Page images
PDF
EPUB

пешњање, п. баš Gliden, sartura. cf. крпљење. | пйгавица, f. (зап.) vide пјегавица. пешњати, њам, v. impf. (у Боци) рђаво што пигаст, а, о, (зап.) vide пјегаст. радити, особито шити, pfujßen, bejonber, im | пúговна, f. ein ersichtetes Bort für einen Bogel, Жähen, inscienter facere. cf. крпити [1]. vocabulum fictum avis, q. d. bibe stercora. Пешо, m. (јуж.) һур. о. Петко. [cf. Пеша]. пиждра, f. ein himpfname für ein Grauenzimmer, Пёшта, f. біе Štabt Beft, Pestinum (bie Gerben convicium in mulierem.

baben бісез urіprünglich flavijdje Bort na ber пиждрење, n. vide пиздрење. ungrijßen Berhunzung wieber aufgenоmmеn, gerabe | пиждрити, рим, (у Боци) vide пиздрити. wie астал, парасника и. а. бои стол, прост | пиздрење [пиждрење]; n. vide пиљење.

u. s. w.).

Пештанац, анца, m. Einer рои Пешта.

Пёштанка,
Пештанкиња,

f. Cine bon Пешта.

пиздрити [пиждрити], рим, v. impf. vide пиљити.
пизма,* f. біе Raint, inimicitia: учинио
из иизме; има иизму на њега.
пизматор, m. (у Ц. г.) који носи пизму, ber
Rachgierige, ulciscendi cupidus.

пештански, ка, ко, Bejter, Pestinensis.
пештемаљ,* темаља, m. ein blaue Baummoleneз
Badtuch, mantile majus balneare.
Пештер, т. Српско племе као кнежина близу
Рожаја. Кажу да у Пештеру имају велике | пизмљење, п. біе Каße, ulciscendi cupido.

пизмен, а, о, на кога, einem aufjäßig, infensus. пизмити се, мим се, v. r. impf. на кога, der Rache nachgehen, exsequi quem.

пећине.

Пештин-град, т. каменито брдо више Котора, Hame eines Bergeš, nomen montis. [cf. Шестми град].

ий! pfui! phui (franzöjijd) fi 1): пй кака! jagt man
zu den Kindern.

Пйва, f. Fluß, Kloster und Gegend in der Herzego-
wina, Auvii, monasterii et regionis nomen.
пивалиште, и (зап.) vide пјевалиште.
пивало, п. (зап.) vide пјевало.
пивање, п. (зап.) vide пјевање.

пивар, пивара, m. ber Viebraner, Bierwirth, се-
revisiarius.

пивара, f. баз Bierhaus, caupona cerevisiaria. ниварев,

пиваров,

a, o, des Vierwirths. cerevisiarii.

пиварски, ка, ко, Bier, cerevisiarius. пивати, вам, (зап.) vide пјевати. пивац, вца, m. (зап.) vide пијевац. пивач, пивача, m. (зап.) vide пјевач. пивачев, а, о, (зап.) vide пјевачев.

1. пивачица, f. (зап.) vide [1] пјевачица. 2. пивачица, f. (зап.) vide [2] пјевачица. пивидруг, m. (зап.) vide пјевидруг.

пивица, f. (зап.) vide пјевица.

Пйвљанин, m. (Пйвљани) Siner von Пива.

пијавица, f. 1) ber Blutegel, sanguisuga [hirudo medicinalis L.]. - 2) vide пијаница: И зачуо пијавица Ђуро - И доведи пијавицу Бура - 3) (што гдјекоји зову и мачка) бі lammer, fibula. cf. [vide] скоба.

пијавичар, т. који тргује пијавицама, бег 231u= tegelhändler, qui hirudines venditat.

пијан, а, о, betrunten, ebrius [ef. пјан]: Инјаној снаши мили ђевери.

пијанац, нца, m. vide пијаница.

пијандура, f. (у Славонији) vide [пијаница]
пијанац.
пијаница, f. ber

äufer, potator, ebriosus. [cf.

2 лужница, пијавица 2, пијанац, пијандура, пилац, пјанац, пјанаџија].

пијанка, т. баз Zrintgelage, compotatio: хајдемо на пијанку; отишао Јанку на пијанку. cf. пиће [2].

пијанство, п. біе Zrunfenheit, ebriositas. [cf. пјанство].

пијанчење, п. баз Зен, perpotatio. [cf. пијанчовање, банчење].

пијанчина, f. vide пјанчина.

пијанчити, чим, v. impf. umberzeen, perpoto.

[сf. пијанчовати, банчити].

пијанчовање, n. vide пијанчење.

или пијаница, vide пијанчити.

Пйвљанка, f. Gine von Пива: Он ми вата Пи- | пијанчовати, чујем, v. impf. пити као пјанац вљанке Српкиње ийвљански, ка, ко, von Пива: Ао Бајо, Пи- | пијаца, f. (у војв.) ber (Marft=) Blag, forum (ital. piazza. [vide] пазар [1], cf. чаршија. пивница, f. 1) ber Weller (im Beinberge jelbjt), пијачар, m. (у Бачк.) који живи на пијаци. cella vinaria in ipsa vinea. - 2) (зап.) vide | пијачарски, ка, ко, рои пијаца: А што су ми пијевница.

вљанско копиле

пивнути, нём, (зап.) vide пјевнути.
пиво, п. 1) (у Србији) vide пиће [1]. 2)
das Bier, cerevisia. 3) кад буде од по
пива, т. ј. кад ме натјера на то, кад се ра-
срдим.

пивушење, n. dim. v. пивање.

пијачарске фрајле

пијевац, вца, m. (јуж.) vide пијетао [1].
пијевница, f. (јуж.) у цркви са стране оно
гдје стоје они који читају и поју.
пијевнути, ийјевнем, vide пијехнути.
пијена, f. (у Ц. г.) біе Strafe, poena [vide ка-
штига]: под пијеном.

пивушити, пивӳшим, [v. impf.] dim. v. пивати. | пијење, п. баз Zrinfen, bibitio, potatio.

пивчић, m. dim. v, пивац.

пйга, f. (зап.) vide njera.

пигав, а, о, (зап.) vide ujeгав.

пијерка, f. (у Дубр.) некака морска риба, 20rt Seefisch [Schriftbarsch], piscis quidam marinus [serranus scriba C. V.; cf. кањац].

пијесак, ска, т. (јуж.) бег Санб, arena. [cf. | Пилип, m. (у Лици) vide [Вилип] Филип.
Sand,
кумсал, пржина 2].
пилициљ, m. само у овој загонеци: Пилициљ
цара копа под липов пањ на Ђурђев дан.
пилити, пилим, v. impf. feifen, limo. cf. шегати.
пйлићи, m. pl. (coll.) vide пилад.
пилица, f. ein München, gallinula. cf. кокошица,

пијетао, тла, m. (јуж.) 1) ber Dan, gallus gal-
linaceus [gall. domesticus Briss.; cf. кокот 1,
ороз 1, пијевац]: Боље је (или волим) бити |
пијетао један дан, него кокош мјесец. Први,
други пијетли, näфtliche Seitbejtimmung.
да пустим пијетлу крв, barnen, mejo.

2)

пиплица.

пиличица, f. dim. v. пилица.

пијетлов, а, о, (јуж.) без фађuš, galli (galli- |пиличји, чја, чје, н. п. јаје, von пилица, galnacei).

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

linulae.

пилични, на, но, н. п. нема ни пиличнога, т. ј. ниједнога, feiner, nullus. cf. пиличник. пиличник, т. сви изгинули, ни пиличник није утекао, T. ј. ниједан, fein Ginziger, ne unus quidem, cf. пилични: Е ииличник од вас не утече

пило, п. 1) (у Ресави) vide пиће [1].

2) (у

Боци) за уље суд од камена, од прилике као ковчег, eine Wrt Delgefäß, vasis olearii genus: Ако човјек не штеди сврх вреће и саврх пила, залуду штеди кад је у дно.

пиљак, љка, т. (pl. gen, ийљака) ein Stüd grö bern Sandes, ein Steinchen, lapillus: Дa ce играмо на пиљке. cf. шкуљ [2].

пиљар, пиљарa, m. ber Döfer, institor. пиљарење, п. баз Döten, venditio minuta. пиљарина, f. bie Döferei, ars institoria. пиљарити, пиљарим, v. impf. böfen, vendo minutatim.

пик, interj. 1) кад дјеца иду па какав извор да | пиљарица, f. bie Pöterin, institrix. [vide препију воде, онда једно рече: „ник моја жеђа 14 продавалица].

2) баз Inftarren, intuitus fixus. [cf. пиЗдрење (пиждрење)].

пиљити, љим, v. impf. unverwanbt anbliđen, ocиlis attentis intueor [cf. пиздрити (пиждрити)]: Пили као штрк у јаје.

па већ друго не смије ни једно пити прије | пиљење, п. 1) baš Seilen, limatio. [cf. шегање]. њега. 2) кад се играју клиса, па кад онај који баца клис, удари га рђаво палицом те падне близу, онда брже боље рече: „пик !“ | на већ то значи да опет може узети клис и на ново бацати; ако ли онај који трли прије рече: „нейик!“ онда већ не помаже ништа. | пикаљ, кља, m. vide чукаљ [1]: Свака коза за свој пикаљ виси.

пикат, м. (у Дубр.) обје џигерице.
пикнути, нём, v. pf. пик jagen, dico пик.
пила, f. 1) һур. v. пиле. 2) bie veile, lima.
[cf. jere]. - 3) (у Ц. г.) тестере с коноп-
цем. cf. шега.
пилав,* пилава, m. 1) vide свадба. - 2) де
fochter, bichter Niš, oryza cocta spissa: У ва-
рен цилав не треба воде сипати.

пилад, f. (coll.) баз Seftügel, pulli. [cf. пилићи,
пиплићи].

пилац, пилца, m. (у Огул.) vide [пијаница] пјанац.

пиљуга, f. (у Хрв.) vide кобац. сf. шкањац.
пиљцика, f. 1) ein Stüd Dolz zu einem Rinser
fpiel, lignum lusus pastoralis. [ef. качка 2].
2) bašjelbe Epiel jelbft, lusus ipse.
пина, f. (зап.) vide пјена.
пйнези, f. pl. (у Рату ниже Дубр.) баз Selo.
pecunia. [vide новац 3]. cf. пенези, динари,

новци.

|пинити, ним, (зап.) vide пјенити.
пинити се, ни се, (зап.) vide пјенити се.
пинокот,* т. баз Brotbret (ber ürfen). cf. [vide]
наћвице.

пинути, пинем, v. pf. einen Zrunt thun, semel
bibo.

пинушење, п. (зап.) vide пјенушење.

пиле, лета, п. 1) баз junge Фифи, pullus galli- | пинушити се, ийнуши се, (зап.) [vide] пјенуnae. cf. пипле. 2) das Ergänzungsstück des шити се.

Rabijdh, complementum ligni computatorii, пињав, а, о, (у Боци) vide цањав.

квочка и пиле. [сf. парија 1]. 3) баз иде,

pullus: О аферим, пиле од сокола, У те сам се богме и уздао

пињата, f. (по југозаи. кр.) [vide котлуша; види s. V. лопижа].

пињача, f. (зап.) vide пјењача.

пилеж, m. Menge fleiner Rinber, soboles frequens. ийњење, п. (зап.) vide пјењење. пиленце, цета, n. dim. v. инде.

пилей (пилей), һа, һ, üner, pullorum.

пица, f. 1) (у Сријему) некаква
лест. 2) vide славина.

кокошиња во

[ocr errors]

пипавица, f. 1) дјетиња игра: дјеца се хватају са два прста једно друго одозго за кожу на руци говорећи ово: Пилавица пина, на куле на виле, на медене колачиће, на свилене појасиће, коме ред коња пасти? Моме брацу Радованцу. Зовите га на вечеру. Он нит може вечерати ни по кући погледати; зучи, бучи, скочи цар на војску, и доведе

јем не познају): Не може се спавати и пипуне чувати.

1. пир, m. (lос. пúру) 1) ber jahrliche Sejttag ber Zunft, dies festus collegii cujuscunque artificum. Ратарски је пир велики четвртак, һурчијски свети Илија, златарски цар Костантин, и т. д. 2) (у Дубр. у граду, а у околини свадба) vide свадба.

плаву плавојку, не ће плаве плавојке, веће | 2. пир, m. (у Хрв.) некакво жито (чини ми се

оће црну црнојку, ајде шуга на војску.“ Ко најпослије буде ухваћен за руку, онај ваља

да се зове и карашик), cine Mr Setreise, genus frumenti, cf. стрвно жито, пир нокташ.

да иде да донесе на кркаче онога којега је | пирак, рка, m. (у Сињу) һур. ѵ. [1] ийр: Свом пипавица прије послала на војску, т. ј. који диверу пирак справљајући, Мени мало чедо pahajуhи

је стајао мало даље од њих. 2) кад се дјеца у почетку каке игре погађају које ће | најприје чинити оно што у игри ваља да чини онај који изгуби, н. п. ко ће најприје жмурити, онда једно као бројећи све редом говори: „Шипавице, мипавице, на куле на муле, на медене колачиће, коме ред коња пасти? Моме брацу Радовану. Зовите га на вечеру. Ја не могу вечерати, ни по кући погледати. Штаглац маглац, кућни рогљац, Теглица, тегли море на војску, па доведи девојку, лепу лепојку, црну црнојку, метните је под кола, нек је кола сатру, у мекиње саспу. И два коња врана, и четири плава, од мора до мора, до белога Дунава. Шијуц. “ На коме се рекне шијуц, онај ваља да жмури. Мјесто овога говори се кашто и овако: Од Дунава до Дунава, До два цара царевина, Гусен гусеница Палипушка налипан Држ' се секо за катан Катан био Ђулистан. Клинчица, варчица, звецкац! Овдје жмури онај на коме дође звецкац.

пипак, пка, m. (може бити да се говори само pl. пинци, пипака) verächtlich für bie Daarlođe, cirrus (per contemtum): извући ћу ти пике. 1. пипање, п. баš Betajten, contrectatio. 2. пипање, п. баз 2bflauben, degluptio. 1. пйпати, пам, v. impf. betaften, contrecto. 2. пипати, пипам, v. impf. abflauben, deglubo, decerpo.

[merged small][merged small][ocr errors]

пиперски, ка, ко, von Пипери: Даше зањга све Пиперске овце

пипколити, лим, v. impf. als dim. v. [2] пинати. пипкољење, n. dim. v. [2] пипање. пипле, ста, п. (у Дубр.) vide пиле [1]. пиплићи, m. pl. (у Дубр.) vide пилићи.

|

пиргитанче, у припјевима, као н. п. у овоме: Пиргито, пиргитанче, повратанче, зелен бор, Борковићу, зарукавље, ситни тапче мој пиргито, vide пиргитанче. пиревина (пиревина), f. (у Сријему) некака трава као зубача, ber Диеđеnweißen [der-Dиеde], triticum repens [L.].

пирење, п. баз Blafen, flatio. пириватра, m. Потјера један старац (у Тршићу гдје сам се ја родио) послије подне лисичји траг по снијегу. Кад одмакне далеко у планину и види да не може наћи лисице, а прикучи се ноћ, он се врати натраг и пође кући; али у том стегне мраз а смркне се (а он је и онако слабо видио), и тако познавши да не може доћи кући, сврати се у винограде у једну пударску колибу, и онако без ватре (ваља да није имао кресива, или већ није могао од зиме да искреше ватру и да наложи) похода мало по њој па легне и обумре од зиме. Сјутрадан рано пукне глас по селу да је старац отишао у лов и да је негдје у планини умро од зиме; и сељаци се брже боље скупе и пођу трагом да га траже. Кад дођу у колибу и нађу га гдје лежи као мртав, одмах наложе ватру, па га изују и почну га истиха одгријевати. Кад се старац мало поодгрије и дође к себи, он повиче: „Који оно јунака најприје дође? однесе ми лисицу !“ (ваља да је ону ноћ снио да је ухватио лисицу). Пошто га добро одгрију и напоје ракијом, метну га на носила (кажу да је повикао, кад је видио гдје граде носила: шта ће то, људи, за Бога! још сам ја жив) и донесу у

село; и од тадај га прозову пириватра. пирија, f. (у Ц. г.) vide лијевак. cf. шпијер

лица.

пиринач,* инча, m. 1) бег Hcis, oryza. [vide ориз]. 2) das Messing, orichalcum. [vide мјед 2].

пйплица, f. (у Дубр.) vide пилица. Кад жена | пирити, пирим, v. impf. blajen, fHo. бређа належе кокош, кажу да ће бити све | Пирйтор, m. vide Пирлитор. пиплице.

пипнути, нём, v. pf. betaften, anrüßren, contrecto. пйпун, m. (у Боци) біе 3uđermelone, pepo. cf. [vide] диња [1] (а диња и карпуза ондје се зове лубеница, којега имена они са сви

пирјан[*], пирјана, m. дебämpftes leijd, carnes vapore suo mollitae.

пирјанити, пирјаним, v. impf. comoren, bämpfen, in olla clausa coquere: Јагње пеци а туку пирјани

пирјањење, п. баš moren, To coquere in olla clausa.

пиркање, п. 1) dim. v. прање.

пирење.

-

2) dim. v.

пиркати, кам, v. impf. 1) dim. v. прати: пир-
кам којешта. 2) dim. v. пирити : пирка
вјетар.
пирлитање, п. (у Србији и у Босни по варо-
шима) vide изметање 3.

пирлитати, там, vide изметати 3.
Пирлитор, m. у Херцеговини зидине од ста-
рога градића, за који се пјева и принови-
• једа да је у њему сједно војвода Момчило,
ујак Марка Краљевића, и да га је ондје
убио краљ Вукашин [ef. Пиритор]: Те је
шаље на Херцеговину! Бијеломе граду Пир-
литору Кад Момчило под Пирлитор
дође

пирник, пирника, m. 1) (у Дубр.) који иде на свадбу, беr ochzeitgaft, qui in cujus nuptiis coenat: Ал' им веле сви пирници 2) у Барањи пирници се зову они који изокола стоје и гледају (н. п. кроз плот) свадбу. пирница, f. 1) ein Grauenzimmer als Mod zeitgaft, quae in cujus nuptiis coenat: Сви пирници и пирнице 2) у Барањи жена која дође

незвана те гледа сватове.

пир нокташ, m. (у Хрв.) vide крупник.
пирнути, пирнём, v. pf. cinmal blajen, Ho. [vide
дунути].

пировање, п. verbal. v. пировати.
пировати, пирујем, v. impf. 1) (око Дубр.) ча-
стити се на свадби, Зетаno Dod zeitgajt fcin,
in cujus nuptiis coenare. cf. свадбовати.
2) vide гостити се: Очи ширују, а r.....
гладује.

пировати се, пирујем се, ѵ. г. pf. (у Хрв.)
удати се или оженити се, beirathen, uxorem
ducere, nubere.

пируз[*], у пјесми, сf. мави-пируз.
пирун, т. (у прим.) vide виљушке.
nйc! 1) Laut um die Kaze zu verscheuchen, voca-
bulum quo felis abigitur. [cf. 1 воштац].

2) говори се малој дјеци кад кихну: пис,
мацо, на кисело г....

1.пйсак, ска, m. (beim Dudelsack) das Luftrohr, spiraculum. [cf. свичка 2].

die Gebenden aufschreiben, um ihrer dann namentlich im Gebete zu gedenken), quae dantur monachis pro commemoratione: отишао у писанију; отишао да купи писанију. с. намастир.

писање, п. баз Ghreiben, scriptio.

писар (писар), писара (писара), m. ber Echrei ber, scriba. [cf. писац, һата, һато, јазиџија].

[ocr errors]

2) die Schrei

писарев, а, о, vide писаров.
писарина, f. 1) augm. v. писар.
berei, ars scribae.
писаров [писарев], а, о, beš Shreibers, scribae.
писарски, ка, ко, ber oreiber, scribarum.
писати, пйшем, v. impf. 1) joreiben, seribo:
Што видиш, то и пиши, ниб Кад га (или ме)
видиш, онда и пиши. 2) dem Mönche ver-
ehren, bamit er für einen bete, do monacho, ut
oret pro me: Бог да прости старца из Бу-
ковца, Који писа сирац и опанке, Синоћ
писа, а јутрос украде „ Село Рибарица,
писала Ришћаница, трубу сира и лабар су-
кна“ (приповиједају да се нашло у тефтеру
некаквог калуђера).

[ocr errors]

писати се, пишем се, v. r. [im]pf. fih enrolliren laffen, do nomen.

писац, сца, т. vide писар.

пйска, f. 1) баз Bfeifen, Bijen, sibilus.

2)

(у Ц. г.) дрво некако, Xrt Baum, arboris

genus.

пискавица, f. (у прим.) морска риба, која пред

кишу скаче из воде, Xet Sccfij, piscis quidam marinus: Напухао се као пискавица. ийскање, п. баз пис-jagen, usus vocis пис. пискарање, п. dim. v. писање. пискарати, рам, [v. impf.] dim. v. писати. | пискати, кам, v. impf. пис jagen, dico пис. писковина, f. (у Ц. г.) Dolg von писка 2. писковит, а, о, (зап.) vide пјесковит. писковница, f. (зан.) vide пјесковница. 1. пискор, m. (у Рудн. н.) округла ситна и слатка црвена шљива, Wrt flaumen, pruni genus. [vide 1] мигавац, cf. џанарика.

2. пискор, m. (у Дубр.) некака морска риба,
Muräne [(?), Flußneunauge?], muraena [(?), pe-
tromyzon fluviatilis L.?].

2. писак, ска, m. (зап.) vide пијесак.
писаљица,) f. ein bledhernes Bertzeug, um auf biе
писалка, Djtereier zu reiben (писати), instru- пискорић, m. vide пискорац.
menti scriptorii genus. [cf. кичица 4, киш - | пискуља, f. (зап.) vide пјескуља.
чица, шараљка]. Од танка танећета начини | пискуша, f. (зап.) vide пјескуша.
се као мали лијевак, па се широки крај усади 1. писма, f. (зап.) vide пјесма.

цискорац, брца, m. (у Дубр.) dim. v. [2]ийс-
кор. [cf. пискорић].

у врх дрвета са стране, па онда држећи ру-| 2.писма, f. vide писмо 2.

КОМ за дрво уски се умаче у раскрављен | писмен, а, о, н. и. човјек (који зна писати). восак и њиме се шара по бијелу јају, па пйсмица, f. dim. v. [1] писма.

пошто се јаје обоји, оно куд је био восак писмо, п. (pl. gen. писама) 1) bie ©hrift, scripостане бијело. Јаја у нас шарају младе и дјевојке.

писамце, n. dim. v. писмо.

писанија, f. біе Rolleftur (ber калуђери, weil fiel

tura. [cf. јазија]. 2) ber Brief, epistola. cf. књига [1, 2 писма], посланица. писник, писника, m. у писку оно што је зарезано и мало зацијепљено те пишти.

1. писнути, пйснём, v. pf. cinmal zien, sibilum edo.

genjaße des wilden, von Obst, Rojen, u. s. w.,

cultus.

питомина (питомана), f. vide [1] пйтом. питомити, питомим, v. impf. zäßmen, cicuro. питомљење, п. баз 3äßmen, cicuratio.

пиће, п. 1) баз Setränt, potio. [cf. пиво 1, пило 1].

2. писнути, нём, v. pf. 1) нис-jagen (um bie Кафе megzujagen), dico пис abigens felem. 2) не смије писнути, muđen, muttio. 3). (у Ц. г.) н. п. писло ми јагње, козле, дијете, ffer | питуљица, f. (dim. v. пита) eine 2rt gefüllter ben, morior. [vide при 1]. Krapfen, placentarum farctarum genus. пита[*], f. (pl. gen. пита) cin Audjen, placenta. | пића, f. храна, особито за стоку (н. п. сијено, Пита има различнијех, н. п. једне су са- слама, и т. д.), баз Jutter, біє Rabrung, равијене као гужвара [гужвача, пови- bulum: Ура auћу цијени. cf. крма [1]. тица) и савијача [1], које су опет раз-|[пићан, а, о, adj. о. пића (futter»); види 5. v. личне по ономе шта се у њих метне (н. п. залеђати.] месо или сир); друге су од простртијех по тепсији обги, по којима се или између којијех се што метне као и у оне прве, пак се одозго најпослије једном покрије; овака је пита и гибаница, у коју се између обги меһе меки сир измијешан са скорупом, млијеком и јајима; и урмашица је пита, али није од обги, него од тијеста закухана маслом и ЧИНИ ми се цијеђем, од којега се тијеста начине мали колачићи од прилике као урме, и пошто се на брду обрну те напиш, m. ber Urin, urina: За прешу се и пиш њима постану прутасте шаре, наређају се по коњски пије. cf. [vide] пишаћа. тепсији, те се пеку, пак се најпослије за- | пишадија, f. (зап.) vide пјешадија. љевају медом размућенијем водом. [cf. ба- пишак, пишака, m. (зап.) vide пјешак. клава, сабирача].

питак, тка, тко, н. п. вино, trinfbar, sat bonus (de vino).

2) baš Zrintgelage, compotatio: хајдемо на ниће; зао је у пићу (т. ј. кад се напије или опије); у нићу је љута пијаница Рашта пијеш? Рашта се опијаш? И у нићу грдно проговараш cf. [vide] пијанка.

пифћула[*], f. (у Бачк.) капа осим шешира, cine Rappe, gallerus.

пица, f. (у Дубр.) vide кошчица [2] (н. п. од трешње, шљиве и т. д.).

пишало, п. баз Berfzeng zum Sarnen, minctorium (penis aut vulva).

пишањак, њка, m. vide пишаћа.

1. питање, п. baš Süttern (bes Rinbes), nutritio пишање, п. баз Bijjen, minctio. [cf. бурење 1, infantis.

2. питање, п. 1) ба Sragen, interrogatio. 2) das Begehren, petitio.

питао, тла, m. (зан.) vide пијетао.

1. питати, там, v. impf. дијете, бет Rinbe зи | effen geben, nutrio infantem, ingero in os cibum. 2. питати, питам, v. impf. 1) fragen, interrogo, rogo. 2) (особито по југоз. кр.) begebren, peto [vide 1 искати 1]: Стидније је украсти него питати; Очима проси, устима не пита; Питај блага колико ти драго Од сва- | куда просци долазише, Питају је до седам Краљева Пита штогођ за очину душу питати се, питам се, ѵ. г. [im]pf. за здравље, sich begrüßen, salutare.

-

питсто, у припјеву: О ти пиле питето
пити, пијем, v. impf. 1) trinfen, bibo: Нит' се
зна ко пије ни ко плаћа. 2) пити дуван,
rauchen (üsbeutih Zabat trinfen), fumum ni-
cotianae duco [vide пушити 1]: Лулу шије, у
тамбуру бије

питије, f. pl. vide [дрхталице] паче (f. pl.).
питино дијете, п. као мали колачић од тије-

ста што остане иза пите.

питица, f. dim. v. пита. питлић, m. dim. v. питао.

питлов, а, о, (зап.) vide пијетлов.

мижање, мокрење 2, мочање, шорање 2]. пишати, шам, v. impf. piffen, mejo. cf. мокрити [2, бурити, мижати, мочати, пустити 4, шорати 2].

пишаћа, f. (eigentlidh) ber Urin, urina. cf. [пиш,
пишањак,] мокраћа.

пйшац, шца, m. (зап.) vide пјешац.
пишачки, ка, ко, (зап.) vide пјешачки.
пише, (зап.) vide njeme.
пишење, n. dim. v. пишање.
пишерџија[*], m. фурунџија (пећар) који и јело
готови и продаје, ein Bäđer, ber zugleich ver=
schiedene Speisen bereitet und verkauft, furnarius
qui cibos quoque parat venditque [vide хље-
бар]: Однесиде младом иншерџији, Нек ми
даде сана ђаконије

пишити, шим, [v. impf.] dim. v. пишати.
пишице, (зап.) vide пјешице,
пишкање, n. dim. v. пишање.
пишкати, кам, dim. v. пишати.
ийшке, (зап.) vide пјешке.

пишман, * indecl. на кога, или на што, erpicht,
studiosus.

пишманити се, пишманим се, ѵ. [r.] impf. bereuen (den Kauf), poenitet (emisse).

пишманлук, * m. баз Hengels, ber Reufauf, mulcta poenitentiae.

1. пйтом, f. питома земља, angebautes Yans, terra | пишмањење, п. баš Dereuen beš Raufs, poenitenculta. cf. питомина.

tia emptionis.

2. питом, а, о, 1) заßm, cicur, domesticus, н. пишнути, нём, v. pf. [ein wenig] piffen, mejo semel. п. голуб. 2) durch Kultur veredelt, im Ge- nишóра, f. Echimpfwort für eine schlechte paкиja,

--

« PreviousContinue »