Page images
PDF
EPUB

лазник.

Божића на неколика дана), нли држе јед- полача, f. (у Ц. г.) Ser Balajt, palatium : Боље нога сваке године. Полажајник понесе у ру је у појату фукати, но уполачу хукати. кавици жита, па кад назове с врата Хри- поле, т. (у Лици) vide [1] попак. стос се роди,онда поспе из руке житом полевање, п. (ист.) vidе пољевање. по кући (а из куће ко после њега, и одго- | пӧлевати, вам, (ист.) vidе пољевати. вори му: ва истину роди); па онда скреше полёгати, полёжемо, (ист.) vide полијегати. бадњаке, т. і. узме ватраљ, на удара њиме полегушке, н. п. вребати птo, gesutt, capite бадњаке гдје горе (да скачу варнице) гово obstipo. рећи: „оволико говеда, оволико коња, ово- полёдити се, поледи се, v. r. pf. glatteijen (eijig) лико коза, оволико оваца, оволико крмака, werden, glacior, fit glacies lubrica. оволико кошница, оволико среће и напретка“ | поледица, f. Sаз Blatteiз, glacies lubrica. и т. д.; по том разгрне пепео накрај огњи- полеђина, f. Sаз hüttenjtut (рот kleise, Thier= шта и метне ондје неколике паре или укрупно balge, im Gegenjate des Bauchstüds), pars dorкакав новац (како који може): гдјекоји до salis. [cf. покритина (поритина)]. несе и повјесмо те превјеси преко врата. | полежака, f. Stufiurusbrot vas su lаngе іni yeuer Кад хоће да сједе многи гледају да измакну gelegen, panis e zea nimis diu coctus. испод њега столицу да би нао, а пошто сједе полежати, жим, v. pf. ein menig liegen, pauluжене га огрну губером или поњавом, да им lum cubo. се хвата дебео скоруп. По што му даду те Полексија, f. Traиетате, поmеn feminae. [cf. заложи што и напије се ракије, онда отиде Палексија]. својој кући, па дође опет послије ручка, те полетање, п. (нст.) vide полијетање. га часте до мрака; доста пута та оноје те полетар, летара, т. 1) flicter (fliger) 23ogel, avis се и побљује (и кажу да је то добро). Кад ad yolandum firmata, pennata. cf. полетаарац. већ пође кући, онда га дарују марамом, или 2) (у Боци) vidе црквењак. чарапама, или назувицама, и колачем. cf. по- полетарац, рца, m. vіdе полетар 1.

полётати, полёһәм, (ист.) vide полијетати. пӧлажајников, а, о, де полажајник, primi sa- полетети, тим, (ист.) lutatoris.

полетити, тим, (зап.)

vidе полетјети. полажење, п. 1) Ваз 23ejuteri, visitatio, saluta- полетиш, полетиша, m. (у Ц. г.) 2011 йшлer

tio domestica. 2) das Abreijen, profectio. jpiel, lusus genus. Mетнувши руке на кољена полажица, f. vіdе полажа.

говори се: лет, лет, у том старјешина реполазак, ласка, m. Sіе breije, profectio.

кне: полетје то или оно; ако рекне да је полазити, зім, v. impf. 1) аbreije, proficiscor. полетјело оно што може летјети, онда ваља

[cf. крeтати 4, походити 2]. 2) кога, be сви да дигну руке, ако погријенти, онај jutei, inviso (понајвише на Бозки). [vide вања да да залогу и т. д. походити 1].

полетјети, тим, v. pf. (југоз.) fliegel, volo. [cf. полазити се, зйм се, v. r. impf. с ким, сiаll гринути). der besuchen, salutari invicem.

полётнути, полетнём, v. pf. dim. р. полетјети : полазник, т. vіdе полажајник.

Ilo.летни ми, долетни ми, сиви соколе полазников, а, о, без полазник, salutatoris. полећети, лётім, (јуж.) vide полетјети. пӧлак, (понајвише у војв.) vide [1] пола [1]: полеп, пәлежем (полегнем), v. pf. 1) полегло Даћу њему иолак пашалува

жито, geht su Rager, sterni, inсlinari: Шеница пӧлако, vidе полагано.

му по долу полегла 2) у пјесми мјесто полакомити се, мим се, v. r. pf. на што, bef= иолијегати:| Полегоше санак боравити —

tige Begierde nach etwas bekommen, habsichtig wer- 110. EN KÁBâbe, n. das oftmalige Niederlegen, interden, concupisco (bejonders nach Geld). [cf. cia cubatio.

. комити се].

полешкивати, лешкујем, у. impf, jih оft nieder: полакшање, т. (у Хрв.) Sie Crleipterug, leya legen, intercumbo. men, cf. поластица.

полибити се, полйбим се, у. r. pf. vіdе застиполамати, поламам, v. impf. breet, frаngo: Да дјети се.

је јунак Пејо Никчевићу, не би сјека” браћу поливање, п. (зал.) vidе пољевање.

Стубичане, Не би своја иoлaмao крила поливати, поливам, (зап.) vidе пољевати. пӧлапан, ина, пно, vidе похлаган.

поливаku пешкир, т. (у Сријему) пешкир који пӧластица, f. Sie Crleittering, lеvаmеn, cf. [vide] дјевојка ионесе од мајке те се сватови о

полакшање: то је њему велика йоластица. отиру кад им ирво јутро пољева те се умиполітинити, ням, v. pf. (у Боци) зит Латинин вају. Кад дјевојка полази од мајке поливаћи

тафет, facio latinum: Латинин је, полати пешкир мегне се у сандук преко осталијex Hufe te

те крајеви испод заклоица висе с політинити се, ням се, v. r. pf. (у Дубр.) Ла обадвије стране низа сандук.

тинин (6. 5. römijet fatholijch) merheit, fio la- полигати, полйжем, (зап.) vide полијегати. tinus.

полизати, поляжем, v. pf. 1) eiin menig letter,

хаљина

или и

aliquantum lambo. 2) ganz ableđen, de пече ракија, него се на њу успе вода на lanibo: јесу ли овце полизале со ?

се послије некога времена оточи те се у полијевка, f. (око Глине) vide jуха.

кући пије, Ser 9іафреіn, Хrejtermein, lora. полијегати, полијежемо, v. pf. (јуж.) па беr половница, f. 1) бie $albfrucht (23eigen uit Rog=

Reihe sich legen, cubitum eo alius ex alio. gen gemengt), triticum mixtum secali. (vide полијелеј, m. (полvkhaos) Ser trouletter, lych суражица]. cf. суржица. — 2) (у Бачк.) по nuchus, polyelaeum.

kpajiape, österr. Valbkreuzerstüct, numi genus. полијетање, п. (јуж.) Sa® liege, volatio, vo- половњак, половњака, т. 1) житна мјера од latus. .

20 ока, Дrt Setreiseinap, modii genus. - 2) полијетати, полијећем, v. impf. (јуж.) Fliegen, vidе полутак. volito: и јуначке полијеѓу главе

полог, m. 1) јаје што се оставља на гнијезду, полипсати, шёмо, v. pf. пad) еіnаsеr umtom да би кокош опет снијела ондje, Sag Иnter

men (von Thieren), intereo unus ex alio. [cf. legte Ei, damit die venne dort lege, ovum subномањкати 1].

jectum gallinae positurae. 2) кад полегне политање, п. (заін.) vide полијетање.

жито, Xager: све сам иолог; Нема жита без 1. полйтати, політам, v. pf. Sunun bејфеipe, con полога. 3) [Полог] (доњи и горњи) неcaco tenui stercore.

како мјесто, као кнежина

више у 2. полйтати, идливём, (зап.) vide полијетати. Старој Србији: Он покупи Полог Метополити, пӧлијем, v. pf. 1) begiepeit, perfundo. хију

— 2) (у ц. г.) bejdeipeit, concaco. [vidе по- положар, m. Der Dieb Ser unterlegten Sier, oүoсрати).

rum suppositorum fur. политуља, г. (у Ц. г.) иолитана жена или дје- положара, f. Die Piebin (з. 23. pütbit) unterlege војка (као исовка или поруга).

ter Eier, (canis) quae furatur ova supposita. полић, т. 1) ein Rap (ei balbes ceivel balter5), положина, f. augm. р. полог 2.

hemina. — 2) (у Хрв.) по оке (холба двије положити, положим, v. pf. 1) nieberlege, pono мјерице).

humi. — 2) Futter vorlegen, praebeo pabulum. 1. полица, f. Sie 2:ansleijte, taenia (in pariete) [cf. метнути 2). – 3) лозу, еіnеn Зmeig ab.

