Page images
PDF
EPUB

bý.byk,* die Schaar, Trupp, turba, turma, [vide] Ojhuth ce, 6ýnům ce, v. r. impf. fich empören, крд, cf. гомила: буьук говеда.

imperium frango.

. бўљумбаша, т. (у ц. г.) vide буљубаша : По- Бунић, т. градић на дно крбаве (од Удбине диже се буљумбаша Мујо

к сјеверу) под планином Козјаном. бумба, f. (у Дубр.) #inserport für 213ajjer, aqua буништар, т. (у ц. г.) који по буништима sermone infantium. cf. [vide] воша.

kpane, Schimpfwort für einen Dieb, convicium, бумбак, бумбака, т. (у Рисну) 1) Sіе фиттеl,

in furem. . бумбар, т.

Japis terrestris | бунӣште, п. (у ц. г.) vide буњиште : врана о Linn. 2) (у Рисну).

буништу, а соко о месу, па обоје на БурOymbàpâbe, n. das dumpfe Sprechen, nach Art des фев дан излете. Од буништа до буништа Oummelgemurrs, murmur.

Докле сунце не заиђе бумбарати, рам, т. impf. Jumpf jprechen, mie Sie | бунован, вна, вно, а бет Сфlafe auftauntelno, Hummel summt, murmuro.

е somno excitatus, exturbatus. cf. трановибумбача, f. (у Славонији) vide [бочка] Іни јесан. ода.

бунтовник, m. Ser 2ufriibrer, homo seditiosus. бумбити, бійм, v. impf. (у Дубр.) Rinbertport für Може бити да је ова ријеч постала у наша trinken, bibo sermone infantium.

времена. [vidе букавац 2). бумбул,* т. vide славуі [1]: Два бумбула спу бунцање, п. Ба3 Reven mie all3 бет &фlafe, somноћ препјеваше

niatio. [cf. булажњење, петљање 3, трабубун, буна, m. (у Хрв.) vide буника: као да њање, трабуњење, чаваријање). се буна назобао.

бунцати, цам, у. impf. говорити којешта, као буна, f. 2Lufrubr, seditio. [cf. побуна, узбуна y cry, wie aus dem Schlafe reden, faseln, loqui (ужбуна); ларма).

quasi e somno, alucinari: Бунца као баба Бўна и Буница, f. двије воде у Херцеговини: у болести. cf. трабунити [трабуњати, булаз и Буну ти воду прегазила

нити, петљати 3, чаваријати). бунар ,* бунара (бунара), m. Ser Brunen, pu- бунџија, m. Sеr dujmiegler, concitator. [vidе бу

teus, cf. [vide] студенац : Није у бунар већ кавац 2]. крај бунара.

буњак, буњака, m. Ваз 21ufehrift, quisquiliae. бунарски, (бунарски), кa, кo, н. п. вода, Bruit [vidе сметлиште) cf. буњиште. nen-Wasser, aqua putealis.

Буњевац (Бунијевац), ёвца, т. у Бачкој Србунац и буница, Ser Rеѕеnѕаrt: обишао је бунца бин закона Римскога. cf. Kрањац.

и буницу, pon einem 23agabunken, undique est буњевачки, кa, кo, Seт Буњевац gehörig. yagatus. cf. Буна и Буница.

Буњевка [Бунијевка), f. Cerbin tattolijber Ree бунгур, т. (кукурузан или шеничан) бie Gritse, ligion. alica (?).

Буњевчина, f. augm, p. Буњевац, аиф pon Бубунгурање, n. Sa Srügетаblеп, аlісаtіо (?). бунгурати, рам, v. impf. Briise таblеп, crassius | буњиште [буниште), п. 1) Ser Drt mobin Sa8

molo: не може воденица да меље, него бун Ansfehricht geworfen wird, locus quisquiliarum, гура.

fimetum. -- 2) das Auslehricht selbst, quisquiбунгурац, бунгурца, m. dim. р. бунтур.

liae. [vidе сметлиште). бӯнда, f. (у војв.) Bels, vestis pellicea. cf. бупање, п. vіdе лупање. [vide 2]hӯрак.

бўшати, бу пам, v. impf. (у Перасту) vidе лубундева, f. (pl. gen. бундёва) Ser Stiirbiз, сисur

bita melo Linn. [cf. тиква 2, мортубака: 1) бўпило, п. Приновиједа се и пјева да је цару сисurbita pepo L. cf. варењака, лудаја, лу Лазару, кад је први пут дошао напомол Ра Дара 1, мекокорка, тврдокорка 2. 2) сие. ваници, зазрео коњ од ње избацио га са pepo L. var 1. cf, бијела бундева, бугарка 2, себе и да се је то мјесто од онда прозвало будимка 2, бескорка 2, дулек, мачванка 2, Царево бувило: Ту се зове Царево буMHспрача, јнеца. 3) сис. реро I. var. 2. cf. јургета. 4) vidе тутлић, cuc. oyi- бупити, пим, v. pf. (у Перасту) vide [уда

рити 1] лупити. бундевица, f. dim. р. бундева.

1. бура, f. Ser Sturmmins, procella (ital. bora). бундевски, кa, кo, н. п. Цвијет, Яiurbig Britbe, Бура се по приморју гдјешто зове и вјетар cucurbitarum. .

од краја (т. і. са земље): Бура гони, враг Бунијевац, ёвца, т. (у Хрв.) vide Буњевац. се жени. [cf. граховкиња.] Бунијевка, f. (у Хрв.) vide Буњевка. 2. бура, т. (нст.) vidе буро. Gỳnuka, f. das Vilsenfrant, hyoscyamus [niger] výpab, a, 0, klein und großbäuchig, pusillus et

Linn.: Као да се бунике најио. [cf. бун). ventrosus. Gjauna, f. der Dünger, stercus. [vide Cmetanute]. vypár, hypára, m. der (Thier-) Magen, venter. бунити, буним, v. impf. aufmiegeln, concito. [cf. [cf. лапатке, шкембе, прдењак 2, говњак). бургијати, 1 буншити fіgiirl.].

бурад, f. (coll.) тајjer, dolia.

Њевка.

пати.

пило

fera L.].

буразер,* m. (у Босни) vidе брат.

бурунџукли,* adj. indecl. pon бурунџук: По бӯран, рна, рно, (у Боци) vide кишовит. гаһама бурунџукли кошуља Bypâh, bypáha, m. Mannsname, nomen viri. [бурши, cf. Урши бурши.] бўрача, f. (у Хрв. и у Далм.) као чутура од бус, т. 1) као бокор са земљом заједно, беr

Kome, Art lederne Flasche, lagenae genus. Kajen, das Kajenstück, caespes, cf. [vide] bycen: бургија,* f. 1) мали сврдлић, бie fleinjte 91rt Назимац кус копа бус под котлокрповом ку

Bohrer, terebra minima. (vide cop ao 1]. ---- ћом. — 2) (у Далм.) као шевари, баз 63ebrujb, 2) (у ц. г.) она дугачка што се чибуци врте frutex [vidе честа): Нема буса ђе не има (а мала се зове свр дао), Јtibrenboyrer, tere трупа, Нити траве ће не има главе 3) bra perforandis fistulis.

(у Дубр.) vide шим шир (ital. boss0). byprujane, n. das Aufwiegeln, concitatio. 1. бусање, п. 1) Ваз 2ebetter mit Rajen, to caeбургијати, јам, у. impf. aufmiegen, concitare.

spite obducere. 2) das buchicht werden, fru[vide бунити) cf. бушити.

ticatio. бургијаш, бургијата, т. 1) ein 9Renjb Ser übe. 2. бусање, п. Stchlagen auf Sie Brujt, planc

rall herumfommt, homo circumforaneus. 2) tus. Schweinmäfler (in Serbien), proxeneta suarius. výcath, câm, v. impf. mit Rasen bedecken, caespicf. [vide) калауз [2].

tem congero. бургијца, f. dim. р. бургија.

1. бусати се, бу сам се, v. r. impf. jid auf Sie буре, ета, п. Заз ғар. dolium. cf. [vide] каца [2]. Brust schlagen, plangere: byca ce pykama y буренце, цета, п. dim. р. буре.

прст. бӱрење, п. 1) vide пишање. 2) vide cp- 2. бусати се, сам се, v. r. impf, bujbidt mеrѕеп, ђење.

fit bejtанбен, fruticare: Удну му се буеало, бурити, рӣ м, т. impf. (у Дубр.) vide пишати. у сриједи трсало! (кад се напија). бурити се, бурӣм се, v. r. impf. vіdе срдити се. | бусен, бўсена, т. (loc. бусену) ser Rajen, caeбурјан, т. (у Браничеву) vide апта.

spes. cf. [бус 1,] бусеница. бўрлав, а, о, н. п. у образу (надувен), ball35 | бусенит, а, о, н. п. земља, орање, rasenreich,

, badig. bucculentus.

caespitosus. бурликање, т. еіnе 21rt bенІensen zeiten, fetus | бусеница, f. vide бусен. genus.

oyceke, n. (coll.) der Rasenhaufe, caespites. 6ypahkaty, kịpustyệm, v. impf. heulend weinen, Ojcuja,* f. der Vinterhalt, insidiae. cf. [vide] plorare.

засједа. бўрљање, т. Sag Serummiiblen in fliujjigen Singen, | бусје, п. (у Далм.) coll. p. бус. scrutatio in jusculo.

буснути се, нём се, v. r. pf. ji auf Sie Fruit бурљати, љам, v. impf. 1) berummiiblen in flipig jblage, plangere : Бусну ми се Амза канеteiten, scrutari in jusculo. cf. брљати.

тане :) Ала мене не родила мајка, До кобурљају ми пријева, Ser Bauh tnurrt, crepant била која ћога мога intestina. cf. карати се [1].

Бусовача, f. варошица у Босни између Фоjбўрма,* f. 1) ein glаttеr іfіngеrrіng, annulus: Просу нице и Травника, еіt Ctästen in orien.

по њој бурме и прстење - [cf. 1 вера 2, | Бусовник, т. брдо у нахији Метанској (у витица 2). 2) Schraube, cochlea: otkopa ce Црној Гори), ein Berg in Rontenegro. на бурму; А што му је пуце под гроцем, бут, бi тa, m. bеr оbеrjdbentel, femur. с. бедро Оно му је од три литре злата, и оно се на [кукотрес?]. бурму отвора

бутина, f. augm. р. бут. бўрмут,* m. Ser Gфnupftabat, nicotiana sternu- бутић, т. dim. р. бут. tatoria. [cf. духан 3].

бутурница, f. vide [хансана) ханс: стриали бурмутица, f. Die Tabatopje, capsula nicotianae. га у бутурницу. бурмуција,* m. Sеr ефирftabaffabrifat, venditor | бућење, т. vіdе срђење. nicotianae. .

byhu, oiha, m. pl. (y Puchy) Art Spiel, ludi бўрник, (у ц. г.) m. vіdе дуждевњак.

genus: играти на буће. бўрњак, J

бућити се, бjiiм се, . r. impf. vіdе срдити се. бўро, m. [јуж.) [cf. 2 бура) 1) Ser Titmamjt, | бука [бучка], f. (у Срб.) бie Butterrolle, vas lig

abdominosus, ventrosus. 2) vide cрдитко: neum butyro conficiendo. cf. [ vide 1] crali. што си се, буро, набурио ?

