Page images
PDF
EPUB

зор [1].

пенџер,* m. Sas іfеnjter, fenestra. cf. [vide] про- | перајица, f. vіdе перайца.

перајница, f. (у Барањи и у Сријему) vide пенцёраш, пенџераша, т. (у Сријему) мени је пераевина.

пенџерани онај сусјед којега нендери од куће Пераст, т. nom. propr. einer Gtast in Bocche гледе у моје пенџере, беr gegenübеr mobnensc di Cattaro: Те је шаље Рисну и Перасту

Nachbar, cujus domus e regione meae est. перашки, кa, кo, pon Пераст: То се зна, ка? пенџерић, m. dim. р. пенџер.

и Перашком колачу. пењање, p. perbal. p. пењати , пењати се. Перашкиња, f. ein rauenzinmmer pon Пераст. [cf. пењати (ef. 2 пети), нёњём, v. impf. 1) кога, Пераштанка].

in die Vöhe heben, elevo. 2) коња, Sag Rоў пераштанин, т. (рі. Пераштани) Ciner поп lang binden auf der Wieje. 3) чадор,

аија Пераст. jpannen, tendo.

Пераштанка, f. vide Перашкиња. пенати се (cf. пети се), пёњем се, v. r. impf. перважење, п. Sag Berbräттеп, тə praetеxеrе.

1) jteigen, ascendo. [cf. пентрати се). 2) перваз, m. (од хаљине) бie 23rdme, limbus. неніто му се пење за вратом, ausbrechen, erumo. первазити, первазим, v. impf. н. п. хаљину, cf, испети се.

perbräтеп, praetexо. [cf. сирадити). пењача, f. (ист.) vidе пјењача.

пергаторија, f. у загонеци, cf. зовути бати. пёњење, т. (ист.) vidе пјењење.

1. перда, f. (у Рисну) vide пријебој, препепељав, а, о, mit 21jcbе bejtreut, cineribus con града. spersus. [cf. лужаан].

1. пёрда, f. (у ц. г.) Ser Gleier, velamen: Merпепељава ериједа, f. 24jdermittoot), dies cine нули му перду на очи. cf. [vide] вео. rum sacrorum.

пердашење, n. Sag 2ufsieben (Oeg tells), erugatio пепељавити, вим, v. impf. äjberit, in cineribus pellis. voluto. .

пердашити[*], пердашим, v. impf. т. і. кожу, 1. пенёљак, љка, т. (у Сријему) онај прашак aufziehen, erugo.

н. п. на шљивама и на грожђy, Ser Reif, pul- 1. перде,* дета, п. (am Refonangbopen). yisculus. cf. машак [2].

2. перде[*], f. pl. (у Новом саду) Bettpоrbang (einer 2. пешељак, пепељака, т. (у Црмн.) озидано Wöchnerin), das Bettbehänge, plagula.

мјесто украј куће гдје се у цријепњи под Пере, f. (у Дубр.) vide [2]Пера. сачем xљеб пече.

перивој, т. (у Дубр.) Barten, hоrtus. cf. [vide) пепељар, пепељара, т. 21ејфеrеr, 24јфenbrenner пеливој. (Bottaschsieder).

перило, п. мјесто гдје се перу кошуље (на пепељаст, а, о, ајфеnfürbig, cinericius.

води), sie 2Вајфjtätte, iocus ubi lavant. пепељење, п. За 21ejern, to cineribus con- периља, f. vіdе праља. spergi. .

периљац, љца, m. праљин муж (по намастипепељињак, m. мјесто гдје се пепео просима, рима и по прњаворима Фрушкогорским), Ser locus projiciendis cineribus.

Waschmann, Wäscher, Mann der Wäscherin, mariпепељити се, љим се, т. r. impf. (у Дубр.) tus lotricis.

ji čjbern, cineribus conspergi (на пепељаву перина, f. баз тебеxbett, culcita рlumea. [cf. сриједу).

блазина]. пепељуга, f. 1) дивљалобода (јер по лишћ у перионица, f. по великијем кућама она соба има као пепео) [0änjejup, gemeiner Sänjefuр ober

или зграда гдје се иеру кошуље, Sag 2BajMelde; chenopodium L., chenop. album L.]. haus, aedificium linteis lavandis.

. 2) засторак на парионици, на који се ме- Перица, т. dim. p. [2] перо. тне пепео и сипа вода, јфеntu). 3) (у ц. Перина, m. Cannѕпапте, поmеn yiri.

r.) eine Art giftigster Schlangen, serpentis genus. nepuuáhu[*], m. pl. Art weiblichen Kopfpuez, orпепељуха, f. (у Дубр.) 24јфenbräsel, puella fa natus quidam capitis: Једна глава, девет пепељушша, villae plena. cf. [измрченица, ко периана минaчa,] лужница пепелужница.

nepjauhk, m. (cr.) 1) der einen Federbusch trägt, juшёлео, ела, т. бie 20јфе, cinis. cf. [2] луг. yenis cristatus: Момче иерјаниче ! Не стој, 1. Пера, т. 1) (ист.) vide [2] Перо. — 2) һур. не погледај — 2) сад се у Црној Гори зову р. перчин.

тако момци владике Црногорскога. 2. Пера, f. (у Дубр.) vide Петрија. [cf. Пере]. перјаница, f. Sеr еvеrbujb, crista. пераевина, f. оно што остаје на перајици кад перјаништво, п. (у Ц. г.) бie Büroe eines перја

се перјају повјесма. cf. [перајница;] редити. ник, munus той перјаник: А соколу Дамјанопераица [перајица], f. Slacksraufe, pеctеn lina вић Мирку| Њему дао дуго перјаништво

rius: 1) велика од гвожђа. [ef. врчица, гарр- перјање, п. 1) аз Raufen bе lафjes, pectinatio гача, гаргана, гвозденка, огребача, огреб.10]. lini. [cf. 2 врчање]. — 2) Sie fluot barbapt, 2) мала од свињске иерије.

fuga nudo capite.

. пераја, f. Die tuttgratborjten без ефwеіnеѕ, ѕеtае перјатан, тна, тно, (у пјесми) bеfiebert, pennadorsi.

tus: Крило златно и перјатно

перјати, јам, v. impf. 1) Sen flat raufen, pe тече из Кома, и саставши се у Хасу с Вр

сtino linum. [ef. 2 врчати). 2) barhaupt мошом оданде се зове Лим. fliebet, fugio nudo capite [cf. прамати]: перја перӯшање, п. vіdе перутање. преко поља.

перушати, шам, vide пeрутати. перје, п. (coll.) 1) Sie тeбern, pinnae, plumae. перушина, f. 1) vide перут 1. — 2) (у Хрв.)

2) (у Боци) vidе лишће [1], н. п. од зеља, vide [кому шина 1) ољвина. купуса, траве, cf. [1]перо [3]: Просу се би- перушиница, f. (у Дубр.) dim. р. перушина.

сер по перја – Не куп'те бисер по перја — | Перушић, т. 1) зидине од старога градића и пернат, а, о, vide перни: Мој иернати од су код њих село у равноме Котару између Занашца Штите

дра и Скрадина. 2) село са зидинама од пернӣ, на, но, н. ш. буздован, mit пера perjebe, старога градића у Хрватској у оточкој реumbonibus (?) praelitus. [cf. пернат].

гементи. Људи кришћани у овоме селу рекоше 1. перо, п. (рі. gen. пера) 1) Sie тeбer, penna : ми за ове зидине да је прије 600 година Лако као аеро.