[cf. раф (рав) 1); дјевојка на полици, т. ј. legen, jenken, propago. на удају ; Да играмо, да пјевамо Дока војна положити се, положим се, v. r. pf. jid, legen, не имамо ; А када га узимамо, Врзи пјесме inclinor, н. п. по коњу. на нощ

положница, f. Ser blеger (рои беr hеbe), Center, 2. полица, f. 1) dim. p. [1] пӧла [1].

2) Ser

propago. 2ecbielbrief, дer 2ефjel, syngrapha. — 3): Да полој, полоjа, т. 1) мјесто плитко у води, Sie му будем с десна у ио.ицу

Иntieje, vadum. . 2) мјесто код воде које стране њему у ионицу До рамена сердар вода плави (иољева), беr lеbеrj mетипg au3= Смиљанићу, Аслијеве стране у полицу gesekter Ort, locus inundationi obnoxius. До рамена Мандушићу Вуче

полоjито, jeibt, yadosus. поличар, т. (у ц. г.) који с полица краде, полікати, полочём, v. pf. ausjbliirfet, absorbeo

н. п. сир, млијеко и т. д.; ein pauskieb, Ser (wie der Hund, die Kabe). von der Wandleiste stiehlt.

полом, т. (у ц. г.) бie Bieberlage, ѕtrаgеѕ: Па пӧличица, f. 1) dim. p. [1] полица. — 2) баз је јучер иoлoм учинио : Посјекао двадесет

Hajpelbretchen, Weifbretchen, asserculus rhombi. хајдука пӧлӧван, вна, вно, bаlb abgеtrаgеt, attritus: Ни поломити, поломим, v. pf. 1) зеrbreфent, sterno,

издворих коња ни оружја, Ни доламе нове confringo [vidе покршити]: июломио вјетар ни половне

шуму; поломили копља и т. д. 2) (у половіче, чета, т. еіn yap pot einem balpen Gi II. r.) eine Niederlage anrichten, stragem facere:

тer (половину акова), cadus dimidiae am Држ”, Илија, кулу на крајину, Чекај Турке, phorae. .

кад их иоломимо, Да не бјеже широкијем половина, f, Sie Saljte, dimidium, cf. [1] пола [1, путом Отале се иоломили Турци И

половица, полутина, полутица): Пребио га уз поље иoлoмише Турци Но се Турска на три половине

војска поломила половити, половим, v. pf. 1) (рот пола) balbi- поломка, f. 24rt Занзеѕ, ѕаltationis genus.

ren, in zwei theilen, dimidiare. 2) (при ло- Поломље, m. eine Begenѕ аn rеbten ujer Ser Op= BUM) zusammenfangen auf der Jagd), ad unum пан (in Bulgarient): Који ми је у Поломљу, omnes capio.

Поломље та поло мило половица, f. vіdе половина: Ком домаћину ио- полошити се, полошим се, v. [r.] pf. extrаntеп,

ловица чељади не моли Бога за смрт а по morbo corriрior [vidе разбољети се]: Како сам

ловица за живот, није добар "домаћин. се иoлoшила млада, Негђе су се загубили половљење, п. Заз $palbіrеп, dimidіаtіо.

кључи, Ја ти кључе находит' не могу половник, половника, т. (у Боци) 1) vidе на- полошкe, liegeno, ut jaceat.

поличар. - 2) кад се од винове комине не I полубрат, т. 1) брат само по оцу или по ма

с десне

тери. 2) (у Боци) брат побратимов или полче, чета, т. четири полчета иду у једно посестри Мин.

цијело (дугме). cf. к.лиза. полувача, f. vіdе ломача [2].

пољак, пољака, т. 1) теlіmіttеr, custos agroполуга, f. Sie etаngе (рон polj oдer )){etall), ра rum. cf. [vide] пољар. 2) eine Art Krantlanga, vectis. [vidе озиб].

heit, morbi genus [der Scharbock, scorbutus). cf. полугодишњица, f. Sas 3 rauertahi, methе ject); пољачина. 3) [Пољак) Ser 2ple, Polonus.

Monate nach dem Tode des Verstorbenen gegeben Hoàna, f. 1) die Ebene, planities. 2) (Поwird, convivium funebre semiannuum. (cf. 110 на поm. pr. у Дубровнику пијаца гдје године; 1] даћа.

се сад зелен продаје. полугрошница, f. 2) inje pon еіnеnt balken Fiajter | пољаннца, f. dim. р. пољаша [1]. (грош), monetae genus.

Пољањице, f. pl. Trt in Ser Црна ријека. полудети, (ист.) лудим, v. pf. пїrrij), mabii- идљар, пољара, т. (у Херц.) који чува поље полудити, (зан.) sinnig werden, mente capi. да стока не тре љетине, elmäkter, custos полудјети, (југоз.) ( [cf. замахнитети (за мани agrorum. Онамо пољара поставља снахија, полуѣети, (јуж.) тати)1, изићи 5, кренути 5, и то највише Турчина, па му људи дају два

обестијати, побудалити, поміхнитати (пома десету оку од жита иољарине. cf. пољак [1], нитати), смахнути се, ішенути 3].

субана [1]. полужити, полужим, v. pf. н. п. ког уље, пређу, | пољарина, f. elimiditerlobil, merces agrorum Іaitgeit, lixiyio lavo.

custodis. полужје, т. (у Ц. г.) Begenѕ аn eineni Ribridt, | пољачина, f. vіdе пољак 2. regio adjacens arundineto.

поље, п. (pl. ид.а, деп. ибља, dаt. идљима и полукав, а, о, еіn реnig bеrjcbmitt, callidulus : т. д.) 1) баз yels, campus. 2) на поље! Ал' дјевојка полукава била

binails, fоrаs [cf. ван 2, двор 4а); на пољу, Полумир, т. планина у Србији у пахији Кра Oraujjet, foris [cf. ван 3, ванка, двор 3]; с гујевачкој.

пољi, poin оrаизеіt, foris [ef. двор 5].

3) полумотак, тка, т. пређе, 20tt strinitel, rhombi тјера ме на поље, binalls (mi sie Diotbsurft 3 genus.

verrichten); jo auch mitten im Walde oder Felde: полўнити се, полу њим се, у. r. pf, jijtеr роr оти нао на поље. [cf. двор 43]. sid) hinjeben, oxvIpós sum.

пољевање, п. (јуж.) За: 23egiejren, perfusio. полуока, f. ein 2) аз (eine balbe oкa balter5), men- пољевати, вам, v. impf. (јуж.) begiepen, bejoutsura dimidiае окае.

ten, perfundo. [полуострво, т. Salbinjet, peninsula; види ѕ. польёваи, ha, he, (јуж.] н. п. пешкир (кад млада у. Трстеник. ]

пољева сватовима). [cf. поливаћи пешкир). полупати, полупам, v. pf. 1) зеrjchlagen, con- пољевачина, f. (јуж.) они новци што дају сваtando, confringo. [cf. покрити).

2) cin

тови млади кад им поева те се умивају. wenig schlagen, pulso paululum.

пољевит, а, о, н. п. земља, т. ј. гдје има поља, полупати се, полупам се, v. r. pf. полупали reich an Feldern, dives campis.

се Срби с Турцима, baben jih gepriigelt (inm пӧљевши [пољепши), mi, ше, (у прим.) cf. љевши Gefechte), pulsarunt se invicem (in pugna). cf. 1. [1] но [14]: Пољевиша је ружа од виjоле — [vide] побити се.

[пољепши, а, е, vide пољевши; cf. 1 по 14 ; полусестра, f. 1) сестра само по оцу или по види s. v. вијола. ]

матери. — 2) (у Боци) сестра побратимова. пол.ено, п. (у ц. г.) подебела цјеланица или полўтак, лутка, т. (у Сријему) зец млад (око Ваљак лучa, ein cheit skieii, taeda.

Маија), 9)irsbaje, lepus vernus. [ef. полов- | Пољицца, т. р. у Далматинскоме приморју изњак 2].

међу ријеке ірновнице и Цетине око каполутан, лутана, m. Sеr ur baih einem 23olf= мените планине Мосора десетак Дванаест

stamm angehört (weil Vater oder Mutter nicht da села која су се од стариве до нашега вреvon ist), ein Mulatte, patre aut matre barbara мена сама управљала. Пољнчани су сви заnatus. cf. [vide] мелез [1].

кона Римскога, али се не држе писма Латинполутина, f. vіdе половина: Милутину по.y скога, него Глагољскога, које је у рукопису тину.

мало дотјерано према нашему, особито као полутица, f. (у Боци) vidе половина.

