Page images
PDF
EPUB

ваљевски, кa, кo, por Ваљево.

Вараждин, Вараждёна, т. 243aragbi, Varasваљeњe, n. vіdе хваљење.

dium. вальковает, а, о, као ваљак, waljenjörnig, су- Вараждинац, нца, т. 1) човјек из Вараваљковит, ilindratus.

Ждина. — 2) Вараждински бурмут, arabiner ваљуга, f. (у ц. г.) vidе ваљак.

Schnupftabad. [ваљушак, шка, m. vіdе ваљушка; види s. v. вараждински, кa, кo, pon Вараждин. голубић 2.]

1. Bàpak,* n. das Raujdhgold, Flittergold, bractea Bàsyuka, f. (österr. der Knödel), Kloß, globulus aurichalci. cf. козар [2], клободан, телеј, е farina, pastillus. [cf. ваљуіпак).

[жик, 1] шик. ваљушкање, п. dim. р. ваљање.

2. варак, рка, рко, (у Дубр.) што се ласно ваљушкати, кам, dim. р. ваљати.

свари, н. п. сочиво, грах, leit tофbar, coваљушвати се, кам се, dim. р. ваљати се. quibilis. вамилија, f. vіdе фамилија.

Bapa kâre, n. das Ausweichen, declinatio. вампир, вампіра, m. vіdе вукодлак.

варакати, кам, | v. impf. einem auszuweiван, 1) praep. auper, extra: ван памети. cf. варакати се, кам се, сфеп juben, declino ali

из ван. 2) binails, fоrаs: отишао ван, т. quem. [vidе чувати]. ј. на поље. [cf. поље 2.] — 3) braиреп, fо- вараклеисање, п. Ваз 23efleben mit lіttеrgоlo, ris, cf. [поље 2,) ванка: он је ван, т. б. на inductio bracteae aurichalci. пољу. - 4) als, auper, praeter, [vide] осим, вараклеисати, лёишём, у. pf. и. impf. mit slitcf. него, до: Ништа љепше и красније Ван tergold bekleben, bractea aurichalci induco. чарапа и опанак Ван стајала те гледала варакли,* adj. mit варак іbеrgоgеt, bractea

5) ван да, ареr ment, nisi. [vidе већ 3) aurichalci inductus: и дај мени варакле cf. већ ако. .

преслицу — вангец, m. у овој законеци: Црно, мало, зове | варікнути, варакнём, v. pf.

ausweiсе вангец (буха).

вaрaкнути се, варакнём се, у. r. pf.5 феп, deвандрша, f. vіdе ваша.

clino. ванка, oraире, fоris. cf. [vide] ван [3]. Bàpainia, f. Betrüger, fraudator (als Apposition) ванцага, f. (у Сријему иу Слав.) vide брадва. [cf. калані 2): Латини су старе варалице вaнцика, f. (у ц. г.) vidе цвaнцика.

варанција (варанција), f. Ser Betrug, fraus. cf. Baпa, f. вода у [Старој ] Србији близу Сје [vide] пријевара [1].

hulle, ein Fluß in Serbiei, fluvius Serbiae. варање, п. ба8 23eträgen, deceptio. ванитн, ва инјем, (у ц. г.) vidе увити. Bàpatu, pâm, v. impf. 1) betriegen, decipio. [cf. вапно [jапно), п. (по зап. кр.) Ser Ralf, calx. безумити, кaлaшити). — 2) (варакати, vide cf. (клав,) креч.

чувати]: Ова цува лијевке, Варај душе, дијете. 1. вар, т. (у Србији) н. п. из вара клепати варати се, рам се, v. r. impf, jib täијфеn, deшто, т. ј. врло угријати па исклепати, бie cipior.

. Gluib, dte Glühbiße, ardor.

Båpbapa, f. Barbara, Barbara. [vide Bapa 1] cf. 2. вар, f. (у Хрв.) бie #ige, fervor: прошла ју варица. је вар (рече се за жену која је у годинама Варварин, Варварііна, m. Gbеnе аn Sеr Diorama већ превалила).

bei Сталаћ. [Сад село у срезу темнићком Вара, f. 1) (у Боци) света Вара, т. б. муче округа моравског].

ница Варвара, која пада 24. Декемврија, Варварица, f. dim. р. Варвара (Barbara) само Ct. 23arbara, S. Barbara. [cf. Варвара, Вар у овој пјесми: Варварица вари , А Саварица). [вара) 2) (у Боци) vidе ва вица лади, Николица куса. cf. [Вара 1,] рица [1]. — 3) у приповијеци : наврела вара варија. од Дундулова дола. cf. варица [1].

варгањ , варгања, m. (у Сријем у) eine 24rt ерBàparovâre, n. das Abfleijchen, tò scabere. bare trockene Schwämme, fungi eduli siccati geвараговати, гујем, у. inpf. стругати излужену nus [boletus edulis Bull.].

кожу (код оганчара), abjteijcbeit, scabere. вардања, f. (у ц. г.) Gejcbrei, clamor. [vide Варад, m. 1) у пјесми некакав град: До Ва вика 1].

ра да украј мора града 2) велики Ва- |1. вардање, п. 1) 21cbtgebeli, attentio. paa, Großwardein in Ungarn.

тумаранье. Варідин, Варадина, m. etermarseili, Petrova- 2, вардање, п. Заѕ görme, clamatio. radinum.

Вардар, Вардара, m. вода у старој Србији : Варадинац, нца, m. Ser Betermarbeiner, Petrova До Велеза и воде Вардара radinensis. .

1. вардати, дам, у. impf. 1) 21 фt gebert, attendo Bapà pühka, f. die Peterwardeinerin, Petrovaradi [vidе пазити 2]. Турски су стражари на Дрини

nensis femina: Платно бели Варадинка за времена Црнога Ђорђија викали: варМара На Дунаву према Београда

дај! а други му одговарао: вардам, варварадински, кa, кo, Betermarseinters, Petrova

дам!

2) (у Грбљу) vide тумарати: све radinensis.

нешто кроз Велију варда и којешта премеlе.

2) vide

не

2. вардати, дім, y. impf. (у [Ц. г.) Tirmen, cla коња, улишта, пила, ко II а, да се плоди плод mare [vidе лaрмaти).

и род.“ По том иду те посипљу њоме уљаваревина, f. (у ц. г.) vidе вареника.

нике говорећи: „Урочници и урочнивареник, варенійка, т. вруће замеђено и за це низ улицу; ненавидници и биберено вино, што се по обичају пије на навиднице низ улицу;

— бјегунци и Божић прије јела (у Сријему и у Бачкој), бјегунице низ улицу; - море и вјештице eine Art Weinjuppe mit Honig und Pfeffer, bejon низ улицу; а моје челе пут истока уз

ders auf Weihnachten üblich, potionis genus. улицу. Ни на мору моста, ни на псу рога, вареника, f. [cf. варевина) 1) marme 20tile), ни на длану длака ни на моје челе урока.

lac calefactum. 2) (у Хрв.) свако млијеко Вару међу у со и дају стоци , а гдјекоји

које није кисело, јupe (tgejälterte) til, lac. мажу њоме и воловима вратове да им се варењака, f. (у Рисну) тиква која се вари за не набија орући. Кад се варица вари, дјеца

jeno, ein Hochfürbiß, cucurbita quam coquunt, пјевају: Вара вари варице, Да се рађу (im Begentheil p. водењака). [vide бундева 1] јарице, и бијеле јагњице и фетићи и јунcf. тиква, јургет.

yuhu. Gericht, so auf Barbara üblich ist, fercuварење, п. 1) бав Хофен, сосtiо. — 2) варење, lum solemne die festo S. Barbarae: Ilopynyje

(у приповијеци) пече ли се печење и вари варица Божићу: Пошљи мене од прасца ли се варење, баз Befodyte, coctum.

ножицу, Да зачі! ним варицу шеницу (пјева båp3410, n. die Brasilie (färbemittel von Brasilien се Божићу послије Варина дне). [cf. вара 2

bolj), color lіgnі brasiliani; варзило се ку и 3, мјештанија, Варвара, Варварица]. 2) пује о ускрсу, те се њим боје јаја.

у пјесми кад носе вyчину, мјесто: шевица : вариво, п. фіljenfrühte, legumina. [cf. сочиво 2]. Подај вуку варице Да не коље јарице варимесо , т. (у Сријему) vide [крцан) су- варјача, f. Der Stoblojel, ligula. cf. варњача кало, крцкало.

[кутлача). Вірин дан, на дне, т. еt. Barbara-Zag, diеѕ варка, f. і) баз Chmansität рот іѕije, cauda : festus S. Barbarae. .

Варка пред Марка. — 2) (int сфеrje) ber варити, варим, v. impf. fоchеii, coquo. [cf. ку Vintere, besonders bei dem Frauenzimmer, podex, хати 1].

praesertim feminarum. [vidе задњица. — 3) варити се, варім се, v. r. impf, foфen, jiesel, coqui. vide papa.] варићак, т. 1) eine 2rt (Betreiдетар (in perego- вармеђа, f. (у војв.) бie (Вејранијфajt, comita

milia), mensurae parvae genus: од шиника tus: Moг швалера у вармеђи нема варићак (у приповијеци). — 2) (Варићак] | варница, f. 1) деr inte, scintilla. cf. [vide] искра. мушки надимак: Ти позови старца Вари [— 2) (у Ц. г.) „оно што одскаче од врућа fака , Нек поведе своју породицу, Поро гвожђа кад се кује; “ види ѕ. V. искра.] — 3) дицу Варићаковиће

каца укопана у земљу, у којој опанчари коже варица, f. 1) (dim. p. Bара ?) жито што се по залужују, (Berbergrube, fovea macerando corio.

обичају кува на Варин дан: метне се у вірничав, а, о, н. II. барут, funtig, niel sunter један лонац, или у котао од свакога жита jprühend, scintillosus (?). и варива, те се скува заједно, па се једе варњача, f. (у ц. г.) vidе варјача. послије, други и трећи дан,

ce Bápom,* f. die Stadt, urbs. [cf. mjecto 2, mexep охлади; и за то се пјева: Варварица вари, | (шеер, шер)]. А Савица лади, Николица куса. Варица варошанин, т. (pl. варошани) bеr etister, urсе обично, готово свуда, пристави још у banus. [cf. мјештанин 2). вече (уочи Варина дне), па се ујутру гледа варошанче, ета, п. у пјесми мјесто варошче: с које је стране на врела, те на оној стра Кује коња Туре варошанче ни сију жита оне године: јер кажу да ће варошица, f. din. р. варош. [cf. касаба, паонамо најбоље родити. Наврела вара од ланка 1]. Дундулова дола“ (приповијетка Херцего- варошка, f. die etisterin, urbana. [cf. мјештанвачка). У Бојци наставе варицу по вечери ка 2). само да се мало смлачи, па ујутру (на Ва- варошки, кa, кo, jtästijb, urbanus. [cf. мјерин дан) гледају как ва је одозго: ако нају штански). по њој гуке и брегове онда веле да слути варошчад, f. (coll.) бie Otasttinber, juventus urна богаство, ако ли буду путови и пуко

bana.

. тине, онда веле да слути на смрт и на гро- варошче, чeтa, n. Sag Ctasttino, juvenis urbaбове. У Боци варицу носе и на волу не nus. [cf. вароанче). говорећи ништа путем и њоме посипају воду варошчица, f. dim. р. варошка. говорећи: „Добро јутро, ладна водо! ми варчица, cf. пипавица [2]. тебе варице а ти нама водице и јарице, ја- вас,

vide cab :

На алату вас у чистом злањице и мушке главице и сваке срећице.“ ту

Вас му коњиц у крв огрезнуо Вративши се с воде, посії у њоме но кући Bica, m. (ист.) vide Baco. говорећи: „Оволико људи, волова, бродова, Василија, f. 23ajilia, Basilia.

по што

27

Василије, m. Bajilius, Basilius. [cf. Васил.). Васојев, а, о, [той Васоје]: Бе се пови јеВасиљ, Васиља, т. (уос. Васиљу) vide Васи дан прамен магле од проклете земље Валије.

сојеве ваенљени, на, но, (у Грбљу) vidе васиони : Васојевић, т. Ciner pon Васојевићи. Тако ми силе васиљене!

Васојевићи, Васојевића, m. р. (едено им васиљица, f. колач што се по обичају мијеси Stamm zwischen Montenegro und Aum. Bacoje

на мали Божић, cine 21rt Сфnal3brot auf бет вићи који су преко планина к Црној гори Basilitag, panis S. Basilii.

они се држе с Црногорцима, и Турцима не ваенонӣ свијет, m. Sie gange 2elt, orbis terra плаћају ништа, а остали, који су преко пла

rum. (cf. slav. K%CEMIGHata, das der griechischen нина к Лиму, они су под пашом Скадар

oizovukvn mərtlik entјpribt). [cf. Васиљени). ским : Пред њу метни Мутапа Лазара: Јер Васко, m. Запngname, nomen viri (р. Васи је Лазо од Васојевића лије).

ват, m. vіdе хват. ваеколик, а, о, даnѕ, totus quantus. [vide сав- ватанија, f. vіdе хватанија. колик).

ватање, п. vіdе хватање. васкрe, m.

|

Ljterin, pascha. | вітати, там, vidе хватати. васкрсеније, р.

cf. вазам, ве- | ватати се, там се, vidе хвататати се. васкрсење, п. (у горњ. прим.)) лигдан, ускрс ватити, тим, vidе хватити.

[ускрсење, ускрснуће): Радује се светом ватити се, тим се, vidе хватити се.
васкрсењу На васкрсеније треба свако ватљика, f. vіdе хватљика.
да узме навору: за то у Србији зађу пред Вто, т. 2*antshanie, nomen viri.
васкрсеније по селима намастирски ђаци с ватра, f. баз ўeuer, ignis. cf. [vile] огањ [1].
котарицама те дају навору за јаја. Оваскр- ватраљ, ватраља, m. Sіе бешеrjchaufel, bаtillum.
сенију се туку шареним и црвеним јајима, [cf. 1 маша, ожег 1, посипка).
т. і. ударају врховима јаје о јаје, па које ватрен, а, о, ferig, igneus, н. п. коњ, човјек,
се разбије оно узме онај који је разбно. очи. [cf. жесток, огњан, огњанити, огњен,
То чине код намастира и код цркве и не Огњевит].
познати људи, али треба најприје да виде ватрена жаба, vidе жаба 3. ]
јаје један другоме: јер неки пробију јаје ватрељача, f. (око Мухача) ба Tanipjjbiji, na-
од оздо те исциједе жујце и бјеланце, па vis vaporaria.
налију воска да је тврђе. Други дан васкр- ватрица, f. dim. р. ватра.
сенија (у понедјељник) ко не оде у цркву ватриште, п. iveerjtätte, ustrina: Тражити ват-
на јутрењу, онога (н. п. у Сријему и у Бач ре на ланьском ватришту.
кој) хоће да полију во дом или да баце у ватруштина, f. Sіе bіѕige #rantbeit, morbus acu-
воду; за то се каже онда: данас иду го tus. [vide) врућица, cf. огањ.
дишњаци у цркву (т. ј. они који иду само | ваћел, (
од године до године). Од васкрсенија до | вафов,

m, vidе убрадач.
Спасова дне говори се, кад се двојица сре- ваход, т. (у Грбљу) vide пријенос.
ту на путу, или кад који коме дође у кућу: [1. ваш, а, е, егеr, vester; види ѕ. Y. крсно име
Ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз? и др.]
Бог и добар вече), и одговара се ва истину 2. ваш, віши, f. (gen. pl. вашій, вашију) vide
васкрс ; тако и кад се пије, мјесто сиасу)
се и на здрављс.

ваша, f. (асс. ва шу ін. вішу) комад коже ваекренути, нём, v. pf. [cf. ускрснути] 1) (рот што се од адре с тијела, ein Ctut abgejil = Tode) auferstehen, resurgo.

2) кога, aufer dene Daut, frustum cutis detractae, cf. Bahmedent, excitare ab inferis: васкрсао га Бог. дрша: Који се расрди да му одaдремо вашу васкрсовање, т. да теiern bеr Xjtern, celebra (у приповијеци); Решну му је вашу садерао tio paschatis. [cf. ускрсовање].

Од тртице до врх ртенице
Bảeepcobatu, cyjêm, v. impf. und pf. die Ostern rámap, m. (y bojb.) der Markt, die Mejje, nun-

jubringet, celebro pascha. [cf. Ускрсовати]. dinae: Коме вашар капу купује, он головаслава, f. (по јужн. кр.) она молитва што глав иде. [vide] сајам [2], cf. панађур.