буй кало, п. дрво којим рибари буһкају по бўрса, f. (у Дубр. у граду, а у околини fеса) води, те маме сомове на улицу, Sie Elizтра

die Börse, der Beutel, crumena. [vide keca 1] feule, der Plumpstock, pertica piscibus excitandis. cf. тоболац.

буйкање, f. Sag unipen, crepitus. бурунтија,* f. Bеfіrgbrief, edісtum veziri: А кад буѣкати, кім, y. impf. (ing 23ajjer) plumpet, creситну бурунтију примиш —

pitum are: шта букаш но тој води? бурӯ нуук, т. танко бијело свилено платно, бўһи ути, нём, v. pf. einen 2'liump tb, crepitum

Seidenleinwand (zu Hemden), byssi sericeae ge dare. nus. .

| бућоглав, а, о, (ст.) рот Ropje Ser Gulе, ері

2)

thetum capitis bubonis: Ил одатле, сово | бўчићи, бўчӣha, m. pl. (coll.) junge Trutbubner, бубоглава

pulli indici. cf. [бучад, Курад,) Журићи. буха [буа], f. (рі, бәхе, буха) Ser slob, pulex. | бучка, f. (у Србији) vide буйка. бухав (буав], а, о, (у Бачк.) 1 т. і. xљеб, Бўчница, f. Cigeпaтe eines Bajerfalls im Beбўхаван [буаван), вна, вно, јфраттibt , biete Jaдaр, Фоrf Tршић, Ваф Жеравија, поlocker, tener.

men proprium cataractae. бухавац [буавац], авца, т. бухав хљеб, jomant | бўчок, т. (на Корчули) vidе cова. michter Laib Vrot, panis tener.

бўца, f. (у војв.) 1) vide [батина 1) кијача. Бухавице, f. pl. (планина у Црној Гори близу 2) (у Шумад.) vidе крмача 2. cf. Гуца.

планине Острога): У планину насред Бу- буцак,* буцака, m. vide [кут] угал. хавица

буцање, п. verb. р. буцати се. [cf. гурање). бухара [буaрa], f. Ser 24rrejt, carceres. [vide | буцати се, буцам се, v. r. impf. играти се хансана] с. ханс.

буџе или Ермаче [2cf. гурати се]. бухач, бухача, [буач) т. бубина (налик на бурачић, m. dim. р. буцак.

буху), што једе расад купусни, беr blattjto), | буруља, f. Rube mit tleinen Sörnern, jie jelbjt niht chermes Linn. [haltica oleracea L.).

groß, aber gut, vaccarum genus. бухињӣ [буињи), ња, ње, н. п. трава, Бет тобўша, f. (понајвише се говори pl. бfше) момчад gehörig, pulicis.

која се (пред бијеле покладе) обуку у свакобухобер, m. Приповиједа се да је казао Ср јаке рите и метну на образ образину од дрве

бин Турчину да се тако зове рак, па му та, па по селу играју (у Мухачу). cf. уши буши. та дао, да му купи бухе по соби и ноћу | бўшав, а, о, vidе трбушаст. по постељи и т. д. iflobjantniler (2Bеrетшig Sex | 1. бушак, бушака, m. во омален и чврст, као што Hrebíes in der Anefdote).

cy no pauma, ein kleiner fester Dchs, boum genus. буцање, п. vide дeрaњe 1.

2. бушак, ника, т. (у Сријему) љешник пробубўцати, бўцам, vidе дерати 1.

пен, кад га црв изједе, оrmjtiфige pajelnup, буцмаст, а, о, роl in (Bejilt, facie obesa. nux juglans vermiculosa. бўцов, т. еіnе 24rt tleinen Inpjijches, pisciculi | бўшат, т. коњско име, ein fеrbетате, nomen genus [alburnus mento Ag.].

equo indi solitum: Дај ти мене дори на твобўцован , вна, вно, н. п. нераст (кад се бу јега, | Ја ћу тебе бушата мојега

каре крмаче), brujtig, subanѕ. [cf. цвилован]. Бушатли, презиме једне породице Турскога бўча, f. (у Дубр.) стаклен округао суд са гр- Бушатлија, закона у Скадру, од које су би

лићем горе (ако је овај суд оплетен уна вали ондје везири, за коју се пјева и приоколо сламом или прућицем, онда се зове повиједа да је од рода Ивана Црнојевића: дами жана).

Пошиље је Скадру на Бојан у Ка ономе [бучад, f. (coll.) vide бучићи; види s. v. hурад.] Бушатли везиру Бучак, Бучака, м. вода у Грбљу.

бушёница, f. (у Вршцу), комад меса на печебўчанка, г. некака пушчана цијев.

ници близу бута. бўчање, п. 1) н. п. главе, баз дипітjein Ses | бушење, п. Sas 23pyrе, tеrеbrаtiо.

#opfes, s. B. ppm porbergеgаngеnеnt Raujbe, tor- (буши, cf. уши руши.) por capitis (a crapula). — 2) ба Ioben, sae- бушина, f. 1) ein сфimpjmort für cafe, conyivitio. [cf. 1 бујанье).

cium in oves. 2) (у Дубр.) некака трава, бўчати, чим, v. impf. 1) бит jein, turbatus Art Pflanze, herbae genus [inula conyza DC.?).

sum, ferveo: и сад ми бучи глава од јуче-1, бўшити, бу шим, v. impf. bobreit, terebrare ; рањег пића; буче уста (н. ш. од паприке). figürl. wühlen, aufrühren, concito. [vide youth]

2) tobert, saevire: бучи море; Људи кад cf. бургијати. буче, жене нек муче. [cf. 1 бујати]. 2. бўшити, йм, v. pf. кад штогод падне на буче, чета, п. пиле од будиje, Sag rutbubit, nyly, stürzen, mit Gepolter fallen, corruere.

pullus gallinae indicae. cf. [туче,] hype. бушотина, f. јама на дасци, или на дрвету, бўчевина, f. Drt jaurе yil, oxygala.

das Bohrloch, foramen.

.

В

Ba, in, in (ријетко се говори, н. п.) ва име | вабац, віца, m, тица која се метне да ваби дру

оца и сина и светога Духа; ва истину Божју ге тице, кад се хватају, беr Roctoogel, qui allicit. (говоре попови и калуђери); ва вијек; ва вабити, вабим, v. impf. кога, Toten (bie Xbiere), славу и част (кад чате славу, cf. слава). allicio. cf. [vide] у [1].

вабљeњe, n. Sa Rotten, alleсtiо. ваб, т. баз Rotte, аllесtаtіо: научио свиње, | Ваведеније, п. Заз беjt 20Заrid Reinigung, purifi

или псе, на ваб, па док се јави, дођу му. | catio B. V. M. (den 21. November).

[ocr errors]

seres.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

sura.

нима

въвежњици, њйка, т. pl. (у Барањи) 2lrt Rebl- вж! ein 2:3pxt Günje u treiben, vox agentis an

jpeije, cibi e farina рarаti genus. Неколико
листова поспу се сиром, па пошто се са- вазам, зма, т. (у Хрв. и Далм. највише у

вију, онда се испресијецају и кувају. кршћ.) vidе васкрсеније.
вавек, т. ј. ва век, (ист.) vide ва вијек. вазда, vide свагда.
въвест, f. (ист.) vidе вавијест.

ваздакадњи, ња, њё, vide [свагдашњи] вазвавијек, т. ј. ва вијек, (јуж.) emig, aeternum: дailІ ЊИ. Ва вијек вијека.

ваздан, (вас дан) бен gangen Tag, totum diem. вавијест, f. (у Барањ.) der Begriji, intellectus. вазданак, візданка, т. у напијању: Срећна вавив, (зап.) vidе вавијек.

уранка, а бољег вазданка! Ser ganje zag, вавӣет, f. (зап.) vidе вавијест.

totus dies. .
вавољак, въвдљка, т. оно што се свања међу ваздашњй, ња, ње, (у ц. г.) vide свагдашњи.

прстима или у устима, ein fügelden (pon Brot ваздух, m. (у Котору) бie Suft, аёr.
п. 5. gt.), ба тап зwijken ben singern Srebt, вазли-траве, у загонеци: Ја пођох по сопоту,
globulus convolutus.

а стадох на грехоту, позвах мрдељаче: доBÀBO.Lêbe, n. das Drehen eines Rügelchens zwischen

нес'те ми тулеоде, е су дошле вазли-траве. den Fingern, conglobulatio.

.

вазмена сведба, f. (у Хрв.) баз Оjterlani, vicвäвољити, љим, v. impf. ваљати штогод међу

tima paschalis. прстима, или у устима, ein Rügelфен зwiјфен вазменац, нца, т. (у Хрв.) свијетли поden Fingern drehen, conglobulo.

недјељник, беr Xjtermontag, prima dies ваг, m. (у Јадру) мотка или греда којом се

lunae post pascha. [cf. вазмени понеђељшто подиже , bеr bebel, vectis. [vidе озиб) вазмена, на, но, Сjiters, paschalis. cf. [vide]

ник]. cf. стријела. ваган, ш. 1) мјера житна, ein Setreibenas men- вазмени понеђељник, т. (у Хрв.) vide ваз

ускршњи. 2) (у Херц.) чанак, еіnе bölgerue | вазмени понеђељник, т. (у Хрв.) vide вазСфијjel, ѕсutra lіgnea, cf. [vide] здјела: Бe Baaha, f. намастир у Босни (може бити да је

менац. се свекри котлом бију, А свекрве вага

сад и пуст): и Вазуѓу крај воде Кривајje — Bårâm, baráma, m. das Geleise, orbita. [vide ko

въиз* [аванз], m. Frеѕiger, praedicator [vide проловоз 1].

повједник): к нама брже, още и ваизи вагашљив, а, о, п. пут, boller 23agengeleije,

Ваистина, m. 201annѕпате, поmеn viri: Па до

зива слугу Ваистину: Ваистино, моје чедо orbitosus. .

драго вагнути, вагнём, v. pf. 1) (у војв.) аbmágen, вај! у овој законеци: Вај, вај, ље је мору ponderare [vidе измјерити 2]: вагни де ми то. 2) piegen, pondo valere: во вагнуо пет | Baja, f. hyp. p. Василија.

крај? центи. [vide 1 тежити 2]. вагов, вагова, т. (у Сријему) eine Trt grоfеn | вајат, вајата, [xajат) т. vіdе клијет. ef. Winzermessers, zum Schilfschneiden, scalprum arun- Bajátuna, f. augm. v. Bajar.

спрема. dini secandae. cf. косијер.

вајатић, m. dim. р. вајат. вада, f. 1) [*] vіdе pок. 2) [*] (у Дубр.) вајатеки, кa, кӧ, н. п. врата, Rammers, Reтпаtѕ, жена је на ва дут. ј. на том доба; тако

cellarius, ad cellam pertinens. се каже и: дијете је на ваду, т. б. већ му въјда* [фајда), f. Хивен, utilitas. cf. [vide] које вријеме да се роди. — 3) (у Спљету)

рист.

[вајдисање (фајдисање), n. perbal. p. вајдисати; вадивёв, т. (у Бачк.) какав тежак посао или

види s. v. фајдисање.] зао пут, гдје човјек свој живот губи, eine | вајдисати [фајдисати], ишём, v. pf. 1) преп, mit großer Anstrengnng verbundene Arbeit, ninius

рrоdеѕѕе: то ти не ће вајдисати. cf. [vide] labor.

помоћи. 2) не ћеш вајдисати, 21 usen babеп, 1. вадити, дим, v. impf. beraughtebmet, promo : Не

lueror. [vidе помоћи се). жали ми многа пуста блага, но ме, брате, вајдисати се, ишем се, у. pf. vilе [помоћи вади из тамнице

се] вајдисати 2 : скуно је кунио, не ће се 2. вадити, вадим, v. impf. (у Спљету) ходити по вајдисати кад прода.

лако и помњиво, Iangјат ипо bеbаbtig gebeli, вајдица, f. dim. р. вајда. cf. [2] главница [2].
incedere caute.
.

Bajkaja, adv. schon lange, jam diu: to je bujвађевина, f. (у ц. г.) Sag Boraučnehmen, anti

cipatio (?): ударио у вађевину (кад се узима вајвање, п. 1) Jas &ntјфulligen, jетад піt nad) жито на вересију до друге године).

jeinem Wunsch bewirthet zn haben, excusatio de 1. вађење, п. Зав феrаuѕinеђnten, promtio (?). coena minus lauta. 2) vidе кајање [2]. 2. вађење, т. Sas Tangjate, becachtige Geheit, in- вајкати се, кім се, v. r. impf. 1) jih entitute cessus cautus.

digen, daß man Jemand nid)t nach seinem Wunsch

н.

vide mopa.

[ocr errors]

ка да било.

[ocr errors]

ludi genus.

.

планине

bewirthet, excusare se de coena minus lauta. BadÒBHT, a, 0, wellenreich, undosns: Banobuty

2) vidе кајати се : вајка се што није Дрину пребродише узео дјевојку коју су му давали.

валовље, п. (у ц. г.) гдје су велики крши, бie Вака, т. (ист.) vide [1] Вако.

iseljen, rupes [vide 1 камењак 1]: Тамо даље вакавица, f. кад се игра лопте, 24rt Ballenjpiels, у црно валовље

Baлнoвo, п. мала варошица у Славонији. 1. вакља, f. (у Барањи) од грабовине као иверје Валповштина, f. земља око Валпoвa, Sag Bebiet

које се пали мјесто луча, 2rt Site, luminis ppt Baлнoвo, territorium той Валпово. genus.

валуга, f. vide [провалија) халуга. [2. вакља (факља), f. vіdе валка.]

валут, т. (у Далм.) обал камен, као песница 1. Вако, m. hyp. p. Василије. [cf. Вака). Beauku, kleiner, runder Stein, lapillus teres. [cf. 2, вако у пјесмама, vіdе овако: Како не би валутица].

зелено 'Вако полегло Вако било сва- валутица, f. (у Далм.) један валут, ein fleiner кој друзи Која мајке не слушала!

runder Stein, lapillus teres: yapu ra BAAYTU3. вако, (у Ц. г. и онуда по прим.) vide [већ3] цом. [cf. валут). већ ако.

валџија, m, vidе хвалџија. Вакуп, т. 1) у Турској Хрватској варош на ваъ, ваља, т. (у Хрв.) велики ваљак који се

Уни око 4 сахата од Удбине: Од Вакула попријеко на коњма или на воловима вуче два Кулиновића — 2) (вакуи]* firhegut, bo преко посијана жита да се бусење сатре, num ecclesiasticum. Приповијела се како су die Ackerwalze, cylindrus aequando arvo. питали некакога хоцу који је управљао ва- ваља [*], f. (cf. фаља) баз 3ünsio) (аn Sеr сlіute, купом: „Камо, хоца, вакуи ?“ а он ухва Staпoнe), foramen incendiarum. [cf. копањи тивши се шаком испод носа, и повукавши ца 2). је преко уста доље низ браду одговорио : [ва.ља да, vide бojce.] „Вакуп хуп !“ (т. ј. појео га).

ва.љак, љка, m. Sіе 25alje, cylindrus, ѕсutula. вал, т. (pl. вали и валови) бie 21selle, undа,

cf. ваљуга. cf. талас: На брегове вода устанула, А ваљалица, f. vіdе ваљарица. удара вода на валове, Она носи јеле од ваљан, ваљана, но, mаttеr, tiimtig, probus, bo

— и угледа свога господара Бе nus. cf. ваљаст, ваљатан [опран, отресан, га вали там” и амо вуку — Ал' не могах свијетао 2]. приступити, од мириса жуте дуње, од ва- ваљанице, f. р. (у ц. г.) дрва што се ваљају лова жубер-воде -

низ планину, ба Pol3, jo ppm 23erge berabges 1. вала f. (у конављу) као увала или [vide] wälzt wird, ligna. дубодолина.

ваљање, п. Ваз 20üljet, volutio. [cf. кобељање, 2. вала [фала], f. vіdе хвала.

коврљање, котрљање, котурање). 3. вала (віла) !* bei Bott ! hеrсlе ! [cf. валаа, ваљаоница, f. (у Сријему) vidе ваљарица. валај].

ва.љарица, f. Sіе 24a1fnmüble, fullonica, cf. вавалаа ! у пјесми мјесто [3] вала bei Sott ! her љаоница, ваљалица, ступа [2]. cle: Ал' ваша! сиротоват' не ћу —

ваљаст, а, о,

1 (у ц. г.) vidе ваљан: Вавалај, (ао југоз. кр.) vide [3] вала.

ваљатан, тна, тво, матну му главу откинуо влаке,* влака, (cf. фалаге) [фалаке] f. pi. Sag | 1. ваљати, ваљам, v. impf. 1) miljen, voluto. [cf.

Werkzeug um die Füße zusammen zit winden, bei кобељати, коврати, котрљати, котурати]. der Padogenstrafe, instrumentum pedibus ligan 2) сукнo walfet, subigo. — 3) (у Хрв.) орање, dis ad fеrіеndаѕ ѕоlеаѕ. Којега бију онај malseit, cylindro aequare. [vidе дрљати 1]. легне на леђа, а двојица држе међу собом | 2, ваљати, љам, v. impf. 1) mert, jein, valere : валаке у које су ноге увијене, а трећи бије

сто дуката, ваља царева града. cf. по табанима.

[vide] вриједити. 2) ваља ићи, тап пир, валаталье, п. perbal. р. валатати.

oportet; кон ваља, хљеб ваља, Вfers ppita валітати, там, y. impf. оштро говорити. nöthen, Vrod vonnöthen , baxafe to mehr, das валинка [фалинка), f. (у војв.) беr veh 1er, werse (fani) ih brафет, поведи га , baxafie 21Rangel, vitium, defectus.

ти гдје; ваљао ми је много, боп 2igen jeint, 1. валити, валiм, [філити) vidе хвалити. prodesse. 2. валити, лім, [філити) v. pf. (у војв.) feb (ен, ваљати се, ваљам се, v. r. impf, jih mаlѕеп, labor, desum.

volutаrе ѕе. [cf. котрљати се). валити се, валійм се, vidе хвалити се. ва.ье, (у Хрв.) vidе одмах. валица, f. dim. p. [1] вала.

Ваљевац, Ваљевца, т. Ciner point Ваљево. валка , f. у пјесми, ваља да је ово што и ваљевица, f. (у ц. г.) vidе упртљача.

вак.ља или факља: Ана главу калпак и Ваљевка, f. Giне рри Ваљево.

челенке, и покрај них валку позлаћену Bà.bebo, n. nom. propr. einer Stadt in Serbien : валов, валова, m. Sеr сhweintstrog, alveus, cf. Полећела два бијела голуба од онога вакорито.

љенога Ваљева

[ocr errors]
« PreviousContinue »