Божића на неколика дана), или држе јед- | полача, f. (у Ц. г.) ber Ballaft, palatium: Боље нога сваке године. Полажајник понесе у ру- је у појату фукати, но у полачу хукати. кавици жита, па кад назове с врата „ Хри- поле, m. (у Лици) vide [1] попак. стос се роди,“ онда поспе из руке житом полевање, п. (ист.) vide пољевање. ,, по кући (а из куће ко поспе њега, и одго- полевати, вам, (ист.) vide пољевати. вори му: „ва истину роди“); па онда скреше полегати, полежемо, (ист.) vide полијегати. бадњаке, т.ј. узме ватраљ, на удара њиме | полегушке, н. п. вребати што, gebudt, capite бадњаке гдје горе (да скачу варнице) гово- obstipo. рећи: „оволико говеда, оволико коња, ово- | поледити се, поледи се, v. r. pf. glatteijen (eifig) лико коза, оволико оваца, оволико крмака, werden, glacior, fit glacies lubrica. оволико кошница, оволико среће и напретка“ | поледица, f. баз Slatteis, glacies lubrica. и т. д.; по том разгрне пепео накрај огњи- | полеђина, f. баз Rüđenjtüd (vom leibe, Zhier= шта и метне ондје неколике паре или укрупно balge, im Gegensage des Bauchstücks), pars dorкакав новац (како који може): гдјекоји до- salis. [cf. похритина (порптина)]. несе и повјесмо те превјеси преко врата. | полежака, f. Rufuruzbrot baš zu lange im Geuer Кад хоће да сједе многи гледају да измакну gelegen, panis e zea nimis diu coctus. испод њега столицу да би пао, а пошто сједе | полежати, жим, v. pf. cin wenig liegen, pauluжене га огрну губером или поњавом, да им lum cubo. се хвата дебео скоруп. По што му даду те | Полексија, f. ўганеннаme, nomen feminae. [cf. заложи што и напије се ракије, онда отиде Палексија]. својој кући, па дође опет послије ручка, те | полетање, п. (ист.) vide полијетање. лазник. полетар, летара, m. 1) ffüđer (flüger) 2Bogel, avis полажајников, а, о, без полажајник, primi sa- | полетети, тим, (ист.)) полажење, п. 1) баз Вејифен, visitatio, saluta- полазити, зам, v. impf. 1) abreijen, proficiscor. полазити се, зим се, v. r. impf. с ким, еіnan- полазников, а, о, без полазник, salutatoris. полакшање, п. (у Хрв.) біе Érleichterung, leva- полетити, тим, (зап.)) vide полетјети. полетиш, полетиша, m. (у Ц. г.) Wrt smberfpiel, lusus genus. Метнувши руке на кољена говори се: лет, лет, у том старјешина рекне: полетје то или оно; ако рекне да је полетјело оно што може летјети, онда ваља сви да дигну руке, а ко погријеши, онај Ваља да да залогу и т. д. полетети, тим, v. pf. (југоз.) fliegen, volo. [cf. гринути]. полетнути, полетнем, v. pf. dim. v. полетјети : Полетни ми, долетни ми, сиви соколе полећети, летим, (јуж.) vide полетјети. полећи, полежем (полегнем), v. pf. 1) полегло жито, де з lager, sterni, inclinari: Шеница му по долу полегла 2) у пјесми мјесто полијегати : Полегоше санак боравити полешкивâже, n. das oftmalige Niederlegen, intercubatio. полешкивати, лешкујем, v. impf. fih oft nieberlegen, intercumbo. полибити се, полибим се, v. r. pf. vide застидјети се. поламати, поламам, v. impf. brehen, frango: Да поливати, поливам, (зап.) vide пољевати. дјевојка понесе од мајке те се сватови оњ отиру кад им ирво јутро пољева те се умивају. Кад дјевојка полази од мајке поливаћи пешкир метне се у сандук преко осталијех хаљина те крајеви испод заклоица висе с обадвије стране низа сандук. полатинити се, ним се, ѵ. г. pf. (у Дубр.) Латинин (б. 5. römijd fatholifdh) werben, fio la- | полигати, полижем, (зап.) vide полијегати. tinus. полизати, полижем, v. pf. 1) ein wenig leđen, aliquantum lambo. - 2) ganz ablecken, delambo: jecy ли овце полизале со? полијевка, f. (око Глине) vide јуха. полијегати, полијежемо, v. pf. (јуж.) наф бег Reihe sich legen, cubitum eo alius ex alio. полијелеј, m. (nolvéhior) ber stronleuchter, lychnuchus, polyelaeum. полијетање, п. (јуж.) баз Gliegen, volatio, vo latus. полијетати, полијећем, v. impf. (јуж.) fliegen, volito: И јуначке полијећу главе полипсати, ишемо, v. pf. наh einanber umfom= men (von Thieren), intereo unus ex alio. [cf. помањкати 1]. политање, п. (зап.) vide полијетање. 1. политати, политам, v. pf. бüни Бе[фeißen, concaco tenui stercore. пече ракија, него се на њу успе вода па се послије некога времена оточи те се у кући пије, ber Rachwein, Zrefterwein, lora. половница, f. 1) bie Dalbfrucht (Beizen mit Hog gen gemengt), triticum mixtum secali. [vide суражица]. сf. суржица. - 2) (у Бачк.) по крајцаре, öfterr. Şalbfreuzer[tüd, numi genus. половњак, половњака, m. 1) житна мјера од 20 оka, Art Getreidemaß, modii genus. 2) vide полутак. полог, m. 1) јаје што се оставља на гнијезду, да би кокош опет снијела ондје, баз Unter= legte Ei, damit die Henne dort lege, ovum subjectum gallinae positurae. 2) кад полегне жито, lager: све сам полог; Нема жита без полога. 3) [Полог] (доњи и горњи) некако мјесто, као кнежина или и више у Старој Србији: Он покупи Полог Метохију положар, m. ber Dieb ber unterlegten Sier, ovorum suppositorum fur. 1. полица, f. bie Banbleijte, taenia (in pariete) 2. политати, полићем, (зап.) vide полијетати. 2. полица, f. 1) dim. v. [1] пола [1]. 2) ber 2) das Haspelbretchen, Weifbretchen, asserculus rhombi. полован, вна, вно, balb abgetragen, attritus: Ни издворих коња ни оружја, Ни доламе нове ни половне половаче, чета, n. cin von einem balben i mer (половину акова), cadus dimidiae amphorae. половина, f. біę päfte, dimidium, cf. [1] пола [1, половица, полутина, полутица]: Пребио га на три половине половити, половим, v. pf. 1) (von пола) Kalbi ren, in zwei theilen, dimidiare. 2) (von ловим) zusammenfangen (auf der Jagd), ad unum omnes capio. половица, f. vide половина: Ком домаћину по- | ловица чељади не моли Бога за смрт а половица за живот, није добар домаћин. половљење, п. баз albiren, dimidiatio. положница, f. ber Noleger (von ber Rebe), Center, propago. полој, полоја, m. 1) мјесто плитко у води, біе Untiefe, vadum. 2) мјесто код воде које вода плави (пољева), бer Weber[d wemmung au3= gejezter Ort, locus inundationi obnoxius. полојито, jeicht, vadosus. полокати, полочём, v. pf. ausjolürfen, absorbe (wie der Hund, die Kaye). полом, m. (у Ц. г.) bie Rieberlage, strages: Па је јучер полом учинио: Посјекао двадесет Хајдука поломити, поломим, v. pf. 1) 3erbredjen, sterno, confringo [vide покршити]: поломио вјетар шуму; поломили копља и т. д. 2) (y I. r.) eine Niederlage anrichten, stragem facere: Држ', Илија, кулу на крајину, Чекај Турке, кад их поломимо, Да не бјеже широкијем путом Отале се поломили Турци И уз поље поломише Турци Но се Турска војска поломила поломка, f. Wit Zanzes, saltationis genus. Поломље, m. eine Segens am redhten ufer ber Donau (in Bulgarien): Који ми је у Поломљу,| Поломље га поломило полошити се, полошим се, ѵ. [r.] pf. erfranfen, morbo corripior [vide разбољети се]: Како сам се полошила млада, Негђе су се загубили кључи, Ја ти кључе находит не могу половник, половника, m. (у Боци) 1) vide на- | полошке, liegens, ut jaceat. поличар. - 2) кад се од винове комине не полубрат, m. 1) брат само по оцу или по ма тери. 2) (у Боци) брат побратимов или | полче, чета, п. четири полчета иду у једно посестримин. полувача, f. vide ломача [2]. Hoyra, f. die Stange (von Holz oder Metall), palanga, vectis. [vide озиб]. полугодишњица, f. bas Erauermahl, weldheš jedhs Monate nach dem Tode des Verstorbenen gegeben wirb, convivium funebre semiannuum. [cf. по године; 1] даћа. цијело (дугме). cf. клиза. пољак, пољака, m. 1) Gelowädter, custos agrorum. cf. [vide] пољар. 2) eine Art Frankheit, morbi genus [der Scharbock, scorbutus]. cf. пољачина. 3) [Пољак] ber Bole, Polonus. noдàна, f. 1) die Ebene, planities. 2) [Пољана] nom. pг. у Дубровнику пијаца гдје се сад зелен продаје. полугрошница, f. Dünge von einem balben Fiajter | пољаница, f. dim. v. пољана [1]. (грош), monetae genus. полудети, (ист.) полудити, (зап.) Пољањице, f. pl. Drt in ber Црна ријека. лудим, v. pf. närrijh, wahn= | пољар, пољара, m. (у Херц.) који чува поље finnig werben, mente capi. Да стока не тре љетине, Gelbwächter, custos agrorum. Онамо пољара поставља спахија, и то највише Турчина, па му људи дају двадесету оку од жита иољарине, cf. пољак [1], субаша [1]. полудјети, (југоз.) [cf. замахнитати (заманиполуђети, (јуж.) тати)1, изићи 5, кренути 5, обестијати, побудалити, помахнитати (поманитати), смахнути се, шенути 3]. полужити, полужим, v. pf. н. п. кошуље, пређу, | Langen, lixivio lavo. полужје, п. (у Ц. г.) Begend an einem Röhricht, regio adjacens arundineto. полукав, а, о, ein wenig verjomist, callidulus : Ал' дјевојка полукава била Полумир, т. планина у Србији у нахији Крагујевачкој. полумотак, тка, м. пређе, Wrt Rnänel, rhombi genus. полуњити се, полуњим се, ѵ. r. pf. fiujter por sich hinsehen, ozv9gós sum. полуока, f. cін жаß (eine balbe ока baltenb), mensura dimidiae окае. [полуострво, п. Spalbinjel, peninsula; види s. | ѵ. Трстеник.] 2) ein пољарина, f. Gelbwähterlohu, merces agrorum custodis. пољачина, f. vide пољак 2. поље, п. (pl. идља, деп. ибља, dat. идљима и T. d.) 1) das Feld, campus. 2) на поље! binaus, foras [cf. ван 2, двор 4]; на пољу, braußen, foris [cf. ван 3, ванка, двор 3]; с поља, von braußen, foris [ef. двор 5]. 3) тјера ме на поље, Біпанз (um bie Nothburft zu verrichten); so auch mitten im Walde oder Felde: отишао на поље. [cf. двор 468]. пољевање, п. (јуж.) bas Begießen, perfusio. пољевати, вам, v. impf. (јуж.) begießen, bejbüt ten, perfundo. пољеваћи, һâ, ће, [јуж.] н. п. пешкир (кад млада пољева сватовима). [cf. поливаћи пешкир]. полупати, полупам, v. pf. 1) zerjdilagen, con- | пољевачина, f. [јуж.] они новци што дају сваtundo, confringo. [cf. покршити). wenig schlagen, pulso paululum. полупати се, полупам се, v. r. pf. полупали се Срби с Турцима, baben fich geprügelt (im | Gefechte), pulsarunt se invicem (in pugna). cf. [vide] побити се. тови млади кад им пољева те се умивају. пољевит, а, о, н. п. земља, т. ј. гдје има поља, reich an Feldern, dives campis. пољевшӣ [пољенши], ша, шê, (у прим.) cf. љевши и. [1] по [14]: Пољевша је ружа од вијоле [пољенши, a, e, vide пољевши; cf. 1 по 14; види s. v. вијола.] полусестра, f. 1) сестра само по оцу или по матери. - 2) (у Боци) сестра побратимова. | пољено, п. (у Ц. г.) подебела цјепаница или полутак, лутака, m. (у Сријему) зец млад (око ваљак луча, ein heit Rien, taeda. Маија), Жärzbaje, lepus vernus. [cf. полов- | Пољица, п. pl. у Далматинскоме приморју изњак 2]. полутан, лутана, m. ber nur balb einem Bolfsstamm angehört (weil Vater oder Mutter nicht davon ist), ein Mulatte, patre aut matre barbara natus. cf. [vide] мелез [1]. полутина, f. vide половина: Милутину полу- полутица, f. (у Боци) vide половина. trei= међу ријеке Жрновнице и Цетине око камените планине Мосора десетак Дванаест села која су се од старине до нашега времена сама управљала. Пољичани су сви закона Римскога, али се не држе писма Латинскога, него Глагољскога, које је у рукопису мало дотјерано према нашему, особито као што се у Босни пише. Мени су приповиједали да их данас има свега око 7000 душа. Док су се сами владали, свако је село имало свога кнеза, пак су ови кнезови сваке године о Ђурђеву дне бирали великога кнеза и војводу и канцелијера. получити, получим, v. pf. erlangen, impetro: пољице, п. 1) dim. v. поље. Што молила то је получила сриједа од прегљаче. полушки, ка, ко, (у Ц. г.) вон полужје: Од | Пољкиња, f. bie Bolin, Polona. Жабљака полушкога града Пољска, f. adj. Bolen, Polonia. 2) (у Ц. г.) пољска метла, f. (у Сријему) біе Spreublume, помамити, помамим, v. pf. 1) wüthens, toll maxeranthemum annuum [L.]. 1. пољски, ка, ко, н. п. рад, миш, Gelo, campe- 2. пољски, ка, ко, polnijh, polonicus. dhen, in furorem ago, furiosum reddo: Ту ми Вуче Ђогата помами А потеже һорду окоВану 2) nachlocken, allicio ad sequendum. помамити се, помамим се, v. r. pf. toll, wütheno werben, coepi furere. [cf. дрнути се, згоропадити се, згранути се, погоропадити се, смушити се; побјешњети, побјеснити]. пољубити, пољубим, v. pf. кога у руку, коме руку, einmal fiüjjen, osculor. cf. [цукити ;] цје- | помамице, н. п. оде помамице, т. ј. као да се помами, wüthens, furibundus. ливати. распомамљивање]. помамљивати, мамљујем, v. impf. toll maфен, in furorem ago. пољубити се, пољубим се, v. r. pf. с ким, fid | помамљивање, п. baš Zollwerben, furiae. [cf. füffen, exosculari se invicem. пољуљивање, п. баз Bewegen, agitatio. пољуљивати, љуљујем, v. impf. bewegen, agito: Вијор долом дује, Градом пољуљује помагајте, (мјесто помажите!) ruft man, wени große Noth ist, z. B. Räuber, Feuer, Ueberschwemmung, vox implorantis auxilium. помагања, f. бaš Rufen um Spülfe, auxilii imploratio: стоји га помагања. 2) помагање, п. 1) baš Shelfen, adjumentum помагати, помажем (у Ц. г. помагам), v. impf. | помаз, т. 1) шенично брашно размућено у помазати, мажем, v. pf. falben, ungo. помазивање, п. baš alben, unctio. 2) (у помазивати, мазујем, v. impf, falben, ungo. помамљивати се, мамљујем сce, v. r. impf. toll werben, in furorem agor. [cf распомамљивати се]. поманитати, манитам, vide помахнитати. помањкати, мањкамо, [помајкати] v. pf. 1) vide полипсати. 2) vide нестати [1]: Спенђе су му помањкале помаћи (cf. помакнути), помакнем, v. pf. rüđen, moveo. [помаћи се, помакнем се, ѵ. г. v. помаћи; cf. помахнитати, помахийтам, [поманитати] v. pf. помаџарити се, маџарим се, ѵ. г. pf. ein Un- помајка, f. біе Bahlmutter, quae matris loco ha- | помеђаш, помеђаша, m. ber Angrenzer, Grenznad). помаљање, п. бas Spervorjtređen, pervorzeigen, protensio, exsertio. помаљати, помаљам, v. impf. bernorjtređen, bervorzeigen, protendo, exsero. [cf. измалати, пуљити]. bar, finitimus, vicinus. cf. [vide] поредник. помеђашки, ка, ко, бет помеђаш gehörig. помељавити, помељавим, v. pf. zerfauen, mandere: кашто кад хоће дјеца да забране једно другом говорити, онда једно рече: „Пун кош жаба, пун кош црви, пун кош гуја (и т. д.): ко се јави, све да помељави, “ па већ онда не смије ниједно проговорити. помељар, мељара,) m. (у Сријему) vide помипомељарац, рца, у лар. помён, m. 1) біе Érwähnung, mentio. 2) біе hnung, cogitatus, cf. спомен [3]: А од дана ни помена нема поменак, поменка, m. dim. v. помен. помаљати се, помаљам се, v. r. impf. fid) fer= | поменути, поменем, v. pf. коме што, por einem vorzeigen, hervorragen, promineo. etwas erwähnen, mentionem facio. помама, f. bіе 2suth, furia, furor [cf. 2 мама, помењивати, помењујем, v. impf. (у Ц. г.) vide помамило]: Сипоћ аго из Новога дође, Како помињати: Ко ти рече помењиват бега дође, помама га нађе: Вјерној љуби јаде | померање, п. (ист.) vide помијерање. задаваше: „Љубо моја, женићу се на те." померати, померам, (ист.) vide помијерати. Жен се, аго, и мени је драго, Послаћу ти | померати се, померам се, (ист.) vide помијесина у ђеверство помаман, мна, мно, toll, wuthens, furiosus [cf. мамени]: Узја Милош помамна кулаша помамило, п. vide помама. рати се (с мјеста). померити, рим, (ист.) vide помјерити. померити се, рим се, (ист.) vide помјерити се. 1. помести, метём, v. pf. 1) fehren, verro. [cf. освијетлити 2, погладити 2, покидати 3, по- | помилати, помилам, v. pf. herborzeigen, protendo, чистити 1]. 2) помео га снијег, verwehen, facio ut quid emineat. obruere. помилати се, помилам се, ѵ. r. impf. hervorra2. помести, метêм, v. pf. verwirren, confundo. gen, protendi, prominere. 1. помести се, метем се, ѵ. г. pf. fid verirren | помилети, (ист.)( (3. 3. im Зälen), erro. [cf. побркати се]. 2. помести се, помётём се, ѵ. г. pf. (у Ц. г.) имали смо се помести, т. ј. мало нас није снијег замео, vermeht werben (mit dnee), nivibus conturbari, obrui. Онамо људи често овако гину: кад кога на путу, особито у го- помиљети, милим, v. pf. (јуж.) friedhen, coері лети, ухвати мећава па ни могући од сни- repere. помилити, (зан.) милим, vide помиљети. помиловати, лујем, v. pf. 1) liebtofen, blandior, demulceo. [cf. поћутити 2]. - 2) Господи, помнлуj! Herr, erbarme dich! (Kirchenslawisch, im Gebete). мињање]. јега и вјетра гледати ни познајући мјеста | помињање, п. баз Érwähnen, mentio. [cf. снопод снијегом изгуби пут и умре од зиме. поместити, тим, (ист.) vide помјестити. помет, м. (у Ц. г.) кад на великој зими иде здраво снијег с вјетром, да путник не види путовати, баз hneege[töber, vis nivis creberrimae. помињати, њем, v. impf. erwäбиен, дебептен, men- помирање, п. (зап.) vide помијерање. пометање, п. 1) baš 2Begwerfen, Gaßren-lajjen, abjectio. 2) das Mißgebären, abortio. пометати, помећем, v. impf. 1) weglegen, abjiсiо, dimitto. - 2) mißgebären aborior. - 3) (v. pf.) nach der Reihe hinlegen, pono aliud ex alio. пометати се, помећем се, ѵ. г. impf. у пјесми | 2. помирити, рим, (зап.) vide помјерити. мјесто бацати се[1]: Четруном се иоме-| 1. помирити се, помирим се, v. r. pf. fih verjöbnen, reconciliari. тала 1. помирити, помирим, v. pf. ausjöhnen, reconcilio. [cf. утркмити]. Пометеник, Пометеника, т. планина у Дал- | 2. помирити се, рим се, (зап.) vide помјемацији близу Врљике на лијевој страни ријеке Цетине. пометиљати се, љају се, v. r. pf. т. j. овце, рити се. помириште, п. (у Паштровићима) біе Berföhnung, помистити, тим, (зап.) vide помјестити. помижати, жам, v. pf. (у Ц. г.) vide попишати. | помишљај, m. ber Sebante, cogitatio. cf. [vide] помијара, f. pülfß, labrum eluacrum. помијерати се, помијерам се, v. r. impf. [јуж.] помилане, п. баз Dervorzeigen, protensio (ut quid помилар, милара, m. (у Сријему) ber zur Rüle bringt, qui molendum adfert frumentum. cf. номељар, [помељарац,] помлинар. помисао. помишљање, п. баз ебенеn, perpensio. помишљати, помишљам, v. impf. bebenten, апfangen zu denken, auf den Gedanken kommen, venit mihi in mentem. помишљење, n. ber Sebante, cogitatio: Ако ти помиштање, п. (зап.) vide помјештање. помјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) nah ber Reihe |