се чита кад се устаје у славу, и у којој вашарење, п. Sag Jiarfte, nundіnаtіо.
се често говори: ва славу и част“ тога вашарити, рій м, v. impf. Darft, Jejje baltet, nan-
и тога светога; Тако ми славе и ваславе dinor.
мога крснога имена! Кад ваславу за че да важариште, n. Ser Trt po 201artt (201ejje) gehalten
говори

wird, locus nundinarum [vide cajmuire]. васлеђен, т. (по југоз. кр.) [vidе босиљак]: вашарни, на, но, н. п. доба, 2Xartt., 2)Кер», nunЈедан таван васлеђена цвећа

dinalis. [васли, cf. асли.)

Bamåpunja, m. der den Markt, die Mesje besucht,
Baco, m. (јуж.) hyp. p. Василије. [cf. Baca). nundinarius.
Bäcoje, mn. Mannsname, nomen viri.

вашац, Iща, т. (у Сријему) vidе вашица.

[1] унш.

[ocr errors]

вашина (cf. фашина), f. грање сирово, тајфіnен, везање, п. Заз Віден, ligatio. fascis virgultorum.

везати, нежем, v. impf. binsert, ligo. вашица, f. као мала чибуљица што изиђе на везати ее, вёжём се, v. r. impf, ji vie gebini

нози одоздо (на табану) под кожом па свр der verhalten, ligor: bek'ce! ruft der Käuber би. Вашицу притискују угријавијем лучем и beim Eintritt ins Vaus. кажу да од тога прође или барем да пре- везач, везіча, т. vіdе везилац.

стане сврбљети. cf. вашац, ваштица, рујба. Везента, f. у пјесмама некака планина : Привашка, f. vіdе псето.

мише се горе уз Везенту вашљив, а, о, уidе ушљив.

bézêbe, n. das Sticken, pictura per acum. ва шљива, ва шљBца, m. vіdе уншљивац. Bè31 16a, f. das Anbinden der Weinstöcke, capistraвашљивица, f. vіdе упљивица.

tio vitium. ваштица, f. (у Сарајеву) vidе валица.

вёзилац, зиоца, т. т. ј. који веже виноград, ве, (по југоист. кр.) асс. poit ви (мјесто вас): der Rebenbinder, qui capistrat vites. cf. reza y. ІІто ве раним тридесет година

вёзилица, f. Sie etiterin, quae acu pingit: У вёверица, f. (ист.) vidе вјеверица.

вёзиља, везиље сви.1 у куповати. вегд, а, о, (вегдії, да, до,) vidе вет.

вёзир[*], везіїpa, m. (pl. везири, а у пјесмама вёдар, дра, дро, beiter, serenus: Облак се вије

има и везирови) Ser 23ejir, vezirus: Не боји по ведром небу

се цара ни везира Браћо моја осам веведеник, веденика, m. eine 24rt ijtole (point 23e•

зирова nedig), teli minoris genus.

везирев, а, о, vide везиров. веденички, ка, но, н. п. пиштољ, злато, чоха, везиревица, f. vіdе везировинца.

23enetianers, Venetus: У црвеној чон веденич- везиров [везирев], а, о, беѕ ejirs, veziri. κο)

везировица (везиревица), f. Sie prau Seg 25ejirg, веднути, нём, [v. pf.] (у Ресави и у Лијевчу)

veziri uxor. видјети. вёдрац, ведраца, m. 1) vidе врућац. — 2) чист

везирски, кa, кo, 23ejits, vezirorum.

везирство, п. Ваз 23ejirtbum, veziratus: Дао би лел, на коме одозго нема снијега или чега

му на Босни везирство Apyrora, klares Eis, glacies limpidissima. cf. vidе ведрењак.

везитак, тка, m. у пјесми мјесто вез 1: Ка? ведрењак, ведрењіка, т. (у Ц. г.) vidе ве- | вёзма, f. (у Хрв.) као мала рожана тиквица

од вуне конац у везітку драц 2. ведрик, ведріка, т. у риту гдје нема трске,

којом се пушке потпрашују. cf. [1] басма [2]. него вода, аз #ite in einem Topyrig, locus везов, а, о, н. п. дрво, vide брестов. lucidus.

вёзовина, f. (у Барањи) vide брестовина. ведрина, f. Die Seiterteit, serenitas: Дај ми, Боже, вејавица, f. (ист.) vidе вијавица. од Дрине ведрине, Југовине од Херцего- вејање, р. (ист.) vide [2] вијање.

вејати, јем, (ист.) vide [2] війјати. вёдрити се, рӣ се, v. г. impf. e8 mіrѕ beiter. I вејача, f. (ист.) vidе вијача. serenatur coelum.

век, т. (ист.) vidе вијек. ведрица, f. 1) vidе ведро 1. — 2) vide [my

век, т. козји глас, биз lettern, mutіtіо. злица) крављача.

века, f., ведричица, f. dіт. р. ведрица.

bérabuita, f. ko3a, die Mecerin (als Apposition von ведро, п. (cf. вједро [виједро)) 1) дрвен суд

бer Siege), mutitrix. cf. бекавица [2]. водени, ber 21-ajjereimer, situla. [cf. ведрица 1, вeкeтaњe, n. Sa8 9) etern, mutіtіо. ви, дра 2, кабао, каблић, каблица, пућерица). І векетати, векеһәм, v. impf. metern, mutio. -- 2) на бунару, per 243ajjereinter, situla.

вёкнути, векнем, . pf. nесtеrn, mutio. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, І вековање, п. (ист.) vidе вјековане. (в іmеr рони зwilj элар, amphora: по што је вековати, векујем, (ист.) vidе вјековати.

вековит, а, о, (ист.) yilе вјековит. ведро вина ? већа, f. (ист.) vide [вје 1, а) обрва.

векшињон, (у Хрв.) griptеntbeils, pоtiоri ex Bez, m. 1) die Stickerei, pictum per acum. [cf.

parte. cf. [vide) понајвише. везитак). 2) gen. веза, (у Барањи) bie | вёла (фела), f. (у војв.) бie 24rt, Battung, genus Иlme, ulmus [pedunculata, Foug.]. cf. бријест.

[vide струка 3]. вёза, Г. cf. [vide] свеза.

веле, 1) (по југоз. кр.) [vide) много, ріеl, mulвёзак, вёска, т. hyp. р. вез: Везак везла tum : веле иште; веле једе; Теле веле, кока сеја тертедара

мало, јагње жао, те зету јаје на таву. везанија , f. (у Барањи) Sie Refrutirung, dеlес 2) (ст.) grорѕ, mаgnum [vidе велики): о мој

tus [cf. хватанија (ватанија)]: Кад је била вране, веле добро моје везанија, т. ј. кад су хватали у солдате, Велебит, т. планина између Хрватске и Далјер су се до скора људи на силу хватали мације. у создате.

Велез, m. Турски Кјупрели (Куприлија) 2Xame

Вине

einer Ctast, поmеn urbis: До Велеза и воде Februarius: вељача превртача; Кад вељача Вардара

не дажди, Марач добра не мисли. 2) (у велен, (ст.): Ој девојко, селен велән ! | Не уз Србији) vidе бабини укови. вијај обрвама

вёље, т. (у Боци) һур. р. велача, у овој повёленац, вёлёнца, m. (у Сријему) vidе шаре словици: Кад веље не вељује, маре опаница.

кује. велёердно, (у Боци) bеrgеnggеr, lubеntіѕѕіmе. веље зёље, п. (у Ц. г.) некаква трава, од које [vide свесрдно).

би се човјек могао опити, 2lrt #flange, herвёлета, f. (у Дубр.) vidе вео: Велету сам на bae genus [ligustum Seguieri Koch.]. Ликце раздрла

ве.љи, ља, ље, (по југоз. кр.) vidе велики [1]: велигдан (велики дан), m. (доље преко Мо Ако те срећа не причека, на вељега је хата раве) vidе васкрсеније.

стић” не можеш ; Ге си, бане, упутио ? Зар вёлија, Г. (у Браничеву) кришка сира [vide уб'јелу манастиру Те су наша веља добра? кришка).

У чинио веље јаде ІІІто учиње веље 1. Велика, f. ifrauennanie, nomen feminae. јаде Младој твојој кукавици

и на вељу (2. Велика, f. ријека; види s. v. Лепенац. ) својту твоју велика болест, f. vide [иадавица] горска Вељко, (Вељко), m. 2.annétanie, nomen viri. болест.

ведвати, вељујем, v. impf. (у Боци), веље [велика боља, f. vіdе падавица; види ѕ. V. jein, sum вёље, у овој пословици: Кад веље боља 2.]

не вељује, маре опікује, т. ј. ако у вељачи [велика водица, f. vіdе богојављенска водица; није знма, биће у Марту. види ѕ. у. водица 2а).

вељу, (јуж.) велим, јадеп, аjo, dico. велика недјеља, f. Die Charmoфe, hebdomas an- венац, нца, т. (ист.) vidе вијенац.

tepaschalis. [cf. безимена недјеља]. вёнење, [вењење] п. Ваз 21selfeit, marcor. велика стража, f. (у Сријему и у Бан.) Saupt вёнт, т. (у војв.) in Sеr lеѕеnѕаrt: вента раді, wadhe, praetorium.

der Vorwand, praetextus.

. великачак, чка, чко, augm. p. велики, јеbr grор. | вёнути, в нём, v. impf. meltet, marceo. valde magnus, vastus.

венчавање, п. (ист.) vidе вјенчавање. веливаш, великаша, т. Magnat, magnas.

венчавати, венчавам, (ист.) vidе вјенчавати. вёлики, кa, кo, 1) grоp, magnus. cf. [голем, го- і венчавати се, венчавам се, (ист.) vidе вјен

лијемно (голијевно), веле 2,) вељи. — 2) у
велике, rеђt mitten brin, magnopere: Hма зрела венчани, на, но, (ист.) vidе вјенчани.

грожђа у велике; раде људи у велике. венчаница, f. (ист.) vidе вјенчаница. велим, (0apoint пиr impf. вељах) vidе вељу. венчање, п. (ист.) vidе вјенчање. Beaumũp, m. Mannsname, nomen viri.

венчати, чам, (ист.) vidе вјенчати. Велймље, п. равнина у Бањанима: Од Велима венчати се, чам се, (ист.) vidе вјенчати се. уз равне Бањане

вења, f. (у војв.) [vide смрека] (cf. клека) 1) величанство, п. (у Хрв.) 2Jiajejtät, majestas. die Wachholderstaude, juniperus communis. BejÀYâibe, n. das Großthun, ostentatio.

2) die Wachholderbeeren, (zum Näuchern), baccae величати, чам, v. impf. erbebet, magnifico. juniperi. [cf. пупољица, смрекиња). величати се, чам се, т. г. impf. groptbit, osten- вёо, вёла, m. (у Паштр.) бијела махрама што tare se. .

дјеверн држе изнад дјевојке, која клечи дрвеличина, f. Sie Bröpe, magnitudo, altitudo. жећи оружје на рукама, кад јој засједе дају Величко, m. Jiangtane, nomen viri.

добру молитву: и три лакта вела од Млевелеагень, m. [vidе босиљак]: Убрах киту га

[cf. велета, дувак, 2 перда, преравиља, Убрах другу вeлcагења

кривало, пријевјес 1]. велѣер, т. (у војв.) (@jterr. See Teljderer), Ser веома, јеbr, valde. cf. врло [еткиле, здраво 2, Chirurgit, chirurgus. cf. видар.

зорли, зорно, 2 јако, пуно 4, сасма, силно, Beatepos, a, 0, des Chirurgus, chirurgi.

тешко 2]. велферовица, f. Sie srаи бeg Chirurgus, uxor вёлар, ира m. (pl. вепрови, вепрова) [ef.] крchirurgi.

мак, бравац [1, брав 2], назимац, Sa3 &dymein велѣерски, кa, кo, фirurgijk, chirurgicus. (Randфеп), porcis. [cf. нераст]. вёлғд, m. [vidе кадива 1]: На њојзи су гаће | 1. вера, f. 1) (ист.) vidе вјера. — 2) (око од велуда

Сиња) vide [бурма 1) витица 2.
вељадина, г. (у Боци) вуна, што се стриже | 2. Вера, f. вода у Пла іш коме, која извире

љети (до Петрова дневи) с оваца, (а с јага из Капеле и утјече у Дретуљу.
њаңа зове се јарина, а што се с коже брије, веран, (веран), рна, рно, (ист.) vidе вјеран.
оно је тушица).

Bepâne, n. 1) das heimliche Umhergehen, clandeвёља пушка, f. (у ц. г.) vide дуга пушка.

stina circuitio.

. 2) das Verstecken, absconditio. вељача, f. (једни говоре и авељача и ове- вёрати, рем, v. impf. [cf.] завлачити, крити, pers

ача) 1) (у запад. прим.) 9Ronat februar, jtecten, abscоndо: У грм главе не верала

чавати се.

така

[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »