пенџер,* т. баз řenfter, fenestra. cf. [vide] про- | перајица, f. vide пераица. зор [1]. перајница, f. (у Барањи и у Сријему) vide пенџераш, пенџераша, m. (у Сријему) мени је пераевина. пенџераш онај сусјед којега пенџери од куће | Пераст, m. nom. propr. einer Stabt in Bocche гледе у моје пенџере, ber gegenüber mobnепбе di Cattaro: Te је шаље Рисну и Перасту Nachbar, cujus domus e regione meae est. перашки, ка, ко, von Пераст: То се зна, ка и Перашком колачу.

пенџерић, m. dim. v. пенџер.

пењање, п. verbal, v. пењати и, пењати се.

пењати (cf. 2 пети), пењем, v. impf. 1) кога,

Перашкиња, f. ein Srauenzimmer von Пераст. [cf.
Пераштанка].

in bie Doђe beben, elevo. - 2) коња, баз Нов | Пераштанин, m. (pl. Пераштани) Siner роn
Höhe
lang binden auf der Wiese. 3) чадор, auf- Пераст.

ipannen, tendo.

Пераштанка, f. vide Перашкиња.

пењати се (cf. пети се), пењем се, v. r. impf. перважење, п. баз Berbrämen, z praetexere. 1) fteigen, ascendo. [cf. пентрати се]. 2) перваз, * т. (од хаљине) bie Bräme, limbus. нешто му се пење за вратом, ausbrechen, erumpo. | первазити, первазӣм, v. impf. н. п. хаљину, cf. испети се.

пењача, f. (ист.) vide пјењаҹа.

пёњење, п. (ист.) vide пјењење. пепељав, а, о, mit

jhe bejtreut, cineribus conspersus. [cf. лужан]. пепељава сриједа, f. Wjhermittmoh, dies cine

rum sacrorum.

пепељавити, вим, v. impf. äßern, in cineribus voluto.

verbrämen, praetexo. [cf. сирадити]. пергаторија, f. у загонеци, cf. зовути бати. 1. перда, f. (у Рисну) vide пријебој, пре

града.

1. пêрда, f. (у II. r.) der Schleier, velamen: Merнули му перду на очи. cf. [vide] вео. пердашење, п. баз Mufziehen (bes Sells), erugatio pellis.

пердашити[*], пердашим, v. impf. т. j. кожу, aufziehen, erugo.

1. пепељак, љка, m. (у Сријему) онај прашак н. п. на шљивама и на грожђу, бer Reif, pul-|1. перде,* дета, п. (am Refonanzboben). visculus. cf. машак [2]. 2. перде[*], f. pl. (у Новом саду) Bettvorhang (eineт 2. пепељак, пепељака, m. (у Црмн.) озидано Wöchnerin), das Bettbehänge, plagula. мјесто украј куће гдје се у пријепњи под | Пере, f. (у Дубр.) vide [2] Пёра. сачем хљеб пече.

пепељар, пепељара, m. Hefcherer, Whenbrenner (Pottaschsieder).

пепељаст, а, о, afmenfärbig, cinericius.

перивој, m. (у Дубр.) Sarten, hortus. cf. [vide] пеливој.

перило, п. мјесто гдје се перу кошуље (на води), біе Вајф[tätte, locus ubi lavant.

пепељење, п. баз Wejßern, Tò cineribus con- | периља, f. vide праља. spergi.

пепељињак, т. мјесто гдје се пепео просина,

locus projiciendis cineribus.

пепељити се, љим се, v. r. impf. (у Дубр.) fid äfфern, cineribus conspergi (на пепељаву сриједу).

периљац, љца, m. праљин муж (по намастирима и по прњаворима Фрушкогорским), ber Waschmann, Wäscher, Mann der Wäscherin, maritus lotricis.

перина, f. баз Žeberbett, culcita plumea. [cf. блазина].

пепељуга, f. 1) дивља лобода (јер по лишћу | перионица, f. по великијем кућама она соба има као пепео) [Sänjefuß, gemeiner Sänjefuß ober или зграда гдје се иеру кошуље, баз Вајф Melde; chenopodium L., chenop. album L.]. haus, aedificium linteis lavandis.

2) засторак на парионици, на који се ме- | Перица, m. dim. v. [2] Перо.

тне пепео и сипа вода, jentuch.

3) (у Ц. | Периша, m. Mannšname, nomen viri.

ко

r.) eine Art giftigster Schlangen, serpentis genus. перишáни[*], m. pl. Art weiblichen Kopfpußes, orпепељуха, f. (у Дубр.) Wjhenbröbel, puella fa- natus quidam capitis: Једна глава, девет пепељуша, villae plena. cf. [измрченица, Перишана минача,] лужница пепелужница. пепео, ела, т. біе фе, cinis. cf. [2] луг. 1. Пера, m. 1) (ист.) vide [2] Перо. — 2) һур. . перчин.

перјаник, т. (ст.) 1) ber einen berbu trägt, ju-
venis cristatus: Момче иерјаниче! Не стој,
не погледај 2) сад се у Црној гори зову
тако момци владике Црногорскога.
перјаница, f. ber řeberbujф, crista.
перјаништво, п. (у Ц. г.) біе ürbe eine перја-
ник, munus той перјаник: А соколу Дамјано-
вић Мирку Њему дао дуго перјаништво
перјање, п. 1) баз Haufen без šla, pectinatio
lini. [cf. 2 врчање]. 2) die Flucht barhaupt,
fuga nudo capite.
перјатан, тна, тно, (у пјесми) befiebert, penna-
tus: Крило златно и перјатно

перјати, јам, ѵ. impf. 1) ben Glad 3 raufen, pectino linum. [cf. 2 врчати]. - 2) barhaupt fliehen, fugio nudo capite [cf. прамати]: перја | преко поља.

перје, п. (coll.) 1) bie Sebern, pinnae, plumae. 2) (у Боци) vide лишће [1], н. п. од зеља, купуса, траве, сf. [1] перо [3]: Просу се бисер по перја - Не куп'те бисер по перја пернат, а, о, vide перни: Мој пернати од су

нашца штите

тече из Кома, и саставши се у Хасу с Врмошом оданде се зове Лим. перушање, n. vide перутање. перушати, шам, vide перутати. перушина, f. 1) vide перут 1.

2) (у Хрв.)

vide [комушина 1] ољвина.
перушиница, f. (у Дубр.) dim. v. перушина.
Перушић, т. 1) зидине од старога градића и
код њих село у равноме Котару између За-
дра и Скрадина. 2) село са зидинама од
старога градића у Хрватској у Оточкој ре-
гементи. Људи кршћани у овоме селу рекоше
ми за ове зидине да је прије 600 година
био, Сриски град, “ по том Турски, а пошто
су Турци (прије 170 година) истјерани, он
опустио и опао; за владања Турскога у овоме
је селу било људи и Турскога закона, од
којијех гдјекоји нијесу хтјели с Турцима ићи,
него остали на својијем баштинама и прешли
у Римски закон.

перии, на, но, н. п. буздован, mit пера verjehen,
umbonibus (?) praeditus. [cf. пернат].
1. пèрo, n. (pl. gen. népâ) 1) die Feder, penna:
Лако као перо. 2) пера у рибе, біе lo
sen, Floßfedern, pinnae. -- 3) (у Дубр. и у
Боци) лист, н. п. од зеља, руже, Blatt, fo-
lium [cf. перје] (по овоме се и по другијем
крајевима говори перо лука): Пак довати
једно перо карте 4) десна (оштра) страна
у раоника. 5) у путу, Seber, elater. cf.
штенци [2, штене 2]. - 6) (pl. пёра, пера)
на буздовану, біе ђervorragenben Bogen an ber
Reule, umbones clavae. [- 7) cf. тарпош]. | перушчица, f. dim. v. перушка.
2. Перо, т. (јуж.) һур. о. Петар. [cf. 1 Пера 1]. перце, n. dim. v. перо.
пероња, m. cin Djjenname, nomen bovi indi so-|
litum.

перушка, f. ber Geberwijd, Seberlappen, ala ab-
stersoria.

перчин[*], перчина, m. vide кика, коса 3.
перчинић, m. dim. v. перчин.
першун, m. 1) Beterfilie, apium petroselinum
Linn. [petroselinum sativum Hoffm.]. cf. [мај-
донос,] петрусин. 2) дивљи першун, Фино-
peterfilie, aethusa cynapium [L.; vide кукута 2].

пероника, f. (у Дубр.) Eppergra3, cyperus [L.]. перпера, f. некакав мали новац, Wrt ìünze, numi genus (vn). персона, f. (у војводству по варошима) біе Веr= jon, persona: Обрвице вреде Каменице, Чарне | песак, ска, m. (ист.) vide пијесак. очи Пеште и Будима, А персона града Ва- песијански, ка, ко, (у Ц. г.) vide пексијански: Од велике силе иесијанске

радина

перука, f. (у Дубр.) біе Berrüde, capillamentum. | песковница, f. (у војв.) біе Šanòbücije, theca перуљање, п. baš Rupfen, vellicatio.

arenaria.

перуљати, љам, v. impf. rupfen, evello, cf. [vide] пескуља, f. (ист.) vide пјескуља.
перутати: Ласно ти је тице иеруљати, Но пескуша, f. (ист.) vide пјескуша.
је мука орлушине старе
пёсма, f. (ист.) vide пјесма.

перуника, f. 1) біе hwertlilie, iris germanica | песмица, f. dim. v. песма.

Linn. cf. богиша, [сабља 3,] мачиц. 2) песница, f. bie Saujt, pugnus. cf. пест. [Перуника] ein Srauenname, nomen feminae. пёст, f. (у Грбљу) vide песница: Ко што о чем, перут, f. (coll.) 1) баз eber, zertreute ebern,

pennae, plumae sparsae. cf. перушина [1]. 2) у глави, Shuppen, furfures. cf. прхут. перутање, п. баз Mušraufen ber Gebern, evulsio pennarum. [cf. перушање, перуљање].

баба о лести.

песта, f. у загонеци.

Пестин град, т. у кршу ждријело идући из
Котора на Његуше с лијеве стране. [vide
Пештин град].

перутати, там, v. impf. abraufen, pennas evello. | пестиш, in bem Sprichworte: И једем и пијем,

cf. [перушати,] перуљати. перутац, руца, m. Wrt Mušjфlag (@fzema). Перућица, f. 1) вода која извире под Новијом и око једнога сахата саставши се с Обоштицом (која оданде до свога врела нема ни колико Перућица) зове се Зета. Онамо се приповиједа да Перућица ова извире негдје у Никшићима, па у Сливњу понире и испод Повије онамо опет истјече, али нијесам могао дознати како се зове у Никшићима од извора до понора. У прољеће кад се топе сњегови, а кашто и љети кад удуготеже велике кише загуши јој се понор те у Сливњу постане велико језеро. 2) ријека која

а пестиш ми је на уму. Ја сам ово слушао још у дјетињству, али не знам ни сад што је пестиш. Може бити да је и име какога Турчина коме је ко био дужан, или онако какога зла човјека. Димитрије Поповић, који је сад поп у Сомбору, писао ми је да је он мјесто пестиш слушао постиш са овом приповијетком: Некака жена пође својој удатој кћери у походе и понесе пуну торбу печења и колача. Кад дође близу села, гдје јој је кви била удата, сустигне је некакав човјек на колима, којега она запита је ли из тога села и познаје ли јој кћер. Кад јој он одговори да јест и да јој кћер познаје, она

га замоли да би јој понио торбу, која јој је била дотежала, и да би је предао њези

quinta. 2) eine Anzahl von fünf, quinque (fr. une cinquaine): колико вас има? истина. ној кћери и да би јој казао да ће и она петиња, f. (по југоз. кр.) vide петина. скоро доћи. Пошто човјек торбу узме, жена | пети се, пёњем се, vide пењати се.

га запита како му је име, а он јој одговори: | петићи, m. pl. (у Боци) Xrt ußlag bei Бен „Постиш“ мислећи у себи да ће она по

77

Kindern, pustularum genus [1) die schwarzen
Blattern, variola haemorrhagica (?);

стити по томе што је у торби. По том чо-
вјек отиде и однесе торбу својој кући. Кад
жена приспије својој кћери и дозна да човјек
торбе није донио, она се врло сневесели. | петица, f. 1) dim. v. пета.
Кад по том стану вечерати, зет видећи пу-
ницу забринуту, стане је нуткати да једе и
да пије, а она му одговори: И једем и пи-
јем, а Постиш ми је на уму.
пестозуб, m. vide кесизуб.
нёт, fünf, quinque.

2) die Hötheln, purpura haemorrhagica (?); - с. нетици].

пета, f. (pl. пете) bie erje, calx.

1. петак, петака, m. ber Günfer, 8. i. 1) ein Stüd
von fünf Para's (der österr. Siebner), numus qui-
narius. 2) ein Pferd von fünf Jahren, equus
quimus, quinquennis.

2. Пlèтâк, m. Mannsname, nomen viri. cf. Xepак.
3. петак, тка, m. 1) ber Greitag, dies Veneris.
[cf. петка 1]. - 2) ber Jafttag, im Segenjab
von мрсак, dies jejunii.
петакиња, f. 1) vide петорка.

2) eine Stute

2) Art unterer Thürangel, cardinis inferioris genus. [vide стопица 2]. cf. стежаица. 3) die Fünf (im Kartenspiel), quinio, pentas. 4) der Fünfer (Banknote von fünf Gulden), quinque florenorum tessera. 5) у косе и у брадве доњи крај. 6) (у Сријему) у чизме што је око пете, das Ferjenleder. петици, петика, m. pl. (у Паштр.) некаква аспа по тијелу, Xrt Mušilag, pustularum genus. cf. [vide] петићи.

петка, f. 1) і. д. [3] петак [1]: наудила му млада
петка (der Freitag nach dem Neumond). 2)
bie beit. Betfa. cf. [петков дан ;] Параскевија.
3) [Петка] некака црква: У Призрену
цркву свету Петку
Петкана, f. Grauenname, nomen feminae.
Петко, м. Жаnnšname, nomen viri.
петковача, f. vide петковица 1.

von fünf Jahren, equa quinquennis. петао, тла, т. (ист.) vide пијетао. 1. Петар, Петра (Петра), m. Beter, Petrus. 2. петар, тра, m. (у Ц. г.) горе под кровом у сваке зграде, гдје нема тавана од дасака, него | је н. п. од љесе (доље је под, више пода петар, а под подом коноба, а у Брдима изба): Бе је баба Руга? Ето је у кош на истар. пёте, f. pl. (у Спљету и по другијем онуда варошима) од косе као мали самарић, што жене и дјевојке носе остраг поврх врата. Гдјекоје | ово оплету од своје косе, али их највише начини само за себе, па о пантљици која | петковички, ка, ко, von Петковица. дође изнад чела објеси по врату. Наоколо | петлић, m. dim. v. петао.

петков дан, петкова дне (или дневи), т. vide петка 2.

петковица, f. 1) bie Bajte zu Ehren ber beil. eta, jejunium S. Parascevae (dauert eine Woche). [cf. петковача]. [Петковица] 2) намастир у Србији (под Цером), Каmе cines Rlofters in Serbien, monasterium Serbiae. 3) мали намастирић у Фрушкој гори (код Шишатовца). Петковичанин, m. (pl. Петковичани) калуђер из Петковице.

се забоду сребрне игле, а у сриједи се види петлов, а, о, (ист.) vide пијетлов.
као крпа, од свиле или од чега другога, у
млади црвена, а у дјевојака највише модра.
Art Kopfput, ornatus capitis.

петлова креста, f. (у Сријему) ber Mabnenfamm,
rhinanthus crista galli Linn.

[петели, у загонеци, cf. зовути бати.]
петељев, а, о, у загонеци: Подиже се исте-
љева војска, те оћера по леду говеда, кад
ми бјеше у киту вшеница (чини ми се прсти |
кад се њима задржава у карлици скоруп а
млијеко се саљева у котао).

петёљка, f. (pl. gen. петељака) н. п. од трешње,
Ser Stiel, stilus pomi. [cf. трепељка].
петеро, vide петоро.

петерогуб, а, о, vide петорогуб.
нетерострук, а, о, vide петорострук.

1. пети, та, то, біе fünfte, quintus.

2. пети, пењем, [v. impf.] vide пењати.

петља, f. ber Deftelring, fibulae orbis, in quem unculus inseritur [cf. пуњка]: не држи му петља, er magt e nit, non audet: тврде петље; слабе петље.

петљанац, нца, m. (у Хрв.) као лажа, бег ü ner, Ränkemacher, fallaciarum machinator. [vide плеткаш].

петљанија, f. (у Рисну) 1) біе Ränte, fallaciae. - 2) иппивез Befdhmäß, nugae: Петљанија купус не зачиња.

петљаница, f. vide петљарица.

петљање, п. 1) баз Defteln, fibulatio.

2) баз

Flicken und Pfuschen (im Leben), vita misera. — 3) vide бунцање.

3. пёти, пем (или појем?), v. impf. (у пјесми) | петљарац, рца, m. vide [плеткаш] петљанац. vide пјевати, појати: Петли пеше, кле- | петљарија, f. ein fujherleben, vita misera, inepta. нала удрише петљарица, f. bie Sügnerinu, Räufemaßerin, fallaciarum machinatrix. [cf. петљаница].

петина, f. [ef. петиња] 1) baš Sünftel, pars das

петљати, љам, v. impf. 1) befteln, fibulo. - 2) Петрашин, m. Mannšname, nomen viri (von Пе3) (у Хрв.) fajeln,

pfujchen, misere vivo.

alucinor. ef. [vide] бунцати.

петљица, f. dim. v. петља.

петнаест, ünen, quindecim. [cf. петоронаест]. петнаестеро, vide петнаесторо.

тар).

петрашке године, cf. Петраш.

Петрија, f. Уrauename, nomen feminae. [cf. 2 Пера, Пере].

Петриња, f. Stabt in Rroatien.

петнаести, та, то, ber fünfßebute, quindecimus, | Петрињац, њца, m. Siner von Петриња.

decimus quintus.

петнаесторо [петнаестеро], еіne Muzab von 15,
Aquindecim.

петни, на, но, н. п. жиле, Serjen, calcaneus:
трудити се око шта из истних жила.
петњак, т. (у Хрв.) vide пећњак.
Петоје, м. Жannšname, nomen viri.
петопреница, f. 1) vide петопрстац. 2) (у
Грбљу) име кокоши која има пет прста, ein
Hühnername, nomen gallinae indi solitum.
петопрста (велика), f. (у Дубр.) Wrt flanze,
herbae genus [potentilla L.?].

петрињски, ка, ко, роп Петриња.
Петрић, Петрића, m. dim. о. Петар.
Петрова, f.: И Петрову, цркву под Пазаром
Петрова Гора, f. код Глине.
Петровац, овца, m. у Далмацији близу Дрниша
на једној главици под планином Промином
зидине од некаквога градића, за који се про-
повиједа да су били двори некаквога кнеза
или бана Петра, од кога се и велика ондје
Долина зове Петрово поље.

Петров дан, m. St. Beterštag (ben 29. Suni), fe-
stum St. Petri. cf. Павлов дан; Иван дан.

нетопретац, петопреца, m. (у Дубр.) bas &ünf. | Петровица, f. у пјесмама некака црква. fingerfrant, quinquefolium [potentilla L.; cf. | Петрово Поље, п. у Далмацији једна повелика петопреница 1]. равница, у којој има 16 села и варошица Дрниш. сf. Петровац.

петорица, f. Иизађl von fünf, quinque (fr. la cin

quaine; ital. la cinquina). cf. двојица. петорка, f. буре од пет акова, fünfeimeriges бар, dolium continens quinque amphoras. cf. neтакиња [1].

Петрово сунце, п. т.ј. Петровско, љетно:
Бачили их на Петрово сунце
[петровски, ка, ко, cf. Петрово сунце.]
[Петровци, Петроваца, m. pl. село у Сријему;
види s. v. јарчина 2.]
Петронија,

петоро [петеро], изађ1 von fünf, quinque. cf.
двоје.
петорогуб [петерогуб], а, о, fünfjah, quintu-| Петроније,
plex.

петорона, f. у загонеци: Отуд иде петорона
војска, уватише оберјана бана, њим удрише
о смрдљива врата.

петоронаест, (у Ц. г.) vide петнаест. петорострук [петерострук], а, о, fünffältig, quintuplex.

петорошчићи, m. pl. (ст.) jünfhörnig, quinque

cornis. cf. бабини укови.

Петош, т. Жаnnšname, nomen viri.
Петра, f. Sranenname, nomen feminae. [cf. Пе-
труша].

m. Mannsname, nomen viri.

петрусин, петрусина, m. (у Дубр.) Beterjilie, apium petroselinum Linn., cf. [vide] першун [1]: Не зна товар што је петрусин. Петруша, f. vide Петра.

пеѣ, пёћи, f. (1ос. пећи) 1) ber Djen, fornax. [с. Вуруна (фуруна), пећка]. - [Пек] 2) біе Stadt Ipek, in Alt-Serbien, Pekia? Ipekia? 3) варошица, у Турској Србији близу Бишћа. Пёћанин, m. (pl. Пећани) човјек из Пећи, Сiner von Heh.

пећар, пећара, m. (у Дубр.) који крух пече, ber Bäder, pistor. [vide хљебар].

петраиљ, т. (пEQirquz#2ior) біe tole, stola. | пећарица, f. која хљебе мијеси, біе Büđerin, Петрана, f. Srauenname, nomen feminae.

pistrix.

пећати, һам, v. impf. (у Грбљу) bađen (23rot). coquo. [vide пећи 2]. Кад се иска крух, кажу

Петраш, Петраша, т. има у Зворнику један пећање, п. баз Bađen, coctura. топ који се зове Петраш. Онуда Србљи при- | повиједају да је прије сто и неколико година (Петрашкијех година) некакав Петраш капетан (Њемачки) био узео Зворник од Турака, па кад је послије стигла Турска војска, а он побјегао из Зворника и онај топ оставио у путу те га Турци нашли и однијели у Зворник. Приповиједају да је тај капетан имао још један топ, који се звао Зеленко, али будући да је био врло голем, за то га је одмах под Зворником бацио у Дрину (и кажу да ондје и сад кашто буче у води као во), а овај је био повукао са собом, на кад је видио да ће | пећина, f. bie Şöble, spelunca. [cf. спила 1,

га отети Турци, а он натриао на њега дрва на запалио да би изгорео и растопно се: али дрва изгоре, а топу не буде ништа.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

да не ваља споменути ни погачу ни приганицу, докле се год крух из пећи не извади, јер погача и приганица нијесу у квас, него у пријесно, на за то ни крух не би у квас дошао. пећи, печем, (пецијах, пёкао, пекла) v. pf. 1) н. п. јагње, месо, рибу, braten, asso. 2) хлеб, bađen, pinso. [cf. пећати]. 3) paкију, brennen, uro. 4) каву, т. ј. кувати [кухати 1], Пебен, сoquo: Стаде Перо мрку

каву пећи

спиља].

5) пече га сунце, brennen, uro.

пећиница, f. dim. v, пећина.

пёка, f. vide пећ 1, понајвише у пословицама:

33

Девете пекке жарило; Није пећки на што зја, већ шта јој се да; Не буди свакој пећки жарило.

пећки, ка, ко, von Пећ.

пећњак [петњак], m. (у Хрв.) біе Dfenfachel, te-
sta fornacalis. [cf. кал].

цехар, пехара, [неар] m. (у Дубр.) бег ефек,
poculum: Кад ми даду златни пехар вина,
Да напијем срећу за удају
пец! vide жижа.

пёца, f. (у нах. Рудн.) бијела бундева (која
се у Јадру зове Мачванка, у Босни Бу-
Димка [2], и по гдјекојијем мјестима Ми-
сирача, у Сријему Бугарка [2]). [vide бун-
дева 2].

пецање, п. 1) baš techen, punctio. Angeln, piscatio ope hami.

2) das

печат, т. баз Betjchaft, signum, sigillum. [cf. була 2, мур].

печатити, тим, v. impf. petfhiven, fiegeln, obsigno. [cf. мурлеисати].

печаћење, п. баš Betj iren, obsignatio. печеница, f. 1) бег 2ẞeihnachtsbraten, sus assata die festo nativitatis Christi. [cf. божура, божурица, пекна]. Печеница обично бива читаво крме (прасе или назиме, а код газда, гдје много чељади има у кући, и назимац од двије године), а може бити и овца, код сиромаха и ћурка; гдјекоји испеку и крме и овцу. Печеницу јоште с јесени почну помало прихрањивати („не тражи се печеница уочи Божића“), а пред Божић на неколике недјеље дана затворе је у обор па хране кукурузима и мећом. Печеница се обично убије на Тучин дан, а гдјекоји и убију и испеку на Бадњи дан; на се послије онако хладна једе до малог Божића. 2) Rückgratsmu

3feln: Лоше гађа ма добро погaђa Више паса насред печеница

пецара, f. (у Барањи) vide ракиџијница. пёцати, цам, v. impf. 1) ftechen, pungo, н. п. пецају мухе. - 2) рибу, angeln, hamo capto. | пециво, п. 1) ber Braten, quod assatur [cf. neченка, 1 печење]: Месан ражањ, гвоздено исциво? т. ј. прстен на прету. 2) (y II. г.) цио брав печен, ein ganjes gebratenes фа] (аиф eine Siege), integra ovis assata. [cf. печак]. Пецирен, м. Лазар Пециреп, о коме су и стари | печењак, печењака, m. (у Грбљу) vide пурењак. Тршићани приновиједали, био је родом од 1. печење, п. (у војв.) vide пециво [1]. некуд из Херцеговине, на ускочио у Црну | 2. печење, п. баз Berbale von пећи. гору, од куда је послије излазио те хајду- 3. печење, п. vide мажење.

печенка, f. (у војв.) ber Braten, caro assa. [vide пециво 1]. cf. печење.

ковао по Херцеговини, докле га најпослије |1. нечити, нечим, [v. impf.] vide мазити. некакав јатак није издао те га Турци ухва- | 2. печити, чим, [v. pf.] vide пецнути: печила тили и набили на колац. Приповиједа се да

га змија.

му је некакав Црногорац на мејдану осјекао печитисе, нечим се, [v. impf.] vide мазити се.
шаку у лијеве руке, али је он и послије печки, ка, ко, роп Пек.
опет хајдуковао: кажу да је у једне ноге
на опанку имао два врха, па кад је хтио
пуцати из дуге пушке, он је дизао ногу те
наслањао пушку међу оне врхове као на со-

печурка, f. бег Champignon, agaricus caтре-
stris [L.; ef. рудњача].
печурчица, f. dim. v. печурка.
Fisch
нём,* неша, т. 1) rt if [santopf], piscis ge-
nus [cottus gobio L.]: Зинуо као пеш. - 2)

шицу. Кад су га Турци повели да га набих на колац, нијесу га били везали, мислећи у корита за што се рукама држи, кад се кода им с једном руком ништа не може учиРито носи: држи за пешеве, да носимо то конити, него га онако потјерали међу собом, рито. 3) предњи крај у хаљине. ef. скут [1]. давши му по обичају да носи на рамену коПеша, т. (ист.) vide Пешо. Лац на који ће га набити; али он у један пешадија, f. (ист.) vide пјешадија. пут распали онијем коцем те убије једнога пешак, пешака, m. (ист.) vide пјешак. Турчина на мјесто, кад други навале да га пешац, ица, m. (ист.) vide пјешац. ухвате, он убије још једнога ногом, докле пешачење, п. (ист.) vide пјешачење. га свладају и одведу те набију на колац. пешачити, пешачим, (ист.) vide пјешачити. пёцкало, т. који пецка, бег Étihler, cavillator. | пешачки, ка, ко, (ист.) vide пјешачки. пецкање, п. baš Ređen, cavillatio.

пёше, (ист.) vide пјеше.

пёцкати, кам, v. impf. dim. v. пецати, пеđен, пешице, (ист.) vide пјешице.

fticheln, cavillor.

пешке, (ист.) vide пјешке.

пецнути, нём, v. pf. ftecdßen, pungo, н. п. пец- | пешкеш, * m. vide дар[1], поклон. нула га гуја. cf. [2] печити.

Пецо, m. dim. v. [1] Петар.

пешкир[*], пешкира, т. баз Danstud, mantele. [vide] убрус, cf. отирач, отарак.

печа, f. (највише се говори pl. пече) као не- | пешкирина, f. augm. v. пешкир. каки шклонци за које кажу да по човјеку | пешкирић, m. dim, v, пешкир. пред смрт излазе, па их опет нестаје, бег пешњавина, f. (у Боци) баз Slidmert, cento: Zobtenfled, mortis signum. [cf. мртавштина 1]. Боље је своја пешњавина ноли туђа шарпечак, печака, m. (у Ц. г.) vide пециво [2]: турина.