повијуша, f. 1) пушчана цијев у које се споља види како је савијена, Wrt &lintenlauf, tubus quidam sclopeti. 2) (на Тромеђи) што се зими завије око главе (појас) као чалма, was um den Kopf gewunden wird, pannus quo caput redimitur. повикати, повичем, v. pf. reien, inclamо, ехclamo. [cf. гракнути 2, заупити, повикнути, поупити]. повјерити, рим, v. pf. (јуж.) anvertrauen, concredo, committo. повјеровати, рујем, v. [pf.] impf. vertrauen (cinem etwas), confido. повјесамце, n. dim. v. повјесмо. повјесмо, п. (јуж.) бег Винó la$3, bie Heijte, fasciculus lini. cf. [тег 4;] редити. повладити, повладим, v. pf. коме шта, бигф Beifall begünstigen, Vorschub geben, aufmuntern, laudo, hortor. повлађивање, п. баз Mufmuntern, hortatio. повлађивати, влађујем, v. impf. aufmuntern, hortor. повлака, f. біе ађие, flos lactis. ef, павлака [1, сплав 2]. повлата, f. (у Барањи) у камаре (жита) озго је повлата, а одоздо подина, біе oberjte Cage eines Schobers, superficies acervi. cf. okaпина [1]. повлачити, повлачим, v. [im]pf. 1) umeren, herumschleppen, distraho. 2) очи, bintehren, converto (oculos): Повлачи очи као курјаче. повлачити се, повлачим се, v. r. impf. berum geschleppt werden, disjici. повлашити, шим, v. pf. zum Влах madjen, facio esse то Влах. повлашити се, шим се, v. r. pf. ein Влах wer= ben, fio Влах. повикивање, п. баз Mušrujen, exclamatio. повикивати, викујем, v. impf, qußrufen, exclamo: Па из грла повикује - Повикује Комнене | Повлен, m. планина у Србији [у округу вавојвода повикнути, повикнем, vide повикати: Повик нула са границе стража повилети, (ист.) вилим, v. pf. in 23uth gera повилити, (зап.) then, in furorem agor (vim повиљети, (јуж.)) с вила nanciscor). повирити, рим, (зап.) vide повјерити. повировати, рујем, (зап.) vide повјеровати. повисамце, п. dim. v. повисмо. повисити, повисим, v. pf. erhöhen, effero, н. п. коме плаћу. повисмо, f. (зап.) vide повјесмо. повитак, тка, m. bie 2šinbeln zujammengewiđelt, fasciae: дијете у повитку. повити, повијем, v. pf. 1) дијете, einwiđeln, (öfterr. fatidßen), fascio. - 2) (у Дубр.) vide родити [1] (дијете): она је повила, т. ј. родила; што ти је мајка повила? | љевском], cf. Дрмановина. повод, m. ber Strid an bem man bie Bferbe führt, funis capistri, cf. [јулар, улар,] поводац: Два поведи јоште у поводу поводан, дна, дно, angejd wollen (von einem Slujje). tumidus: Ал' Ситница мутна и поводна поводањ, дња, m. (у Мачви) Цeberemung, inundatio [cf. потоп 1]: кад дође поводањ. поводац, воца, m. vide повод. поводити, поводим, v. impf. im Begriffe fein zu führen, ducturus sum. поводити се, поводим се, v. r. impf. fid) auf= machen zu folgen, accingor ad sequendum. поводичан, чна, чпо, (у Ц. г.) vide поводљив. поводљив, а, о, leit zu bewegen, leiht nadhanbern riten, facilis ad sequendum. [cf. поводичан, преводичан, преводљив]. поводник, m. ein Rebenpferb, equus funalis: и два води коња поводника повити се, повијем се, v. r. pf. fid) winben, [dlingen, emineo: Повила се бела лоза ви- | повођење, п. баз Mufbrechen um ju füßren, ober зи нова Повио се по коњу дорату Ja folgen. сам ноћас чудан сан уснио Ђе се пови је- | повој, повоја, т. біе Вінбе (ит баз Rinó зи Дан прамен магле wickeln), fascia. повитица, f. (у Лици) vide [гужвача] гу- повојица, f. Wrt tiderei, picturae acu factae жвара. [повише, adv. vide повеће.] повишивање, n. bie Érhöhung, elatio. повишивати, повишујем, v. impf. erhöhen, effero. повишица, f. оно што се повиси, н. п. пореза, или плата каква, bie Érhöhung, adjectio. повједити, дим, v. pf. [јуж.] jagen, dico, trado. [vide] казати, cf. рећи, повиђети. genus. повојница, f. част и дар (дјетету чарапице, капу или кошуљу), што се шаље породиљи послије порођаја, баз Rinbbettgejment, donum puerperii. повољан, љна, љно, wildfommen, angenehm, gratus. [cf. поһудан]. повољити, љим, v. pf. (у Боци) коме, коме чим, сахата пред ноћ, кад се стока повраћа кући, Zeit vor Sonnenuntergang da man mit Vieh von der Weide nach Hause aufbricht, tempus ante solis occasum quo pecora pascentia domum revert un tur. cf. заранци. befriedigen, voluntati cujus satisfacere. [vide] угодити [1], cf. задовољити. повоњати, њам, v. pf. (у Дубр.) vide [привоњати примирисати. поворка, f. 1) eine Reihe vijdje an einer nur. - 2) eine Heibe Menjen binter einauber [ef. | поврбај, cf. бердо. герга]: читава поворка (људи). поврвети, (ист.) повр, vide поврх: Повр тога круна позла- | поврвити, (зап.) ћена поврвјети, (југоз.) врвим, v. pf. babinjtrömen (in Menge zufammenlaufen), confluo concurro: Сви отоле повражење, п. баš Umjtviđen (3. 3. без Zopfes | поврвљети, (јуж.) поврвљеше људи um ihn aufzuhängen), circumdatio funiculi, cu- [поврг, vide поврx.] jus opae ollae, cibis plenae, suspenduntur in | повргнути, нём, vide поврћи. baculo, portanturque in campum messoribus. | повредити, повредим, (ист.) vide повриједити. повраз, т. баз Spenfeleijen an einem Reffel, bacil- повређивање, п. [ист. и јуж.] Bieberaufreißen lus ferreus ex quo, per ansas applicito, su- (einer Wunde), renovatio vulneris, revolutio. spenditur ahenum. cf. [вријесло,] ријесло, повређивати, вређујем, v. impf. [ист. и јуж.] повријесло. (eine Wunde) aufreißen, denuo aperio vulnus, revello, rumро. - повразача, f. узица, што се поврази лонац, н. п. кад се у њему носи јело у поље, бег Um | повресло, п. (ист.) vide повријесло. binbenjtrid, funiculus circumligatus ollae sus- поврзмати се, мам се, v. r. pf. н. п. поврзpendendae. маше се људи, т. ј. пођоше један за другијем, те се начини поворка, einer наф бет апdern bricht auf, alius alium sequitur. повридити, повридим, (зап.) vide повриједити. повриђивање, п. (зап.) vide повређивање. повриђивати, вриђујем, (зап.) vide повређивати. повриједити, повриједим, v. pf. (јуж.) eine Bunbe aufreißen, revello vulnus. повријесло, п. (јуж.)) поврисло, п. (зап.) поврнути, поврнем, v. pf. [vide] повратити [1 и 2]: Још му ништа Ива не поврну - Поврну га у коре сребрне повразити, повразим, v. impf. (ben Zopf) ит- повратанче, cf. пиргитанче. 3) vide повраз. поврнути се, поврнем се, v. [r.] pf. vide повратити се: А кад ли се натраг поврнуше поврети, поврзем, v. pf. (ben Zopf) umftriđen, circumdo funiculum ollae. revertor, н. п. од љутине. [cf. поврнути се]. | повртање, n. vide повраћање [2]. повратич, m. ber Rheinfaru, tanacetum crispum | повртати, врћем, v. impf. u. pf. vide повра[tan. vulgare] Linn. cf. [вратич,] уманика. Һати[1]: Па за собом траву поврташе повратиште, п. (у Ц. г.) біе Rüdfehr, reversio, повртати се, врћем се, v. r. impf. [vide] поcf. поврат: Ни овамо нема повратишта враћати се. повратљив, а, о, који се од срдње одмах поврати, verjöbuli, placabilis. поврте, f. pl. (у Бачкој) као двије криве дашчице, што стоје одозго на јарму. повратуша, f. (у Котору) жена која се поврати | поврће, п. баз Semüje, obsonium, [cf. 1 зелен 2]. у род. повраћај, т. у ткању колико се пређе с вратила у један пут одмота или поврати. повраћање, п. 1) baš Surüdjtellen, restitutio. 2) baš Umfehren, reversio. [cf. повртање, узвраћање 2, узвртање]. повраћати, һам, v. impf. 1) umłehren тафен, бази bereben, facio ut quis revertatur. [cf. повртати, узвраћати 2, узвртати]. 2) zurind ftellen, reddo. повраћати се, һам се, ѵ. г. impf. umfehren, revertor. [cf. повртати се]. повраћење, п. (у Боци) біе Rüdtehr, reversio : На путу ви добра срећа била, На заврату боље повраћење --- новраци, повратака, m. pl. (у Боци) око два поврћи [повргнути], вргнем, vide пометнути [3]: Све поврзи, а: Боже, помози ! поврћи се, вргнём се, v. r. pf. (у Ц. г.) по- поврх [повр], (у Херц, поврг) ober, super: повући, вучем, v. pf. 1) fortziehen, moveo tra- повући се, вучем се, ѵ. г. pf. fich geben, gelin | погергетити, тим, v. pf. [vide] повезати [1]. dere Saiten aufziehen, remitto. погађање, п. 1) baš Érrathen, conjectatio, di- fen, ferio, ad vivum exprimo. - 3) vergleichen, погађач, гађача, m. ber Érrather, conjector, cf. [врач 1] врачар: Ако није врач, а он је погађач. погибао, бли, f. ber Untergang, bie Befahr без погибија, f. (у Ц. г.) Untergang, interitus, cf. погињати се, њём се, v. r. impf. fih vormärt3 поглавар, главара, т. баз Cberhaupt, caput, ductor. cf. [глава 4, главар, комендат, серашћер,] поглавица. поглаварев, а, о, vide [по]главаров. поглаварица, f. bie Bran eines Däuptlings, mulier ductoris, capitis. поглаваров [поглаварев], а, о, без Dberhauptes, capitis, ductoris. погађачица, f. bie Erratherin, conjectrix. погађачки, ка, ко, Babvfager, vaticinatoris. погазити, зам, v. pf. mit Süßen treten, conculeo [ef. потлачити, бастисати]: Краљ Вукашин | поглаварски, ка, ко, Dberhäupter., ductorum. вјеру иогазио 1.поган, f. ber Unflath, stercus [vide говно]: иди, иогани једна! 2. поган, а, о, unrein, pollutus, impurus. [cf. поганац, нца, m. (у Ц. г.) зли чир, cine 6ӧз поганица, f. 1) (у Ц. г.) Cuphemismus für Sie ница. поганлун (иоганлук), m. vide иоганштина. погановић, m. (у Ц. г.) Єфimpfwort für eineн Menschen, nebulo. погански, ка, ко, rulos, nefarius: Но ок' једне, поганске работе поганчина, f. (у Сријему, а у Србији црвени вјетар) Hoth lauf, erysipelas. [vide црвени вјетар]. поганштина, f Sie Unreinigteit, [sordes; cf. поганлук]. [погањаш, m. vide погонаш; види s. v. шестиња.] погањење, п. баз Berunreinigen, pollutio. погасити, погасим, v. pf. nad einanber auslöjchen, exstinguo aliud ex alio. погача, f. (ital. fogaccia?) 1) ungefäuertes Bei | zenbrot, panis non fermentatus. - 2) (у Боци) округло мјесто на дно тијеста, на које се мећу коши с маслинама самљевенијем зове се Доња погача, а горња, онако дрво округло | које се меће одозго врх коша испод кобиле. погачица, f. dim. v. погача [1]. [cf. поглавички]. поглаварство, n. bic Dbrigteit, magistratus. поглавит, а, о, vornehm, hauptjähli, principalis. поглавица, m. vide поглавар. поглавички, ка, ко, vide поглаварски. погладити, дим, v. pf. 1) ftreißeln, demulceo. 2) почистити, fegen, verro [vide 1 помести 1]: Млада Маре рано подранила, Те је пером дворе погладила, И господу свате Дочекала 3) погласје, п. (ст.) bie Radhrißt, nuncius, cf. глас [2]: 1. погледати, погледам, v. impf, nah einem je= погледивање, n. vide погледање. гледати: Погледује девет своји шура - А поглухнути, поглухнемо, [поглунути] v. pf.|погорјелина, г. [јуж.] оно што је изгорјело: погнати, нам (поженем), [v. pf.] vide потјерати. поговарати, говарам, v. impf. fih verlauten laf- [погорјелица, f. (јуж.) vide погорелица; види 5. ѵ. изгорјелица.] погорјети, рим, v. pf. (јуж.) gänzlich abbrennеn, deflagro. погоропадити се, ронадим се, v. r. pf. нивӑн- пограбити, бим, v. pf. raffeu, rapio. поговорити, говорим, v. pf. 1) ein wenig reben, - погодба, f. 1) ber Bertrag, pactio. [cf. нагодба 1]. 2) (у пјесми) Berträgli feit, mores commodi: Која кита мира и погодбе, Метните је у селу вашему, Да с' у селу мирни и погодни пограђивати, грађујем, v. impf. repariren, reficio, reparo. погрда, f. (у Сријему) ber mimpf, contumelia. погрдити, погрдим, v. pf. [фäнбен, entehren, dedecoro, cf. [vide] осрамотити: Старца Петра погрдити не ћу погрђивање, п. баз фänben, dedecoratio. [по године, vide полугодишњица; види s. v. погрђивати, грђујем, v. impf. [фäнбен, dede1 дава.] coro. cf. [vide] срамотити. погодити, погодим, v. pf. 1) errathen, conjectura | погреб, m. баз Degräbniß, баз Reichenbegräniß, assequor, divino. [cf. нагодити 1, уншћилити]. exequiae. cf. [закон, покоп,] укоп. 2) treffen (im фије), ferio. [ef. нагодити 1]. | погребни, на, но, Reihen, funebris. 3) treffen (im Semälbe), ad vivum exprimo. | погревање, п. (ист.) vide погријевање. [cf, под4) afforbiren, verabreben, bereben, paciscor. гревање]. погодити се, погодим се, v. r. pf. fich verglei- | погревати, погревам, (ист.) vide погријевати. chen, affordiren, eins werden, paciscor. [cf. 3r0дити се 2]. поголем, а, о, ziemlid groß, sat magnus. [cf. подгревати]. погревци, погревака, m. pl. (ист.) vide погри- погрезнути, нём, v. pf. 1) vide огрезнути. погона, f. (у Сријему) кад се шест волова погрејати, јем, (ист.) vide погријати. [cf. подупрегну у плуг, онда два дођу под колечке, грејати]. два на погону, а два напријед. cf. [погоња 1;] | погрепсти, гребем, ѵ. pf. begraben, sepelio, cf. [закопати 1,] укопати: Те Краљића погребоше Марка шестиња. погонаш, погонаша, m. во који вози на погони. cf. [погањаш ;] шестиња. погрешивање, (ист.) vide погрјешивање. погонити, погоним, v. impf. verfußen zu treiben, | погрешивати, грешујем, (ист.) vide погрјешиcoepi agere. | вати. погоња, f. 1) vide погона, - 2) vide потјера. погрешити, погрешим, (ист.) vide погријешити. погоњење, п. баз Intreiben, ber Berfu zu treiben, | погрешка, f. (ист.) vide погрјешка. погривање, п. (зап.) vide погријевање. [cf. подгривање]. excitatio. погорелац, реоца, m. [ист. и јуж.] (а може се чути и погорелац, ёлца) коме је кућа | погривати, погривам, (зап.) vide погријевати. изгорела, бer 2lbgebrannte, qui incendio omnia sua amisit. погорелица, f. [ист. и јуж.] изгорелица, пожеглица, т. ј. она капа, или чарапа, у коју се прстен сакрије двапут засонце кад се игра прстена. cf. прстен [3]. погорети, (ист.)) [cf. подгривати]. погривци, погривака, m. pl. (зап.) vide погријевци. [cf. подгривци]. погријати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) aufwärmen, recoquo. [cf. подгријати 1]. погријевање, п. (јуж.) баз Hufwärmen, recoctio, recalfactio. [vide подгријевање 1]. погорити, (зап.) рим, v. pf. [vide погорјети]. погријевати, погријевам, v. impf. (јуж.) auf. | wärmen, recoquo, recalfacio. [vide подгрије-|2. подавити, подавијем, [подвити] v. pf. unter вати 1]. etwas wickeln, subvolvo. погријевци, погрјевака, m. pl. [јуж.] [cf, под- | подавити се, подавимо се, v. r. pf. nah ber гријевци] 1) оно што се погријева, н. п. ка- Reihe ersticken, suffocor alius ex alio. кво јело, aufgewärmte Speife, cibus recoctus, подавно, ziemlid) lange her, sic sat pridem. | 2) посао какав, који се по други пут подагнати, гнам (подаженем, подажденем), [v. почиње: Погријевци нигда нијесу добри. pf.] jagen unter -, subigo. погријешити, погријешим, v. pf. (јуж.) feblen, labor. погришивање, п. (зап.) vide погрјешивање. погришивати, гришујем, (зап.) vide погрјеши вати. погришити, погришим, (зап.) vide погријешити. погришка, f. (зап.) vide погрјешка. погрјешивање, п. [јуж.] baš Seblen, error. погрјешивати, грјешујем, v. impf. [јуж.] felen, labor. подагонити, подагоним, v. impf, vide подго- подадуо, подадула, ло, [part, perf, act, v. по- подај му, діб івm's hin, porrige, da ei. [cf. подати]. tendo. погрјешка, f. (јуж.) ber Gehler, lapsus, error. погрубети, (ист.) погрубити, (зап.) грубим, v. pf. grob werben, погрубјети, (југоз.) crassesco. погрубљети, (јуж.) погубити, погубим, v. pf. 1) кога, umbringen, interficio. [cf. згубити, сагубити, изгубити 2, иштетити 3, смаћи 2]. 2) н. п. све новце, nach einander verlieren, amitto aliud ex alio. погузијаш, зијаша, m. ber фmaroßer, parasitus, поданети, поданнем, v. pf. anjpannen, intendo, погузијашица, f. bie omaroßerin, parasita. погузијељи, m. pl. (у Паштр.) vide похођани. | подапињање, п. баз Мираннен, intensio. погузина, f. кожа изнад задњице. подапињати, њём, v. impf. aufipannen, intendo, погукати се, кам се, v. r. pf. (у Ц. г.) побити tendo. се грудама, in © necballenjtreit gerathen, glebulis nivis certo. погулити, погулим, v. pf. 1) abnagen, corrodo. [cf. пожулити]. — 2) н. п. погулио сву воду, bincinjaufen, deglutiit. [cf, поцијепати 2]. погурити се, рим се, ѵ. г. pf. fi frümmen (vor | Alter), incurvor. погушити, погушим, v. pf. na cinanber eritiđen, suffoco. [cf. 1 подавити]. под, 2 mit instr. n. acc. 1) unter, sub: под непода, бом, пода мном, пода ме, под ноге. 2) gegen, ит біе 3cit: под старост, auf біє подавање, п. baš Grgeben, deditio. подавати се, подајем се, ѵ. г. impf. fidh erge= 1. подавити, подавим, v. pf. na ber Ксіђе с würgen, suffoco, strangulo alium ex alio. [cf, подушити 1, погушити]. подарити, подарим, v. pf. bejcфenten, dono. supterfundo. - 2) пушку, [фütten, vide потпрашити: Па истекар пушке подасуще подати, дам, v. pf. (у пјесми) geben, do, cf. [vide] дати [1]: Да ми подаш благо од свијета подати се, дам се, v. r. pf. fidh ergeben, dedo me. податљив, а, о, freigebig, liberalis. [vide издашан]. подаћи, подађем, v. pf. vide [2] подићи. подашан, шна, шно, freigebig, liberalis. [vide издашан]. cf. податљив. подаштрање, n. vide подоштравање. подаштрати, подаштрам, vide подоштравати. подбадање, п. баз Hufmuntern, baš Mufheken, sti mulatio. подбадати, подбадам, v, impf. aufmuntern, ђеђен, stimulo. подбадач, бадача, m. ber Mufßeger, stimulator. |подбаран, рна, рно, н, и. земља [под баром, jumpjig, uliginosus; cf. баровит]. подбацивање, п. баš Unterlegen, subjectio. подбацивати, бацујем, v. impf, unterlegen, unterschieben, subjicio. |