Ђе ми чине шенлук и весеље И велику игру и појање Док ја коке понамештам к тому време за појање поиздеран, а, o, ziemlih zerviffen, sic sat laceratus (аиф поиздерат): Боље злато и поиздерато Него сребро изнова ковато. поизодносити, односим, v. pf. nah cinauber weg= | појас [појаз], m. (Гос. појасy) ber Sürtel, cintragen, differo. gulum, zona. cf. [2] нас [1]. поизостављати, љам, v. pf, nah einanber verlaffen, | појасаст, а, о, н. п. коза, Sürtel=, geftreift, liomitto aliud ex alio. neam albam habens. [cf. насаст]. поизразболијевати се, болијевамо се, ѵ. г. pf. | појасина, f. augm. nah einanser erfranfen, morbo corripior alius | појасић, m. dim. ex alio. поимање, п. verbal, v. поимати. поимати, мам (мљем), v. impf. (у Сријему) 1) vide узимати : што ти мене поимаш у то. 2) (код ћебеџија) извлачити (мјесто предења) вуну за поучицу. 3) поима (хоће да умре), im terben liegen, animam ago. поимати се, мам (мљем) се, v. r. impf. unter= nehmen, suscipio, cf. потхватати се: поимао се он неколико пута то да учини. поименце, namentli, nominatim. [cf. именце]. | поймити, помим, v. pf. unternehmen, suscipio : поимих да га ударим, т. ј. пођох. 1. пойскати, поиштем, v. pf. verlangen, peto: IIa поиска да му потков плати 2. пойскати, пойштем, (у Сријему) vide поби скати. пойскати се, пойштемо со, (у Сријему) vide побискати се. поиспреваљивати, ваљујем, v. pf. nadh cinanber ummerfen, everto aliud ex alio. поиспрекидати, прекидам, v. pf. nah einanber brechen, rumpo aliud ex alio. поиспрекрштати, прекрштам, v. pf. nad еіnаn= der in's Kreuz legen, decusso. } . појас. појасица, f. појасаста коза, сine geftreifte Siege, capella zonata. појаске, ухватили се појаске, т. ј. у појас, као појата, f. (по Херц.) 1) ber tall, stabulum. [cf. 1. појати, јем, v. impf. fingen, canto. cf. [vide] 2. појати, појашем, v. pf. vide појахати: Поја коња, оде у Крајину појатица, f. dim. v. појата: А поред њих једна појатица појахати [појаати, 2 појати], јашем, v. pf. коња, auffisen (auf's Pferd), conscendere equum [cf. појахнути]: Кад појашу вране коње, А припашу бритке сабље -- појахнути, нём, v. pf. vide појахати. поиспреламати, прёламам, v. pf. nah einanber | појац, појца, m. ber trefflidhe Eänger, cantor brechen, diffringo. egregius. cf. [vide] пјевач. поиспреметати, премећем, ѵ. pf. übereinanber | појач, појача, m. (по југоз. кр.) ber Gänger, werfen, pervolvo. пойтети, тим, vide похитети. пойтити, тим, vide похитити. пойтјети, тим, vide похитјети. пойѣети, итим, vide похићети. појаати, јашем, vide појахати. cantor. [vide] пјевач, cf. појац. појевтинити [појефтинити], нӣ, v. pf. wohlfeil werben, viliori pretio vendi. појединце, cingeln, singulatim. [vide посамце]. cf. напосе. поједљив, а, o, gefräßig, edax. [vide прождрљив]. поједљивац, йвца, m. ein gefräßiger Menj, homo edax. [cf. покусалица]. това појавити, појавим, v. pf. nadilođen, anführen (бі Sheerbe), duco gregem, praeeo gregi: Мајка Мару иза горе звала: Ајде, Маро, и појави стадо - А ђевојка појавила овце, Док до- | [поједрити, поједрим, v. pf. vide заједрити.] јави на торине овце Појезда, m.: И Појезда од Голупца града појавити се, појавим се, v. r. pf. fich offenbaren, појездити, дим, v. pf. (ст.) auffißen, baberreiten, fih zeigen, appareo: појавила се куга. equos conscendisse: Појездише иљада свапојагмити, појагмимо, v. pf, vide разграбити. појадити се, дим се, v. r. pf, vide ојадити се. појаз, т. у Конављу пјева се мјесто појас, а у говору се каже лас: Првијенцу до појаза појамчити, чим, v. pf. nad, ber Heibe zur Bürg | појефтинити, ним, vide појевтинити. ichaft aufforbern, facio esse sponsorem alium | појечати, чим, v. pf. vide зајечати [1]: Сад од ex alio. Беча сва земља појеча појење, п. баš Zränfen, praebitio potus. појана, f. (у Котору) уско платно, rt Reinwans, | појило, п. мјесто гдје се стока поји, біе Zränfe, lintei genus. aquatio, cf. [водопој, напојиште,] појиште: На појило, гдје се поји стадо појање, п. баз Singen, cantus [vide пјевање]: ВУКОВ РЈЕЧНИК 35 појити, јим, ѵ. impf. tränfen, praebeo potum. | покањивање, n. vide понуђање. појиште, п. vide појило. нӧјма, f. (у Дубр.) vide помња: имај појму; појмити се, појмим се, ѵ. г. pf. vide сегнути се. гнати. покањивати, покањујем, v. impf. vide понуђати. поканати, пљем, v. pf. 1) anträufeln, beträufeln, stillatim conspergo. 2) beträufelt werden, conspergi stillatim: покапала хаљина крви. - 3) tröpfelu, stillo, cf. [vide] прокапати : Из дирека крвца покапала покапљив, а, о, н. п. кућа, кроз коју капље, која прокапљује, бен Regen burlajenò, wo burreguet, perpluens: У злу кућу покапљиву појутарје, п. први дан по крсном имену (други дан крсног имена), ber zwcite Zag без крсно име, dies secundus festus saneto familiari. | покарати, покарам, v. pf. 1) ein wenig ausfdhel= cf. окриље [2, уставци 2]. показати, покажем, v. pf. zeigen, monstro, ostendo. ten (ansgrcinen), objurgare aliquantulum. - 2) покарао га Бог, Sott bat ibn gejtraft, reprehendit illum deus. cf. [vide] наказити. показати се, покажем се, v. r. pf. fih bliđen | покарати се, покарам се, ѵ. г. pf. fih aus[hel= lassen, sich zeigen, ostendere se. ten, sich zertragen, jurgio invicem se excipere. показивање, п. baš Scigen, ostensio. [cf. ука- | покарљив, а, o, zänfijd), rixosus [vide свадљив]: зивање]. показивати, казујем, v. impf. zeigen, ostendo. [показивати се, показујем сe, v. r. v. покази- покајати, јем, v. pf. кога, или што, сінен ä | У злу кућу покапљиву, И на чељад покарљиву покасати, сам, v. pf. cin wenig traben, tolutim coepi incedere. покаскивање, п. баз Mutraben, incessus equi. покаскивати, каскујем, v. impf. anfangen зи traben, incipio incedere (de equo). покаурити, рим, v. pf. zum каур тафеn, facio тог каур. покашљивање, п. баз uftеn, tussicula. покајати се, јем се, ѵ. г. pf. Buße thun, bereиси, | покашљивати, кашљујем, v. impf. bujten (bann poenitentiam ago. покајник, т. који се покаје [ef. покорник]: Покајника и Бог прима. und wann), tussio. покварити, покварим, v. pf. verberben, bejbabi- покајнице, f. pl. (у Ц. г.) чељад која жале и наричу за мртвима. Осим кућана и оближње родбине покојникове покајнице се зову и његова даља родбина и пријатељи и познаници који из другијех села или први дан | поквасити, сим, v. pf. beneken, humecto. [cf. на погреб или и други и трећи иду кући помочити]. његовој на покајање. Кад из другијех мје- | [поквасити се, поквасим се, v. r. pf. vide смоста иду мушкарци на покајање, они се по- крити се.] ређају један за другијем заметнувши пушке покивање, п. баз Beflopfen (3. B. Dengeln ber наопако, а једнога између себе изберу те Ecnje), pulsatio. откивати, beflopfen, pulso (compungo). покидати, дам, v. pf. 1) zerreißen, disrumpo. 2) berabreifsen, detraho. - 3) кошару, qusmiften, expurgo (ejecto stercore). [cf. 1 помести 1]. покидати се, дамо се, V. r. pf. од смијеха, vor Lachen bersten, rumpimur risu. покикати се, кам се, v. r. pf. почупати се с ким за кику, fich bei bem Sopfe nehmen, capillis se invicem trahere. нариче и јауче иза гласа; кад се прикуче | покивати, покивам, v. impf. н. п. косу, т. j. близу гроба или куће покојникове, онда потрче сви без реда и зајаучу у глас сви како | који може. Код куће покојникове изнесу хаљине и оружје те се над тијем тужи. Кад се покајнице врате с гробља, код куће покојникове даје се трисза (као даћа). Треће јутро иду оближње покајнице на гроб, гдје | се послије плача и јаукања такође није и једе. cf. нарикача, тужити. покалати, покалам, v. pf. рибу, nah einanber| aufschneiden (die Fische, um sie zu dörren), disseco unum ex alio. покалдрмити, мим, v. pf. pflajtern, sterno (viam). [cf. посалицати]. поканити, поканим, v. pf. vide понудити. поканити се, поканим се, v. r. pf. vide пону дити се. покилавити, килавим, v. pf. nah ber Reibe einen кипим, v. pf. überlanfen, re- freifchen, exclamo. [cf. зовнути]. покиселити, лим, v. pf. cinweißen, eintränfен, покликнути, нём, (cf. поклићи) v. pf. aušrufen, macero. [cf. закишати, накишати, наквасити]. покиснути, нём, (покисао и. покиснуо) v. pf. beregnet werden, pluvia madefieri. покичељати се, љам се, ѵ. г. pf. vide понијети се [1]. поклисар, поклисара, m. (по југоз. кр.) бег покладе, поклада, f. pl. [ef. поклади] 1) н. п. Бијеле, Месне, Божитње [Мратинске], Пе-| трове, Госпођине, Аранђелове и т. д., бer Zag vor der Faste (die Fastnacht), bacchanalia? 2) (у Дубр. у кршћ.) vide месојеђе (а што су хришћанима покладе, оно кршћани зову пошљедњи дан од поклада). поклади, т. pl. vide покладе. покладница, f. (у Ц. г.) уз бијелу недјељу Дјевојке се скупе у једну кућу и донесу покладницу (сира, скорупа и т. д.) те готове јело и часте се. покладовање, п. баз покладе-Malten, actio bac-| поклонити се, поклоним се, v. r. [pf.] impf. fich verbengen, verneigen, inclinor. chanalium. поклоник, поклоника, m. (у Дубр.) ber Bilger, peregrinus religionis ergo. cf. хаџија. поклонити, поклоним, v. pf. fhenten, dono. [vide даровати 1]. покладовати, дујем, v. impf. u. pf. čajtnacht | поклоњање, n. vide поклањање. поклањање [поклоњање], п. 1) баз Berbengen, поклоњати се, њам се, vide поклањати се. inclinatio. 2) баз фenten, donatio. [ef. | поклопац, ица, m. vide заклопац. приказивање 3]. поклањати [поклоњати], њам, v. impf, коме поклати, кољём, v. pf. зијаmmend laden, macto поклати се, кољем се, v. r. pf, raufen, rixог. [cf. заклати се 2, исклати се]. поклаће, п. (у Ц. г.) баз Butbab, caedes. cf. поклекнути, нем, (cf. поклећи) v. pf. піебет» поклецивати, клецујем, v. impf, nieberfnieen, prо- поклечке, н. п. ићи, т. ј. на кољенима, fnieen, genibus nixus. поклизнути, нём, v. pf. 7 quägleiten, labi поклизнути се, нём се, v. r. pf.) (loco lubrico). [cf. попљужнути се, попузнути, попузнути се]. покликивање, п. баз Mufrufen, exclamatio. покликивати, кликујем, v. impf. aufrufen, exclamo. поклопити, поклопим, v. pf. zubeđen, operio. поклопица, f. (у Србији по варошима) 2r Rar- ПОКЛОПИВши по неколико карата на гомиле, меће одозго на њих ко што хоће, па кад се изврну у чијој гомили доња карта буде већа, онај добија. поклопница, f. (ст.) 1) ber Deđel, operculum: Од копља ти градили носила, А од штита гробу поклопнице 2) (у Новом у Боци) vide гробница. покљунити се, покљуним се, v. r. pf. finten, consternor, cado [cf. покуњити се]: нешто се покљунио; поклуњило се зеље (од мраза). покњишки, adv. н. п. говорити, wie es in ben Büchern ist (d. i. altslawisch), lingua librorum (ecclesiasticorum). поковати, покујем, v. pf. 1) beflopfen, pulso, compungo, cf. покивати: Покуј њима криве косиjере 2) nach einander schmieden, cudo. aliud ex alio. поковац, идковца, т. (у Далм.) ковачев муштерија. поковина, f. (у Далм.) што се ковачу даје (понајвише у житу) на годину. покој, покоја, m. Sіе Rube, requies: Бог да му души покој да! Покој ти опу! Па Комнену покој душе даје покојни, на, но, ber verftorbene, felige, defunctus. покојник, m. ber Berftorbene, defunctus. покојников, а, о, без Ber[torbenen, defuncti. покојница, f. bie Berftorbene, defuncta. покорност, покорности, f. bie Unterwürjigfeit, ber Behorjam, obedientia. покорушити се, кӧрӱшим се, ѵ. г. pf. смрзнути се мало (као да се по земљи ухвати кора), ein wenig zufrieren, wie mit einer Rinde überzogen werden, concrustari, paulo congelari. покојничин, a, o, ber Berjtorbenen, defunctae. покољ, m. (у Ц. г.) baš Slutbab, caedes, cf. [закољ 2, посијек,] поклаће: Покољ, као на Косову; Ну ми штогођ од покоља причај покољеник, т. (у Грбљу) дугачак убрус који се свијем гостима око трпезе метне преко кољена, Art Serviette jo cine allen Zijdigenojjen | покосити, покосим, v. pf. abmäßen, demeto. über bie nie bebreitet wirb, mappae genus. [cf. | покошкати се, кам се, ѵ. г. pf. vide спорипокољењак]. јечити се. покрађа, f. Diebjtabl, baš Sejtoblene, furtum. cf. одора [1, дерачина]. покољенце, н. п. ићи, т. ј. на кољенима. покољењак, m. (у Грбљу) vide покољеник. поколење, п. (јуж.) біс Хahonumen, progenies. | покрај, mit gen. neben, längs, juxta: прође попокондирити се, кондирим се, ѵ. г. pf. Bedher крај мене; покрај воде и т. д. werben, fio poculum, in bem pridhworte: Кад | Покрајац, крајца, m. Жаnnšname, nomen viri. се тиква покондири, wenn ber Seringe cin Serr | покрајина, f. (ст.) vide [међа 1] крајина: Чадор пење Краљевићу Марко На Арапској љутој покрајини wird. покрасти, покрадём, v. pf. 1) na ber Heibe ftehlen, furor aliud ex alio. 2) beftehlen, alicui furor: покрали га. покоњ, cf. [vide] напокоњ: На покоњ ти оженила сина! И у з'о час снашицу добила! покои, т. баз Begräbniß, sepultura, ef. [vide] погреб. покопање, п. (у Дубр.) baš Begräbniß, sepul-|пократак, тка, тко, ziemlich furs, breviusculus. tura: дајте што за покопање Бога (говоре | пократити, пократим, v. pf. fürzer mahen, ver= калуђери пред ускрс кад просе). fürzen, abfürzen, decurto. покопати, пам, v. pf. 1) na ber Heibe begraben, покраћивање, п. баз Mbfürzen, decurtatio. composui omnes. 2) наф ber Heilhe ansgra= | покраћивати, краћујем, v. impf. abfürzen, deben, effodio unum ex alio, н. п. покопао сву curto, brevius reddo. репу, роткву. - 3) ein wenig graben, paulu- | покренути, покренём, v. pf. rüđen, moveo. [cf. кренути 1, пошенути 1]. lum fodio. покопица, f. кад се у јесен не загрие вино- | покретање, п. баš Bewegen, commotio. [cf. поград, онда се у прољеће прво копање зове покоинца (или себица). крећивање]. покретати, покрећем, v. impf. bewegen, com- покор, m. 1) ber Zabel, gered te Borwürje, opprobrium: Од Бога је велика гријота А од људи иокор и срамота 2) ein Renfd, ber | покрећивати, крећујем, v. impf. vide покреzum Borwucfe gereicht, opprobrium: мучи, покоре један! покора, f. (у зап. кр.) біе Buße, piaculum Тешку Саво покору чињаше покоравање, п. baš Unterwerfen, Unterthänigmaфen, subjectio. : покоравати, коравам, v. impf. zu Baaren treiben, покорисање, n. baš фänben, ignominia. 2) тати: Немој нама покрећиват овце покрив, т. 1) (у Дубр.) vide заклопац. (у Боци) vide кров. cf. покривац. покривање, п. баз Bebeđen, contectio. покривати, покривам, v. impf. bebeđen, contego. покривати се, покривам се, v. r. impf. fih bedecken, contego me. покривац, вца, m. vide [кров] покрив. покривач, покривача, m. bie Deđe, Bettbede, stragulum. [cf. јорган]. покривача, f. 1) поњава што се покрива њоме, eine Kopendecke, stragulum rusticius. - 2) (у Далм.) vide повезача. покрижак, кришка, m. (у Јадру) cin Gejt um Бен Спасов дан, баз aber nur bem 23olfe befannt, nicht im Kalender steht, dies festus circa ascensionem domini. покорник, m. (по зап. кр.) који се каје, бег | покркља, f. (у Рисну) јело од брављијех цри Bußer, poenitens. [vide покајник]. покорница, f. bie Bußerin, pocnitens. јева, која се очишћена исплету у плетеницу на се онда кухају и једу. пòкров, m. die Leichendecke, das Leichentuch, pannus | покудáвâнe, n. das Anschlagen, Klopfen, pulsatio. funebris. [cf. покроп]. покуцавати, кўцавам, v. impf. anjilagen, flор покровац (покровац), покровца (покровца), m. fen, pulso. eine jerbebede (von Siegenbaar), stragulum ad | покуцати, цам, v. pf. 1) обруче, біе Reife ein operiendum equum. [cf. мутаф, чул, чултан]. покровчина, f. augm. v. покровац. покровчић, m. dim. v. покровац. wenig fester anschlagen, pulsando firmo. ein wenig klopfen, pulso paululum. покуцкивање, n. dim. v. покуцавање. покројити, покројим, v. pf. (sleiber) zujneiben | покуцкивати, куцкујем, dim. v. покуцавати. und machen, conficio vestem. покроп, т. (у Паштр.) vide покров. покропити, покропим, v. pf. bejprengen, conspergo, aspergo. [ef. накропити, окропити, пошкропити]. покрпити, пим, v. pf. fliđen, reparo, resarcio. покрити се, ийм се, v. r. pf. fich zujammenfliđen, sich behelfen, resarciri. покретити, покрстим, v. pf. zum Chriften maßen, Christianum reddo: Покрсти га у свом намастиру покрстити се, покрстим се, v. r. pf. ein Chrift werben, fio Christianus. покретица, f. Wrt Stiderei, picturae acu factae genus. покрчумати се, мам се, v. r. pf. као почупати се с киме, in Streit gerathen, confligo. покршити, покршим, v. pf. zujammenbrechen, confringo. cf. поломити [1; полупати 1]. покрштеник, штеника, m. vide покрштењак. покрштеница, f. еіnе, біе fіch taufen laffen, proselyta Christiana. покрштенак, штењака, m. ber fich hat taufen laj jen, prose ytus Christianus. [cf. покрштеник]. покудити, дим, v. pf. tabeln, vitupero. [cf. окудити, похулити (поулити)]. 2) покучивање, п. (у Дубр.) баз Heiden, porrectio. покучивати, кучујем, v. impf. (у Дубр.) bar= reichen, porrigo. покучити, покӳчим, v. pf. (у Дубр.) н. п. коме чибук, т. ј. пружити [1], barreichen, porrigo: Покучи (па) докучи. 1. пола, f. 1) (meijt indecl.) bie Dälfte, dimidium [cf. 2 по, полак; vide половина]: пола мени, пола теби, balb mir, balb sir; Да л’ се хоћеш јунак потурчити,| Дала бих ти пола Сарајева Кад је било око пола дана 2) од једне поле (н. и. гаће), од двије поле. 2. Пола, f. у Бишини велика стрменита камена коса или греда и у њој пећина. Око пећинскијех врата познаје се да је негда зазиђивано, и приповиједа се да је ондје живљео Старина Новак са својијем друштвом. Под Полом извире ријека Ловница. 3. Пола, f. һур. v. Полексија. полако, понајлак, пополако; полагигано]. полагање, п. 1) baš Borlegen (bes Futters), prae bitio (pabuli). 2) das Legen, positio. 1. полагати, полажем, v. impf. 1) пісен покуљати, љам, v. pf. bervorjtürzen, se profundere: покуљаше челе из кошнице; покуљаше му пријева (н. п. на рану). покумити, покӳмим, v. pf. (у Сријему) н. п. не ћу макар ме покумио, vide окумити. покуњати, покуњам, v. pf. cіnе Beile jolummern, | 2. полагати, полажем, v. pf. 1) ein wenig lingen, fränfeln, lenem somnum capio, leviter aegroto. mentior paululum. 2) nachlügen, mentior [покуњити, покуњим, v. pf. vide осмољити.] post (secundum) aliquem. покуњити се, покуњим се, v. r. pf. ben Kopf | полагати се, полажем се, v. r. pf, с ким, mit bängen lajjen, demitto caput, auriculas. [cf. einem Löffel ejjen, uno tantum cochleari manпокљунити се]. ducant alius post alium. покупити, пим, v. pf. 1) aufjammeln, colligo, | полагачице, dim. v. полагано. lego. 2) коњу дизген, anziehen, attraho [cf. | полагивање, п. баз Rahlügen, mendacium post притегнути 1]: Он покупи дизгене кулашу (secundum) alium. покупити се, пйм се, v. r. pf. fih zujammenzie | полагивати, лагујем, v. impf. nahliügen, juvo ben, contrahi. [cf. збјећи се 2]. mentientem: један лаже, други полагује. покуповати, купујем, v. pf. auftaufen, coëmо. полагигано, у приповијеци мјесто полагано. покурјачити, кўрјачим, v. pf. zum Bolje maфen, | полажа, f. ber Wahlügner, adjutor mendacis [cf. facio esse lupum: покурјачили га. покурјачити се, курјачим се, v. г. pf. zum Wolfe werden, fio lupus. покусалица, f. (у Ц. г.) који много једе, бег паралажа, полажица]: Састала се лажа и полажа. полажај, т. ber Beihnachtsbejuh, salutatio die natali Christi. полажајник, m. ber erjte Befucher zu Beihnachten, qui primus ad aliquem invisit die natali Christi. Полажајника обично избирају (јер неки гатају да с њега могу бити срећни или несрећни оне цијеле године) и зовну (прије |