Page images
PDF
EPUB

chus. [vide свештеник]. cf. поп. парокија, f. vide нурија.

њих хватају јегуље, Art Angel (beim Halfang), парок, парока, m. (у војв.) ber farrer, parohami genus (capiendis anguillis). паризе, f. pl. у загонеци, cf. пуће. парија (парија), f. 1) (у Сријему) [vide] пиле [2] од рабоша. - 2) bjhrift, copia. cf. пријепис [2].

паротина, f. н. п. на лицу, кад се човјек огребе,
bie Shrame, rima. cf. [vide] парница [1].
парошчић, т. 1) dim. v. парог. 2) das Ende
(Zacken, Ast) am Hirschengeweihe, ramus: Дaj ми,
Боже, златне роге И сребрне нарошчиће

парионица, f. баš Sefäß, um біе Вајфе зи Ган=
gen, vas lixiviarium. [cf. 1 лужница].
парип, т. 1) (у Србији) ein gemöhnliches Bjего парта, f.: На плећи му парте изнијела

парусија (парусија), f. bie böhjte Sattung ber пи-
санија (Ваbе von 50 Biajter an ein Slojter, ба=
mit es für uns bete), stipendii genus, monachis
datum, ut pro me orent.

im Begenjaße beз ат, equus vulgaris (náqin-| пос?): кнезовима ате поклањајте, Кметовима осредње парние 2) (у Далм.) сваки коњ, das Pferd, equus. [vide ко 1]. паринче, чета, n. ein junger парин, pullus equi парусијаш, парусијаша, m. ber Seber einer напарип dicti. русија, qui dat nugovølav.

парити, рим, v. impf. 1) н. п. ногу, руку, wär | парцов, нарцова, m. (у Сријему) vide пацов. men, calefacio. 2) mit beißem Bajjer begie= | парча, f. (у Ваљеву) vide паљка. Ben, calida perfundo, н. п. кошуље, пређу. парче, * парчета, п. 1) vide комад. 3) очи, weiben, pasco oculos (aspectu grato).

1. парић, m. (у Боци) vide врапчић.
2. парик, парића, т. н. п. нема ни парића,
dim. v. [1] пара. [vide парица].
парићање, п. baš Bereiten, paratio.
парићати, һам, v. impf. bereiten, paro, [vide]
спремати, cf. готовити: Мало сам им па-
рићала дара

парица, f. dim. v. [1]нара. [cf. 2 парић].
парлаторија, f. око Саве и око Дунава [мје-
сто, гдје се људи, растављени, разговарају |
с онима који су у карантину, да се не би
каква заразна болест пренијела]. cf. табор 2.
парлог, m. ein vermahrlofter Beinberg, vinea ne-
glecta. [cf. залежај].

[ocr errors]

пређе, vide параџик.

парченце, цета, n. dim. v. парче.

2) парче

1. пӑс, псӑ, m. (pl. gen. пáса) ber uns, canis.
cf. кучак [1, куцов, шапов].

2. пас, m. (loс. пасу, pl. пӑсови) 1) vide по-
јас: А уз тебе од злата пасове 2) (y II.
г.) кољено у роду (први пас, други и т. д.),
Grad der Verwandschaft. gradus: oн je jeдан
пас њему ближе. cf. [vide] кољено [4].
пасавање, п. vide пролажење [1].
пасавати, пасавам, v. impf. (по југоз. кр.)
vide пролазити [1]: Не да путом пасавати
с миром

пӑсамце, n. dim. v. пасмо.
пасање, п. баз Umgürten, cinctio.

парложење, п. баз Bermahrlojen без Beinberg3, пӑсаст, а, о, н. п. јарац, свињче, т. ј. бијело

neglectio vineae.

парложити, жим, v. impf. ben Beinberg vernah. läjfigen, negligo vineam.

[пармак,* m. vide маца 6.]

парница, f. 1) ein Bug beaufichneibenben Reffer,
cultri dividentis linea. [cf. паротина]. — 2) |
der Prozeß, lis. cf. [vide] naрба.
парничар, т. ber Brozejfirer, litium amans.
парнути, парнём, v. pf. einen Bug thun mit beт |
Aufschneidemesser, duco cultrum dividentem. [cf.
цртарнути].

[blocks in formation]

пасати се, сам се, v. r. impf. беза шта, etma entbebren fönnen, (fr. se passer), renuncio. пасаћи, һа, һê, 1) н. п. земља, поље, Beibe, pascuus. 2) н. п. каиш, т. ј. којим се опаcyje, der Gurtriemen, lorum ad cingendum. пасвица, f. vide пасквица. парог, m. ein Stod mit einem Daten (um 3. 3. пасење, п. baš Beiben, pastio. Sarrenfraut bamit nam Dauje zu tragen), baculus | [пасерка, f. cf. кокоруша.] uncinatus. пасидреновина, f. vide пасјаковина.

парњак, парњака, m. (у војв.) он је његов парњак или: они су парњаци, т. ј. једнијех су година. cf. [vide] врсник.

парожак, пӑрошка, т. н. п. у вила, Заđe, dens | пасина, f. augm. v. [2] пас 1.

ramus.

паројак, ројка, т. кад се првенац (први рој) оне године роји, његов се онај рој зове паpojak, der Nachschwarm, examen secundum. паројчење, п. baš hwärmen без првенац, ехаmen horni examinis.

паројчити се, чй се, v. r. impf. jmwärmen (wenn

пасић, m. dim. v. [2] пас 1.

2)

пасиште, п. (у Ц. г.) мјесто гдје стока пасе, ber Beibepla, locus pascuus. [vide пашник]. пàсjâк, m. 1) der Hundsdreck, stercus caninum. један од она два зуба што су између предњака и кутњака (с обје стране и од озго и од оздо), бег Хидензађи, dens caninus. cf. очњак.

e ber првенац thut), namärmen, emitto fe- | пасјаковина, f. біе Äreuzbeere, rhamnus cathartum (dicitur de examine horno).

ticus Linn. cf. пасидреновина.

насјалук, m. bünbifhe Bosheit, canina malitia:
то је његов пасјалук; не може од пасја-
лука; то је учинио од насјалука.
пасја недјеља, f. што слуга служи газду пошто
година изиђе (ваља да се за то тако зове
што ради само оно што хоће). Некакав га-
зда кад му се слузи наврши година, исплати
га, па му рекне да иде, а кад слуга дода
да му није пасје недјеље одслужио, он му
рекне: „сва ти је година била пасја."
пàcjaчa, f. der Schädel, Hundskopf (als Echimpf
wort), caput (odiose dictum).

пастирка, f. bie Dirtin, femina pascens (oves, vaccas, capras). cf. [овчарица 1, чобаница 1, пастијерка,] пастјерица.

пастирски, ка, ко, Dirten, pastorum. пастирчад, f. (coll.) bie jungen Dirten, pastores juvenes.

пастирче, чета, n. ber junge Dirt, pastor juvenis. пасти се, пácê се, v. r. impf. т. j. кобила, іп ber Brunft fein, coitum appeto (de equa). настјерица, f. (у Дубр.) vide пастирка. пàсторак, тôрка, m. der Stiefsohn, privignus. [cf. доводац].

пасје ухо, п. (на Његушима) Wrt flange, her-| пасторка, f. біс tieftoßter, privigna.
bae genus.

пасји, сја, сјê, ünò, caninus.
пасти стриц, m. vide [1] бадаљ 1.
пасквица [пасвица], f. (у Дубр.) ber Ratjat
ten [Bitterüß, pranfe], solanum [dulcamara |
L.; vide разводник].

паски, wie ein Duns, more canis [cf. 2 кучки]:
Паски живио, паски умро.
[Пасковац, вца, m. село у Јадру; види s. v.
Копривњак.]

пасма, f. (у Сријему) vide пасмина.

пасторчад, f. (coll.) Gtieffinber, privigni. пасторче, чета, п. баš tieffino, privignus, privigna. [cf. Довоче].

[ocr errors]

пастрва, f. (по југоз. кр.) vide пастрма 1.
пастрма, f. 1) bіе Gorelle, fario, trutta [salmo
fario L.; cf. пастрва, пастрмка]. - 2) [*] н.
п. козја, овчја, geräumerte Siege ober
capra fumo durata.
пастрмица, f. dim. v. пастрма 1.
пастрмка, f. vide пастрма 1.

пастрњак, настрњака, т. біе Baftinafe, pasti-
naca [sativa L.].

паструга, f. ein Donaufijd), [herg,] genus pis-
cis [acipenser stellatus Pall.].
пастуља, f. bie Mausfalle, Hattenfalle, decipula.
[vide кљуса]. cf. ступица.

m. дуван, који је врло љут, пасмарковац, овца, impfwort für einen zu ftar | ken Rauchtabak, convicium in nicotianam acrem. Може бити да је ово име постало од Турака у Босни, који радо пуше мек дуван. Кад Србин Србину рекне за љут дуван да је пасмарко, | пастух, пастуха, m. (особито по југоз. кр.) бет онај му кашто у шали одговори: „Није, већ пасмујо."

пасмена, f. vide пасмина.

пасмењача, f. baš Vißbanò, forago.

Dengit, admissarius. cf. ајгир, ждријебац. пастушаст, а, о, т. ј. коњ, vide ајгировит. пасуљ, пасуља, m. (у војв.) vide грах 1: Прођи га се, брате, видиш да му ни име није као у осталијех смокова: пас и уља! Окани га се, брате, тај је сву Босну истурчио (т. ј. истурчили се да не посте и да не једу пасуља. Тако реку кашто у шали ономе, који једе пасуљ, а има још каква јела).

пасмина, f. (у Славон.) біе Hace, genus, semen:
добре пасмине овца. cf. сој, [1] багра, фајта,
пасма, [пасмена, трага,] врста [3].
¤àсмо, n. eine bestimmte Anzahl Garnfäden, filorum
numerus. Мало пасмо има 20 чисаоница (једна
чисаоница има 3 жице), а велико 40. Ја се | пасуљина, f. augm. v. пасуљ.

сад не опомињем гдје сам прије чуо да у па- | пасуљица, f. некакав ситан грах чучавац, cine Art ему има по оволико чисаоница; у Боци пасмо Fisolen [Zwerg, oder Krupbohne], phaseoli genus [phaseolus vulgaris L. var. nanus]. cf. рогач [1].

има 7 чисаоница, у Сријему у великом пасму

има 100 чисаоница а у маломе 10. Још је мање | пата, f. һур. v. патка.

одређено колико се пасама меће у мотовило | патак, тка, m. ber Enterid), anas mas.

или у парче пређе, премда у Сријему кажу | пӑталица, f. (у Ц. г.) самарна штица. [vide да се меће највише 8 пасама. cf. новчић. патарица 1].

паталица]. 2) владичина штака. патила, f. да нијесам патила, не би се у сриједу спратила (у приновијеци). патинути, не, ѵ. pf. н. п. киша, qufbören, паф

пасовий шипак, m. (у Ц. г.) који је пола ки- | патарица, f. 1) (у Ц. г.) штица у самара. [cf. ceo, Art Granatapfel, mali granati genus [punica granatum L. var.]. пасом, н. п. иду говеда пасом, weibens, pascendo. паспаљ, паспаља, m. ber Dìübljtaub, pulvis molaris. 1. пасти [паднути, панути], паднем, v. pf. fallen, cado. [cf. 1 ђикнути 1, сорцати се, стровалити се].

2. пасти, пасём, v. impf. weiben, pasco.
пастијер, пастијера, m. (у Дубр.) vide пастир.
пастијерка, f. (у Дубр.) vide пастирка.
пастир, пастира, m. ber Dirt, pastor. cf. пасти-
јер, [чобан,] чобанин, овчар [1].
пастирина, f. Sirtenlohn, merces pastoris.

Iaffen, remitto. [cf. попустити 1, престати]. |патисак, ска, m. (у Ц. .г.) vide престанак: без патиска.

патисање, п. баз Rahlajjen, remissio.

патисати, тише, v. impf. aufhören, naolajjen, re-
mitto: иде киша, не патише.

патити, тим, v. impf. 1) leiben, patior [vide
триљети]: Ко много зна, много и пати.
2) siehen (öfterr. zügeln), educo, alo.

[blocks in formation]

паужина, f. baš Besperbrot, merenda (у Србији
каже се мала ужина).

пауза, f. (у Имоск.) vide пазухо.
паўзница, f. (у Брдима) vide жиока.
наук, т. біе [28eber-]Spinne, aranea [araneida L.].
паўков, а, о, ber Épinne, araneae.
паўљ, паўља, m. ber Grašhalm, graminis herba:
није укосио ни пауља једног сијена.
пауља, f. Wrt Bflanze [Moniggras, molliges Moniggras],
hordem urinum [holeus lanata L.]. Ова трава
има као клас који је одоздо на више врло гла-
дак или клизак а одозго на ниже кад би се
погладио запиње за кожу. cf попино прасе.
паун, m. 1) бer fau, pavo [cristatus L.].
2) [Паун] Жаnnšname, nomen viri.
Пауна, f. Grauenname, nomen feminae.
наунићи, m. pl. vide паунчад: Пасла Маре
пауниће и бијеле голубиће

паўница, f. 1) bas Beibchen von Bfau, pavo femella.
- 2) [Пауница] Srauenname, nomen feminae.
Паўнка, f. Grauenname, nomen feminae.

патосати, тошем, v. impf. u. pf. baš immer паунов, а, о, без fauen, pavonis. böbmen, tabulas dispono per solum cubiculi. | паун-перо, п. (ст.) т. ј. пауново перо: Паунпатргање, п. баз Danbeln, actio.

патргати, гам, v. impf, као радити (трговати),
banbeln, ago: jа тијем (н. п. чохом) не па-
тргам; он с њиме нешто патрга.
патрење, п. baš Sehören. zo pertinere.
патријар, патријара,
патријара,

патријарак, рка,

патријарев,

иеро прекривила

паунчад, f. (coll.) bie jungen fанен, pulli раvonum. [cf. паунићи].

паўнче, паўнчета, n. ein junger fau, pullus pavonis.

паучина, f. баš Spinnengewebe, tela aranea. m. ber Batriar), patri- |паучљив, а, о, н. п. хљеб, voll Spinngewebe,

archa.

araneosus: На крај, мобо, на крају је торба,
И у торби паучљива проја

патријаров, а, о, без Batriarchen, patriarchae. Пауша, f. Sranenname, nomen feminae.
|
патријарски, ка, ко, Batriarchen, patriarchalis.
патријаршија, f. baš Batriarhat, біс Batriarhie,
sedes patriarchae. cf. паһаршија.

патрити, рим, v. impf. (у прим. око Ријеке) дебö-
ren, pertinere [vide припадати 2]: коме то иа-
три (чије је то)? То патри мени (то је моје).
патрљ, т. беr Baumjtrunf, stipes.

[патрол, vide патрола; види s. v. бердо.] патрола, f. біє Batrouille, circitores militares. [cf. патрол].

пафта* [павта, папта], f. (pl. пӑфте) 1) vide кари-
ка. 2) пафта женска, или што свештеници
опасују кад служе. [vide тканице]. cf. пафте.
нафталија [павталија], * f. bie linte mit vielen
Ringen, telum anulatum: У крилу му лежи
Пафталија

пафте [цавте], f. pl. vide тканице.
пафтица, f. dim. v. нафта.

|пахање [паање], п. баз 26blajen, Wbjtauben, ex-
cussio, deflatio.

патролити, патролим, v. impf. patrouilliren, cir-|1. пахати [паати], нашем, v. impf. 3. 8. хљеб,

cueo.

патролица, f. т. ј. шајка или ораница, баз Ва
trouille-Schiff, navis circitores portans.
патрољење, n. baš Batrouilliren, circuitio.
патуца, f. (у Сријему) некака риба, у које је
трбух изнутра црн, ber Rajenjij, neiberfijd).
cyprinus nasus [chondostroma nasus L.].
пâћ, adj. indecl. rein, fauber, purus. [vide] чист,
cf. паћи.

паһаршија, f. vide патријаршија: Саградише ви-
соке Дечане, Паћаршију више Пећи равне -
паћел, т.
Art Brautschleier,
veli genus [cf.
паћео, ела, т. (у Сријему)) убрадач]: Одре-
ште ми свилене акеле

пачело, п. (у Сријему)

паки, vide [чист] пак.

паћићер, ш. у загонеци, cf. һићер.

wegblasen, abstäuben, deflo, excutio pulverem. cf. [2] пӑхати [1].

2. пахати, пахам, v. impf. 1) погачу перушком, пошто се извади из ватре, abjtäuben, abblajen, excutio pulverem, deflo. 2) (v. neutr.) flattern, fluitare [vide 1 пахати]: За клобуком паун-перо паха до земље

пацити, цим, v pf. füffen, osculor (Rinberwort):
паци Богу (Ђаволе).

пацов, пацова, [парцов] m. (у војв.) bie Hatte,
rattus Linn. cf. стахор (стаор).
nàчâне, n. das Einmischen in etwas, das Abgeben
mit etwas, immixtio.

пачариз[*], m. vide штета, квар.
пачати се, чам се, v. [r.] impf. у што, fih in et-
was mischen (mengen), immiscere se. cf. [vide]
мијешати се.

[blocks in formation]

пачек, (у Рисну) vielmehr, imo: е пачек!

пачење, п. баз фабеп, то nocere.

eine Art Waffenschärpe, zona armis condendis. cf. силај [силах, запашњача, потпасак, потпашај, припаша 2, припашај].

пашовање, п. baš Bajajein, Derrjen als арфа, imperium satrapae.

пашòватн, пàшуjêm, v. impf. ich herrsche als Pajcha, impero, sum satrapa.

паштење, п. баз Bemühen, attentio.

паштити се, тим се, v. r. impf. fich Mühe geben, attendo.

пачињак, т. кавез у ком се патке затворају, der Entenstall, anatum stabulum. Паштровић, m. Einer von Паштровићи. пачиста недјеља, f. бег Хаф-чиста-Gontag (28ohe), | Паштровићи, m. pl. као кнежина између мора hebdomas altera quadragesimae, cf. безимена и Црне горе, од Будве до нахије Барске. недјеља. cf. Паштројевићи.

пачити, чи, ѵ. impf. (у Лици) коме што, јфа ben, noceo [vide шкодити]: пачи ми вино. cf. удити.

пачићи, m. pl. (coll.) bie jungen Enten, pulli anatis. [ef. рачићи].

пачица, f. dim. v. патка.

Паштровка, f. Gine von Паштровићи. пӑштровски, ка, ко, von Паштровићи. Паштројевићи, m. pl. vide Паштровићи. пашчад, f. (coll.) біе Фиnbe, canes. пашчадија, f. (coll.) baš unbsgezüte, canes. пашче, чета, п. vide псето.

пачје гњиздо, п. (у Сријему) некака трава, пашчиње, п. coll. von пашче.

bie [arzneilie] Dmjenjunge, anchusa officina- | Пёак, т.: А кад био на грлу Пеака пеана, ст. шипер-пеана.

lis [L.].

пачји, чја, чје, Enten, anatinus. [cf. пловчји, | неар, пеара, m. vide пехар: Цар узима златан рачји 2].

пеар вина

1. паша,* m. (pl. gen. пáша) 1) од два туга | певалиште, п. (ист.) vide пјевалиште.
(коњска репа), т. ј. заповједник и господар | певало, п. (ист.) vide пјевало.
од једнога града и његове нахије, н. п. Звор- | певанка, f. (ист.) vide пјеванка.
нички паша, Шабачки и т. д. 2) од три певање, п. (ист.) vide пјевање.
туга, т. ј. везир и господар од читавога јед- | певати, вам, (ист.) vide пјевати.
ног пашалука, гдје има више градова и на- | певац, вца, m. (ист.) vide пијевац.
хија, н. п. Босански (или Травнички) наша, певач, певача, m. (ист.) vide пјевач.
Биоградски, и т. д.
певачев, а, о, (ист.) vide пјевачев.
|1. певачица, f. (ист.) vide [1] пјевачица.
2. певачица, f. (ист.) vide [2] пјевачица.
певидруг, m. (ист.) vide пјевидруг.
певица, f. (ист.) vide пјевица.

2. паша, f. bie Beibe, pastio, pabulum. [cf. ис-
наша].
пашајлија,*)

пашалија, * (

m. vide пашинац.

пашалук,* т. baš Bajmalit, baš Вафађит, sa- певница, f. (ист.) vide пијевница.
trapia?
певнути, нём, (ист.) vide пјевнути.
пашанац, нца, m. женине сестре муж, бег певушење, n. dim. о. певање.
пашеног, m. / Mann ber dhmägerin, mari- | певушити, пёвушим, dim. v. певати.
tus sororis uxoris meae. [cf. тогор 2].
нашење, n. ber faule Serum, odor.
пашин, а, о, без Фајфа, satrapae.
пашинац, йнца, einer von ben Reuten без Фајфа,
homo satrapae. cf. [пашалија,] пашајлија.
пашиница, f. біе Уrau без Фајфа, uxor satrapae.
пашински, ка, ко, Фајфа, passarum.
пашити, шим, v. impf. (у Сријему) folagen (бет |
Geruche nach), faul riechen, suboleo. [vide зaди-
сати 2]. сf. тукнути, заударати.

певчић, m. dim. v. певац.
пёга, f. (ист.) vide пјега.
пёгав, а, о, (ист.) vide пјегав.
пёгавица, f. (ист.) vide пјегавица.
пегаст, а, о, (ист.) vide пјегаст.
пегуша, f. (ист.) у Сријему некаква пегава
крушка [pirus communis L. var.].
пед, f. (pl. gen. педӣ) біе Spanne, spithama, cf.
педа, педаљ: Од мушкијех пуно девет леди
педа, f. vide пед: Свака рана од леде ју-

пàшмаг[*], m.) eine Art Schuh, soleae genus, [vide] начке

педаља

пашмага, * f. папуча, cf. превља: Десни јој | педаљ, дља, m. vide пед: Седам рана од седам се пашмаг опузнуо Још јој нису ноге за пашмаге С десне ноге пашмагом пашник, пашника, m. ber Beibeplaß, locus pascuus. cf. пасиште, пашњак. пашњак, пашњака, m. (у Хрв. и Слав.) vide

пашник.

пашњача, f. (на Тромеђи) од коже као појас спријед, гдје се задијевају мале пушке и нож,

педевсија, f. само у овој пословици: Вересија
педевсија.

педепсати се, педепшем се, v. r. impf. (у Ри-
сну) і plagen, cruciari. cf. [vide] мучити се.
педесет, fünfig, quinquaginta.
педесетеро, vide педесеторо.
педесети, та, то, ber fünfzigfte, quinquagesimus.

педесеторо [педесетеро], за von fünf, quin-
quaginta.
педица, f. (понајвише pl. пёдице) као мале окру-
гле шаре н. п. по марами какој, ber Züpfel,

punctum.

пенк[*], m. ber Gilbote, cursor; у нас се мисли за
пеика да је лијепа стаса и да стоји управо :
На наперци пашини исици Три су иенге
ћери Шаровљеве: Пеик-Мара и везиља Манда||
И пред њима харамбаша Ана
Пејак, м. Жannšname, nomen viri.

Пејејеја, у припјеву: Дваа Пеја и Пејака, и
два Пејејеја И пет дјевојака

носе плаветне куповне гаће од раше. [cf.
беневрке, калавре].

пеленгрија, у загонеци, cf. пендуле.
пелеш, пелёша, m. (у Сријему) vide [кика]

перчин.

пеливан, * ливана, m. 1) ber Šeiltänger, funambulus. 2) у пјесмама додаје се коњу: И изводи пеливан-ђогина

пеливански, ка, ко, Geiltänger, funambulorum: Одио си вазда иеливански

пеливја, f. (у прим.) vide пеливој: Што ми се крадом не краде Кроз оне луге зелене А кроз исливје злаћене

Пејо, m. Mannšname, nomen viri (bon Петар | пеливој, m. (у примор.) ber Sarten, hortus, [vide verkürzt).

Пек, т. 1) uß in ber Пожаревачка нахија.

2) die Gegend dieses Flusses.

1. пёка, f. 1) од гвожђа као црепуља, eine Shale von Gijen, bie erhißt über ben laib Rufuruzbrots | gelegt wird, um ihn schneller zu verbacken, vas pistorium. cf. [сач 1,] саксија. - 2) (у Дубр.) bie Gorge, cura. cf. [vide] брига.

2. пека, f. распечено дијете, vide маза [2]. пекар, m. ber Bäđer, pistor. [vide хљебар].

Врт] cf. [пеливја, пеливоје, пеловој,] перивој: Прођох драгој мимо двор| Проз зелени пеливој Кад ђевојка руже бере у свој пеливој

пеливоје, n. vide пеливој: Ма се снаа обзи-
раше На бабове б'јеле дворе, На братино
пеливоје, На мајчино сјетовање

пелин, т. (у Ц. г.) vide жалфија.
пелинов, а, о, Galbei, salviae officinalis : У
рудини ислиновој

пекарина, f. Bäđerlohn, quod debetur pistori prо | пелинхор, m. (у Ц. г.): Крож лијепи пелинre pinsenda.

хор

пекарница, f. баз Badhaus (ber Bäderlaben), offi- | пеловој, m. vide пеливој: Прођох драгој мимо cina pistoria.

пекаров, а, о, без Bäders, pistoris. пекарски, ка, ко, Bäder, pistorius.

пекмез,* m. ber Syrup (von Birnen, Wepfeln и. a.), syrupus.

двор Проз зелени пеловој

пелунија, f. vide пеленаш.

Пељешац, шца, m. Dalbinjel Sabioncello.
пембе,* indecl. vide љепотица [1], лијепа :
Протужила иембе Амша

пёна, f. (ист.) vide пјена.
пенга, 1. (у Далм.) [cf. пеик].

цёкна, f. (у Грбљу) прасица што се коље за Божић. [vide печеница 1]. cf. божура. пексијан, пексијана, m. тако зову Хришћани | [пенда, f. у загонеци, vide климен, cf. пендо.] у Србији и у Босни Турчина, и значи поган, пендевиш, иендевиша, т. [cf, пенџевиш ?]. ber Unreine, paganus. пендељење, п. баз Sinber[hmanfen, incessus vacillans.

пексијански [песијански], ка, ко, ђсібні), раganicus.

пексимет,* m. ber Swiebad, panis bis coctus, panis nauticus.

пексин, * indecl. ser Unreine, paganus. cf. [2] поган, [2] нечист.

Пела, f. byp.)

Пелагија, f. Frauenname, nomen feminae.
Пеладија, f.

пендељити, љим, v. impf. einhermađeln, ineedo gressu vacillante.

пендо, у овој загонеци [cf. пенда]: Пендо виси, иендо жја, Цендо пендо лаура. пендуле, у овој загонеци : Пендуле пеленгрија, пусто поље Романија.

пёнёзи, f. pl. (у Рату ниже Дубр.) баз Bels, pecunia. [vide новац 3]. cf. новци, динари.

пелен, m. ber Bermuth, artemisia absinthium | пенити, ним, (ист.) vide пјенити. Linn. [cf. осјенач].

пелена, f. (највише се говори pl. пелене) біе Windeln, fasciae.

пенити се, ним се, (ист.) vide пјенити се. центрати се, рам се, ѵ. г. impf. vide пењати ce [1] (ichimpflich).

пенути, пенем, (ист.) (у Сријему) vide пијехнути: не ћеш пенути кад те ударим.

пеленак, нка, m. hyp. v. пелен: Ој пелен по-
ленче! моје горко цвеће
пеленаш, ленаша, m. ber Bermuthwein, vinum | пенушење, n. dim. v. пењење.
absinthiatum. cf. бермет, пелунија.
пеленгаће, f. pl. вунене подебеле гађе до
пеленгири, m. ниже кољена, које се особито
носе по Херцеговини. Пеленгаће се носе и
по јужнијем крајевима данашње Србије, н.
п. у нахији Ужичкој. Од прије су и Црно-
горци носили целенгаће, али сад мјесто њих

пенушити се, пенушим се, dim. v. пенити се.
пенце[*], џета, п. (у војв.) ber Sinjak ber balben

Sohle am Schuhe, calcei reparatio quaedam [vide поткрпа 2 ]: подај (чизме) чизмару, нека удари пенџета. пенцевиш, пенцевиша, m. eine erbiditete Speije, cibus fictus: Би ли мало ценџевиша?

« PreviousContinue »