Page images
PDF
EPUB

пешњање, п. Заз slitet, sartura. cf. крпљење. | пигавица, f. (зап.) vide пjегавица. пешњати, њам, v. impf. (у Боци) рђаво што пигаст, а, о, (зап.) vide пjегаст.

радити, особито шити, pfujbеп, bejonSerg im пиговна, f. ein ersiteteg 243ort für einen Bogel,

liljen, inscienter facere. cf. крпити [1]. vocabulum fictum avis, q. d. bibe stercora. ёшо, m. (јуж.) һур. р. Петко. [cf. Пеша]. HÁ Apa, f. ein Schimpíname für ein Frauenzimmer, Ilèmta, f. die Stadt Pest, Pestinum (die Serben convicium in mulierem.

haben dieses ursprünglich slavische Wort nach der nýkapêne, n. vide 148apeke. ишgrijen 23erbunjung mieder aufgenonimien, gеrаvе пиждрити, рим, (у Боци) vide пиздрити. mie aстaл, парасника и. а. при стол, прост пиздрење [пиждрење); п. vіdе пиљење. 11. ј. р.).

пиздрити [пиждрити), ріям, v. impf. vіdе пиљити. Пештанац, анца, m. Cilter pои Пешта. пизма, f. Die Haefeisjajt, inimicitia: учинио Пештанка,

из иизме; има иизму на њега. Пештанкиња, 3 f. Gile pon Пешта.

пизматор, т. (у ц. г.) који носи пизму, бет пештански, кa, кo, Fejter, Pestinensis.

Rachgierige, ulciscendi cupidus. пештемаљ, темаља, m. ein blane Baumpоllеtез пизмен, а, о, на кога, einem aujjäsig, infensus. Badtuch, mantile majus balneare.

пизмити се ,

мим се, ч. r. impf. на кога, Ser Пёштар, т. Српско племе као кнежина близу Rache nachgehen, exsequi quem.

Рожаја. Кажу да у Пештеру имају велике пизмљење, п. Sіе Rache, ulciscendi cupido. пеһине.

пијавица, f. 1) Ser Blutegel, sanguisuga [hirudo Пётин-град, т. каменито брдо више Котора, medicinalis L.). — 2) vidе пијаница: и зі

Name eines Verges, nomen montis. [cf. IIectiu чуо шијавица Буро - и доведи инјавиту град).

Бура — 3) (што гдјекоји зову и мачка) sie ий! pjui! phui (fraljijiji fi !): ні канка ! jagt таи RIamnier, fibula. cf. [vide] скоба. zu den Kindern.

пијавичар, т. који тргује пијавицама, Ser 23lue Пйва, f. lup, RIoftеr uns Segens in Ser perego tegelhändler, qui hirudines venditat.

. wina, fluvii, monasterii et regionis nomen. пијан, а, о, befruiteit, ebrius [cf. пјан]: 11пивалиште, п (за.) vidе пјевалиште.

јаној снаши мили ћевери. ийвало, п. (зап.) vidе пјевало.

пијанац, нца, т. vіdе пијаница. айвање, т. (зап.) vidе пјевање.

пијандура, f. (у Славонији) vide [пијаница] ийвар, пивара, m. Ser 23iebrauer, Dіеrmіrth, ce пијанац. revisiarius.

пијаница, f. Ser Caufer, potator, ebriosus. [cf. púbapa, f. Saz Bierhaus, caupona cerevisiaria. 2 лужница, пијавица 2, пијанац, нијандура, ниварев,

пилац, пјанац, пјанација). пиваров, a, o, des Vierwirths. cerevisiarii.

пијанка, m. баз Хrintgelage, compotatio: хајдемо пиварски, кa, кo, Sier, cerevisiarius.

на инјанку; отишао Јанку на пијанку. cf. пивати, вам, (зап.) vidе пјевати.

пиће [2]. пивац, вца, т. (зап.) vidе пијевац.

пијанство, n. Sie Irintenbeit, ebriositas. [cf. иjаншивач, Шивача, т. (зап.) vidе пјевач.

ство]. пивачев, а, о, (зап.) vidе пјевачев.

пијанчење, п. баз Зефеt, perpotatio. [cf. пијан1. пивачица, f. (зап.) vide [1] пјевачица. човање, банчење). 2. пивачица, f. (зап.) vide [2] пјевачица. пијанчина, f. yidе пјанчина. пивидрӯг, т. (зап.) vidе пјевидpyг.

пијанчити, чим, у. impf. umbеrgeфet, perpoto. пивица, f. (зап.) vidе пјевица.

[cf. нијанчовати, банчити]. Пивљанин, т. (ІІйвљани) Giner poit IIива. пијанчовање, п. vіdе пијанчење. Пивљанка, f. Gine pon Пива: Он ми вата Пи- пијанчовати, чујем, v. impf. пити као ијанац в.љанке Српкиње

или пијаница, vide пијанчити. ийвљанеки, кa, кo, pon Пива: Ао Гајо, Пи- пијаца, f. (у војв.) Ser (Diarft-) Blag, forum (ital. вљанско копиле

piazza. [vide) пазар [1], cf. чаршија. пивница, f. 1) беr Steller (int 23'einberge jelbjt), пијачар, т. (у Бачк.) који живи на пијаци.

cella vinaria in ipsa vinea. — 2) (зап.) vide ийјачарски, кі, кo, poin пијаца: А што су ми пијевница.

инјечарске фајле -пивнути, нём, (зап.) vilе пјевнути.

пијевац, вца, т. (јуж.) vidе нијетао [1]. пиво, п. 1) (у Србији) vide пиће [1]. 2) пијевница, f. (јуж.) у цркви са стране оно das Bier, cerevisia.

. 3) кад буде од по гдје стоје они који читају и поју. пива, т. ј. кад ме натјера на то, кад се ра- | пијевнути, ийјевнем, vidе пијехнути. срдим.

ийјена, f. (у ц. г.) Sie Ctrafe, poena [vilе капивушење, т. dim. р. инвање.

штига]; под шјеном. ниву шити, пиву тім, [v. impf.] lin, , швати. І пијенье, п. За 3 rinter, bibitio, potatio. пивчи, т. dini. , пивац.

пијерка, f. (у Дубр.) некака морска риба, 24rt пига, f. (зап.) vide пjега.

Seefisch (Schriftbarsch). piscis quidam marinus пігав, а, о, (зап.) vidе нјегав.

| serranus scriba c. V.; cf. канац).

[ocr errors]

Пита.

нијесак, ска, т. (јуж.) Ser Cano, arena. [cf. | Пилип, т. (у Лици) vide (Вилип] Филип. кумсаал, пржина 2).

пилипиљ, т. само у овој загонеци: инии. нијетао, тла, т. (ју к.) 1) Jer фари, gallus gal цара кола под лицов па на Бурђев діан.

linaceus [gall. domesticus Briss.; cf. кокот 1, пилитн, иілім, v. inpf. feileit, limo. cf. шегати. ороз 1, пијевац]: Боље је (или волим) битн ийлићи, т. р. (coll.) vide пнлад. инјетао један дан, него кокоп мјесец. Први, пилица, f. ein şübnђеп, gallinula. cf. коконница, други пијет.ли, пächtlike 3eitbejtimiтiнig. 2) 1.1Hца.

да пустим пијетлу крв, barneri, mejo. пиличица, f. din. р. пи.1нца. нијетлов, а, о, (јуж.) без раbіtѕ, galli (galli- пиличји, чја, чје, н. п. јаје, роп пилица, galnacei).

linulae. пијеxање, п. vіdе издіксање.

нилични, на, но, н. п. нема ви пн.личнога, т. пијехати, нијехам, у. impf. (у Ц. г.) vidе из ј. ниједнога, feiner, nullus. cf. пиличник. дисати.

пиличник, т. сви изгинули, ни пичник није пијехнути, пjехнём, [ијевнути] v. pf. (у ц. утекао, т. і. ниједан, fein Cityiger, ne unus г.) vidе издахнути.

quidem, cf. II.1ични : Епичник од вас нијеxња, f. (у Дубр.) јфwerer 201beni, anhelans

не утече spiritus. [vide) сипња, cf. хропні. айло, п. 1) (у Ресави) vide пиће [1]. — 2) (у nijsk, m. 1) das Pipen der Bühner, pipitus, pi Боци) за уље суд од камена, од прилике као

patus. 2) (у Боци) у кокоши болест на KOBger, eine Art Delgefäß. vəsis olearii genus: језику у њето, кад не једу зелени. cf. по Ако човјек не штеди свих вреһе и савх 3) vidе кљуна.

пила, залуду Ітеди кад је у дно. пијување, п. Заз Віреп, pipatio.

пиљак, љка, m. (1. gen, нійљака) ein Etüd groпијукати, јучём, v. impf. pipel, piрio, pipilo. bern Sandes, ein Steinben, lapillus: la ce пијукнути, ийјукнём, у. pf. pipet, pippio. играмо на инське. cf. Інку[2]. пијўцање, п. dim. р. шјење.

пиљар, пиљара, т. беr fеr, institor. нијўцати, пијўцам, [у. impf.) dim. р. итн. пиљарење, п. Заз фüfen, venditio minuta. пијўцкање, п. dim. р. пијуцање.

пиљарина, f. Sіе фіferei, ars institoria. нијўцкати, ийјӯцкам, dim. р. пију цати. пиљарити, пиљірім, y. impf. böfet, vendo miпијўчина, f. augm. р. пијук.

nutatim. пик, іntеrj. 1) кад дјеца иду па какав извор да пиљарица, f. Sie Spüterin, institrix. [vide пре

пију воде, онда једно рече: к моја жеђа !“ продавалица). на већ друго не смије ни једно пити прије пиљење, п. 1) аз бeilet, limatio. [cf. шегање ).

2) кад се играју клиса, па кад онај 2) das Anstarren, intuitus fixus. [cf. пикоји баца К.Тие, удари га раво на ищом те здрење (пиждење)]. падне близу, онда брже боље рече: пик!“ | пй.љити, љим, v. impf. треrmаnѕt аnbliten, ocuна већ то значи да опет може узети К.Лис и lіs аttеntіѕ іntueor [cf. пиздрити (пижденти)): на ново бацати; ако ли онај који три прије Ilu.be као штрк у јаје.

рече: неинк !онда већ не помаже ништа. | ийљуга, f. (у Хрв.) vide кобац. cf. и канац. пикаљ, кља, т. vіdе чукаљ[1]: Свака коза за пицика, f. 1) eiin &tit pols 3u einem Rinlerсвој пика. виси.

jpiel, lіgnum lusus pastoralis. [cf. качка 2]. пикат, т. (у Дубр.) обје цигерице.

2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. пикнути, нем, у. pf. Інк јagen, lico ик. пйна, f. (зан.) vilе пjена. пила, f. 1) һур. р. пиле. 2) Sie eile, lima. | пинези, f. р. (у Рату ниже Дубр.) Sas Sels.

[cf. jere]. 3) (у ц. г.) тестере с конОІІ pecunia. [vilе новац 3]. cf. пенези, динари, цем. cf. шега.

Новци. ийлав,* пиліва, т. 1) vilе свадба. — 2) ge- ийнити, нім, (залі.) vidе пјенити.

fotter, Siter Reis, oryza cocta spissa: У ва- пинити се, ни се, (за.) vidе ијенити се. рен и лав не треба воде сипати.

пйнокот,* m. Ваз 23rotbret (Ser Bürten). cf. [vide] пйлал, f. (coll.) Sa3 (ejliigel, pulli. ["f. нини, hahbuie. пиплићи].

пинути, инем, v. pf. einen Trunt thun, seme] пилац, пілца, m. (у Огул.) vide [пијаница) bibo. ијанац.

иннўшене, п. (зап.) vidе ијен ушење. пиле, лета, п. 1) баз juige рип, pullus galli- пин уншити се, пінуши се, (зап.) [vide] ијену

nae. cf. ПИШІле. 2) das Ergänzungsstück des Rabij), complementum lіgni computatorii, пињав, а, о, (у Боци) vide цањав. квочка и пиле. [cf. парија 1). 3) Sa3 ge, | пињата, f. (ио југозаи. кр.) [vidе кот. Туша ; pullus: () аферим, але од сокола, У те сам ви и s. v. лопижа). се богме и уздао

пињача, f. (зап.) vidе пјењача. пилеж, m. 2Xenge fleiner #inser, sоbоlеѕ frequens. | пињење, п. (зап.) vidе пје.н.ење. пиленце, цета, п. 1in. р. н.е.

ийнa, f. 1) (у Сријему) некаква кокошиња вопилећи (ии.nehii), ha, he, Siilbiier, pullorum.

2) vide с. Лавина.

њега.

Пити се.

[ocr errors]

a

пипавица, f. 1) дјетиња игра: дјеца се хвit јем не познају ): Не може се ставати и аи

тају са два прста једно друго одозго за кожу уне чувати. на руци говорећи ово: „Пилавица има, на 1. пир, т. (loc. пйру) 1) беr jabrlibe Tejttag ber ку.1е на ви.1е, на ме дене колачиће, на сви - Zunft, dies festus collegii cujuscunque arti1ене појасиће, коме ред Коња пасти ? Моме ficит. Гатарски је нр ве. Тики четвртак, һурбрацу Радованцу. Зовите га на вечеру. Он чијски свети Илија, 3.1атарски цар Костаннит мозке вечерати ни по куһи погледати; ТИН, и т. д. 2) (у Дуб. у граду, а у зучи, бучи, скочи цар на војску и доведе Око.Інни сва ба) vide свадба. II.1аву п.лавојку, не he ii.aвe п.1авојке, веће 2. пир, т. (у Хрв.) некакво жито (чини ми се ohе црну црнојку, ајде шута на војску.“ lio la ce_30se u kapuuma), eine Art Getreide, geнајпослије буде ухваћен за руку, онај ва.а Пus frumenti. cf. стрво жито, нир ноктali. да иде да донесе на кокаче онога којега је ийрак, рка, т. (у Синьy) һур. р. [1] ир : Свом Іни навица прије послала на војску, т. ј. који диверу птик справљајући, Мени мало чедо је стајао мало даље од њих. 2) кад се рађајући дјеца у почетку каке игре ногађају које ће пиргитанчо, у пријевима, као н. п. у овоме : најприје чинити оно што у игри ваља да

Пиррито, пирғитанне, повратанче, зелен бор, чини онај који изгуби, н. п. ко ће најприје Борковићу, зарукавље, ситни танче мој жмурити, онда једно као бројећи све ре- ниргито, vidе ширгитанче. дом говори: „Пишавище, минавице, на куле пиревина (превина), f. (у Сријему) некака на муле, на медене колачиће, коме ред коња трава као зубача, Ser Плиеtenbeigen [21ter-Дие. насти? Моме брацу Радовану. Зовите га на de]. triticum repens (L.). вечеру. Ја не могу вечерати, ни по кући пйренье, п. Заз Blajеп, Наtiо. погледати. ІІІтаглац магац, кућни рогљац. пиpивaтрa, m. Потјера један старац (у Тршићу Теглица, тегін море на војску, па доведи гдје сам се ја родно) послије подне .исичји девојку, лепту левојку, црну црнојку, метните траг по снијегу. Кад одмакне далеко у плаје под која, нек је кола сатру, у мекиње са Нину и види да не може наћи лисице, су. И два коња врана, и четири плава, од прикучи се ноћ, он се врати натраг и пође мора ,40 мора, до белога Дунава. ІПијуц.“ На кући; али у том стегне мраз а смрдне се коме се рекне тјут, онај ваља да жмури. (а он је и онако слабо видио), и тако поМјесто овога говори се като и овако: Од знавши да не може доћи кући, сврати се у Дунава до Дунава, До два цара царевица, винограде у једну иударску колибу, и онако Гусен гусеница IIалипушка налипан Држ без ватре (ваља да није имао кресива, или се секо за катан Катан био ђули стан. већ није могао од зиме да искреше ватру и Клинчица, варчица, звецкац! Овдје жмури да наложи) похода ма.10 по њој на легне и онај на коме дође звецка.

обумре од зиме. Сјутрадан рано пукне глас пипак, пка, т. (може бити да се говори само по селу да је старац отишао у лов и да је

р. пипци, ипака) perähtli für Sie Daarlotte, негдје у планини умро од зиме; и сељаци

cirrus (per contemtum): извући ћу ти пишке. се брже боље скупе и пођу трагом да га траже. 1. пипање, n. Sag Betajten, contrесtаtiо.

Кад дођу уколибу и нађу га гдје лежи као 2. пипање, т. Sag 21bflaubert, degluptio.

мутав, одмах наложе ватру, па га изују и почну 1. ийпати, нам, у. impf. betajten, contrecto. ra истиха одгријевати. Кад се старац мало по2. пинати, иірім, v. impf. abflauber, doglubo, одгрије и дође к себи, он повиче :

„Који оно decerpo.

јунака најприје дође? однесе ми лисицу !“ пилац, ица, т. у пјесми, ein Suphemisiig für (ваља да је ону ноћ снио да је ухватио ли

беп Сperling: Навади се врабац пилац сицу). IlojІІто га добро одгрију и напоје ракиПипери, т. р. племе у Брдима, ein Ctаmm in јом, метну га на носила (кажу да је повикао,

Брда bei kontenegro : Друто беше Лијеш од кад је видио гдје граде носила: шта ће то, Пиера

људи, за Бога! још сам ја жив) и донесу у пиперски, кa, кo, pon Пипери: Даше зања све село; и од тадај га прозову инриватра. Пицерске овце

пирија, f. (у ц. г.) vidе лијевак. cf. шшијернишкoлити, лім, v. impf. аlѕ dim. p. [2] ий пати. лица. пипкољење, п. dim. p. [2] пипање.

пиринaч, янча, т. 1) Ser Reis, oryza. [vide пипле, ста, п. (у Дубр.) vide пиле [1].

ориз ]. 2) аз tejjing, оrісhаlсum. [vide пиплићи, т. р. (у Дубр.) vide пилињи.

мје12]. пйллица, f. (у Дубр.) vide пилица. Кад жена ийрити, нії рим, v. impf. blajеп, Но.

бређа належе кокош, кажу да ће бити све Пиритор, т. vide Пирлитор. пиплице.

пирјан[*], инрјана, т. gesinipftеg fleijb, carnes пипнути, нём, v. pf. betajtet, аnrübren, contrecto. vapore suo mollitae. пипӯн, т. (у Боци) Sie Buttermelone, pepo. cf. пирјаннти, ийрјанім, У. impf. јфntoren, Sanipfен,

[vide) диња [1] (а диња и кариуза ондје in оlla clausa coquere: Јагње пeци а туку се зове лубеница, којега имена они са сви ирјани

пирјањење, п. За сфntore, to couеrе іn оlla die Gebenden aufschreiben, um ihrer dann na: clausa.

mentlich im Gebete zu gedenken), quae dantur пиркање, п. 1) lin. р. прање. 2) lin. р. тоnаchіs pro commemoratione: отишао у пиІнрење.

санију; отишао да купи писанију. ст. наниркати, кам, у. impf. 1) din. р. прати: пн мастир).

кам којешта. 2) lin. p. iiнрити : пирка | писање, п. аз сthreiben, scriptio. вјетар.

писар (пісір), писара (писара), т. беr brеія пирлитање, п. (у Србији и у Босни по варо bеr, ѕсriba. [cf. писац, һата, һато, јазишима) vide из метање 3.

ција). пирлитати, там, vide из метан 3.

писарев, а, о, vide писаров. Пирлитор, т. у Херцеговини зидине од ста- | писарина, f. 1) augm. р. писар. 2) die Schrei

рога градића, за који се пјева и приновІІ berei, ars scribae. једа да је у њему сједио војвода Момчи.10, писаров [ансарев), а, о, де с фreiber, ѕсrіbас. ујак Марка Краљевића, и да га је он,дје | писарски, кa, кo, bеr chreiber, scribarum. убио краљ Вукашин [cf. IIирритор: Те је | писати, ийшем, у. impf. 1) joreiben, scribo : шаље на Херцеговину Бијеломе граду 11р

ІІІ то види II, то и Інші, шо Кад га (или ме) тору Кад Момчи.10 под IIrp.rTop

ВИДИ III, онда и ИПІНИ. 2) dem Möndye ver = дође

ehren, damit er für einen bete, do monacho, ut пирник, пирийка, т. 1) (у Дубр.) који иде на

oret pro me: Бог да прости старца из БуCBajoy, der Hochzeitgajt, qui in cujus nuptiis

ковца, lіоји писа сирац и оранке, Сино, coenat: Ал' им веле сви пирнин 2) у

ниса, а јутрос украде - „Село Рибарица, Барањи нирници се зову они који изокола

писала Ришћаница, трубу сира и бабар сустоје иг.1едају (н. п. кроз плот) свадбу.

кна“ (при повиједају да се нашло у тефтеру nÀpanna, f. 1) ein Frauenzimmer als Hochzeitgast,

некаквог калуђера). үuae in cujuѕ nuptiis coenat: Сви пирници писати се, й нём се, v. r. [im pf. jiсh еnrоllіrеп и танце 2) у Барањи жена која дође

Tajjein, do пomen. Незвана те гледа сватове.

писац, са, т. vіdе нисар. пир нокташ, т. (у Хрв.) vilе крушник.

ниска, f. 1) баз Вfeifen, Bijden, sibilus. 2) пирнути, пйрнём, у. pf. einal blajet, flo. [vide

(у ц. г.) дрво некако, 20ut Baumi, arboris дунути).

genus. нировање, п. perbal. p. пировати. пировати, ийрујем, v. imрt. 1) (око Дубр.) ча- пискавица, f. (у прим.) морска риба, која пред стити се на свадби, етапа Soct);citgajt jein,

Кишу скаче из Воде, lrt Сcefij, piscis qui

dam marinus: Нашу хао се као пискавица. in cujuѕ рuрtiis coenare. cf. свадбоваги. 2) vidе гостити се: Очи ингују, а г.....

нискање, п. Зао пис-jаgеnt, usus vocis пис.

нискарање, п. dim. р. писање. г. адује. пировати се, пирујем се, у. г. р. (у Хрв.) | Пискарати, рам, (v. impf.] din. р. писати.

удати се н. и оженити се, bеiratben, uxorem | пискати, кам, v. impf. пне јаgеn, dico пис. ducere, nubere.

писковина, f. (у Ц. г.) Solj ppt писка 2.

писковит, а, о, (за.) vidе пјесковит. пируз(*), у пјесми, cf. Mави-пиру:3. пирун, т. (у прим.) vidе виљушке.

нисковница, f. (за ін.) vidе пјесковница. nÙC! 1) Laut um die Kaße zu verscheuchen.

1. нискоp, m. (у Рудн. н.) округла ситна и слаbulum quo felis abigitur. [cf. 1 bomiral).

тка црвена шљива, 24rt #flame, pruni genus. 2) говори се малој дјеци кад кихну: пис,

[vide 1] мигавац, cf. Јанарика.

2. инскоp, m. (у Дубр.) некака морска риба, Мацо, на кисело г..... 1. писак, ска, т. (beit useljat) Sag Rufprobr,

Muräne [(?). Flußneunauge ?), muraena [(?), pespiraculum. [cf. свинка 2).

tromyzon fluviatilis L.?). 2. писак, ска, т. (зап.) vidе пијесак.

нискорац, брца, m. (у Дубр.) dim. p. [2] ийсlucabula,/ f. ein blechernes Werfzeug, um auf die кор. [cf. пискорић). писаљка, 3 Djtereier 3и јфreiben (писати), instru- пискорић, т. vіdе пискорац.

menti scriptorii genus. [cf. кичица 4, киш- піску.ља, f. (зап.) vidе пјескуља. чица, шараљка). Од танка танећета начини пискупа, f. (зап.) vidе пјескуша. се као мали лијевак, па се широки крај усади | 1. нисма, f. (зап.) vidе пјесма. у врх дрвета са стране, па он држећи ру- | 2. писма, Г. vіdе писмо 2. за дрво уски се умаче у раскрављен писмен, а, о, н. и. човјек (који зна писати).

се шара но бијелу јају, па писмица, f. dim. p. [1] писма. пошто се јаје обоји, оно куд је био восак писмо, п. (рі. gen, нисама) 1) бie Chrift, scripостане бије.10. Јаја у нас шарају младе и tura. [cf. јазија). — 2) Der Brief, epistola. дјевојке.

cf. књига [1, 2 писма], посланица. писамце, т. dim. р. писмо.

писник, писника, т. у писку оно што је записанија, f. Die Rolleftur (ber калуђери, meil jie ! резано и ма.10 зaциjeІІ.љено те пити.

[ocr errors]

КОМ

Восак

и ЊИМe

[ocr errors]

с.10М ИЧИНИ

1. писнути, иіснём, v. pf. cinal sijcben, sibi genjabe des wilden, von Obit, Rojen, 1. i. w., lum edo.

cultus.
2. писнути, нём, v. pf. 1) пис-jаgен (1 Sie state питомина (питом іна), f. vitle [1] питом.

wegzujagen), dico nac abigens felem. -- 2) he natonuti, mìromům, v. impf. zähmen, cicuro.
смије писнути, тиіdеn, muttіо. 3) (у ||. питомљење, п. Заз забтеп, сiсurаtiо.
г.) н. п. нисло ми јагње, козле, дијете, fter питуљица, f. (dim. p. Пита) eine 20rt gefullter
ben, morior. [vide phu ll.

Krapfen, placentarum farctarum genus.
нита[*], f. (рі. gen. Пита) cin Ruben, placenta. иића, f. храна, особисто за стоку (н. п. сијено,

IIита има различнијех, н. п. једне су са с.лама, и т. д.), баз ўutter, Sie Rahrung, равијене као гужвара (гу квача,

bulum: Ура му цијени. cf. крма [1]. тица] и савијача [1], које су опет раз- (пићан, а, о, adj. р. пића (futters); види ѕ. V. 1Hчне по ономе ІІта се у њих метне (н. ІІ. залеlати.] месо или сир); друге су од простртијех по пиће, п. 1) мая (Betrint, potio. [cf. пиво 1, пило 1]. тепсији обги, по којима се или између ко --- 2) das Trinkgelage, compotatio: xajmemo na јијех се што метне као и у оне прве , иак и fe; зао је у пиһу (т. ј. кад се нације или се одозго најпослије једном покрије ; овака ошје); у ниһу је љута пијаница Рашта је пита и гибаница, у коју се између обги нијеш ? Рашта се онијаш ? и у ниһу грдно мәһе меки сир из мијешан са скорутом, м.11 проговараш - cf. [vide) нијанка. јеком и јајима; и урмашица је пита, али нифћула[*], f. (у Бачк.) кана осим нешира, cine није од обги, него од тијеста закухана ма Kappe, gallerus.

ми се ције,ем, од којега се пица, f. (у Дубр.) vidе кошчица [2] (н. п. од тијеста начине мали колачићи од прилике трење, IIIљиве и т. д.). као уме, и пошто се на брду обрну те на пиш, m. Sеr urin, urina: За ирені у се и пеш њима постану прутаете шаре, наређају се по коњски пијс. cf. [vide] пишаћа. тепсији, те се пеку, пак се најпослије за- пишадија, f. (зап.) vidе пјешадија. .љевају медом размуһенијем водом. [cf. ба- пишак, ниниака, т. (зан.) vidе пјешак. клава, сабирача).

Nwano, n. das Werfzeng zum Harnen, minctorium питак, тка, тко, н. п. вино, trintbar, sat bonus

(penis aut vulva). (de vino).

пишањак, њка, т. vіdе пишаћа. 1. питање, п. Жаз бüttern (bes Rines), nutritio | ийшање, п. баз Wijfen, minсtiо. [cf. бурење 1, infantis.

мижање, мокрење 2, мочање, порање 2). 2. питање, р. 1) аѕ yragen, interrogatio. пишати, шам, v. impf. pijfert, mejo. cf. мо2) das Begehren, petitio.

крити [2, бурити, мижати, мочати, пустити 4, питао, тла, т. (зан.) vidе пијетао.

порати 2). 1. питати, там, y. impf. дијете, бет #inse su пишафа, f. (eigentlif) беr urin, urina. cf. [пиш,

essen geben, nutrio infantem, ingero in os cibum. питањак,) мокраћа.
2. питати, питам, у. impf. 1) fragen, interrogo, | пишац, Iща, т. (зап.) vilе пјешац.

rogo. — 2) (особито по југоз. кр.) begebren, пишачки, кі, ко, (зап.) vidе пјешачки.
peto [vide 1 искати 1): Стидније је украсти пише, (зал.) vidе пјеше.
него питати; Очима проси, устима не иета ;) | пишење, п. dim. р. пишање.
Питај блага колико ти драго — од сва- пишерција[*], m. фурунџија (пећар) који и јело
куда просци долазише, 11итају је до седам готови и продаје, eiin Biter, Ser 3uglei) per-
краљева ІІта штого, за очину душу

schiedene Speijen bereitet und verfauft, furnarius питати се, питам се, т. е. [im]pf. за здравље, qui cibos quoque parat venditque [vide xbefich begrüßen, salutare.

бар]: Однесиде младом ишерцији, Нек ми питсто, у пришјеву: о ти пиле иштето

даде сана ђаконије питн, ийjём, v. impf. 1) trinten, bibo: Нит” се пишити, шим, [v. impf.] dim. р. пишати.

зна ко није ни ко плаћа. 2) пити дуван, пиннице, (зап.) vidе пјешнце. xauchen (juseutjch Eabat trіnfеп), fumum ni- пишкање, т. dim. р. питање. cotianae duco [vidе пушити 1]: Лулу инје, у ни и кати, кам, dim. р. пишати. тамбуру бије

ий шике, (зап.) vidе пјешке. ийтије, f. pl. vide [дрхталице] паче (f. р.). ийг ман,* indecl. на кога, или на штo, erpibt, пйтино дијете, п. као мали колачић од тије studiosus. ста што остане иза пите.

нишманити се, ийшманим се, v. [r.] impf. bereten пйтица, f. dim. р. пита.

(den Kauf), poenitet (emisse). питлић, m. dim. р. питао.

пишманлук, m. Sag Reuge10, беr Reutaf, mulпитлов, а, о, (зап.) vidе нијетлов.

cta poenitentiae. 1. питом, f. питома земља, angebautes Sant, terra пишмањење, п. баз деrенеп без Raufg, poenitenculta. cf. питомина.

tia emptionis. 2. питом, а, о, 1) забm, cicur, domesticus, н. пишнути, нём, v. pf. [ein menig] pijjen, mejo semel.

п. голуб. – 2) Surb #ultur perebelt, im Ges | пишора, f. einrpfmоrt für eine jlektе ракија,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »