Паво, м. Жанnšname, nomen viri.

павта, f. (pl. пӑвте, павата) vide пафта. павталија, f. vide пафталија.

павте, f. pl. vide пафте.

павтица, f. dim. v. павта.

назуо, пазуа, n. bie djel, ala, axilla. [cf. пазухо, пауза].

1. паја, f. ein Streif, virga, linea. [vide жиљ]. cf. пруга.

2. Паја, m. (ист.) vide Пајо.

ване

пајванта, f. vide пајанта.

падавица, f. (по југоз. кр.) bie Balljudit, epi- |пајанта (cf. пајванта, панта), f. vide жиока. lepsia. cf. [боља 2, велика боља, велика бо- | пајван,* m. ber Štrid (für weibenbe Bferbe), funis, лест,] гора [3, горица 3], горска болест. cf. [vide] уже [1]: И свежу се коњи у пајпадалица, f. (у Ц. г.) н. п. маслина, која сама опадне, біє von felbft abfalleнбен Dbftfrüchte (3. 8. Dliven), fructus sponte decidentes. падалиште, п. н. п. Циганско (гдје падају Цигани), Sagerjtätte, locus castrorum. падање, п. баз Fallen, casus.

-

паједница, f. кад се што опаједи па изиде као чирић.

пајити, јим, dim. v. спавати, (зи Rinbern) фа= fen, dormio: uаји, буји, злато моје! (жене говоре, као пјевајући, кад успављују дјецу). [с. бујити].

падати, дам, v. impf. 1) fallen, cado. [cf. спадати 3]. 2) пада киша, снијег, eś regnet, neiet, pluit, ningit (cadunt pluviae, nives). | Пајо, m. (јуж.), һуp. v. Павао. [cf. 2 Паја]. 3) пада ми рођак, ift (fonimt heraus): А. пајташ, пајташа, m. (у Maџ.) vide [друг 1] Милан ми пада рођак. Б. По чему (како)? другар.

гарица.

А. Његова мати и моја мати од двије сестре | пајташица, f. (у Maџ.) vide [1друга 1] друдјеца. Падеж, т. брдо у Ловћену, Name cines Berges, Пајун, m. (у Ц. г.) мушки надимак. пак, 1) vide па. 2) aber, vero: онда пак 3) пак? бапи, tum.

nomen montis.

паднути, нем, vide [1]пасти (паднем).
пађенија, f. (у војв.) біе утођne eines lofterban= |пака,
ers, angaria (ad monasterium praestanda).
пађенијаш, пађенијаша, m. Slojterroboter, ope-
rarius monasticus.

пажња, f. Иhtung, Liebe (3. 23. ber Eltern gegen
Kinder, und zwischen Eheleuten), amor.

(у Дубр.) 1) vide опет, н. п. видјећемо се и пака. 2) vide па: Пака јој је јунак говорио Пак су липе свате сакупили, Пака иду по младу дивојку С Ђордам Павлу гребак ископаше, Пака млада Павла

закопаше

пазар,* пазара, m. 1) ber Marft, forum. [cf. пи- | пакао, кла, т. 1) bie Şölle, infernus christiaјаца, чаршија]. - 2) ber Manbel, mercatio: norum. [cf. вјечна мука]. 2) (по зап. кр.) vide смола.

нема пазара; рђав пазар.

3) наћерати

пазар, einen Manbel beförbern, betreiben (burch | паке, vide [на] пак: Поарати, паке попалити Zureden), mercatus. Она купи своје бјело платно, Паке бјежи Скадру бијеломе Лако скочи,

пазаривање, п. баз Manseln, mercatura.

пазаривати, зарујем, v. impf. banbeln, mercari (emere et vendere).

проговори

паклени, на, но, bölijd, infernalis.

пазарија, * f. bie Sabrifmaare (bie nidt an 23с. | пакленик, m. (у Дубр.) vide ђаво: Па га баци

stellung gemacht ist), vendendum, merx nundinalis. cf. пазарлија.

пазарити, пазарим, v. pf. Банбеín, faufen инб verkaufen, tauschen, emo aut vendo.

на дно пакла, Пакленици дочекаше паклењача, f. 1) vide паклина.

-

2) [IIaклењача] вода у Велебиту од Далматинске стране, Rame eines Glufjes, fluvii nomen.

пазариште, п. мјесто гдје бива назар, Marft- | паклина, f. (у Лици) као катран, што се кола plas, forum.

пазарлија, * f. vide пазарија.

мay, Art Wagenschmiere, axungiae genus. [cf.
паклењача 1].

пазарни, на, но, (
пазарски, ка, ко,
пазија, f. (у Херц.) vide битва 2. cf. назјак. |
пазити, зим, v. impf. 1) кога, licbhaben, amo.
cf. [vide] љубити [3]. 2) на кога, на што,
$t haben, attendo. [cf. атати, 1 вардати 1,
мукаетисати].

н. п. дан, Mart, nundinalis. | Пак-Марија, f. брдо између Црмнице и Паштро

пазити се, зим се, v. r. impf. нази се с њим, ипб пазе се, fich baben einander lieb, amant se

invicem.

вића, ein Berg, nomen montis. паколеч, f. (у примор.) свако прољетно зеље, што се једе, Frühlingsgemüje, olus vernum [bunias erucago L.].

Пӑковраће, [село у срезу трнавском, округа рудничког] п.: У Лозници и у Паковраћу пакосан, сна, сно, vide пакостан.

пакост, пакости, f. bie Bosheit, malitia. [vide злоба].

пазјак, пазјака, m. (у Земуну) питомо зеље | пакостан [пакосан], сна, сно, bošbaft, malus, што има лишће као у блитве (у Дубровнику malitiosus. зове се битвица). vide [битва 2] пазија. пазмати, мам, v. pf. пазмати намећу, vide спа

змати.

пакостити, тим, v. [im]pf. (у Грбљу) [фабен, фабен зийден, посео: Толико ми злотвор пакостно!

Пакра, f. nom. prop. Rame eines lujjes unò o- |палије, налија, f. pl. као велике лотре, с поsters in Slawonien. моћу којих се бурад на кола товаре и с кола скидају, rofciter.

Пакрац, т. варош у Славонији. сf. Пакрц.

пакрачки, ка, ко, von Пакрац. [ef. пакрчки]. | палијер, налијера, m. некакав барут, Wrt фіс Пакрц, m. vide Пакрац.

пакрчки, ка, ко, vide Пакрачки.

pulver, pulveris pyrii genus: А дофати сјајна џефердана, Који прима литру палијера

пала, f. (у Мостару) подубока лопата којом | палијешће, п. у овој загонеци: У лијешће се баца вода на поврће (кад се заљева). cf. палијешће, у лијешће вода стоји, а у води

палавра, f. (у Сријему) чељаде које много го- | пӑлик, m. (у Ц. г.) cf. личити се.
вори и ријечи по селу разноси, біе dwa | палионица, г. Запота фіне.
berin, garrula.
палипан, сf. пипавица.
паламар, т. баš Shifftan, rudens. cf. [vide] палипушка, cf. пипавица.
уже [1].

палисад, т. біе Balijabe, vallus.

2) н. п. пушку, fenern, accendo [cf. ждити, жећи 2]: Неко пали бистра џевердана

паламида, f. Wđerfraßfraut, serratula arvensis | палити, налим, v. impf. 1) anzünben, incendo. [circium arvense L.]. cf. паламуда. паламуда, f. (у Сријему) vide паламида. паланачки, ка, ко, von ber паланка [1], palancae, oppidi.

паланга, f. (у Грбљу) vide [озиб] полуга:

3) нешто ме нали по леђима, juđen, prurio. 4) сир пали, кад се мало као ужеже. 5) он пали он жари, jchalten uns walten,

Кад ли доше на Леђанска врата, Кад ли dominari.

пуста бјеху затворена Затворена гвозденом | палица, f. 1) ber Stod, Gpazirftod, baculum. [vide

наландара, f.: И ево му мрежа иаландара паланка,* f. 1) (у Србији) eine Balante (Mittel ding zwischen Dorf und Stadt), oppidum. [vide варошица].

батина 1]. 2) der Stock (im Joche), baculus jugi. 3) (y II. r.) ein Stück Holz, lignum: Једна палица ни пред царем не гори. [— 4) vide 1 машка 2].

2) (у Црн. гори и у Херц.) | паличица, f. dim. v. палица: Подај Петру па

пандурница или стражара.

личицу, Нек убије грличицу

паланчанин, m. Cinwohner einer паланка, оррі- | паличњак, т. т. j. [vide] сврдао [1], што се

danus.

палац, палца, m. 1) бег Дaumen, pollex. — 2)
(gen. иӑоца, понајвише се говори pl. идоци
и ийлцеви) біе Špeiße, radius. cf. [vide] |
спица [1].

палацање, n. vide палуцање.

палацати, цам, v. pf. (у Сријему) vide палу

цати.

на јармовима врте рупе за палице, ber Boh= rer, zu dem Stockloch im Joche, terebra major pro foramine jugi ad inserendum baculum. палиште, п. гдје је што паљено, н. п. за купусни расад, біе Branòftätte, ustrina.

палок, m. (у Боци) in ber Hebenßart: на палоку, т. ј. на руци (да се ласно може узети), bei ber Dan, prae manibus. [vide рука 5].

палацка, f. 1) оно што израсте на рогозу као | палош (палош), m. ber ФаЏајф, gladius militaкукурушчић. [cf. батић, палачник]. 2) pl. ris. cf. [vide] мач.

палацке, Xrt Patrontajme, embolorum theca. | палошина (палошина), f. augm. v. палош. палуцање, п. baš Suđen, micatus. [cf. палацање].

cf. [vide] припојаснице.

пӑлачник, m. (у Сријему) vide палацка 1.

Палеж [сад Обреновац], m. Stäòtchen am in- | палўцати, цам, v. impf. палуца гуја језиком, Нив бег Колубара in sie Сава, oppidum Serbiae.

uđen, mico. [cf. палацати].
палуцнути, палуцнём, v. pf. zuden, mico.

Палежанин, m. (pl. Палежани) Ciner von Палеж. пӑлучак, чка, m. eine fleine unregelmäßige Хи,

Палексија, f. vide Полексија.

палетак, тка, m. (у Хрв.) vide паљетак.

палетковање, n. vide паљетковање.

палетковати, кујем, (у Хрв.) vide паљетковати. палешки, ка, ко, von Палеж.

campus herbidus prope aquam. паљ, m. 1) (у Боци) vide исполац.

--

2) (у

Хрв.) дрвен тучак којијем се збија сир, а и купус сјецавац, біе Stampfe, tudicula, cf. сирзбијало: За пасом му паљ батина

палигорка, f. (у војв.) каже се злој жени, Ве паља, f. (у Далм.) vide зубља.

nennung für ein böješ Srauenzimmer, mulier im-|паљастура, f. (у Дубр.) некака морска риба, portuna. Art Seefisch, piscis quidam marinus.

од шенице.

паљевина, f. waš verbrannt ober angejengt wirs, quod-aduritur: удара на паљевину, e riecht nach Brand.

Пали-ђак, т. прицовиједа се да је био нека- | паље, наља, f. pl. (у Дубр.) vide мекиње: паље кав арамбаша који се овако звао, и којега су Турци отјерали у хајдуке, те им је послије много зла чинио. Може бити да је Пали-ђак изнајприје био Студенички ђак, и да се послије кад је хајдуковао, од њега прозвало ондје велико брдо Баково.

паљетак [палетак], тка, m. vide пабирак. паљетковање [палетковање], n. vide пабир

чење.

паљетковати [палетковати], кујем, vide пабир

чити.

панагија, f. б. i. navayla (bie allerheiligfte),
панађија, eine Bilber-Diptyma, diptycha.
панађур, т. (nuvnyvqis) ber Marft, bic Mejje,
nundinae. [vide] сајам [2], cf. пазар, вашар.
панађуриште, n. ber Marftplab, forum.
панаија, f. vide панахија.

панакамилавка, f. vide паракамилавка.
панахија [панаија], f. vide кољиво.

паљика, f. мјесто гдје је шума изгорела па остала чистина, біе Branbftätte (von einem Balbe), area silvae combustae. [cf. парча]. паљиковача, f. ber Brügel, baculus. cf. [vide] панац, нца, m. (у Ц. г.) некака бијела велика батина [1].

водена тица, Hrt Baffervogel, avis quaedam palustris.

пангалоз, пангалоза, m. (у Биограду) човјек
који нема ни куће ни имања нити кака по-
cлa, der Landstreicher, homo perditus. [vide ro-
логузан].

панганет, панганета, m. Зajonet, pugio.
пандара, f. (у Руд. н.) Xrt Пантенn, pruni ge-
nus [prunus domestica L. var.].
пандур, пандура, m. 1) (у Србији) ber 2ätеr
der öffentlichen Sicherheit, zur Aufsuchung der Râu-
ber u. . w., viator publicus. За владања Тур-
скога свака је кнежина имала по неколико
пандура, који су са буљубашом ишли по кне-
жини те тјерали хајдуке и друге рђаве људе
хватали. Ови су пандури највише били Срби,
а било је и Турака међу њима; буљубаша
пак свагда им је био Турчин. У Турској
гдјешто чувају пандури и путове и прате
трговце. И поред Црногорске границе Турци
гдјешто имају пандура, који чувају границу
од Црногорскијех чета. cf. пандурница.
(у војводству а сад и у Србији) ber Seri
biener, apparitor [cf. хајдук (ајдук) 2]: Е,
секо, Бог је пандур (одговорила некаква
жена у Сријему, кад јој је друга рекла:
Ласно је тебе, секо, твој је муж пандур).
пандурење, п. пандур-Dienft, officium тоб пандур.
пандурија, f. bie telle, Баз Imt без пандур,
munus той пандур: отишао у пандурију.
пандурити, пандӳрим, v. impf. пандур-Dienfte
verrid ten, wachen, пандур esse, custodire: Да
иандури из ње од кавура

2)

памтивик, т. (зап.) vide памтивијек.
памтило, т. ber ein gutes Seänia, qui va-
let memoria: слаб сам памтило.
памтити, тим, v. impf. дебенfen, fidh erinnern, me-
minisse. [cf. паметовати 1, тубити, тувити].
памћење, п. Érinnerung, memoria, баз ebenten. | пандурица, f. vide пандурница: А на по ње
[сf. тубљење, тувљење].

памук,* т. біе Вanmwolle, erioxylon [1) gossipium |
L.; -2) goss. herbaceum L.]: меко као памук.
памуклија[*], f. 1) (у Уж. н.) јабука, Wrt Wpfel,
mali genus [pirus malus L. var.]. - 2) (y
Србији) с рукавима кратка хаљина наложена
памуком. Памуклије сад носе и сељаци, H.
ц. у Мачви и у Јадру.

пандурицу кулу

стра

пандурница, f. bie Banburenhütte, tugurium pandurorum. [cf. пандурица, паланка 2, жара, стражница]. По Турској су гдјешто начињене пандурнице око пута (раздалеко једна од друге како се може чути кад пукне пушка), те у њима сједе пандури и чувају путове од хајдука; а кашто прате трговце од једне пандурнице до друге. пандуров, а, о, без anburen, той пандур. памучар, т. бer Baumwollhanbler, mercator bom- | пандуровање, п. ber Panburenbienft, adparitio. bycarius.

памучан, чна, чно, baummolden, bombycinus, хуlinus.

пандуровати, дурујем, v. impf. Banburenbienjte

пан, m. (lomaciśmus) ber Sperr, dominus, cf. thun, adparere.

[vide] господар, in bem prid morte: Што иан | пандурски, ка, ко, раnburij, panduricus.

проси, село муси.

панада, f. (у Дубр.) говеђа јуха с крухом, біе Banabe, jusculi genus: Ко панаду често куса, Образ му је као руса.

паница, f. (у Шумад. и даље к истоку) земљан суд из којега се једе, eine irbene peije[üffel, patina fictilis. [vide бљуда]. cf. чинија, Баса, здјела.

панос, m. (у Хрв.) од сламе и од смоле на- папазина, f. augm. v. папаз: Игумане, један чињено као машала, и стоји наврх мотке, папазино

која је ударена у земљу, те се ноћу запали | папак, пка, m. (pf gen. папака) bie lanc (ber vier. кад се учини каква ларма, баз Ženerjignal, ignium significatio. cf. [vide] витиљача.

1. Панта, m. (ист.) vide Панто.

2. панта, f. (у Барањи) vide пајанта. Пантелија, m. Panteleimon, Panteleenon. пантивијек, m. vide памтивијек. Пантица, m. dim. v. Панто.

пантљина, f. баз Запб (öfterr. baš Bántel),
fascia.

Панто, m. (јуж.) vide Пантелија. [cf. 1 Панта].
пантош, т. у загонеци, cf. јединкало.
панути, нём, vide [1] пасти (паднем).
нанцијер, панцијера, m. (јуж.) ber anzer, 10-
rica. [cf. панцир].

füßigen Zhiere), ungula. cf. папоњак [1], чапоњак. папар, пра, m. vide бибер: А што су ми Карловкиње беле румене? Вино пију, папар зобљу, те су румене

папати, нам, v. impf. (у Дубр.) у овијем пословицама мјесто јести: Боље је са старим папати него с младим плакати. Слатко је папати, ал' је горко плаћати.

паперје, п. (coll.) bie &laumfebern, plumae. cf.
машак [1].

папин, а, о, без Bapftes, papae.
папоњак, поњка, m. 1) vide папак.

2) (y

Ц. г.) некака трава, Xrt $flanze, herbae genus. ¤âпoш, m. eine Art größerer Flusskrebse, cancri genus.

панципер, m. у овој загонеци: Отуд иде тио папрадник, m. bie Monbraute, [botrychium Sw.]

osmunda lunaria.

папрат, f. баз Farrentraut, filix [pteris aquilina
L.; cf. бујад].
папратка, ) f. cin Farrenftängel, filix una. [cf.
2f.
папратљика, бујатка].

оџа и увати панцииера. панцир, панцира, m. vide панцијер. панча[*], f. bie &ralle, unguis, cf. [vide] канџа [1]: Нокти су ми ка' у орла панче пањ, пања, m. ber Baumftamm, truncus: као два осјечена пања (каже се за човјека и за жену | папратљичица, f. dim. v. папратљика. који немају дјеце). [cf. хреб]. Папратња, f. 1) зидине од намастира (у Босни више Зворника). cf. Папраћа. 2) [папратња] (у Грбљу) vide препрата. папратњача, f. т. ј. земља, Sarrenboben, locus filicosus. [cf. бујадњача].

[пање, сf. чаре.]

[Пањевац, вца, т. село у Лијевчу; види s. v. Кочина Крајина.]

[пањега, f. біе Rifhe; види s. v. сносити.] пањина, f. augm. v. пањ.

пањић, m. dim. v. пањ.

пањкање, п. baš Berleumben, calumniatio.
пањкати, кам, v. impf. на кога, gegen jeтанб
Eugen vorbringen, mentior de aliquo. [vide би-
једити]. cf. опадати.

пањуга, f. (у Ц. г.) angm. v. пањ.
паондан, (у Ц. г.) cf. ондан.
паор, т. (у војв.) ber Bauer, Sanobauer, rusti-
cus. cf. [vide] сељак [2].

Папраћа, f. vide Папратња 1.

папрац, т. (у Сријему) біс hafgarbe, achillea millefolia [L.]. cf. [куница 2, хајдучка трава, 2 спор,] спориш.

папраца, f. (у Дубр.) (dim. v. папрат) bas Bols-
haar, polytrichon [lynosiris vulgaris Cass.? -
Solbfarn, gymnogramme chrysophilla Kaulf.?].
напрен, а, о, 1) mit capsicum annuum Linn.
gewürzt. 2) gepfeffert б. i. theuer, carus.
папрењача, f. т. ј. гљива, (у Сријему) vide
млијечница.

папрење, п. бa 2ürzen mit паприка.
паприка, f. (pl. gen. пӑприка) [gemeine Beiß-
beere,] capsicum annuum Linn.

пабрија, f. баз Brovinziale (im Segenjab ber Mi litärgrenge), provincia rusticorum. паоркиња, f. біе Dänerin, rustica. [vide сељакуша]. пӑорски, ка, ко, bäuerid, rusticus. [cf. пара- | паприкаш, m. Hrt leifhfpeife mit паприка, carснички]. nes capsico annuo conditae. пӑочаница, f. оно чим се паочи точак, понај - | паприти, рим, v. impf. mit паприка würzen, више од гвожђа, а има и од дрвета, ber Наб[фић, Феттуфиђ, sufflamen. [cf. влачуга, цокла].

пàочêже, п. das Anlegen des Hemmschuhes an das Rad, Tò sufflaminare rotam.

паочити, чим, v. impf. бен Беттjфић anlegen an das Rad, sufflaminare rotam.

condio pipere indico.

наприца, f. 1) у воденици оно гвожђе што стоји попријеко на сену и држи на себи камен и окреће. 2) (у Грбљу) на жрвњу као шупља цијев, од дрвета или од кости, што стоји на гвоздену шиљку, те се њиме жрвањ окреће. папричица, f. dim. v. паприка.

1. папа, f. 1) ber Wapft, papa. 2) in ber Rin | папрчак, чка, m. (у Сријему) vide пријечњак. berfprahe, баз 23rot, sic panem vocant pu- | папрчина, f. (у Боци) vide стаблина.

elli; онда си ти звао хљеб иаиом.

2. папа, m. (у Дубр.) Rinberwort für отац. пàпaз, m. verächtliche Benennung für christlichen Geistlichen (seitens der Türken), nominatio sacerdotis christiani contumeliosa. [vide свештеник]. cf.

поп.

папта, f. vide пафта.

папула, f. н. п. од граха, т. ј. кад се куван грах угњечи без чорбе; тако и од сочива, ein Sifolenmus, puls e phaseolis. [cf. гмежденик (межденик)].

Папуч, m. (да ли није ради стиха скраћено од

папуча f.?): Чету купи Лички Мустајбеже

планину

tio.

2) das Ausweiden, tò exenterare.

По Удбини по Турској крајини, Док искупи 3) das Rizen, scarificatio. Удбињана тридест, Шњима крену у Папуч | парасити, сим, v. impf. што, vide парасити се. парасити се, сим се, v. r. pf. кога, чега, jte= папуча,* f. (pl. gen. пӑпуча) ber Bantoffel, cre- ben laffen, omitto. cf. [vide] оставити се. pida. [cf. пашмаг, пашмага, штопела, штопе- | Параскева, ) f. bie beil. Barajfewe, S. Parasceve лица]. Параскевија,) [cf. Петка 2]: Убила га света Петка Параскевија

папучица, f. 1) dim. v. папуча. 2) игра у којој се скаче на једној нози преко намје- | парасник, т. (у војв.) ber Baueršmann, rusticus. штенијех трсака, Xrt Gpieles, ludi genus. [vide сељак]. cf. паор. папуџија, * m. ber Bantoffelmaher, crepidarius. параснички, ка, ко, bäuerijф, rusticus. [vide пар, т. 1) у овај пар, jekt, nune. 2) (у

паорски].

војв.) Baar, par, н. п. пар пилића, опанака. | парастос, m. (у војв.) Wrt Sottesbienjtes für Ber= 1. пара,* f. (pl. пӑре, пара) bic hünje Bara, ftorbene, inferiarum genus. numi genus. cf. грош.

2. пара, f. 1) ber Wthem, halitus. 2) ber Dunft,
vapor. - 3) (у Боци) vide врабац [1].
парагӯн[*], парагýна, m. 1) Wrt Glintenlauf, tubus
quidam sclopeti: А упали танка парагуна
2) (ст.) Wrt ud), panni genus: Илли-
јене чое парагуна
Умивала Ђулсом од
ружице, Отирала сајом парагуном
парада, f. біе асабе, pompa militaris.
парадити, парадим, v. impf. in Barabe jtellen,
instruo aciem.

парати, парам, v impf. 1) loštrennen, divido:
А. Дај пара (Scls). Б. Не парају сад, већ
на мијех гуле.
2) н. п. свињче, außwei-
ben, exentero. [cf. распирати]. 3) H. II.
ножем по столу, rißen, scarifico. cf. наракати.
1. Параћин, m. Štabt unweit Ћуприја.
2. Параћин, т. у овој загонеци: Изађе вила
из пећи, Пуштила косе низ плећи, Чека
сина Параћина, Док јој дође из Рудина,
И донесе купу вина.

2)

Параћинац, нца, m. Ciner von Параћин. парађење, п. баš Stellen in Parabe, instructio | параһински, ка, ко, 1) von Параћин. aciei. (adv.) запалити лулу параћински, т. ј. на

паразлама, * f. bei ber Flinte ber äußerite Hing an

ber Höhre, circulus flintae ultimus: Паразлама

од тридест дуката

паракамилавка, f. ber jhwarze lor ben bie Тön-
che über die Kamilaufa tragen, paracamilauchium?
[cf. панакамилавка].

паракање, п. baš Risen, scarificatio.
паракати, кам, v. impf. rißen, scarifico. [cf. па-
рати 3].

параклис, т. (naqáxinois) (in jcherzhaftem inne,

als hätte dies Wort mit dem клис etwas gemein) Gebet, welches über einen gelesen wird, paraclesis. параклисара, т. ber Rirmenbiener, Rüfter, Slodner in den Klöstern, aedituus.

паракнути, паракнём, v. pf. dim. о. парнути: Он паракни, а ја варакни (у приповијеци). паракувар, т. ber Rebento, coqui vicarius (in den Klöstern).

паракуваров, а, о, без Rebentoes, coqui viearii. паралажа, f. u. m. ber Žulügner, Eugengebülfe

Sügenbruber, mendacis adjutor, vicarius [vide полажа]: Састала се лажа и паралажа: један лаже а други полагује. парамента, f. ову сам ријеч ја чуо само у Тр- | шићу и у ова неколика шаљива стиха: У нашега чиче параменте Три ардова у подруму прде: У једноме нигђе ништа нема, У другоме (заборавио сам шта је), А у трећи прни па заврни. Оваке сам стихове ја слушао и у Сријему, али се сад не могу опо- | менути како се почињу, само знам да су трећи и четврти овако: У једном се мачка омацила, А у другом кучка оштенила. парање, п. 1) baš goštrenmen, divisio, disjune

пунити лулу, на захватити њом ватре и пепела.

парац, рца, m. ber Rläger, accusator: Нико не може судац и парац бити. cf. [давуџија,]

прица.

параџија, f. (у Сријему) мајстор који другим могућнијим мајсторима на пар ради, ein Meister der für andere Meister stückweise arbeitet, minuscularius.

параџик,* m. пређе, т. ј. мотовило пређе. cf. парче 2;] новчић [3].

Пlàрâшнипа, f. Ort östlich am Einflusse der Drina in ber Game. Парашница је од прије била пуста, и није за њу нико ни знао, док је нијесу за времена Карађорђијева населили прекоДринци и голи синови, који су из Босне ускакали у Србију, и начинили од ње као малу варошицу; за то се у новим пјесмама пјева шер Парашница: Трећу пиш'те шеру Парашници, Голом сину Зеки буљубаши парба, f. ber Streit, re, lis. cf. парница [2,

правда 3, распра, теранка, теранција, терба]. парбити, бим, v. impf. (у Барањи) vide прети. парбити се, бим се, v. r. impf. vide прети се. парбљење, п. баз Brozejfiren, lis. паргал, паргала, m. (у војв.) Ferfal (Bergan),

pannus Barracanus: Купићу ти, дикице! сукњу од паргала Паргал дере, јечменицу