2) пера у рибе, Sіе тој. био Сриски град,по том Турски, а пошто sen, Floßfedern , pinnae. 3) (у Дубр. и у су Турци (прије 170 година) истјерани, он Боци) лист, н. п. од зеља, руже, Blatt, fo опустио и опао; за владања Турскога у овоме lium [ef. перје] (по овоме се и по другијем је селу било људи и Турскога закона, ол крајевима говори иеро лука): Пак довати којијех гдјекоји нијесу хтјели с Турцима ићи, једно иеро карте 4) десна (општра) страна него остали на својијем баштинама и прешли у раоника. 5) у путу, бебеr, elater. cf.

у Римски закон. штенци [2, штeнe 2]. — 6) (pl. иера, пера) иерушка, f. Sеr fеѕеrmija, Teserlappen, ala abна буздовану, бie bеrроrrageндen Bogen at Ser stersoria.

Reule, umbones clavae. [— 7) cf. тарпош). І перушчица, f. dim. р. перупка. 2. Перо, м. (јуж.) һур. р. Петар. [cf. 1 Пера 1]. І перце, п. dim. р. перо. пероња, т. еіn Jфjennanie, nomen bovi indi ѕо- | перчӣ н[*], перчйна, т. vіdе кика, коса 3. litum.

перчинић, m. dim. р. перчин. пероњика, f. (у Дубр.) Sppergras, cyperus (L.]. | першун, т. 1) Beterfilie, apium petroselinum перпера, f. некакав мали новац, 21rt Dtiine, Linn. (petroselinum sativum Hofl'm.]. cf. (majnumi genus (опоооу).

донос,] петрусин. 2) дивљи перпигун, Ҳиндзя персона, f. (у војводству по варошима) Sie Ber petersilie, aethusa cynapium [L.; vide kykyra 2].

jon, persona: Обрвице вреде Каменице, Чарне пёсак, ска, т. (ист.) vidе пијесак. очи Пеште и Будима, Аперсона града Ва- | песијанеки, кa, кo, (у Ц. г.) vide пeкcијански: радина

Од велике силе иесијанске перука, f. (у Дубр.) Sie Berrite, capillamentum. | песковница, f. (у војв.) Sie Canobiibje, thеса перўљање, п. баз upfen, velliсаtiо.

arenaria. перӯмати, љам, v. impf. rupfen, evello, cf. [vide] пескуља, f. (ист.) vidе пјескуља.

перутати: Ласно ти је тице иеуљати, но пёскуша, f. (ист.) vidе пјескуша. је мука орлушине старе

пёсма, f. (ист.) vidе пјесма. перуника, f. 1) Sіе Єфреrtlilie, iris germanica | пёсмица, f. dim. р. песма.

Linn. cf. богина, [сабља 3,2 мачиц. 2) песница, f. Sіе байjt, pugnus. cf. пест. [Перуника] ein fraнeппaтe, nomen feminae. | пёст, f. (у Грбљу) vide песница: Ко што очем, nềpýt, f. (coll.) 1) das Gefieder, zerstreute Federn, баба о пести.

pennae, plumae sparsae. cf. перушина [1]. пёстa, f. у загонеци.

2) у глави, Сирреп, furfures. cf. прхут. Пестин град, т. у кршу ждријело идући из nepýtâie, n. das Aušraufen der Federn, evulsio Котора на Његуше слијеве стране. [vide реnnаrum. [cf. перушање, перуљање).

ІІештин град]. перутати, там, v. impf. abranjen, pennas еvеllo. | пестиш, in бет Сpriporte: и једем и нијем, cf. [перушати,] перуљати.

а пестиш ми је на уму. Ја сам ово слушао перутац, руца, m. 20rt lutsjblag (fsenia). још у дјетињству, али не знам ни сад ито Перућица, f. 1) вода која извире под IIовијом је пестиш. Може бити да је и име какога

и око једнога сахата саставши се с Оботи Турчина коме је ко био дужан, или онако цом (која оданде до свога врела нема ни какога зла човјека. Димитрије Поповић, који колико Перућица) зове се Зета. Онамо се је сад пої у Сомбору, писао ми је да је он приповиједа да ІІерућица ова извире негдје мјесто нести слушао постиш са овом приу Никшићима, па у Сливню у понире и испод повијетком: Некака жена пође својој удатој ІІовије онамо онет нетјече, али нијесам мо кери у походе и понесе пуну торбу печења гао дознати како се зове у Никшими од и колача. Кад дође близу села, гдје јој је извора до понора. У прољеће кад се топие ки била удата, суетигне је некакав човјек cњегови, а кашто нети кад уду готеже ве на колима, којега она запита је ли з тога! лике кише загуши јој се понор те у Сливњу села и познаје ли јој кћер. Кад јој он од

велико језеро. 2) ријека која говори да јест и да јој кћер познаје, она

постане

га замоли да би јој понио торбу, која јој quinta. - 2) eine Anzahl von fünf. quinque је била дотежала, и да би је предао њези (fr. une cinquaine): колико вас има? петина. ној кћери и да би јој казао да ће и она петиња, f. (по југоз. кр.) vide пeтина. скоро доћи. Пошто човјек торбу узме, жена пети се, иёњем се, vide пењати се. га запита како му је име, а он јој одговори: петићи, m. pl. (у Боци) {rt 2lusjblag bei Seat Посттамислећи у себи да ће она по Kindern, pustularum genus (1) die dwarzen стити по томе што је у торби. По том чо Blattern, variola haemorrhagica (?); -- 2) die вјек отиде и однесе торбу својој кући. Кад Rötheln, purpura haemorrhagica (?); -- cf. leжена приспије својој кћери и дозна да човјек тици). торбе није донио, она се врло сневесели. петица, f. 1) dim. р. пета. 2) Art unterer Кад по том стану вечерати, зет видећи пу Thürangel, cardinis inferioris genus. [vide ницу забринуту, стане је нуткати да једе и стопица 2]. cf. стежаица. 3) die Fünf (im да пије, а она му одговори: и једем и пи Kartenspiel), quinio , pentas. -- 4) der Fünfer јем, а Постиш ми је на уму.

(Banknote von fünf Gulden), quinque florenorum пёстозуб, m. vіdе кесизуб.

tessera. 5) у косе и у брадве доњи крај. пет, fünf, quinque.

6) (у Сријему) у чизме што је око пете, шёта, f. (рі. пете) Sie Serje, calx.

das Ferjenleder. 1. петак, петака, m. Sеr іtünfer, S. і. 1) ein &tid петици, петика, m. pl. (у Паштр.) некаква

von fünf Para's (der österr. Siebner), numus qui аспа по тијелу, Дrt 21ugjblag, pustularum genarius. - 2) ein Pferd von fünf Jahren, equus nus. cf. [vide] петићи. qui mus, quinquennis.

петка, f. 1) і. 4. [3] uéтак [1]: нaудила му млада 2. Петак, т. Xannѕпате, поmеn viri. cf. Херак. netka (der Freitag nach dem Neumond). 2) 3. нетак, тка, т. 1) беr freitag, dies Veneris. Sie beit. Betfa. cf. [петков дан ;] Параскевија.

[cf. петка 1]. 2) der Fasttag, im Gegenjak 3) (Петка) некака црква: У Призрену von mpcak, dies jejunii.

цркву свету Петку петакиња, f. 1) vide петорка. 2) eine Stute lėtraha, f. Frauenname, nomen feminae. von fünf Jahren, equa quinquennis.

IIètko, m. Mannsname, nomen viri. шётао, тла, m. (ист.) vidе пијетао.

иётковача, f. vіdе петковица 1. 1. Петар, Петра (Петра), m. Sеtеr, Petrus. пётков дан, шеткова дне (или дневи), т. vide 2. петар, тра, m. (у ц. г.) горе под кровом у шетка 2.

сваке зграде, гдје нема тавана од дасака, него пётковица, f. 1) Sie ifajte su Ehren Sеr bеіl. Retta, је н. п. од љесе (доље је под, ви е пода не jejunium S. Parascevae (dauert eine Woche). (cf. тар, а под подом коноба, ау Брдима изба): петковача). [Петковица) 2) намастир у

Бе је баба Руга? Ето је у кош на петар. Србији (под Цером), Diame cines #lojters in Cerпёте, f. р. (у Спљету и по другијем онуда ва bien, monasterium Serbiae. 3) мали нама

рошима) од косе као мали самарић, што жене стирић у Фрушкој гори (код Шишатовца). и дјевојке носе остраг поврх врата. Гдјекоје Петковичанин, m. (рі. Петковичани) калуђер из ово оплету од своје косе, али их највише

Петковице. само за себе, па опантљици која чётковички, кa, кo, poiн Петковица. дође изнад чела објеси по врату. Наоколо петлић, m. dim. р. нетао. се забоду сребрне игле, ау сриједи се види петлов, а, о, (ист.) vidе нијетлов. као крпа, од свиле или од чега другога, у петлова креста, f. (у Сријему) bеr рађnentатті, м.Лади црвена, а у дјевојака највише модра. rhinanthus crista galli Linn. Art Kopfpuk, ornatus capitis.

Terda, f. der Deftelring, fibulae orbis, in quem [петели, у загонеци, cf. зовути бати. ]

unculus inseritur [cf. пуњка]: не држи му пeтeљев, а, о, у загонеци: Подиже се чете петља,

er wagt es nicht , non audet: TBpAe мева војска, те офера по леду говеда, кад истље; слабе петље. ми беше укиту вішеница (чини ми се прости петљанац, нца, т. (у Хрв.) као лажа, беr fügкад се њима задржава у Кајли и скорупа ner, Ränkemacher, fallaciarum machinator. [vide м. Ішјеко се саљева у котао).

1.1еткаш]. иётељка, f. (pl, gen. петељака) н. п. од трешње, петљанија, f. (у Рисну) 1) Sie Ränte, fallaciae. Ser Ctiel, stilus pomi. [ef. трепељка).

- 2) unnüßes Geschwat, nugae: Ilerdinuja пeтepo, vide петоро.

купус не зачиња. петерогуб, а, о, vide пeтoрoгуб.

петљаница, f. vіdе петљарица. петербструк, а, о, vide пeтoрoструк.

петљање, п. 1) Sag Scftеlіt, tibulаtiо. 1. пети, та, то, Sie funfte, quintus.

Flicken und Pfuschen (im Leben). vita misera. 2. пети, мењем, [v. impf.] vide пењати.

3) vide бунцање. 3. Пёти, ием (или појем?), v. impf. (у пјесми) | петљарац, рца, т. vide [плеткаш) петљанац.

vilе пјевати, појатн: Петли пеше, Kie- uersàpuja, f. ein Pfuscherleben, vita misera, inepta. 1:1.11 уд'рине

пет.љарица, f. Sie fügnerinut, Raufeтaфerial. fallaиётина, І. (ef. петиња) 1) Saз ўйиjtel, pars ciarum machinatrix. [cf. петљаница).

НаЧИНИ

2) За-3

иетљати, љам, у. imрt. 1) bejteln, fibulo. — 2) Петрашин, т. 2)Каппӧпапте, потеn vjri (pon Пе

psuchen. misere vivo. – 3) (y Xpb.) fajeln, тар). alucinor. cf. [vide] бунцати.

нетрашке године, cf. Петраші. петљица, f. dim. р. петља.

Петрија, f. praнeтнaтe, nomen feminae. [cf. нетнаест, jungel) i, juindecim. [cf. петоронаест). 2 Пера, Пере). петнаестеро, vidе петнаесторо.

Петриња, f. Ctas in froatien. петнаести, та, то, деr fіnfsebute, quindecimus, I Петрињад, њца, m. ciner poи Петриња. decimus quintus.

нетрињски, кa, кo, pоп Петриња. петнаесторо (четнаестеро), eine 21изаbt pon 15, Петрић, Петрiha, m. dim. p. Петар. quindecim.

Петрова, Т.: и Петрову, цркву под Пазаром иётни, на, но, н. п. жиле, Serjele, calcaneus: Петрова Гора, f. код Глине.

трудити се око Пт: из астних жила. Петровац, овца, т. у Далмацији близу Дрниша пётњак, т. (у Хрв.) vidе пећњак.

на једној главици под планином Промином JIēroje, m. Mannšiame, nomen viri.

зидине од некаквога градића, за који се пропетопреница, f. 1) vide пeтoпретац. 2) (у повиједа да су били двори некаквога кнеза

Грбљу) име кокоши која има пет прста, ein или бана Петра, од кога се и велика онлје

Hühnername, nomen gallinae indi solitum. долина зове Петрово поље. петопрста (велика), f. (у Дубр.) Дrt 23flage, Петров дан, m. St. Bеtеrѕtаg (ben 29. Suni), feherbae genus (potentilla L.?).

stum St. Petri. cf. Павлов дан ; Иваю дан. иетопретац, нетопреца, т. (у Дубр.) ба зії. Петровица, f. у пјесмама некака црква.

jingertrait, quinquefolium (potentilla L.; cf. | Петрово Поље, п. у Далмацији једна повелика петопрсница 1].

равница, у којој има 16 села и варошица петорица, f. 2413abl poin fіnf, quinque (fr. la cin Дрнині. cf. Петровац.

quaine; ital. la cinquina). с. двојица. Петрово сунце, п. т. ј. Петровско, љетно : петорка, f. буре од пет акова, funfeimeriges tap. Бачили их на Петрово сунце

dolium continens quinque amphoras. cf. пе- [[петровски, кa, кo, cf. Петрово сунце. ] такиња [1].

[Петровци, Петроваца, m. pl. село у Сријему; nèropo nierepo), Anzahl von fünf, quinque. cf. види s. v. јарчина 2.] двоје.

Петронија, петорогуб [петерогуб], а, о, funjjat, quintu- Петроније, 3 т. аппвпате, поmеn viri. plex.

петрусин, петрусина, m. (у Дубр.) Betеrjilie, петорона, f. у загонеци: Отуд иде петорона

apium petroselinum Linn., cf. [vide] первојска, увагине оберјана бана, њим удрише шун [1]: Не зна товар што је петрусин. осмрдљива врата.

Петруша, f. vіdе Петра. петоронаест, (у ц. г.) vidе петнаест.

пећ, пёћи, f. (loc. пећи) 1) беr Djen, fоrnax. петорострук [петерострук), а, о, јünjjältig, quin [cf. вуруна (фуруна), пећка]. [llefi] 2) die tuplex.

Stadt Ipef, in Alt-Serbien, Pekia ? Ipekia ? петорошчићи, м. р. (ст.) јünjbörnig, quinque 3) варошица, у Турској Србији близу Бишћа. cornis, cf. бабини укови.

Пёћанин, т. (рі. Пеђани) човјек из Пећи, Ciner llérom, m. Mannsname, nomen viri.

роп Пећ. Пётра, f. Хraнeнтaтe, nomen feminae. [cf. Ile- пеһар, пећара, т. (у Дубр.) који крух пече, труша].

der Bäcker, pistor. (vide X.bebap). петраиљ, т. (лғотрихідло») Sie Stole, stola. пећарица, f. која xљебе мијеси, бie Batteriп, Петрана, f. Frauenanie, поmеn feminae.

pistrix. Петранк, Петраша, т. има у Зворнику један пећање, п. За8 Baden, coctura.

топ који се зове Петраші. Онуда Србљи ирри- пећати, һам, у. impf. (у Грбљу) baden (23rot), повиједају да је прије сто и неколико година coquo. [vidе пећи 2]. Кад се пећа крух, кажу (Петрашкијег година) некакав Петраш ка да не ваља споменути ни погачу ни приганицу, петан (Њемачки) био узео Зворник од Ту док.1е се год крух из нећи не извади, јер порака, а кад је послије стиг.1а Турска војска, гача и приганица нијесу у квас, него у пра он побјегао из Зворника и онај тоІІ оста јесно, па за то ни крух не би у квас дошао. вио у путу те га Турци нашли и однијели у пећи, печём, (пецијах, пекао, пек. a) v. pf. 1) Зворник. Приповиједају да је тај капетан имао н. II. јагње, месо, рибу, brаtеп, аѕѕо. 2) јони један топ, који се звао Зеленко, али бу хљеб, bate, pinso. [cf. пећати]. дући да је био вр.10 голем, за то га је одмах knjy, brennen, uro. 4) каву, т. б. кувати под Зворником бацио у Дрину (и кажу да ондје (кухати 1], jiебели, соquo: Стаде Перо мрку и сад кашто буче у води као во), а овај је

5) пече га сунце, brenieii, uro. био повукао са собом, па кад је видно да ће пећина, f. Die kible, spelunca. [cf. спила 1. га отети Турци, а он натрупао на њега дрва сииља). на запалио да би изгорео и растојно се: али | пећиница, f. dim. р, пећина. дрва изгоре, а топу не буде ништа.

пёка, f. vіdе нећ 1, лонајвише у пословицама :

33

3) ра

каву пеfia

Вуков РЈЕЧНИЕ

2) За

Девете пећке жарило; Није пећки на што и отег им четiјест јагњади, Све печака на зја, већ шта јој се да; Не буди свакој иећки дрвену paжњу жарило.

nèrat, m. das Petschaft, signum, sigillum. [cf. пёжки, кa, кo, pon Ileh.

була 2, мур). иёћњак [детњак), т. (у Хрв.) Sie Sfeitabet, te- печатити, тім, v. impf. petjpiren, fiegelin, olbѕіgnо. sta fоrnacalis. [cf. каљ).

[cf. мур.леисати). иёхар, пехара, [пеар] т. (у Дубр.) Ser 23eber. печаћење, п. баѕ Bеtjbіrен, оbѕignаtiо.

poculum: Кад ми даду златни негар вина, печеница, f. 1) er 243eihnachtsbrаtеп, ѕus assata Да напијем срећу за удају

die festo nаtіvіtаtis Christi. [cf. божура, бопец! vide Жигжа.

журица, пекна). Печеннца обично бива чипёца, f. (у нах. Рудн.) бијела бундева (која

таво кроме (прасе или назиме, а код газда, се у Јадру зове Мачванка, у Босни Бу

гдје много чељади има у кући, и назимац Димка [2], и по гдјекојијем мјестима Ми од двије године), а може бити и овца, код сирача, у Сријему Бугарка [2]). [vide бун

сиромаха и һурка; гдјекоји испеку и крме дева 2].

и овцу. Печеннцу јоните с јесени почну попёцање, п. 1) аз сtефеп, рunсtiо.

ма.10 прихрањивати (, не тражи се печеница Angeli, piscatio ope hami.

уочи Божића“), а пред Божић на неколике пецaрa, f. (у Гараньи) vide ракицијница.

недјеље дана затворе је у обор на хране ку пёцати, цам, v. impf. 1) jtebeli, pigo, н. п.

курузими и меhом. Ilеченица се обично убије пецију мухе. – 2) рибу, angelar, haтo capto. |

на Тучни дан, а гдјекоји и убију инспеку

на Бадни дан; па се посије онако хладна пёциво, п. 1) Ser Brate, quod assatur [cf. пе

једе до ма.10г Божиһа. 2) Ridgratsmus ченка, печење): Месiн рак, гвоздено исцнво? т. ј. прстен на прсту.

3felit: Лоше rаtа ма добро поrаl, а Вие паса 2) (у ||.

насред пеница т.) цно брав печен, ein gages gebratenes Cctaj (auch eine Ziege), inteyra ovis assuta. (cf. neyak). mènenka, f. (y boje.) der Braten, caro assa. [vide

пециво 1]. cf. печење. Пециреп, m. Лазар Пеңиреії, о коме су и старт | печењак, печењака, m. (у Грб.у) vilе пурен.ак.

Три иhани приповиједали, био је родом од 1. печење, п. (у војв.) vide пециво [1] некуд из Херцеговине, на ускочио у Црну 2. печење, п. баз 23etbale при пећи. гору, од куда је послије и..:::Но те хајду- | 3. печење, п. vilе мажење. ковао по Херцеговини, докле га најпослије |1. печити, нічим, [у. impf.) vidе мазити. некакав јахтак није издао те га Турци ухва- 2. иёчити, чії м. [v. p.) vide пeцнути: печила тили и набили на колац. При повиједа се да

та змија. му је некакав Црногорац на мејлану осјекао | печитисе, печім се, [v. impf.] vilе магзиги се. шаку у лијеве руке, али је он и послије | печки, кі, кі), рот Пек. опет хајду іковао: кажу да је у једне ноге

uèuýpra, f. der Champignon, agaricus campeна оllашу имао два врхай, на кад је хтио

stris (L..; cf. рудњача). пуцати из дуге пунке, он је дизао ногу те | печурчица, f. dim. р. печурка. наслањао пушку међу оне врхове као на со

nem, * jèma, m. 1) Art Fisd) [Raulfopf], piscis geшицу. Кад су га Турци повели да га нібију

nus [cottus gobio L.]: Зинуо као иғи. 2) на кола, нијесу га били везали, мислећи

у корита за што се рукама држи, кад се кода им с једном руком ништа не може учи

рито носи: држи за петеве, да носи мо то конити, него га онако потјерали међу собом,

рито. 3) предњи крај у хаљине. cf. скут [1]. давши му по обичају да носи на рамену колац на који ће га набити; али он у један | пешадија, т. (ист.) vidе пјеш: дија.

Iléma, m. (11cm.) vide Ilenio. пут распали онијем коцем те убије једнога | пешак, пешака, т. (ист.) vilе ијенгак. Турчина на мјесто, кад други навале да ги

пешац, шца, т. (ист.) vidе пјешац. ухвате, он убије још једнога ногом, докле | пешаченье, т. (нст.) vilе пјешаченье. га свладају и одведу те набију на кола.

| пешачити, пешачім, (ист.) vidе пјешачити. пецкало, m. који пецка, Ser etibler, cavillator. | пешачки, кa, кo, (ист.) vilе пјешачки. пецкање, п. За3 23ete, cavillatio.

пёше, (ист.) vidе нијене. пёцкати, кам, у. impf. dim. р. пецати, lieden,

пёшице, (ист.) vide пjелинце. sticheln, cavillor.

пешке, (ист.) vidе пјешке. пецнути, нём, pf. jtectren, pung), н. п. пејц- | пешкеш,* т. vilе дар[1), поклон. нула га гуja. cf. [2] печити.

пешкир[*], нешкіра, т. ба фаnѕtu, таntеlе. Пéцо, m. dim. p. [1] Петар.

[vide] убрус, cf. отнач, отарali. печа, г. (највише се говори pl. пече) као не- | пешкирина, f. augm. р. пешкир.

казки II к.лоци за које казку да по човјеку | пешкирић, т. dim. D, пешкир. пред смрт излазе, па их опет нестаје, Ser | пешавина, f. (у Боци) Sas littmеrt, cento:

Todtenflect, mortis signum. (cf. mpra Biotha 1). Голе је своја пешенвина ноли туђа шарпечäк, печінки, т. (у Ц. г.) vilе иециво [2]: ту 11:1.

« PreviousContinue »