Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

etriđem, textiо. — 3) bie etriderei, bas &trid. јеug, res reticularia. плетер, m. baš išledjtmert, crates. плетивача, f. ber Stritbeutel, theca reticularia. плетиво, n. baš Striđgarn, fila servientia teхendo. Плетикоca, m. пјева се у пјесмама и приповиједа некакав харамбаша Плетикоса Павле. плетикотарица , m. ber Storbftedter, Storbmadjer, corbarius, sortarius (cf. плетикрошња): Мајстор плетикотарица. У Срба се ово каже за подсмијех, јер они сваки себи котарице плету, па мисле да тога мајстора и заната и нома. плетикрошња, f. vide плетикотарица: Мајстор плетикрошња. Крошње је још лакше оплести него котарицу, за то се ово говори као и плетикотарица. плетиља, f. bie etriderin, textrix acuaria.

плетића игла, f. bie etrituabel, acus reticularia. плеткаш, плеткаша, m. per Nantejdmio, doli machinator. cf. || петљарац, | петљанац. плетке, f. pl. Yntriguen, artes. плетњица, f. дрво, као уска дашчица, што стоји кроз крпеле (код плуга и код кола волујскијех). плећ, f. као страна (1), н. п. какве планине, ber Ruđen eines Sergeš, dorsum montis. плећат, а, о, breitjdutteriu, humeris latis. плећаш, плећаша, m. (у Далм.) некакав грах, Slrt (Srbје, рisi genus (phaseolus spec.). плеће, n. baš edjutterblatt, scapula (cf. плећи Ј: гледати у плеће. Многи људи у народу нашему проричу којешта из плећа од печена брава: чашица она одозго кажу да је кућа, и ако није врло дубока, кажу да је пуна кућа; оне жиле од чашице зову се јулар, и по томе се гледа како су коњи у домаћина; горњи крај оне кости која је с једне стране из плећа израсла, зове се шљеме, и што је више налик на соху, да се на њега може што наслонити, то кажу да је кућно шљеме тврђе; испод чашице с оне стране с које је плеће равно, имају (ваља да на гдјеком плећу) мале јамице, као да је иглом убодено, неке се од њих зову рака, а неке колијевка: ако су ове јамице тако сниско од чашице, да се не могу дохватити палцем, кад се пошљедњи његов глежањ намјести на крај, онда рака или колијевка није у кући него у родбини - или у селу. Све ово што је до сад казано иде само ономе чије је бравче, т. ј. код кога се ојагњило и со лизало док није заклано. Доњи широки и танки крај зове се поље; ако је шоље чисто кад се плеће погледа према себи, онда кажу да је мир, ако ли је мутно, онда кажу да је војска, и који су вјешти у томе казују још које је Хришћанска које ли Турска и која ће јача бити, као и много друго којешта. И ово се највише гледа у десно плеће, за то га одмах како се брав исијече даду ономе за којега се мисли да је највјештији у том послу. Месо с овакога плећа не ваља глодати, него се очупа прстима. Кад хоће још ко други у њега да гледа, не ваља му га дати у руку, него се метне на трпезу па га он узме. Чини ми се да и Арнаути гледају овако не само у плеће, него и у кобилицу од кокоши. По овоме се може разумјети и оно што се каже кад кога одавно нема да се види: „Нема га ни у плећу.“ плећи , f. pl. bie edultern, humeri, cf. плеће : Плећи даде, бијегати стаде — Даде плећи, ћаше побјегнути — плећка, f. ber Sorberidinfem, bie Spanime, petaso. Плешевица, f. тако се зову многа брда у Хрватској и у Далмацији, сf. Пљешевица. Плива, f. 1) вода која код Јајца (у Босни) е велике висине пада у Врбас, ein štuf in 805

[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »