Page images
PDF
EPUB

подбацити, подбацим, v. pf. unterlegen, sub- | подбријавање, п. баз 26fdheren (unten weg), subjicio.

подбел, m. (ист.) vide подбјел.

terrasio, subtertonsio.

подбријавати, бријавам, v. impf. unten megjhe= ren, subtertondeo.

подбелити, подбелим, (ист.) vide подбијелити. подбијање, п. баš olagen von unten auf, sub- | подбријати, јем, v. pf. unten wegjheren, subtertercussio.

подбијати, подбијам, v. impf. 1) von unten weg schlagen, subtercutio. 2) кров, да буде

раван.

подбијати се, подбијам се, ѵ. [r.] impf. fjih bic Füße wund gehen, subtersautio pedes. подбијач, бијача, m. (у Сријему) vide подме

тача.

tondeo.

подбунити, подбуним, v. pf. 1) aufwiegeln, concito. 2) (im guten Sinne) aufmuntern, excito. подбунути, нём, (подбунуо п. подбуо) v. pf. анинен, subindor [cf. подадуо]: подбуле му очи; подбуо у лицу.

подбуњивање, п. баз Mufreizen, concitatio, excitatio.

nöдвала, f. 1) untergeschobene Sache, res supposita. - 2) vide пријевара [1].

подбијелити, подбијелим, v. pf. (јуж.) von un- | подбуњивати, буњујем, v. impf. aufreizen, conten weiß machen, dealbo a parte inferiori (3. cito, excito. [cf. вркати]. B. in einem Walde einige Baüme abschälen zum Zeichen der Besitnahme, damit kein anderer davon Sebrand) тафе, fei's zum Миšтoбeн ober jonjt). [cf. подгулити].

подбил, т. (зап.) vide подбјел.

[ocr errors]

подбилити, подбилим, (зап.) vide подбијелити.
подбио, подбјела, m. (у Дубр.) vide подбјел.
подбити, подбијем, v. pf. 1) pon nuten wegichla
gen, decutio in inferiori parte. 2) кров,
да буде раван.
подбити се, подбијем се, ѵ. r., pf. fid sie Бе
wund geben, pedes adtero eundo. [ef, подлу-
пити се 1].

подбјел, т. [јуж.] ber Muflattig, tussilago far-
fara Linn. [cf. подбио].
подбој, подбоја, m, патос у кошари коњској,
der Boden, pavimentum.
подбојнача (даска), f. (у Сријему) овако се
зову оне даске од којијех је воденица (н.
п. на Дунаву) са стране начињена, citen-
bret, tabula lateraria.

Подборје, п. мјесто у Славонији.
подбости, бодём, v. pf. aufbeßen, stimulo.
подбости се, бодём се, v. г. pf. подболе се
красте (богиње), т. ј. на сриједи као улекле

се мало.

подбочити се, подбочим се, v. r. pf. ben Irm

in bie Geite (бок) jpreizen, manum subdo lateri. [cf. одбочити се].

подбрадак, братка, m. vide подвољак. подбрадити се, подбрадим се, v. [r.] pf. повезати

подвалак, валка, m. bie Unterlage, subiculum, 3. B. beim Fasse.

2)

подвалити, подвалим, v. pf. 1) unterlegen (3. 3.
einen Pfahl unter das Faß), subterjicio.
unterschieben, suppono.
3) vide [1]прева-
рити: подвалио му.
подваљивање, п. баз luterlegen, subterjectio.
подваљивати, ваљујем, v. impf. ugterlegen, un-
terwälzen, subterjicio, subtervolvo.
подваривање, п. баз Мофен, coctio.
подваривати, варујем, v. impf. fohen, coодио.
подварити, подварим, v. [pf.] impf. н. п. мли-
јеко: дај дрва да подваримо, foђen, coquo.
подватити се, тим се, vide потхватити се.
подваћање, п. vide потхваћање.
подваћати се, һам се, vide потхваћати се.
подвеза, f. баз Étrumpf= ober Dojenbano, vincu-
lum tibiale, periscelis. [cf. поткољеница].
подвезати, подвежем, v. pf. unterbinben (Étrümpfe,
Dojen), subligo.

подвезивање, п. баз Unterbinben, subligatio.
подвезивати, везујем, v. impf, unterbinben, sub-
ligo.

подвезица, f. 1) dim. v. подвеза: Ките кити, подвезице плете 2) (око Сиња) чим се подвезује фидељ испод грла.

1. подвести, ведём, v. pf. 1) unterführen (3. 29. Pferd zum Besteigen), subterduco. 2) fuppeln, lenocinor.

dhiff); subterveho.

3. подвести, везём, v. pf. unter[tiđen, subterpingo acu.

се чиме оздо испод браде па горе преко | 2. подвести, везём, v. pf. unterführen (Bagen, ушију (као што се чини на великој зими), fich ben Ropf umbinben, redimio caput meum. подбрадњик, m, ein Bans mit Dìünzen, baš an ber Kopfbedeckung angehäckelt wird, und beim Kinn подвиjâше, п. das Unterwickeln, subterplicatio. vorbeigent, monilis genus, ad continendum in | подвијати, подвијам, v. impf. unterwinben, subcapite ornatum. terplico: подвија језиком.

подбрађивање, п. баз Umbinben без Ropfes, то подвикивање, п. баз Gauden, jubilatio. redimire.

подбрађивати се, брађујем се, v. [r.] impf. fid) den Kopf umbinden, redimio caput meum. подбрективање, п. baš Slirren, crepitus, sonitus. подбрективати, бректујем, v. impf. ffirren, conсгеро: Стала му је сабља подбрективат', Бректи Марку уз десно кољено

подвикивати, викујем, v. impf. aufjaud zen, jubilo.

подвикнути, подвикнем, v. pf. aufjaudijen, inclamo.

подвити, подвијем, vide [2] подавити. подвлачак, чка, m. bie Unter[inbel (bei ben ahbefern), seindula supposita duabus aliis.

подвлачење, п. баз Unterziehen, subtertractio. подвлачити, подвлачим, v. impf. unterziehen, subtertraho.

подвлачити се, подвлачим се, v. r. impf. fid) unter etwas ziehen, subtertrahor.

подводан, дна, дно, бес Цеberjhwemmung ausge fekt, obnoxius inundationi, [vide водоплаван]. подводити, подводим, v. impf. 1) unterfiühren, subterduco. - 2) fuppeln, lenocinor. [ef, сводити 4].

подводница, f. 1) bie Rupplerin, lena. [cf. сводница, подложара]. - 2) vide [одвода]

одводница.

подвођење, п. 1) баз Unterführen, subterductio. - 2) баз Ruppeln, lenocinium.

подвожење, п. баз Unterfahren, subtervectio. подвоз, m. Subre, vectura.

зидине од старога градића између Задра и Скрадина.

подгревање, п. (ист.) vide подгријевање. [cf. погревање].

подгревати, подгревам, (ист.) vide подгријевати. [cf. погревати].

подгревци, гревака, m. pl. vide погревци. подгрејати, грејем, (ист.) vide подгријати. [cf. погрејати].

подгривање, п. (зап.) vide подгријевање. [cf. погривање].

подгривати, подгривам, (зап.) vide подгријевати. [сf. погривати].

подгривци, гривака, m. pl. vide погривци. подгризање, n. baš Unterbeißen, subtermorsio. подгризати, подгризам, v. impf, unten abbсіßen, subtermordeo.

подвозити, подвозим, v. impf. unterfahren, (mit подгријати, гријем, v. pf. (јуж, и зан.) 1) vide

dem Wagen, Echiff). subterveho. подвољак, вољка, т, баз untere Rinn, regio sub

mento [cf. подбрадак]: ухватити за подвоьak, beim Kinn nehmen, das Kinn streicheln. подворак, ворка, m. мали извор под обалом украј веће воде.

погријати. 2) подгријало сунце, vou unten anscheinen, ab imo illustro (sicut sol occidens juga montium).

подгријевање, п. (јуж.) 1) баз Erwärmen, recalefactio. [cf. погријевање]. - 2) баз Инscheinen von unten her, illustratio e parte inferiori.

подгријевати, подгријевам, v. impf. (јуж.) 1) wieber aufwärmen, recalfacio. [ef, погријевати].

2) von unten anjcheinen, ab imo illustro. подгријевци, подгрјевака, m. pl. vide погријевци.

подгристи, подгризем, v. pf. unten abbeißen, sub

подворе, f. pl. два коца што се на њима носе навиљци (у Србији кажу сијенско коље). подворити, рим, v. pf, Бебіенen, ministro: На је часно кнеза подворио подворница, f. 1) (у Далм.) vide поткутњица. - 2) (у Дубр.) vide [троскот] слак. подвратник, ш. У марве оно дебело под вратом, біе аmme, palear. подвргнути, нем, vide подврћи. подврнути, подврнем, v. pf. 3. 23. коњ самар, verrücken, perverto, e loco justo moveo. подвртање, п. baš Berrücđen ber Saumlajt, perversio sarcinae. подвртати, врћем, v. impf. verrüđen, perverto. подгртање, п. баš Unterfiüren, subjectio (ignis). подврћи [подвргнути], вргнём, [v. pf.] vide подгртати, грһем, v. impf, unter[hüreu, subjicio подметнути 1. (ignem).

termordeo, н. п. црв кад подгризе струк какога цвијећа или поврћа.

подгрљача, f. на јарму оно дрво што стоји волу испод грла. [cf. подјармица]. подгрнути, подгрнем, v. pf. unterjiüren, (ignem) subjicio.

подвући, вучем, v. pf. unterzießen, subtertraho. | подгулити, подгулим, [v. pf.] vide подбијелити. подгајити, подгајим, v. pf. pflegen, zichen, auf | подгуљивање, п. baš Éntblößen von unten an, suberzichen, educo. cf. [vide] одгајити. ternudatio.

подглавак, главка, m. дрво које се на огњи- | подгуљивати, гуљујем, v. impf. von unten entште метне попријеко, па се остала дрва уз- blößen, subternudo (z. B. einen Baum durch AbДуж преко њега ложе. schälen oder Abnagen).

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

поджизање, п. баз Unterzü, succensio

hen einer abgemachten Sache, sollicitatio rei confectac, caussae peractae.

подирати (cf. подадирати), рем, v. impf. etmas Ausgemachtes wieder hervorziehen, repeto rem confectam. [cf. подијевати 2].

подитити се, подитим се, (зап.) vide подије

тити се.

поджизати, жижём, v. impf. unterzünben, suc-|1. подићи [подигнути], дигнем, v. pf, н. п. 1)

censo.

подзвекнути, подзвекнем, ѵ. pf. erhallen, resono:

Како јекну, вас чардак подзвекну

дрво, камен, буну, вику и т. д., ђeben, levo, tollo. 2) н. п. дијете, коња, aufiehen, educo. [vide одгојити].

подзидати, подзидам (подзиђем), v. pf. unter | 2. подићи, подиђем, v. pf. н. п. под брдо, под mauern, substruo murum.

подзиђивање, п. баз Untermanern, substructio. подзиђивати, зиђујем, v. impf, untermanern, sub

struo.

подзимак, зимка, m. (на Гробнику између Ријеке и Карловца) ber Derbft, auctumnus, cf. [vide 1] јесен.

батину, unterlaufen, subeo, cf. [потрчати 2,] подаћи.

подићи [подигнути] се, дигнем се, v. г. pf. fidh erheben, consurgo.

подичити, подичим, v. pf, zieren, orno: Колико је диван и угледан, Све је коло диком поДично

подичити се, подичим се, v. r. pf. fich rühmen (mit Recht), stolz sein, superbio (jure): Дa ja видим лијепу ђевојку, Чим ће ми се двори подичити и госпођа одмијенит мајка подјабука, f. (у Дубр.) говеђе месо од бута

подивљати, љам, v. pf. wils werben, efferor.
подигнути, нём, vide [1] подићи.
подигнути се, нём се, vide подићи се.
подизање, п. 1) баз Mufßeben (in bie öhe), 10-
vatio, sublatio. - 2) баš Großziеђен, eductio. |
подизати, дижем, v. impf. 1) in Sie öße Leben, испод препона.
tollo, levo. - 2) дјецу, коње, aufzichen, educo.
подизати се, дижем се, ѵ. г. impf. fich erhebен,
aufjteben, surgo.

подијевање, п. [verb. v. подијевати].
подијевати, подијевам, v. pf. [јуж.] 1) eine Menge
verthun, absumо: куд си подијевао толике
новце? - 2) v. impf, кога, vide [подирати]
заподијевати.

[ocr errors]

подијевати се, подијевам се, ѵ. г. pf. [јуж.] perfommen, abire, tolli: куд се подијеваше толики људи?

подјажје, п. мјесто између јаза и маторњака.
подјазница, f. њива у подјажју.
подјамчити се, чим се, vide подјемчити се.
подјарити, подјарим, v. [pf.] impf. 1) ватру,
anfachen, excito (ignem). - 2) човјека, т.ј.
подражити га, anregen, anreißen, excito,
instigo.

подјармица, f. (у Сријему) vide подгрљача.
подјела, f. [јуж.] (ст.) оно што се удијели
просјаку, баз Mmojen, elcemosyna [cf. удје-
лак]: Те он проси шљеначку подјелу

подијелити, подијелим, v. pf. (јуж.) 1) theilen | подјелица, f. dim. v. подјела. und theilen (unter einander), divido. 2) vide подјељивање, п. [јуж.] baš Bertheilen, distributio. удијелити. подјељивати, подјељујем, v. impf. [јуж.] verthei= len, distribuo.

подијелити се, подијелим сe, v. r. pf. (јуж.)
sich theilen, trennen, auseinander gehen, dividi.
подијетити се, подијетим се, ѵ. г. pf. (јуж.)
ein Kind werden, puer fio.
подила, f. (зап.) vide подјела,
подилажење, п. baš Unterlaufen, To subire.
подилазити, зим, v. impf. н. п. под батину,
unter etwas gehen, unterlaufen, subeo.
подилити, подилим, (зап.) vide подијелити.

подјемчити се, чим се, v. r. pf, за когаa, fidh verbürgen, spondeo. [cf. подјамчити се, испоручити, порећи се].

подјенути, нём, | [v. pf. (јуж.) vide подадри-
подјести, дјенём, јети].

подлагање, n. 1) баз Unterlegen, subjectio.
2) das Unterschüren, subjectio, suppositio, lig-
norum igni augendo,

подилити се, подилим се, (зап.) vide подије- | подлагати, подлажем, v. impf. 1) unterlegen,

лити се.

подилица, f. dim. v. подила.

подиљивање, п. (зап.) vide подјељивање.

subjicio. 2) unterschüren, subjicio ligna ad augendum ignem.

подлажањ, жња, m. vide подложаю.

подиљивати, диљујем, (зап.) vide подјељивати. | подланица, f. 1) біе flahe Mans, palma: дебела

нодина, f. 1) die Fläche des Henschobers, dessen Spitze verfüttert worden, quasi tabulatum metae foeni. 2) (у Барањи) простирач (од какво кровине или сјенине), што се на земљу меће н. п. под кладњу или под сијено, біе Unterlage, ber Boben, basis. [- 3) vide под 1]. подирање [подадирање], п. baš Sieberbervorgie

сланина с подланице, lardum palmare, eine Hand breit. 2) (у Далм.) некака морска риба, Wrt Geefijd [Semeiner Solobrafjen], piscis quidam marinus [chrysophrys aurata C. V.; cf. динигла, златобров, комарча, овратница]. подлевање, п. (ист.) vide подљевање. подлевати, вам, (ист.) vide подљевати.

подлетети, (ист.)

летим, v. pf. н. п. под подлетити, (зап.) сабљу, unterlaufen, subeo: подлетјети, (југоз.) ( Баци мача у зелену траву, подлећети, (јуж.) На Турчину под сабљу подлеће

wund gehen, pedes attero eundo. cf. [vide] подбити се. 2) подлупио се хљеб, кад му се у печењу горња кора одвоји од сре

дине.

подлупљивање, n. verbal. v. подлупљивати се. подлећи, подлежем (подлегнем), v. pf. wagen, | подлупљивати се, лупљујем се, v. r. impf. vide auf jich nehmen, recipio in me: ја не могу под то подлећи.

подливање, п. (зан.) vide подљевање. подливати, подливам, (зап.) vide подљевати. подлизивање, п. баз blaufen ciner Slüßigfiet am Gefäße herunter, defluxus per latus vasis. подлизивати, лизује, v. impf. am Befäße berab fließen, defluo per latus vasis. подлијевање, n. vide подљевање. подлијевати, подлијевам, vide подљевати. подаймача, f. (у Боци) дрво што се преко једнога рамена подметне под бреме које се носи на другоме.

подлистати, там, v. pf.: Да бијелу направите цркву Од бијела мермера камена, Подлисташ је тешкијем оловом

подлити, пӧдлијем, v. pf. untergießen, subterfundo.

подлупити се.

подљевање, п. (јуж.) баз Untergießen, subterfusio. [cf. подлијевање].

подљевати, вам, v. impf. [јуж.] untergiefen, subterfundo, cf. подлијевати.

подмазати, мажем, v. pf. 1) unterjdhmieren, subterlino. 2) bestechen, corrumpo (pecunia, donis). cf. [vide] подмитити. подмазивање, n. 1) baš Unter]omicren, sublitio. 2) das Bestechen, corruptio. подмазивати, мазујем, v impf. 1) unterjdmieren, sublino. 2) beftedjen, corrumpo. [vide подмићивати].

подмаћи, подмакнём, v. pf. barunter rüđen, subdo. подмезгати, гам, v. pf. Saft befommen (von Fanmen im Örübjabre), succum nanciscor: подмезгала гора.

подмеравање, п. (ист.) vide подмјеравање. подмеравати, меравам, (ист.) vide подмјера

вати.

подлога, f. 1) кад се продере опанак, пак се на оно мјесто изнутра метне комадић коже, bie Unterlage, res subjecta, subiculum (з. 3. подмерити, рим, (ист.) vide подмјерити. unter ber Soble). [cf. залога 3; опетак, подло- | подмесити, подмесим, (ист.) vide подмијесити. логач]. 2) (у Хрв.) vide подметача. подмесити се, подмесим се, v. r. pf. н. п. подмесило се мало ово крме, Sleijd befommen, roboror.

[ocr errors]

3) бити туђа подлога, Sußämel. cf. [vide] подножје.

подлогач, подлогача, m. (у Грбљу) vide подлога [1]: Ко тражи избирач наћи ће под

логач.

подложан, жна, жно, unterthan, subditus. подложањ, жња, m. (у Сријему) дрво као пречага које стоји попријеко под срчаницом, те држи стражњи крај руде да јој предњи крај не би падао к земљи, баз Reibejcheit. cf. |

подлажањ.

подложара, f. vide подводница [1].

подложине, f. pf. (у Сињу) vide [подножници] подложници.

подмести, метем, v. pf. unterrüfren, subtermisceo. подметак, тка, m. baš Unterlegebolz, quod subjicitur, што се подмеће малој дјеци у повоју или у колијевци.

1. подметање, п. 1) баš Unterlegen, subjectio. [cf. потурање 2]. 2) das Verschneiden (des Pferdes), castratio.

подложити, подложим, v. pf. 1) unterlegen, sub-2. jicio. 2) unterschüren, subjicio ligna igni augendo.

"

[ocr errors]

подложица, f. dim. v. подлога. подложник, m. (по зап. кр.) бег Unterthan, sub

ditus.

подложници, ника, m, pl. vide подножници. подложњаци, њака, m. pl. (у Хрв. у кршћана)

vide [подножници] подложници. подлобати, подлоче, v. pf. т. ј. вода бријег, unterfrejjen, abipülen von unten ber, subterlambo, subluo.

подломити, подломим, v. pf. unten abbreßен, suffringo : Испред себе ђерђев отурила, Двије му је ноге подломила

[ocr errors]

2. подметање, п, баз Unterrüßreu, subtermixtio. 1. подметати, подмећем, v. impf. 1) unterlegen, subjicio. [cf. надавати 3, надодавати, подавати, потурати 2]. 2) коша, das Pferd verschneiden, castro equum. [vide штроjити]. подметати, подметам, v. impf. unterrüßren (бі Suppe mit Mehl), subtermisceo. подметача, f. (у Сријему) расцијепљено и с краја отањено дрво (од прилике као мали клин којијем се дрва цијепају), које је на гредељу горе подметнуто под чивију која држи цимер, па кад се хоће да плуг дубље оре онда се подметача повуче натраг, а кад се хоће да оре плиће онда се потјера у напредак, те се лемеш подигне. cf. подбијач, подлога [2].

подметнути, нём, v. pf. 1) unterlegen, subjicio. [cf. подврћи (подвргнути), подставити, потурити 2]. 2) коша, verschneiden, castro equum. [vide почистити 2].

Подлужје, п. тако се зове југоисточни крај | подмеурити се, мèўрим се, 1 (ист.) vide подСријема поред Саве подмехурити се, мехурим се, мјехурити се. подлупити се, подлуним се, v. r. pf. 1) fid | подмешивање, п. (ист.) vide подмјешивање.

подмешивати, мешујем, (ист.) vide подмјеши- | подмладити се, подмладим се, v. r. pf. 1)

вати.

подмигљив, а, о, böђnijd, cavillans. подмијесити, подмијесим, v. pf. (јуж.) einfäueги (ben Brotteig), fermento. [cf. поткухати (поткувати)].

подмијурити се, мијӱрим се, [зан. и јуж.] vide подмјехурити се.

подминути, подминем, v. pf. заћи одоздо, н. п. кад се чете или војске бију у брдима, итgehen, circumvenio.

подмиравање, п. (зап.) vide подмјеравање подмиравати, миравам, (зап.) vide подмјера

вати.

подмиривање, п. баз Befriebigen, satisfactio. подмиривати, мирујем, v. impf, einen befriebiден, zufrieden stellen, satisfacio.

1. подмирити, подмирим, v. pf. befriebigen, qus. gleichen, satisfacio: Али сада, али игда дођи, Да ми старе крви подмиримо

2. подмирити, рим, (зан.) vide подмјерити. подмисити, подмисим, (зап.) vide подмијесити. подмита, f. bie Vejtehung, corruptio.

wieder jung werden, sich verjüngen, juvenesco. [cf. помладити се]. 2) подмладило се небо,

кад се на ведрини из окола покажу мали танки облаци, и онда се каже да ће бити кише. [cf. подмлађивати се 2]. подмлађивање, п. баз Berjüngen, zo juvenescere. подмлађивати се, млађујем се, v. r. impf. 1) fid) berjüngen, juvenesco. [cf. помлађивати се]. 2) подмлађује се пебо, биће кише. cf. подмладити се [2].

подмостити, подмостим, v. pf. (у Славон.) vide

потаванити.

подмошћавање, n. vide тавањење. подмошћавати, мошћавам, (у Славон.) vide

таванити.

подмукалац, каоца, m. (у Рисну) који што испод мукла ради, ein tüdijdher Menjh, homo subdolus: Подмукаоца глава не боли.

подмукло, подмукла, кло, (подмукли, кла, кло) beimtiücđijh, malitiosus, subdolus: Подмукло исето најприје ће ујести.

подмуклица, f. подмукло чељаде.

је то подмукличина.

подмуклост, подмуклости, f. bie Züđe, animus subdolus.

подмитити, подмитим, v. pf. bejtehen, corrumpo | подмукличина, f. augm. v. подмуклица: велика pecunia. [cf. подмазати 2, 1 поткупити]. подмићивање, п. баз Beftedjen, corruptio. подмићивати, миђујем, v. impf. bejtedjen, corrumpo. [cf, подмазивати 2, поткупљивати]. подмихурити се, михӯрим се, (зап.) vide подмјехурити се.

подмицање, п. baš Unterlegen, subjectio.

поднапити се, поднапијем се, [v. pf.] (у војв.) vide понапити се.

подне, п. (indecl.) DMittag, meridies: од подне до мрака; у по подне; око подне. cf. пладне.

подмицати, мичём, v. impf. barunter rüden, sub- поднети, поднесем, (ист.) vide поднијети.

mitto, subjicio.

подмишивање, п. (зап.) vide подмјешивање. подмишивати, мишујем, (зап.) vide подмјеши

вати.

подмјеравање, п. (јуж.) 1) baš Hbmejjen (wie viel cin Sefäß balte), emensio. -- 2) bаѕ то das Pro biren, ob ein Gefäß das gehörige Maß halte, exploratio mensurae.

подмјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж.) 1) ab messen, emetior. - 2) das Maß probiren, exploro mensuram.

--

подмјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) аbmejjен инб abwägen, emetior und expendo. - 2) das Maß oder die Wage probiren (prüfen), exploro mensuram aut libram.

подмјехурити се, мјёхурим се, v. г. pf. (јуж.) н. п. кад се човјек ожеже, Brandblafen befom men, pustulis obduci. [cf. подмијурити се, потклобучити се, потприштити се]. подмјешивање, п. (јуж.) баз Cinfäneru beš Brotteigs, fermentatio. [cf. поткухавање (поткувавање)].

подмјешивати, мјешујем, v. impf. (јуж.) cin jäuern, fermento. [cf. поткухавати (поткувавати)].

подмладак, млатка, m. ber Sprößling, bіе Хафfommen{chaft, suboles, cf. [vide] омладина Како сам се с њоме састануо, Не имадо чеда ни подмлатка

:

поднизати, поднижем, v. pf. unter]фиün, lineam subterduco: Поднизати дробнијем би

сером

поднизивање, п. баз Berbrämen mit einer Єфник (von Berten, Dufaten), adjunctio lineae, limbi. поднизивати, низујем, v. impf. eine (Berten», Диfaten) Schnur unten anbringen, subtexo limbum. поднијети, поднесем, (поднио, поднијела, ло) v. pf. (јуж.) 1) unter etmas bringen, praetendo, subtertendo. 2) crtragen, tolero. 3) ако ти може поднијети, тени би eз (um biefen Preis) geben kannst, si absque tuo detrimento potes; ако ти вјера може поднијети, wenn es dein Glaube erlaubt (duldet), si per fidem tuam licet: Турска вјера поднијет не море Да каурин обљуби Туркињу 4) душом поднијети, т. ј. узети на душу: Вас четири душом поднесите, А четири криво сведо5) А. Је ли добро вино? Б. Може поднијети, дebt an, paffirt. поднијети се, поднесêм се, v. r. pf. vide пoнијети се: У добру се лако поднијети. поднимити се, поднимим се, v. r. pf. Sen Ropf auf den Arm stüßen, suppono capiti brachium, innitor brachio [cf. подслонити се]: Те излази на пенџер од куле, На десну се поднимио руку

чите

поднити, поднесём, (поднио, поднила) (зап.) vide поднијети.

« PreviousContinue »