. рина].

[vidе црвени вјетар] cf. пламеник. бритвица, f. dim. р. бритва. [cf. брица 1]. 1. брња, f. брњаста коза, Siege sie auf Ser zaje Бритвићи, вӣha, m. pl. поље у Брдима. cf. eine Blässe hat, capra maculam habens in naso. Лужани.

2. брња, т. (ист.) vide брњо. бритвурина, f. vіdе бритветина.

брњаст, а, о, н. п. коњ, коза, mit einer Blajје бритка сабља, f. (ст.) јфarjjchneibens іnie ein Bar auf der Nase, maculam albam habens in naso.

biermejjer, acutus [cf. брицкиња): На десницу | брњаш, т. (у ц. г.) брњаст коњ, ein fers баз и на бритку сабљу

auf der Nase eine Blässe hat, equus maculam брица, f. (у Бачкој) 1) vidе бритвица. 2) albam habens in naso. [cf. брњо 1, 2 брња).

perächtlich für einen Barbierer, tonsor (per con Такови је био и тако се звао коњ којега temptum).

је пошљедњи патријар Српски Василије Брбрицкиња, f. (у пјесми) бритка сабља, е. кић послао у Црну Гору маломе Шћепану

nennung für einen scharfen Säbel, acutus gladius:
Тад' брицкиње форде повадише

брњеша, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеппате. бричење, т. vіdе бријање.

nomen caprae indi solitum. брьчити, брӣ чӣм, vide бријати.

Брњик, Брњйка, т. врх Ровачки до Требијеша. бришчић, m. (зап.) vide бренчић.

брњица, f. 1) колутні гвозден, н. п. пито метну брк, m. (loc. брку, pl. брци и бркови, брка и медведу на усну кад га воде, Sag аѕеijen,

6próbâ) 1) Knebelbart, cincinnus barbae. [cf. Sie Ruppe, annulus ferreus. — 2) (у Боци) му стаћ]. 2) (у Вуковару) оно земље што Ohrring, inauris. [vidе обоци) cf. ободац и се увукло у воду.

мин, уша. 3) (у Далм.) сукња пртена, бркање, п. Sie 23ermirrung, confusio.

која се у Боци зове брған. 4) (око Сиња) бркаоница, f. кад се какав посао побрка, а од платна женска дугачка хаљина без руWirrsal, der Wirrwar, tricae.

кава, управо као у Котарима фуштан. бркат, а, о, јфnurbärtig, barbatus.

брњо, т. (јуж.) [cf. 2. брња] 1) брњаст коњ. бркати, бркам, у. impf. in lnoronung bringen, уіdе брња. — 2) (у Грбљу) име јарцу, miscere et turbare.

Bocfsname, nomen capro indi solitum. бркица, f. eine 24rt jebr fleiner yije, pisciculi брод, брода, т. (pl. бродови) 1) на води оно

genus [cobitis barbatula L. cf. Говедар 2]. мјесто гдје се прелази преко ње, бie yuhrt,

1

на поклон.

Оченари.

vadam [cf. газ 1): Лудим се брод кунга; ој од одређеног мјеста, 24rt #inserjpiel, ludi Цетињо, во40 поносита ! Ти се синоћ криво genus. кунијале Да на теби ниђе бро да нема брујање, п. Зазвиттеt, ѕuѕurrus. 2) (у ц. г.) у блату (језеру) мјесто гдје се брӯјати, jйм, v. impf. jиттеп, ѕuѕurrare: челе риба хвата. -- 3) (у приморју) Chijf, na брује у кошници. vis. cf. [vide] лађа. — 4) [Брод) бie &tast брўка, f. Chanbe unѕ Сpott, homo aut rеs riBrod in Slavonien, nomen urbis. [5) у за dеndа: пути, бруко манита, пути !

клињању говори се мјесто Бог: брода ми !]. брукање, т. Sas Muslaфen, derisio, risus de re бродарина, f. 1) Sag ueberfahrtgels, portorium. aut homine.

[cf. скелaрина]. 2) плата што се вози брукати се, кам се, у. r. impf. коме, aslahеп,

на барци или на броду, есbijjgels, naulum. rideo : мучи да ти се људи не брукају. бродити, дим, v. impf. Datei, vado transire. Opýc, m. (loc. Opýcy) 1) der Webstein, cos, lapis брођење, т. баз ДІate, yadаtiо.

politorius. Брусом се оштри руком, а тоциљ брозгва, f. (у Дубр.) vide [божур 1] божурак. се обрће и на њему се држи оно што се број, бројa, m. Sіе 3abl, numerus.

оштри, гладилицом се обично оштре косе, бројанице, f. pl. vіdе бројенице.

али не као брусом н. п. нож, него с обје бројач, бројача, т. (у Сријему) који вино стране, бријаћа се бритва опитри на гла

граде десеткује (бројећи бразде), Ser 3%bler, Днлици (али не на оној којом се косе оштре numerator.

него на другој која је за њу). [cf. гладилица, бројеннце, f. pl. Ser Rojenfranj, rosarium. cf. глал ило, тоциљ, тоцио, белегија). 2) voбројанице, [кралијеп, 1крлијеши, круница 2,] cabulo puro, sensu obscoeno: xoheill ópyc, es

wird dir nicht gelingen, non proficies: Aahy my ópojêne, n. das Zählen, numeratio.

брус; Добио као чела на брусу. бројити, јям, у. impf. зüblet, numеrаrе. брусало, п. (у Шум.) vidе водијер. брокуле, f. р. (у Дубр.) vide прокуле. брўсина, f. augm. р. брус. бронза, f. 1) Зrопје, aes. 2) tleine Glotte pon брўсити, брўсим, v. impf. meken, exacuo. [cf.

Bronze z. B. am Halje der Kühe, tintinnabulum точити 2]. [vidе мједеница].

брусић, m. dim. р. брус. бросква, f. Sіе Rоblrübе uter Ser Grse ((Groribe, брўшење, n. Sag Beben, exacutiо.

бfterr. Reautrübe), brassica oleracea [brass. nа- брушкет, т. (у ц. г.) Ser 213iirfel, tаlus. cf. pus] napobrassica Linn.

[vide] ждријеб. бротњак, т. 1) Ser Tiigel mprauf fürberroth ge- | брўшњача, f. (око ибра) vidе водијер.

jest mits, clivus rubia соnѕitus. — 2) Barten брхан, т. (у Боци) сукња пртена, leinener Intdazu, hortus rubia consitus.

terrott Sеr ifraнe, vestis genus. cf. брњица [3]. Бротњо, п. vide Броћно.

брцнути, нём, т. pf. (у Боци) мало само доOpoh, 6pòha, m. die Färberröthe, rubia tinctorum tion. "На путуму брок и глогово трње), брч, брча, т.2 она ренде, соріаз колика је

хватити, аnrübret, attіngere. cf. лабрцнути.

eine Броћанац, Броћанца, m. [име селу у Црној брча, f.

Гори, у катунс кој нахији]: Ал' Бањани при брча војске! у највећи брч од грожђа, од пазише Вука, Па се за њим поточ отиснула, смокaвa. cf. [vide] jек [2]. Стигоше га на Брованац равни

брчак, чка, m. Sag Ser&uid) Seg 2Batensen, sonus Opòtact, a, 0, von der Farbe der Järberröthe, ru aquae cum quis transit [ма..и вал?]: Воду biaceus.

тазим, за њим брчка нема броћење, п. За тirberrotbjärbен, 10 rubiа tin- Брчеле, [Брчела, f. .pl. два села у Црној Гори gere.

у Црмници). броћити, hйм, v. impf. fürberrotbfürten, rubia брченова трава, f. Irt flange, herbae genus tingere.

[vinca minor L..?]. Броћно [Бротњо), т. кнежина у Љубочкоме брчење, р. баз Сpeiben, radiatio. кадил уку у Херцеговини.

брчина, f. augm. р. брк: IIа обоји те брчине брскут, брскўта, т. (у Брдима) vide брзица. Орчити, брчим, y, impf, jpeihe, radiare. бренат, а, о, н. п. трана, дрво, Taubig, rei) брчић, m. dim. р. брк. belaubt, frondosus.

брчӣ ште, п. (у Ц. г.) горња усна гдје расту орст, m. junge Cprojjen, frоndеs.

Opkobu, Oberlippe wo Schnurbart wächst, regio брстина, f. 1) aug. р. брст. 2) (у Дубр.) mystacis (labium superius): Брчиште му је

брсната гранa, Sag Raub, Ser Raubjinеіg, frоnѕ. као пета од цревље. брстити, тим, у. impf. befrejjеп, depasco : коза брчје перо, п. eine бer äuperjten (barten) ефтипд

брсти н. п. шуму, и говеда брсте, а свиња feder, penna nutans, inutilis scribendo. cf. не брсти, него пасе.

брчни [1]. бруже, брў жа, f. р. (у Рисну) дјетиња игра брчкавица, f. Teg, Ser poт pielet Regen oбer

сновцима у којој се баца новац у таван gejdhmolzenen Schnee plätschert, viae lubriciпак се гледа чији је даље или близке пао, tas et udor. cf. бљечкавица.

Operâie, n. Plåtschern im Wasser, agitatio aquae. jeura janho, öffentlich reden über etwas, rumi-
брчкати, кам, v. impf. platjchern, sоnitum facio tare, percrebrescit fama.
aqua agitata.
.

бубота, f. субота ђачка бубота, Сprimm. 8. і. брчкати се, кам се, v. r. impf, plätјфеrn, aquam Samstags wird auf den Studenten herumgetrommelt. circumjicio, agito: брчка се у води.

Samstag ist der Studenten-Prügeltag, sabbato caeБрчко, кӧга, р. мала варошица на десном бри

Huntur studiosi. Кад сам ја у Лозници ишао јегу Саве (виже Градинке): Да би ишли у школу, био је обичај да ђаке у суботу Брчко поробити, Далеко је бјежат' низа послије подне учитељ биjе без икаке криСаву

Віце, само за то што је субота: ако је ко брчни, на, но, 1) н. п. брчно перо, vide брчје онај дан прије подне или макар и послије

перо: Како тице јадолико грачу, Са крила Інодне био бијен за каку кривицу, то му се
им брчно перје скаче 2) (у Боци) брчній ништа није бројило.
ручак, gering, tenuis.

бу ботак, тка, m. See ifauftichlag, pugnus. брчнути, нём, v. pf. eimal platjcher, sоnitum бубрег, т. (gen, p. бубрега) бie Stiere, ren : edo aqua turbanda.

бубрежак, ренка, т.

Живи као бубрш.љан, (у Дубр.) m. Sеr Срђеи, helera [he

брег у лоју. cf. [2] бубало. британ, flix L.. cf. II.љушт).

бубрежњаци, бубрежњака, m. pІ. Ваз 2tierenitiit, бршћење, п. Bag Befrejjen, depastiо.

caro renum. cf. [vide] исјечак. [бу! бу ! бу! cf. баба коризма).

бубрешчић, m. lim. р. бубрег. бўa, f. vіdе буха.

бубуљ, бубдўља, т. (око Будве) vidе облутак. буав, а, о, vide бухав.

бубуљица, f. Sіе 23ijtel, pustula. cf. [гнојавица, буаван, вна, вно, vide бухаван.

гнојаница, нуха (пува), улица (II увица, нубјавац, авца, m. vіdе бухавац.

ица), чибуљица. бўapa, f. vіdе бухара.

Бугар, т. 1) (ст.) vide Бугарин: Стаде свата буач, буäча, m. vіdе бухач.

дванаест и.љада Те гледају коња у Бугара Gjóa, f. 1) das Ungeziefer, bestiolae molestae. — Повали се меі, у ћевојкама "Бе с отео

2) der Krebs (Krankheit) cancer, carcinoma. cf. конња од Бугара 2) [бугар) (у Боци)
[vide] живина [1]. – 3) (у Рисну) vide oja vide свиньче: убио сам бугара.
ђелица.

бугарење, п. 1) баз Bulgarijiren, mutatio in Bulбубалица, f. (у војв.) дјетиња игра, у којој

garum. 2) (у Хрв.) vidе занијевање. се буба у леђа, Дrt &pieles, lusi genus.

Бугарија, f. т. ј. земља, Bulgaren-Pano, Bulga1. бубало, т. vіdе бубњар.

ria: и умири земљу Бугарију 2. бубало, п. vіdе бубрег.

Бугарин, т. бer Bulgare, Bulgarus. [cf. Бугар 1]. бубањ, бња, т. (рі. бубњи и бубњеви) 1) bie бугарити, рим, v. impf. 1) зині Виlgarеп тафен,

facio esse Bulgarum. große türkische Trommel, tympanum turcicum [cf.

2) (у Хрв.) vide гоч): Пристао као шинка уз бубањ. — 2)

запијевати. (10 3an. Kp.) die Trommel, tympanuin. cf. [vide] (ịraputh ce, palm ce, v. r. impf. ein Bulgar

werden, fio Bulgarus. добош. — 3) (у војв.) кош од прућа, којим Бугарка, f. (1)] bie Bulgarin, Bulgaria. [-- 2) се риба хвата, 2rt ijrenje, nassae genus.

(бугарка) vide бундева 2; види s. v. неца). býbâbe, n. das Trommeln, tympani pulsatio. бјбар, т. који тргује свиленијем бубама, bеr бўтар-кабаница, г. (ст.) ein Bulgarenmantel, pai

lium bulgaricum: А свр њега бугар-кабаmit Seidenraupen Dandel treibt, qui bombyces vendit.

ниту Скиде слеђа бугар-кабанину

бугарски, кa, кo, 1) bulgarijb, bulgaricus. бјбати, бубам, v. impf. ударати у бубањ, troni

2) (у прим.) vide свињски, н. п. месо. meln, pulsare tympanum. [vidе бубњати 1].

Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaret, juventus bulбубина, f. augm. р. буба.

garica. бубица, f. 1) dim. р. буба. — 2) (у Рисну) Бугарче, чета, п. ein junger Bulgar, Bulgarus свилена буба, Geisenpurm, bombix.

puer. бӯбла, f, (у Далм.) као гука, bеr klipen, Бугарчица, (Бугарчица), f. dim. p. Бугарка.

massa: Бублу масла, стрико наша бўгија, f. [буг* = пара] jtarte 2011&bunitung, exбубнути, нём, у. pf. mit Sctoje jdlagen, pulso.

halatio major. [vidе ударити 1].

бўя (буди], mет аиф, quamquam (eigentlik jo бубњар , бубњара, m. Ser Bronnieljbläger, tym piet alg були, es jen, esto): Буд си, море, panista. [cf. 1 бубало, гомобија).

чоу укопао, Ти нијеси сребро укопао бубњарев, а, о, без Trommeljatligеrѕ, tympani cf. [хем (ем),) туд. бубњаров, ѕtае.

буда, f. (у војв.) boljmaaren-(Semilb, taberna бубњање, п. баз Хrommeln, tympani pulsаtiо. vasorum ligneorum. бубњати, њам, v. impf. ударати у бубањ, trоnt- будак,* m. vіdе трнокоп. melni, pulsare tympanum, cf. [бубати, добо- | будала[*], f. (voc. бўдало), Ser 3lbor, stultus.

2) бубњају људи, т. ј. говоре ко [vidе лудак).

вати.

[merged small][ocr errors]

нив.

Иза

onem

будаласт, а, о, tbərimt, stultus. [vide сулуд). | будћи да, (у војв.) inѕет, cum (ital. essendo будалаш, будалаша, m. tbóriter lenjb, homo che —). stultus. [vidе лудак).

бӯъ, 1 f. Der Bejblag, mucor. cf. [vide] плијебудалаштина, f. Зborbeit, stultitia. [vilе лу- бӯђа, 5 сан (може бити да је буф од плијесни дост 1].

мало мање). будалина, f. augm. р. будала.

бўђав, а, о, bejlagen, mucosus. cf. [vide] пьесбуділисање, п. Жаз биттe Reset per Ibut, inep

tia, sermo stultus. [cf. будаљење, махнитање буђавина, f. augm. р. буђа. (манигање)].

бўbaрa, f. (у Сријему) vidе жабић. будалисати, лишём, | v. impf. thiribt jpreфen, буђење, т. баз деten, excitatio. будалити, лйм, I stulte loqui. [vide Ónytu- výza,* f. 1) ein Getränk aus Kukuruzbrot und Wasти).

jer, potio e pane zeae et aqua; Срби по себуда.љење, п. vіdе будaлисање.

лима граде бузу особито уз часне посте од будан, дна, дно, (буднії, ні, но), mach, yigil. кукурузна хљеба и од воде, а Турци је бўдац, бўца, m. Sеr ruthаbit, gallopavo. cf. граде од брашна (чини ми се од просена)

[1] hурак, [ъуран, индијот, интуљ, морац, пу па је носе те продају по варошима. 2) haк,) тукац, пуран.

н. п. брезова, беr Birtenjaft, succus betulae. Будва , f. градић и варошица на мору,

3) вино на дну у бурету, или други муГрбља и југу.

тек од чега, беr 23osenjas, sedimentum, cf. буд за што, н. п. купио или продао што, ит [vide] талог.

Сpottgels, pretio vilissimo. cf. бесцјење. бузарија,* m. Ser буза-bänsler, qui vendit potiбуди, у пјесми мјесто буд: Буди ли идеш на

e pane zeae. војску, Коме ме младу остављаш

буздован (cf. буздохан) (буздован), буздована будија, f. Sie Truthenne, gallina indica. cf. ћура, (буздована), m. eine 24rt Reule, clavae genus.

ћурка, [ryјка, пуфка, индијoтa, интулга, [cf. салма 1, тогуз].

1] тука, мисирка [2, 1] пура, пурка. буздохан, m. vide буздован: Уз буздоган Будим, т. (loc. Будиму) Ctast Ofеn іn ungar, гвожђе понијева Buda.

буйн, буйна, т. еіr grорез хиђrmannspfers, 2)ReБудимац, мца, m. Sеr Ofner, Budensis, Budanus. klenburger (ein Kärntner), equus vecturarius, jucf. [2] Будимлија.

mentum. Будимир, m. 2Xann&name, nomen yiri.

буињй, ња, њё, vide бухињи. Будимка, f. 1) Sie Ofnerin, Budana. [бу- | бујад, f. vide папрат.

димка) 2) (у Босни) бијела бундева. vіdе бујадина, f. augm. р. бујад. [бундева 2] пеца. — 3) (у Уж. н.) 24rt 2р- бујадњача, f. vide папратњача. jel, pomi genus [pirus malus L. var.]. cf. | 1. бўјан, т. (у Хрв.) некака риба, 24rt fij), [1] будiмлија.

piscis genus. 1. будимлија, f. eine 24rt 2lepfel, pomi species | 2. бујан, јна, јно, beftig, jtürmije, praeceps, н. [vidе будимка 3].

п. бујна киша, lаgrеgeit. 2. Будимлија, m, vide Будимац.

1. бујање, п, vide бучање [2]. Будимље, т. село близу Сјенице код воде | 2. бујање, т. ба? 21njchbelet, to intumеѕсеrе. Ване.

1. бујати, ji, vide бучати [2]. будимекӣ (будимскӣ), кa, кo, Djners, Budanus. | 2. бујати, јам, v. impf. айјфрешен, іntumesco. будињи, ња, ње, н. п. јаје, болест, бет Хrut cf. набујати.

bahn gehörig, gallopavonis. [cf. hypји). бујатка, f. vide папратка. будиoнив, т. по намастирима она даска што бујити, jiм, v. impf. cf. пајити.

у њу лупају ујутру да се буде калуђери, бујица, f. tegenbach, torrens. [cf. поплав]. der Wecer, expergefactor.

бујур,* nim, Iange ju, accipe et manduса: Баба : Будисав, т. 2) аnѕtаntе, поmеn viri.

Бујур, Муса, купуса. Турчин: Нека, будити, будйм, у. inpf. meter, excito.

бако, и меса. будити се, будим се, ч. r. inpf. ermacbеп, еуі- бук, т. (loc. бўку, р. букови) беr рrt Seg 23aj gilo.

jerfalls, wo das Wasser im Fallen toset, locus Будљанин, m. Ciner pon Будва.

cataractae strepitosus : онђе у буку има наБудљанка, f. Gine pon Будва: Пит эле га Буд стрме; Ништа није горе од дебела бука из љанке ћевојке

рђава трупа. будљански, кa, кo, pon Будва: Од кад сам се бука, f. Sas (Sebriille, mugitus.

родио од мајке, нјесам љепше bевојке ви - букавац, бўкавца, ш. 1) водени бик, Sie

дио, Што сам данас у коло Будљанско - Robronniel, ardea stellaris Linn. [cf. воденБудош, т. планина (у Црној Гори, изнад Ник бика). — 2) Ser 24ujmiegler, concitator. cf.

шифског поља, између Броһанца и Стубице) [букач 2, бунтовник, ребелијант, ребелијаш, ] ви не загарача и Комана [у катунској бунција. 3) (у Сријему) Нешто иде ноfiy нахији): А све бјеже уз Бу дош планину те дави људе, као вукодлак. cf. дрекавац.

букагије,* f. pl. vіdе путо.

бўковац, бўковца, т. 1) Зифеnjtab, baculus faбўвалиште, п. мјесто гдје говеда бучу;: Drt mp ginus. [cf. буковача.] — [Буковац) 2) извор

die Ochsen brüllen, locus ubi mugiunt boves. у Јадру у Тришићком пољу. 3) село у букало, т. човјек који буче.

Сријему (близу Варадина). Бўкања, f. у Лици једна главица и наврх ње буковача, f. Ser 23 феnjtort, baculus faginus. [vide зидине од некаквога градића.

буковац 1]. букање, п. 1) Saa Brilen, mugitus. 2) баз Букови, т. pl. [gen. Букова, dаt. instr. loc. Auseinanderwerfen, disjectio.

Буковима] планина у Србији између нахије букара, f. у Сријему је обичај да се уз месо Ваљевске и Ужичке: Већ ајдемо у Букове јеће свако вече скупе дјевојке (мале и ве

тврде Анке) и младе (а и од мунікиња дође гдје- буковина, f. Sas Duchenbolj, lіgnum faginum. које) насред села, па наложе ватру (то-Буковица, f. 1) источни крај Далмације, изнајвише од ђубрета или од сметлишта) и

међу Босне, Хрватске, равнога Котара и око ње играју и пјевају; и то се зове бау

Отреса планине. 2) планина у Херцегокара или ватриште (ајдемо на букару, пје

вини: Буковица и Ораовица 3) ријека вају дјеца на букари).

у Дробњацима. букарење, n. Sag Brübnen, subatio. [cf. цвелање]. Буковичанин, т. (€iner pon Буковица. бўкарити ее, рим се, v. r. impf. brahnen, subo Букреш, m. Bufarejt, Bucarestinum urbs Vala

(pon Comeinet): букари се крмача. [cf. цве chiae. лати се).

буктети, (ист.) букати, бўчём, у. impf. 1) brillen, mugio.

1 буктити, (зан.)

TÍM, v. impf. lodern, ardeo: 2) говеда бучу сијено, mit Sörnern alteinan

букти ватра. cf. букати.

буктјети, (југоз.) bеrреrfеn, disjicio: ІІтого, воно буче, себи буквење, п. баз Робеrn, ardor. за роге вуче.

букћети, біктім, (јуж.) vidе буктјети. бўкач, букача, т. 1) 5er Briller, mugitor (рот | Букуља, ғ. брло више села и киселе воде БуСфjen). 2) vidе букавац 2.

ковика (у Крагујевачкој нахији [у срезу буква, f. (gen, pl. бўкава) 1) Sie Вифе, fagus [silvatica I. — 2) (у Дубр.) некака морска | була, f. 1) vide Туркиња [1].

јасеничком)).

— 2) (у Паштр.) phóa, Art Seefisch (Gelbftriemen), piscis quidam marinus (box vulgaris C. V.].

Ser Ciegel, ѕigillum (bulla): Црна књига а у

3) der Dumm: fopf, stultus, stulta [vidе лудак).

доба црно, Црном було.м бјеше забулана — букван, т. луд или сулудаст човјек, bеr Фитт. | булажњење, п. vіdе бунцање. topf, stultus [vidе лудак).

булазнити, бу лазнім, vide бунцати. GòEBâp, m. das ABC-Buch, abecedarium.

булётина, f. augm. р. була. букварад, рца, m. Ser 2016 Chiller, puer ele- | булўмак, булумаһа, т. некакво јело од бра

шiна: А. ІІІта си јео ? Б. Сатримачка и menta discens. буквётина, f. angm. р. буква. [cf. буквина).

баулу.маfа. буквик, буквйка, m. Ser Buchenmato, fagetum : булумeнтa, f. (у Ц. г.) много људи, с фaar, Хајдук чешља кику у буквику

turba. [cf. гомила). буквина, f. augm. р. буква. [vidе букветина]. | бўљење, т. баз ХЭerроrrеten Ser 20ндеп, еxsertio бўввић, m. junge Вифе, fagus parva.

oculorum. буквица, f. 1) dim. р. буква. — 2) буков, жир,

буљеш, т. (у Барањи) vilе [грген) бандар. die Buchecer, glans fagina.

3) Ваз 2123G, elee | буљина, f. vіdе cова. menta. .

буљиока, f. (ст.) Sie Sie lugen bеrроrrett, quae бўкила, f. четврт стара: Више ваља стар но

exserit oculos: Курвина буљноко — jilt Ser букила. [cf. багана).

Krebs den Frosch. . буклија,* f. vide [чу тура) плоска (понајвише | бульоок, 1 а, о, у кога су очи избуљене (веона што носе просци): Не смијем ти прстен

бўљоокаст, лике испале), тіt bеrроrrесtten (деп, приватити, Ни попити просачку буклију

oculis exsertis. бўкнути, букнём, у. pf. ) aufmuen, mucitum | бўљубаша* [буљугбаша, буљумбаша), m. 2012 edo: букну во, крава. 2) auflodern, exar

führer eines 6y.byk, dux turmae, centurio. desco: букву ватра.

3) они ће сви бук- | буљубашин, а, о, без буљубаша, centurionis. нути на тебе, т. і. скочити, устати, fіф бўљубаш иница, f. die Pauptmanuafrait, uxor cenentgegen jeßen, opponere se. 4) (у Дубр.)

turionis. букнула дјевојка, т. і. узрасла, bеrаптафет, буљубашица, m. dim. р. буљубама. adolesco.

бўљубашовање, n. Sag бу.љубата-&ein, centuriбукњање, п. Sag Robern, ardor.

atus gestio. букњати, њам, у. impf. Iobern, ardeo: букња бўљубашовати, штујем, у. impf. ih bin буљуватра. cf. [vide) буктјети.

бага, sum centurio. буков, а, о, buhen, faginus.

буљугбаша, т. vіdе буљубаша mit allen 21blete Бўкова, f. adj. мали намастир код Неготина. tungen.

4

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »