буљук, * біе haar, Trupp, turba, turma, [vide] бунити се, бӳним се, v. г. impf. fih empören, крд, cf. гомила: буљук говеда. imperium frango. буљумбаша, m. (у Ц. г.) vide буљубаша: По- Бунић, m. градић на дно Крбаве (од Удбине диже се буљумбаша Мујо — к сјеверу) под планином Козјаном. бумба, f. (у Дубр.) Rinberwort für Baffer, aqua |буништар, m. (у Ц. г.) који по буништима sermone infantium. cf. [vide] воша. краде, impfwort für einen Dieb, convicium, бумбак, бумбака, m. (у Рисну)) 1) біе ummel, in furem. Japis terrestris | буниште, п. (у Ц. г.) vide буњиште: врана о буништу, а соко о месу, па обоје на Ђурђев дан излете. Од буништа до буништа Докле сунце не заиђе бумбарање, п. баз битре Spreen, па з Hummelgemurrs, murmur. бумбарати, рам, v. impf. bumpf fpredjen, wie біе | бўнован, вна, вно, auß bem Mummel fummt, murmuro. бумбача, f. (у Славонији) vide [бочка] шпи ода. бумбити, бим, v. impf. (у Дубр.) Rinberwort für trinfen, bibo sermone infantium. бумбул,* m. vide славу [1]: Два бумбула сву | ноћ препјеваше бун, буна, m. (у Хрв.) vide буника: као да се буна назобао. буна, f. Mufruhr, seditio. [cf. побуна, узбуна Бўна и Буница, f. двије воде у Херцеговини: бунар, * бунара (бўнара), m. ber Brunnen, pu-| бунарски, (бунарски), ка, ко, н. п. вода, Srun nen-Wasser, aqua putealis. dilafe auftaumelnò, e somno excitatus, exturbatus. cf. траповијесан. бунтовник, m. ber Wufrührer, homo seditiosus. Може бити да је ова ријеч постала у наша времена. [vide букавац 2]. бунцање, п. баз Небеn wie aus bem hlafe, somniatio. [cf. булажњење, петљање 3, трабуњање, трабуњење, чаваријање]. бунцати, цам, v. impf. говорити којешта, као у сny, wie aus dem Schlafe reden, faseln, loqui quasi e somno, alucinari: Бунца као баба у болести. cf. трабунити [трабуњати, булазнити, петљати 3, чаваријати]. бунџија, m. ber Wufwiegler, concitator. [vide букавац 2]. буњак, буњака, т. баз Mustehricht, quisquiliae. [vide сметлиште] cf. буњиште. Буњевац [Бунијевац], евца, m. у Бачкој Ср- бунац и буница, бег Жебенšart: обишао је бунца бунгур, m. (кукурузан или шеничан) бі Örüße, Буњевка [Бунијевка], f. Gerbin fatholifcher Re= ligion. Буњевчина, f. augm. v. Буњевац, aud von Бу њевка. бунгурање, п. баз Örüßemablen, alicatio (?). бунгурати, рам, v. impf. Örüße mablen, crassius | бўњиште [буниште], п. 1) ber Drt wohin баз molo: не може воденица да меље, него бун гура. бунгурац, бунгурца, m. dim. v. бунгур. Anskehricht geworfen wird, locus quisquiliarum, fimetum. 2) das Auskehricht selbst, quisquiliae. [vide сметлиште]. бунда, f. (у војв.) Belz, vestis pellicea. cf. | бупање, n. vide лупање. [vide 2]һурак. бундева, f. (pl. gen. бундева) ber Rürbis, cucurbita melo Linn. [cf. тиква 2, мортубака: 1) cucurbita pepо I.. cf. варењака, лудаја, луДара 1, мекокорка, тврдокорка 2. 2) сис. pepo L. var 1. cf. бијела бундева, бугарка 2, будимка 2, бескорка 2, дулек, мачванка 2, мисирача, пеца. 3) сис. реро IL. var. 2. cf. јургета. 4) vide тутлић, сис. ovifera L.]. бундевица, f. dim. v. бундева. бундевски, ка, ко, н. п. цвијет, Rürbis-Blüthe, cucurbitarum. бупати, бупам, v. impf. (у Перасту) vide лу пати. бўпило, п. Приповиједа се и пјева да је цару Лазару, кад је први пут дошао напомол Ра ваници, зазрео коњ од ње и збацио га са себе и да се је то мјесто од онда прозвало Царево бупило: Ту се зове Царево бу пило бўпити, пим, v. pf. (у Перасту) vide [ударити 1] лупити. 1. бура, f. ber Sturmwins, procella (ital. bora). Бура се по приморју гдјешто зове и вјетар од краја (т. ј. са земље): Бура гони, враг се жени. [cf. граховкиња.] 2. бура, т. (ист.) vide буро. бўрав, а, о, flein und großbänig, pusillus et ventrosus. Бунијевац, евца, m. (у Хрв.) vide Буњевац. Бунијевка, f. (у Хрв.) vide Буњевка. буника, f. баз Biljentraut, hyoscyamus [niger] Linn.: Као да се бунике најио. [cf. бун]. бунина, f. ber Dünger, stercus. [vide сметлиште]. | бураг, бурага, m. ber (Zhier) Magen, venter. [cf. лапатке, шкембе, прдењак 2, говњак]. бўрад, f. (coll.) Säfjer, dolia. бунити, буним, v. impf. aufmiegeln, concito. [cf. бургијати, 1 бушити figürl.]. буразер, * m. (у Босни) vide брат. бургијање, п. баз Mufwiegeln, concitatio. бургијати, јам, v. impf. aufwiegeln, concitare. [vide бунити] cf. бушити. бурунџукли, * adj. indecl. von бурунџук: По гаһама бурунџукли кошуља [бурши, сf. урши бурши.] бӯс, т. 1) као бокор са земљом заједно, ber ticatio. die бургијаш, бургијаша, m. 1) ein en berübe 2. бусање, п. баз Eilagen auf bіе Bruft, plancrall herumkommt, homo circumforaneus. 2) tus. hweinmäfler (in Gerbien), proxeneta suarius. | бусати, сам, v. impf. mit Rafen bebeđen, caespicf. [vide] калауз [2]. бургијца, f. dim. v. бургија. буре, ета, п. ба aß. dolium. cf. [vide] каца [2]. ђење. tem congero. 2) vide cp-2. бỳсати се, câм ce, v. r. impf. buschicht werden, бурити, рим, v. impf. (у Дубр.) vide пишати. бурликање, п. eine Wrt ђentenben Beinens, fletus бурликати, бўрличём, v. impf. beulenb weinen, plorare. бурљање, п. баš Serumwühlen in fliüffigen Singen, scrutatio in jusculo. бурљати, љам, v. impf. 1) berumwüblen in lüßig= feiten, scrutari in jusculo. cf. брљати. - 2) бурљају ми пријева, ber au fnurrt, crepant intestina. cf. карати се [1]. бусенит, а, о, н. п. земља, орање, rajenreich, caespitosus. бусеница, f. vide бусен. бусење, п. (coll.) ber Hafenbaufe, caespites. бусје, п. (у Далм.) coll. v. бус. Бусовача, f. варошица у Босни између Фој- бут, бута, m. ber Dberimentel, femur. cf. бедро бўрма, * f. 1) ein glatter Fingerring, annulus: Просу бурмутица, f. bie Zabatboje, capsula nicotianae. бурник, (у Ц. г.)) r.)} m. vide Дуждевњак. бурњак, бурунтија, * f. Befir3brief, edictum veziri: А кад бурунџук, м. танко бијело свилено платно, Seidenleinwand (zu Hemden), byssi sericeae ge nus. бутина, f. augm. v. бут. бутурница, f. vide [хапсана) хапс: стрпали бући, буһа, m. pl. (у Рисну) Wrt Spiel, ludi бућити се, бућйм се, v. r. impf. vide срдити се. бућка [бучка], f. (у Срб.) біe Butterrolle, vas lig neum butyro conficiendo. cf. [ vide 1] стан. бућкало, п. дрво којим рибари бућкају по води, те маме сомове на удицу, біе Фитр feule, ber lumpftod, pertica piscibus excitandis. бућкање, f. баз Фнтрен, crepitus. бўһкати, кам, v. impf. (ins Baffer) plumpen, crepitum dare: шта буккаш по тој води? бућнути, нём, v. pf. einen Blump thun, crepitum dare. бућоглав, а, о, (ст.) vom Ropfe ber Cule, epі thetum capitis bubonis: Ид одатле, сово бучићи, бучића, m. pl. (coll.) junge Zruthühner, буха [буа], f. (pl. бўхе, буха) ber loh, pulex. |бўчка, f. (у Србији) vide бућка. бухавац [буавац], авца, т. бухав хљеб, [wam Бўхавице, f. pl. [планина у Црној Гори близу планине Острога]: У планину насред Бу Бучница, f. Gigenname eineš Bafferfalls im Se- бухара [буара], f. ber Wrrejt, carceres. [vide | буџати се, бўцам се, v. r. impf. играти се Хапсана] cf. ханс. бухач, бухача, [буач] m. бубина (налик на бухобер, т. Приповиједа се да је казао Ср- буцмаст, а, о, voll im Beficht, facie obesa. буџе или крмаче [2. cf. гупати се]. буџачић, m. dim. v. буџак. буџуља, f. Rüße mit fleinen Dörnern, fie jelbft nicht groß, aber gut, vaccarum genus. буша, f. (понајвише се говори pl. буше) момчад која се (пред бијеле покладе) обуку у свакојаке рите и метну на образ образину од дрвета, па по селу играју (у Мухачу), cf. уши буши. бўшав, а, о, vide трбушаст. 1. бўшак, бушака, m. во омален и чврст, као што су по брдима, ein fleiner fefter D3, boum genus. 2. бушак, шка, m. (у Сријему) љешник пробушен, кад га црв изједе, wurmjtihige Dajelnuß, nux juglans vermiculosa. бўшат, m. коњско име, ein ìfеrbеnаmе, nomen equo indi solitum: Дај ти мене дорина твојега, Ја ћу тебе бушата мојега буцован, вна, вно, н. п. нераст (кад се букаре крмаче), brunjtig, subans. [cf. цвилован]. | Бушатли, презиме једне породице Турскога бўча, f. (у Дубр.) стаклен округао суд са гр- | Бушатлија, закона у Скадру, од које су билићем горе (ако је овај суд оплетен унаоколо сламом или прућицем, онда се зове Дамижана). вали ондје везири, за коју се пјева и приповиједа да је од рода Ивана Црнојевића: Пошиље је Скадру на Бојану Ка ономе Бушатли везиру бушеница, f. (у Вршцу), комад меса на печеници близу бута. бушење, п. baš Bohren, terebratio. [бучад, f. (coll.) vide бучићи; види s. v. һурад.] Бучак, Бучака, т. вода у Грбљу. бучанка, f. некака пушчана цијев. бучање, п. 1) н. п. главе, baš Dummjein без Ropfes, 3. 3. vom vorhergegangenен Наијфе, tor-|[буши, сf. уши буши.] por capitis (a crapula). 2) das Toben, sae- oymина, f. 1) ein Schimpfwort für Schafe, conviбушина, vitio. [cf. 1 бујање]. cium in oves. 2) (у Дубр.) некака трава, Art Pflanze, herbae genus [inula conyza DC.?]. 1. бушити, бўшим, v. impf. bobren, terebrare; figürl. wühlen, aufrühren, concito. [vide бунити] cf. бургијати. бучати, чим, v. impf. 1) биmm jein, turbatus sum, ferveo: и сад ми бучи глава од јучерањег пића; буче уста (н. п. од паприке). 2) toben, saevire: бучи море; Људи кад буче, жене нек муче. [cf. 1 бујати]. буче, чета, п. пиле од будије, баз Zruthußи, pullus gallinae indicae. cf. [туче,] һуре. бучевина, f. Irt faure Ni, oxygala. 2. бўшити, шим, v. pf. кад штогод падне па лупи, jtürzen, mit Bepolter fallen, corruere. бушотина, f. јама на дасци, или на дрвету, das Bohrloch, foramen. B Ва, in, in (ријетко се говори, н. п.) ва име вабац, вапца, m. тица која се метне да ваби друоца и сина и светога духа; ва истину Божју ге тице, кад се хватају, ber Codvogel, qui allicit. (говоре попови и калуђери); ва вијек; ва | вабити, вабим, v. impf. кога, lođen (bie Zhiere), славу и част (кад чате славу, cf. слава). allicio. cf. [vide] у [1]. вабљење, п. baš Rođen, allectio. ваб, т. баз Yođen, allectatio: научио свиње, | Ваведеније, п. baš Seft Mariä Heinigung, purifiили псе, на ваб, па док се јави, дођу му. | catio B. V. M. (den 21. November). seres. вавежњици, њика, m. pl. (у Барањи) 2rt Mebl- важ! cin 2Sort Sanje zu treiben, vox agentis anipeife, cibi e farina parati genus. Неколико листова поспу се сиром, па пошто се савију, онда се испресијецају и кувају. вавек, т. ј. ва век, (ист.) vide вавијек. вавест, f. (ист.) vide вавијест. вавијек, т. ј. ва вијек, (јуж.) ewig, aeternum: Ва вијек вијека. вазам, зма, m. (у Хрв. и Далм. највише у ваздакадњи, ња, ње, vide [свагдашњи] ваз дашњи. ваздан, (вас дан) бен ganzen Zag, totum diem. вавијест, f. (у Барањ.) ber Begriff, intellectus. | вазданак, вазданка, m. у напијању: Срећна вавик, (зап.) vide вавијек. уранка, а бољег вазданка! ber ganje Zag, totus dies. вавист, f. (зап.) vide вавијест. вавољак, вӑвољка, m. оно што се сваља међу ваздашњи, ња, ње, (у Ц. г.) vide свагдашњи. претима или у устима, ein Rügeldmen (von Brot | ваздух, m. (y Koropy) die Luft, aër. п. б. д.), баз тan zwijchen ben Fingern breht, вазли-траве, у загонеци : Ја пођох по сопоту, globulus convolutus. вавољење, п. баз Drehen eines Rügelen zwifchen den Fingern, conglobulatio. вавољити, љим, v. impf. ваљати штогод међу прстима, или у устима, ein Sügeldmen zwijфен den Fingern drehen, conglobulo. ваг, m. (у Јадру) мотка или греда којом се што подиже, бer Debel, vectis. [vide озиб] cf. стријела. ваган, m. 1) мјера житна, ein Setreibemaß, mensura. 2) (у Херц.) чанак, eine hölzerue Eфüffel, scutra lignea, cf. [vide] здјела: Бе се свекри котлом бију, А свекрве вага нима вагаш, вагаша, т. баз Seleije, orbita. [vide коловоз 1]. вагашљив, а, о, н. п. пут, voller Bagengeleife, orbitosus. а стадох на грехоту, позвах мрдељаче: донесте ми тулеоде, е су дошле вазли-траве. вазмена сведба, f. (у Хрв.) баз Dfterlamm, victima paschalis. вазменац, нца, m. (у Хрв.) свијетли понедјељник, ber Djtermontag, prima dies lunae post pascha. [cf. вазмени понеђељник]. вазмени, на, но, Dfter, paschalis. cf. [vide] сад и пуст): И Вазућу крај воде Криваје ваиз* Гаваиз], m. Brebiger, praedicator [vide проповједник]: К нама брже, опе и ваизи Ваистина, m. Тани пате, nomen viri: Па дозива слугу Ваистину: Ваистино, моје чедо Драго вагнути, вагнём, v. pf. 1) (у војв.) аbwägen, вај! у овој загонеци: Вај, вај, ђе је мору ponderare [vide измјерити 2]: вагни де ми то. крај? - 2) wiegen, pondo valere: во вагнуо пет | Ваја, f. hyp. v. Василија. вагов, вагова, m. (у Сријему) eine Art großен 2) [*] (у Дубр.) жена је на ваду, т. ј. на том доба; тако се каже и: дијете је на ваду, т.ј. већ му је вријеме да се роди. 3) (у Спљету) vide мора. вадивен, m. (у Бачк.) какав тежак посао или зао пут, гдје човјек свој живот губи, еіnе mit großer Anstrengung verbundene Arbeit, nimius labor. 1. BÀдHTH, AÛM, v. impf. herausnehmen, promo: He жали ми многа пуста блага, Но ме, брате, вади из тамнице вајат, вајата, [хајат] m. vide клијет. cf. вајатина, f. augm. v. вајат. рист. [вајдисање (фајдисање), n. verbal, . вајдисати; 2. вадити, вадим, v. impf. (у Спљету) ходити полако и помњиво, Iangjam unò bebächtig geђeн, | вајдица, f. dim. v. вајда. cf. [2] главница [2]. вајкада, adv. jmon lange, jam diu: то је вајкада било. incedere caute. вађевина, f. (у Ц. г.) baš Boraušnehmen, anticipatio (2): ударио у вађевину (кад се узима | вајкање, п. 1) baš utjchulbigen, jemans nicht nad жито на вересију до друге године). seinem Wunsch bewirthet zn haben, excusatio de coena minus lauta. - 2) vide кајање [2]. 1. вађење, п. баз Deraušnehmen, promtio (2). 2. вађење, п. баз langjame, beòätige Seben, in- вајкати се, кам се, v. r. impf. 1) fich entjul digen, daß man Jemand nicht nach seinem Wunsch cessus cautus. bewirthet, excusare se de coena minus lauta. | валовит, а, о, wellenrei), undosus: Валовиту 2) vide кајати се: вијка се што није узео дјевојку коју су му давали. Вака, м. (ист.) vide [1] Вако. вакавица, f. кад се игра лопте, Xrt Ballenfpiel, ludi genus. Дрину пребродише валовље, п. (у Ц. г.) гдје су велики крши, біе Selfen, rupes [vide 1 камењак 1]: Тамо даље у црно валовље Валпово, п. мала варошица у Славонији. 1. ваља, f. (у Барањи) од грабовине као иверје | Валповштина, f. земља око Валпова, баз Sebiet које се пали мјесто луча, Wrt ihte, luminis genus. [2. вакља (факља), f. vide валка.] 3. вако, (у Ц. г. и онуда по прим.) vide [већ3] von Валпово, territorium zой Валпово. валуга, f. vide [провалија] халуга. вӑлут, m. (у Далм.) обал камен, као песница велики, fleiner, runber Stein, lapillus teres. [cf. валутица]. валутица, f. (у Далм.) један валут, ein fleiner валџија, m. vide хвалџија. Вакуп, т. 1) у Турској Хрватској варош на 1. вала f. (у Конављу) као увала или [vide] 2. вала [фала], f. vide хвала. 3. вала (вала)1* bei Sott! hercle! [cf. валаа, валаа! у пјесми мјесто [3] вала bei Sott! her- валатање, п. verbal. v. валатати. валатати, там, v. impf. оштро говорити. 1. валити, валим, [фалити] vide хвалити. валити се, валим се, vide хвалити се. валка, f. у пјесми, ваља да је оно што и вакља или факља: А на главу калпак и челенке, А покрај њих валку позлаћену валов, валова, m. ser Echweinstrog, alveus. ef. корито. ваљак, љка, m. bie 2salje, cylindrus, scutula. ваљалица, f. vide ваљарица. ваљанице, f. pl. (у Ц. г.) дрва што се ваљају ваљање, п. баз 2Bäljen, volutio. [cf. кобељање, коврљање, котрљање, котурање]. ваљаоница, f. (у Сријему) vide ваљарица. ваљарица, f. bie Balfmühle, fullonica. cf. ваљаоница, ваљалица, ступа [2]. ваљаст, а, о, | (у Ц. г.) vide ваљан: Ваваљатан, тна, тно, љатну му главу откинуо | 1. ваљати, ваљам, v. impf. 1) wäljen, voluto. [cf. кобељати, коврљати, котрљати, котурати]. 2) сукно walfen, subigo. - 3) (у Хрв.) орање, maljen, cylindro aequare. [vide дрљати 1]. 2. ваљати, љам, v. impf. 1) werth fein, valere: ваља сто дуката, ваља царева града. cf. [vide] вриједити. - 2) ваља ићи, тап тив, oportet; коњ ваља, хљеб ваља, Bfers von= nöthen, Bros pounöthen, ваљаће то мени, баз werbe (fann) ich brauchen, поведи га, ваљаће ти гдје; ваљао ми је много, von Rußen jein, prodesse. ваљати се, ваљам се, v. r. impf. fich wäljen, volutare se. [cf. котрљати се]. ва.ье, (у Хрв.) vide одмах. Ваљевац, Ваљевца, m. Ciner von Ваљево. ваљевица, f. (у Ц. г.) vide упртњача. Ваљевка, f. Gine von Ваљево. Ваљево, п. nom. propr. einer Štast in Serbien : Полећела два бијела голуба Од онога ваљенога Ваљева |