Page images
PDF
EPUB

парии dicti. .

њих хватају јегуље, ?lrt 24ngel (beit 21 alfang). | парок, парока, т. (у војв.) her farrer, parohami genus (capiendis anguillis).

chus. [vide свештеник]. cf. поі. паризе, f. р. у загонеци, cf. пуће.

парокија, f. vіdе нурија. парија (парија), f. 1) (у Сријему) [vide] пи.ie [2] паротина, f. н. п. на лицу, кад се човјек огребе,

од работа. — 2) 21bjbrift, copia. cf. прије bie Chrame, rima. cf. [vide] парница [1]. пис [2].

парошчић, т. 1) dim. р. парог.

2) ба Сиде нарионица, f. Sag Befaр, ит бie 2ajcbе u lau (Backen, Ust) am Hirschengeweihe, ramus : Jaj mi, gen, vas lixiviarium. [cf. 1 лужница).

Боже, златне роrе и сребрне парошчиће парин, т. 1) (у Србији) ein gemöhnlibes 2#jero пaртa, f.: На плећи му парте нзније.за

im Gegensaße des at, equus vulgaris (Ircoin- napýcuja (uapýcuja), f. die höchste Gattung der 114поҫ ?): кнезовима ате поклањајте, Кметовима cahnja (Gabe von 50 Piaster an ein Kloster, daосредње парние 2) (у Да.м.) сваки коњ, mit es für uns bete), stipendii genus, monachis bag #fero, equus. [vidе коњ 1).

datum, ut pro me orent. паринче, чета, п. ein junger парин, рullus cqui паруейјаш, парусијата, т. бer (Seher einer па

русија, qui dat coorоtеу. парити, рим, v. impf. 1) н. п. ногу, руку, mir- парцов, нарцова, т. (у Сријему) vide пацов.

men, calefacio. 2) mit beiрет 183ajjеr bеgіс- парча, f. (у Ваљеву) vidе наљка. реп, саlіdа perfundo, н. п. кошуље, пређу. парче, парчета, п. 1) vide комад. - 2) парче

3) ouu, weiden, pasco oculos (aspectu grato). пређе, vidе нараџик. 1. парић, m. (у Боци) vidе врапчић.

парченце, цета, п. dim. р. парче. 2. парић, парића, т. н. п. нема ни парића, 1. пас, пса, т. (рі. gen. паса) 5er итд, саnis. dim. p. [1] пара. [vidе парица).

cf. кучак [1, куцов, напов). парићање, п. Oas Bereiten, pаrаtiо.

2. пас, т. (loc. пасу, pl. пасови) 1) vidе попарићати, һам, у. impf. bereiten, paro, [vide] јас: Ауз тебе од злата пасове 2) (у ІІ.

спремати, cf. готовити: Мало сам им п г.) кољено у роду (први пас, други и т. д.), рибала дара

Grad der Verwandschaft. gradus: On je jedan парица, f. dim. p. [1] пара. [cf. 2 парић). пас њему ближе. cf. [vide) кољено [4]. парлаторија, f. око Саве и око Дунава (мје- пасівање, п. vіdе пролажење [1].

сто, гдје се људи, растављени, разговарају пасівати, пасавам, v. impf. (по југоз. кр.) с онима који су у карантину, да се не би vidе пролазити [1]: Не да путом пасавати

каква заразна болест пренијела). cf. табор 2. с миром парлог, т. еіn реrmabrlofter Beinberg, vinea nе-пасамце, п. dim. р. насмо. glесta. [cf. залежај].

пасање, п. Sag Imgürten, cinсtiо. парложење, п. Заз Зеrmabrlojen Seg 23einberg8, пасаст, а, о, н. п. japaц, свињче, т. б. бијело neglectio vineae.

преко сриједе, еіnеn meigen Ctreij am Reibe (mic парложити, жим, v. impf. Sen Beinberg реrnаф. einen Gürtel) habend, notam (quasi zonae) halässigen, negligo vineam.

bens. cf. [vide] појасаст. [пармак, m, vide мaца 6.1

1. пасати, нашём, v. impf. итдürten, cingo: Него пірница, f. 1) ein Bug bes aufјфneisenben Pejjere, та паши стрелама

cultri dіvіdеntіѕ linea. [cf. паротина]. — 2) | 2. пасати, сам, v. pf. (у ц. г.) пасао овуда, Ser Brojep, lis. cf. [vide] парба.

пасало подне, vidе проћи [1 и 2): Тудар паса парничар, m. Ser Brojejfirer, litium amans. Мирко војевода парнути, парнем, v. pf. einen Зug thun mit Sет пасати се, сам се, ч. r. impf. беза шта, еtmas

Aufschneidemesser, duco cultrum dividentem. [cf. entbehren können, (fr. se passer), renuncio. цртарнути).

пасайи, ha, he, 1) н. п. земља, поље, 2Beises, pasпарњак, парњака, т. (у војв.) он је његов пар

2) н. п. каиші, т. ј. којим се опањак или: они су парњаци, т. ј. једнијех су cyje, der Gurtriemen, lorum ad cingendum. година. cf. [vide] врсник.

пасвица, f. vіdе пасквиця. nápor, m. ein Stock mit einem Haken (um z. B. nácême, n. das Weiden, pastio.

баrrеntrаut Sаmіt паф фаије зи tragen), baculus / [пасерка, f. ef. кокоруша. ]
uncinatus.
.

насидреновина, f. vіdе пасјаковина. парожав, паропка, т. н. п. у вила, 3ate, dens | пасина, f. augm. p. [2] нас 1.

пасић, m. dim. p. [2] нас 1. пароjав, ројка, м. - кад се првенац (први рој) пасиште, п. (у ц. г.) мјесто гдје стока пасе,

оне године роjи, његов се онај рој зове па der Weideplab, locus pascuus. (vide namaik).

pojak, der Nachschwarm, examen secundum. näcjâk, m. 1) der Hundsdreck, stercus caninum. 2) паројчење, n. Sag märmen bе првенац, examen један од она два зуба што су између предњака horni examinis.

и кутњака (с обје стране и од озго и од оздо), паројчити се, чӣ се, у. r. impf. јфnärmen (mепп der Augenzahn, dens caninus. cf. ouibak.

es der riprenai thut), nachschwärmen, emitto fe- ràcjakobuna, f. die Kreuzbeere , rhamnus cathartum (dicitur de examine horno).

ticus Linn, cf. пасидреновиңа,

cuus.

ramus. ,

nacjåayr, m. hündische Bosheit, canina malitia : nàctậpka, f. die Virtin, femina pascens (oves,

то је његов пarjaлук ; не може од наеја vaccas, capras). cf. [овчарица 1, чобаница 1, лука; то је учинио од насјанука.

пастијерка,) пастјерица. пасја недјеља, f. Што слуга служи газду пошто пастирски, кa, кo, Pirtels, pastoru.

година изиђе (ваља да се за то тако зове пастирчад, f. (coll.) Sie jungen Pirten, pastores што ради само оно што хоће). Некакав га juvenes. зда кад му се слузи наврши година, исплати пастирче, чета, п. 5er junge birt, pastor juvenis. га, па му рекне да иде, а кад слуга дода пасти се, насё се, у. r. impf. т. ј. кобила, іn да му није насје недјеље одслужио, он му der Brunst sein, coitum appeto (de equa).

рекне : „сва ти је година била насја.“ пастјерица, f. (у Дубр.) vide пастирка. паејача, f. Sеr сhіѕеl, Smbefopf (als. Єфітрі пасторан, торка, т. беr &tiejjоbit, privіgnus. [cf. wort), caput (odiose dictum).

доводац]. насје ухо, п. (на Његушима) 24rt flаnje, her- пасторка, f. Sie Ctieftooter, privigna. bae genus.

nàcrophân, f. (coll.) Stieffinder, privigni. nacje, cja, cje, hündisch, caninus.

пасторче, чета, п. Sag etiеffіnѕ, рrіvіgnus, priпасји стриц, m. vide [1] бадам 1.

vigna. [cf. довоче). пасквица (пасвица), f. (у Дубр.) беr tabijhat пастрва, f. (по југоз. кр.) vide пастрма 1.

ten [Bittersüß. Alpranke), solanum [dulcamara nàctpma, f. 1) die Forelle, fario, trutta (salmo L.; vіdе разводник].

fario L.; cf. пастрва, пастрмка]. — 2) [*] н. паски, mie ein puno, more canis [cf. 2 кучки): п. козја, овчја, geräифеrte Siege per caf. Паски живио, паски умро.

capra fumo durata, [Пасковац, вца, m. село у Јадру; види s. v. | пастрмица, f. dim. р. настрма 1. Копривњак.]

пастрмка, f. vіdе настрма 1. пасма, f. (у Сријему) vide пасмина.

пастрњак, настрњака, т. бie Watinate, pastiпасмарко,

т. дуван, који је врло љут, naca [sativa L.). пісмарковац, овца, 5 ефimpfmоrt für einen su jtar- паструга, f. ein Donaufijde , [© феrg.] genus pis

ken Rauchtabat, convicium in nicotianam acrem. cis [acipenser stellatus Pall.). Може бити да је ово име постало од Турака у пастуља, f. Sіе 90'ausjale, mаttеnjаllе, decipula. Босни, који радо пуше мек дуван. Кад Србин [vidе кљуса). cf. ступица. Србину рекне за љут дуван да је насмaрко, пастух, пастуха, т. (особито по југоз. кр.) бет онај му като у шалн одговори: „Није, ведь феngjt, admissarius. cf. ајгир, ждријебац. пасмујо.

пастуш аст, а, о, т. ј. коњ, vide ajгировит. пасмена, f. vіdе насмина.

пасуљ, пасуља, т. (у војв.) vidе грах 1: Профи пасмењача, f. Sas figbano, fоrаgо.

га се, брате, видиш да му ни име није као пасмина, f. (у Славон.) sie Race, genus, ѕеmеn: у осталијех смокова: нас и уља! Окани га

Добре наемине овца. cf. сој, [1] багра, фајта, се, брате, тај је сву Босну истурчио (т. ј. пасма, насмена, трага, ) врста [3].

Истурчили се да не посте и да не једу паuàcmo, 11. eine bestimmte Anzahl Garnfäden, filorum суља. Тако реку кашто ушали ономе, који

Пmеruѕ. Мало пасмо има 20 чисаоница (једна једе пасуљ, а има још каква јела). чисаоница има 3 скице), а велико 40. Ја се пасуљина, f. augm. р. пасуљ. сад не опомињем гдје сам прије чуо да у па- пасуљица, f. некакав ситан грах чучавац, eine 21rt сму има по оволико чисаоница; у Боци пасмо Fijolen [Swerg, oder Krupbohne), phaseoli genus има 7 чисаоница, у Сријему у великом пасму [phaseolus vulgaris L. var. nanus]. cf. рогач [1]. има 100 чисаоница а у маломе 10. Још је мање | пата, f. hyp. р. патка. 0,дређено колико се пасама меһе у мотовило | патак, тка, m. Ser (Enterict, аnаѕ mаѕ. И.Ли у нарче пређе, премда у Сријему кажу | паталица, f. (у ц. г.) самарна штица. [vide

да се мење највише 8 насама. cf. новчић. Патарица 1]. пасовнӣ шипак, т. (у Ц. г.) који је пола ки- | патарица, г. 1) (у Ц. г.) штица у самара. [cf.

ceo, Art Granatapsel, mali granati genus [pu наталица). 2) владичина штака. nica granatum L. var.].

патила, f. да нијесам патила, не би се у сриласом, н. п. иду говеда пасом, meisens, pascendo. једу спратила (у приповијеци). паспаљ, пасиаља, m. Der 2 iibljtab, pulvis molaris. | патинути, не, v. pf. н. п. киша, aufbоrеп, паф1. ласти [паднути, панути], паднём, v. pf. fallen, Tajjet, remitto. [cf. попустити 1, престати).

cado. ["f. 1 )икнути 1, сорцати се, строва- патисак, ска, т. (у Ц. .г.) vide престанак : ..ити се).

без патиска. 2. пасти, пасём, у. impf. meiseit, pasco. патисање, п. баз діафlajjen, rеmiѕѕiо. пастијер, пастијера, т. (у Дубр.) vide пастир. | патисати, тишё, v. impf. aufbjren, nalajjen, reнастијерка, f. (у Дубр.) vide пастирка.

mitto: иде киша, не патише. настир, пастира, т. бer Wirt, pastor. cf. пасти- патити, тим, v. impf. 1) Іeisen, patіor [vide јер, [чобан,) чобанин, овчар [1].

трпљети): Ко много зна, много и пати. пастирина, f. Wirtenlobn, merces pastoris.

2) ziehen (österr. zügeln), educo, alo.

Пловка.

cf. Tли.

патити се, тим се, у. r. impf. 1) fіth qualen, лужина, f. Bas Besperbrot, mеrеndа (у Србији

crucior. . 2) sich vermehren, anwachsen, augeor. каже се мала ужина). патицирк, т. (у Сријему) некака жуһкаста пауза, f. (у Имоск.) vide пазухо.

Тичица, 21rt tleiner 23ogel, ayis genus. наўзница, f. (у Брдима) vide Биока. патка, f. (рі. gen. патака) Sie Ente, anas [..]: наук, m. Die [28eber-lepinne, aranea [araneida L.). и патка на леду посрне. cf. шотка, раца, пауков, а, о, беr cpinne, araneae.

пауљ, паўља, т. Ser Crashaint, graminis herba: паткин, а, о, беr &nte, аnаtis.

није укосно ни пау.ља једног сијена. Hátkos, a, o, des Enterijds, anatis maris. này.ba, f. Art Pflanze [Honiggras, molliges Honiggras). патлиџан, патлиџана, т. 1) модри, бic fier» hоrdет urinum [lioleus lanata L.]. Ова трава

pflanze, solanum melongena Linn. - 2) up има као клас који је одоздо на више врло г.laBeun, der Liebesapfel [Paradiesapfel). solanum дак или клизак а одозго на ниже кад би се lycopersicum Linn. [lycopersicum esculentum погладио запиење за кожу. cf. поцино прасе. Mill.]. cf. [vide) јабучица [3].

паун, т. 1) bеr fаіr, pavo [cristatus L.). патња, f. Sіе Диаt, cruciatus. cf. [vide] мука [1]. 2) [Ilayn] Mannsname, nomen viri. nätora, f. der Lauer beim Branntwein, lorea (lora) Hàyha, f. Frauenname, nomen feminae. vini usti.

паунићи, m. pl. vide нaунчад: Пасла Маре патос, т. (adios) Ser supbobеt, pavimentam. пауниће и бијеле голубиће

nayanna, f. 1) das Weibchen von Pfau, pavo femella. nàtocane, n. das Bödmen des Zimmers, tabularum 2) (Пауница] Traнeппапе, поmеn feminae. per cubiculum dispositio.

Ilàỹhka, f. Frauenname, nomen feminae. патосати, томём, v. impf. и. pf. Sаз Simmer | паунов, а, о, без #fauet, pavonis.

bӧӧттеп, tabulas dispono per solum cubiculi. паун-перо, п. (ст.) т. ј. пауново перо: Паунпатргање, п. баg Sanjein, actio.

аеро прекривила патргати, гам, v. impf. као радити (трговати), паунчад, f. (coll.) Sie jungen #janet, pulli pa

banseln, ago: ја тијем (и. н. чохом) не па vonum. [cf. паунићи). тргам; он с њиме нешто патрга.

паунче, паў нчета, п. ein junger #fau, pullus panatpêbe, n. das Gehören. pertinere.

vonis. патријќр, натријара,

пучина, f. Sag Spinnengemebe, tela aranea. патријара, m. der Patriarc. patri

пàучљив, а, о, н. п. xљеб, ppl &pinngenebe, патријарак, рка,

araneosus: На крај, мобо, на крају је торба, патријарев,

и у торби паучљива проја патријаров,

a, o, des Patriarchen, patriarchae. Mayma, f. Frauenname, nomen feminae. патријареви, кa, кo, Batriarkets, patriarchalis. пафта“ [навта, папта], f. (pl. нафте) 1) vidе карипатријаршија, f. Sag Batriarbat, Sie Watriarbie,

2) нафта женска, или што свештеници sedes patriarchae. cf. паhаршија.

опасују кад служе. [vidе тканице). cf. пафте. патрити, рим, v. impf. (у прим. око Ријеке) gebi. нафталија [павталија),* f. Die $lіntе mit pielen Гren, pertinere [vidе припадати 2]: коме то иа Ringen, tеlum anulatum: у крилу му лежи

три (чије је то)? То патри мени (то је моје). нафталија nätpb, m. der Baumstrunt, stipes.

пафте [навте), f. pl. vіdе тканице. [патрол, vide патрола; види s. v. бepдo.] нафтица, f. dim. р. нафта. патрола, f. Sіе Tatrouille, circitоrеѕ militares. | пахање [лаање), п. Заз 216blajei, 20bjtauben, ex[cf. патрол).

cussio, deflatio.

. патролити, патролям, у. impf. patrouіldіrеt, cir- |1. пхати (паати), нашём, y, impf. 5. В. xљеб, cueo. .

wegblasen, abstäuben, deflo, excutio pulverem. патрілица, f. т. ј. мајка или ораница, Sug Fa cf. [2] пахати [1].

trouille-Schiff, navis circitores portans. 2. пахати, пахам, v. impf. 1) погачу нерушком, патріљење, п. Заз Watrouilliren, circuitiо.

ПОІІІто се извади из ватре, abjtäuben, abblajet, патуда, f. (у Сријему) некана риба, у које је excutio pulverem, deflo. — 2) (v. neutr.)

трбух изнутра црн, беr Rajenjij, Chneiderfiјф, flattern, fluitare [vide 1 пахати): За клобуком

cyprinus nasus [chordostroma nasus L.]. паун-ігеро паха до земље пай, аdj. indecl. rein, janber, purus. [vide] чист, | пацити, цім, y pf. tiljjen, osculor (Rinbеrроrt): cf. паћи.

паци Богу (ђаволе). пафаршија, f. vіdе патријаршија: Сагради ше ви- пацов, пацова, [парцов] m. (у војв.) бie Ratte,

соке Дечане, Пайаршију випе Пећи равне -- rattus Linn. cf. стахор (стаор). пайел, m.

1

Art Brautschleier, nàyâme, n. das Einmischen in etwas, das Abgeben паћело, п. (у Сријему) veli genus [cf. mit etwas, immixtio. пäћео, ела, т. (у Сријему)) убрадач): Одре- пачариз[*], m. vіdе штета, квар. ш'те ми свилене забеле

пачати се, чам се, v. [r.] impf. у штo, jih in etпањи, vide [чист] паћ.

was mischen (mengen), immiscere se. cf. [vide] паћићер, ш. у загонеци, cf. ћићер.

мијешати се,

| archa.

ка.

nàyaypa, f. der Wasdlappen, lacinia servicns cine Art Waffenschärpe, zona armis condendis.

еluendo. [vide] судопера [1], cf. беспара. cf. силај (силах, занашњача, потнасак, пот1. паче, чета, п. Sie junge Cente, pulluѕ аnаtis. пашај, припаша 2, припашај]. [cf. п.1овче, раче).

пашовање, п. Заѕ ajcbajein, Serrjmen als Rajcha, 2. наче[*], пача, f. pl. Die Culje, gclatum, coagu imperium satrapae. lum. [vidе дрхта. Лице), cf. питије.

нашдвати, пані ујем, у. impf, it berrjbе аlѕ ајфа, паче (пäче),

impero, sum satrapa. пачек, (у Рисну)) pielmehr, imo: е пачек !

паштење, п. Заз Веmbеп, аttеntiо. начење, п. Жаз фазеп, тд посеrе.

паштити се, там се, v. r. impf, ji) 907 übe geheit, пачињак, m. кавез у ком се натье затворају, attendo. der Entenstall, anatum stabulum.

Паштровић, m. Ciner pon Паштровићи. пачиста недјеља, f. Der Rab- чиста-Contag (2Досфе). Паштровићи, т. pl. као кнежина између мора

hebdomas аltеrа quadrаgеѕimae. cf. безимена и Црне Горе, од Будве до нахије Барске. недјеља.

cf. IIаштројевићи. начити, чії, у. impf. (у Лици) коме што, јфа Паштровка, f. €ine pon Паштровићи.

деп, посео [vidе кодити]: пачи ми вино. Паштровски, кa, кo, non Паштровићи. cf. Удити.

Паштројовићи, т. р. vide Ilаштровићи. пачићи, т. р. (coll.) бie jungen Center, pulli пашчад, f. (coll.) Sie Punse, eanes. аnаtis. [cf. рачићи).

пашчадија, f. (coll.) баз диндеgезükte, canes. пачица, f. dim. р. патка.

пашче, чета, п. vіdе псето. пачје гњйздо, п. (у Сријему) некака трава, паш чӣње, т. coll. ppn пашче.

bie [arsneilibe] Офjenjunge, anchusa officina- IIёак, т.: Акад био на грлу Пеака lis [L.].

пеана, cf. пипер-пеана. начји, чја, чје, Сntents, anatinus. [cf. Пловчји, | пеар, пеӑра, т. vіdе пехар : Цар узима златан рачји 2].

пеар вина
1. паша, т. (рі. gen. паша) 1) од два туга пёвалиште, п. (ист.) vidе пјева. Інште.

(коњска репа), т. ј. заповедник и господар пёвало, п. (ист.) vidе пјевало.
од једнога града и његове нахије, н. п. Звор- | певанка, f. (ист.) vidе пјеванка.
нички паша, Шабачки и т. д. 2) од три певање, п. (ист.) vidе пјевање.
туга, т. ј. везир и господар од читавога јед- пёвати, вам, (нст.) vidе пјевати.
ног нашалука, гдје има више градова и на- певац, вца, m. (ист.) vidе пијевац.
хија, н. п. Босански (или Травнички) паша, певач, певача, т. (ист.) vidе пјевач.
Биоградски, и т. д.

певачев, а, о, (нст.) vidе пјевачев. 2. паша, f. Die Reise, pastio, pabulum. [cf. ис- 1. певачица, f. (ист.) vide [1] пјевачица. паша].

2. певачица, f. (ист.) vide [2] цјевачица. пашајлија,

певидрӯr, m. (ист.) vidе пјевилруг. m, vide пашинац. пашалија,

певица, f. (ист.) vidе пјевица. пашалук,* m. Ваз Фајфаlіt, bag Bajcbatbum, sa- певница, f. (ист.) vidе пијевница. trapia?

певнути, нём, (ист.) vidе пјевнути. пашанац, нца, т.

. | женине сестре муж, Ser | певушење, т. dim. р. невање. пашеног, m. ј 2ann der Gmägerin, mari- певушити, певуншим, dim. р. невати. tus sororis uxoris meae. [cf. Погор 2].

певчић, т. dim. р. певац. пашёње, п. беr fаule Berum, odor.

пёга, f. (ист.) vide пjега. пашин, а, о, Se& Taja, satrарае.

пёгав, а, о, (ист.) vide пjегав. пашинац, инца, einer pon ben Reuten bes Вајфа, пегавица, f. (ист.) vide пjегавица.

homo satrapae. cf. [пашалија,пашајлија. нёгаст, а, о, (ист.) vide пjегаст. пашиница, f. Die prаи бев ајфа, иxor satrapae. шегуша, f. (ист.) у Сријему некаква пашинекӣ, кa, кo, Фајфа*, passarum.

крушка [pirus communis L. var.]. пашити, шим, у. impf. (у Сријему) јwlagen (бет пед, f. (рі. gen. пёдӣ) бie Сраппе, ѕріthama, cf.

Geruche nach), faul riechen, suboleo. [vide 3aju педа, педаљ: Од мушкијех пуно девет иеди сати 2]. cf. тукнути, заударати.

f. vіdе пед: Свака рана од це де јуnàumar[*], m. eine Art Schuh, soleae genus, [vide] нашмага,* f. Jпапуча, cf. цревља: Десни јој педаљ, дља, т. vіdе пед: Седам рана од седам се пашмаг оцузнуо

Још јој нису ноге педаља за паш маге с десне ноге пашмагом педёвсија, f. само у овој пословици: Вересија пашник, паника, т. беr peiseplag, locus pas ие девсија. сиus. cf. пасиште, пашњак.

иёдепсати се, пёдепшём се, v. r. impf. (у Рипашњак, пашњака, т. (у Хрв. и Слав.) vide сну) jih plagen, cruciari. cf. [vide) мучити се.

negècêr, fünfzig. quinquaginta. пашњача, f. (на Тромеђи) од коже као појас педесетepo, vidе педесеторо.

епријед, гдје се задијевају мале пушке и нож, І педесети, та, то, беr fünfjigjte, quinquаgеѕіmаs.

пегава

педа ,

начке

пашник.

носе

педесеторо [педесетepo], Лngаbl pon fünjaig, quin

плаветне куповне гаће од раше. [cf. quaginta.

беневрке, калавре). педица, f. (понајвише pl. пёдице) као мале окру- пеленгрија, у загонеци, cf. пендуле.

гле шаре н. п. по марами какоj, Ser Tipfel, цёлеш, пелёша, т. (у Сријему) vide [кика] punctum. .

перчин. пёик[*], m. Ser Gilbote, cursor ; у нас се мисли за пеливан,* ливана, m. 1) беr Ceiltänger, funam

пейка да је лијева стаса и да стоји уираво : bulus. 2) у пјесмама додаје се коњу: и На наперци папини пеци Три су иенге изводи иеливан-boгина бери Шаровљеве:| Пейк-Мара и везиља Манда| | пеливански, кa, кo, Ceiltängers, funаmbulorum: и иред њима харамбаша Ана

Одио си вазда иеливански IIēják, m. Mannsname, nomen viri.

пеливја, f. (у прим.) vide пеливој: Што ми Пејејеја, у припјеву : Дваа Пеја и Пејака, и

се крадом не краде Кроз оне луге зелене два Пејереја и пет дјевојака —

А кроз исливје злаћене Пéjo, m. annéпате, поmеn viri (роп Петар | пеливој, т. (у примор.) Ser (Bartet, hоrtus, [vide verkürzt).

врт] cf. [пеливја, пеливоје, пeлoвoj.] периПек, т. 1) slup in Ser Пожаревачка нахија.

вој: Прођох драгој мимо двор | Проз зелени 2) die Gegend dieses Flusjes.

пеливој Кад ћевојка руже бере у свој 1. пёка, f. 1) од гвожђа као црепуља, еіnе сфale иеливој

von Eisen, die erhißt über den Laib Kufuruzbrots nèauboje, n. vide neauboj: Ma ce chaa 0631gelegt wird, um ihn schneller zu verbacken, vas раше На бабове б'jеле дворе, На братино pistorium. cf. [сач 1,2 саксија. 2) (у Дубр.) пеливоје, на мајчино сјетовање die Sorge, cura, cf. (vide] ópura.

иёлин, т. (у ц. г.) vidе жалфија. 2. пёка, f. распечено дијете, vidе маза [2].

пелинов, а, о, Calbeie, salviae officinalis: У пёкар, m. Ser 2ädter, pistor. [vide xљебар).

рудини иелиновој пекарина, f. Bäderlojn, quod dеbеtur pistori pro | пелинхор, т. (у ц. г.): Крож лијепи пелинre pinsenda.

хор пёкарница, f. Заз 2Batbaus (Ser 23ätеrlабет), offi- | пёлoвoj, m. vіdе пеливој: Прођох драгој мимо cina pistoria.

двор Проз зелени исловој пёкаров, а, о, без Bäters, pistoris.

пелунија, f. vіdе пеленаш. пёкарски, кa, кo, Biters, pistorius.

Пељешац, шца, m. palbinje Sabiоncеllо. некмез, m. Ser Cyrup (pon Birnet, 21epfeln iн. | пембе, іndесl. vіdе љепотица (1), лијепа : a.), syrupus.

Протужила цембе Амша шёкна, f. (у Грбљу) прасица што се коље за иёна, f. (ист.) vide пjена.

Божић. [vide пeчeница 1]. cf. божура. пенга, f. (у Далм.) [cf. пеик]. некейјан, пексијана, т. тако зову Хришћани | [пенда, f. у загонеци, vide Климен, cf. пендо. ]

у Србији и у Босни Турчина, и значи поган, пендёвиш, иендевйша, т. [cf. пенцевиш ?]. der Unreine, paganus.

нeндeљeњe, n. Sae Cinberjetymanter, incessus vaпексијански (несијански), кa, кo, beisnij, ра cillans. ganicus.

пендемити, љім, v. impf. einbermateln, inсеdo пёксимет , m. Ser 3miebat, panis bis coctus , gressu vacillante. . panis nauticus.

пендо, у овој загонеци [cf. пенда]: Пендо пёксин,* indесi. Sеr unreine, paganus. cf. [2] по виси, иен до жја, Пенде иено лаура. тан, [2] нечист.

пендуле, у овој загонеци: Пендуле пеленгрија, Пёла, f. hyp.

пусто поље Романија. Пелагија, f. Frauenname, nomen feminae. нёнёзи, f. р. (у Рату ниже Дубр.) Ваз (Selo, Пеладија, f.

peculia. [vidе новац 3]. cf. новци, динари. пелен, m. Ser 23erniuth, artemisia absinthium пёнити, нім, (ист.) vidе пјенити. Linn. [cf. осјенач].

пенити се, ням се, (ист.) vidе пјенити се. пелена, f. (највише се говори pl. аёлене) бie пентрати се, рам се, v. r. imрt. vіdе пењати Windeln, fasciae.

се [1] (iфimpfliФ). пелёнак, нка, m. hyp. р. пелен: Ој нелен аr- uёнути, пенём, (ист.) (у Сријему) vilе пијexленче! моје горко цвеће

нути: не ћеш пенути від те ударим. пелёнаш, лeнaшa, m. Ser Sernutlueiii, vinum пенушење, п. din. р. пењење. absinthiatum. cf. бермет, пелунија.

пенўтити се, пенушім се, dim. р. пенити се. пеленгаће, f. pl. вунене подебеле гаће до пенце[*], ета, п. (у војв.) 5er Cinjag ѕеr bаlbe пеленгири, m. ниже кољена, које се особито Sohle am Schuhe, calcei reparatio quaedam

носе по Херцеговини. Пеленгаће се носе и [vidе поткрпа 2]: подај (чизме) чизмару, нека по јужнијем крајевима данашње Србије, н. удари пенџета. п. упахији Ужичкој. Од прије су и Црно- пенцевиш, пенцеві та, т. еіnе ersitete Среije, горци носили пеленгаће, али сад мјесто њих cibus fictus: Би ли ма. 10 пенцевша ?

« PreviousContinue »