што се у Босни пише. Мени су приповиједали полуткиња, f. (у ц. г.) мјера од пo кoвате, да их данас има свега око 7000 душа. Док

eine Art Weinmaß, mensurae vinariae genus. су се сами B.1адали, свако је село имало получак, получака, т. (у Далм.) жигна мјера свога кнеза, пак су ови кнезови сваке го

од девет ока (пола четврталап), 20rt (ctreise дине о Ђурђеву дне бирали вешкога кнеза masi, modii genus.

и војводу и канце.ијера. получити, получим, у. pf. erlangen, impetro: пољйце, п. 1) dim. р. поље. 2) (у ц. г.) ІІІто молила то је получи.а

сриједа од прегљаче. полушки, кa, кo, (у ц. г.) по полу жје: од пӧькиња, f. Sie Folin, Polona. Жабљака поуикога града

IIÒACKâ, f. adj. Polen, Polonia.

ливати.

moveo.

пољека метла, f. (у Сријему) Sie Сprenblume , | помамити, помамим, v. pf. 1) mütbens, toll mа. xeranthemum annuum (L.).

chen, in furorem ago, furiosum reddo: Ty mu 1. пољски, кa, кo, н. п. рад, ми II, elb, campe Вуче Богата иомами А потеже ћорду окоster, rusticus.

вану 2) nachlocken , allicio ad sequendum. 2. пољски, кa, кo, polnijb, polonicus.

помамити се, помамим се, v. r. pf. toll, bütbепо пољубац, идљупца, m. er , osculum, cf. perse, coepi furеrе. [cf. дрнути се, згоро[љубац,] цјелив.

падити се, згранути се, погоропадити се, пољубити, пољубим, v. pf. кога у руку, коме смушити се; побјешњети, побјеснити]. руку, eimal fujjet, osculor. cf. [цукити ;) цје- иӧмамице, н. п. оде иомамице, т. б. као да

се помами, witbens, furibundus. пољубити се, пољубим се, v. r. pf. с ким, jid помамљивање, т. баз хоllmerce, furiae. [cf. küssen, exosculari se invicem.

распомамљивање). пољуљивање, п. Ваз 23emegeit, agіtаtіо.

помамљивати, мамљујем, у. impf. toll тафе, пољуљивати, љуљујем, v. impf. beegeni, agito:

in furorem ago. Вијор долом дује, Градом пољуљује помамљивати се, мамљујем се, v. r. impf. tol помагајте, (мјесто помажите !) ruft mail, mепт werden, in furorem agor. [cf pacnomambu

große Noth ist, z. B. Räuber, Feuer, Ueberschwem вати се). mung, vox implorantis auxilium.

поманитати, манитам, vide пoмaхнитати. помагања, f. Sas Rufen и Spulfe, auxilii imрlо- помањкати, мањкамо, [помајкати) v. pf. 1) vide ratio: стоји га помагања.

полипсати. 2) vidе нестати [1]: Спенђе Homárâie, n. 1) das Helfen, adjumentum 2) су му помањкале

баз Жіfеп ит фіїlje, Sas pulfsgejctrei, auxilii помаћи (cf. помакнути), идмакнём, v. pf. ructet,

imploratio. помагати, помажем (у Ц. г. помагам), v. impf. | [помаћи се, помакнем се, v. r. р. помаћи; cf.

1) helfen, auxilium fero. 2) um Hülse rufen умаћи се.] (помагајте rujein), auxilium imрlоrо.

помахнйтати, помахнятам, [поманитати] v. pf. помагач, помагача, m. Ser (Bebiulje, jeljer, ad (у Перасту) vide полудјети. jutor.

помаџарити, маџарим, v. pf. 3 Иnger тафен, пӧмаз, т. 1) ишенично брашно размућено у

facio esse Ungarum. хладној води, којим се помазује кукурузан помацарити се, мацарям се, т. r. pf. ein Иnхљеб кад xоthе да се метне у пећ. 2) (у ger werden, fio Ungarus. Барањи) vide скроб 2.

пoмaшити, шим, v. pf. gebäre, pario [vide poпомазати, мажем, v. pf. jаlbeit, ungo.

дити 1]: Скочи млада са коња витеза, Уфати помазивање, п. Жаз Calben, unсtiо.

се за јелове гране, Виком врисну, а помаши помазивати, мазујем, у. impf, jаlbeit, ungo. д'јете nómâjka, f. die Wahlmutter, quae matris loco ha- nomèhâm, nomeháma, m. der Angrenzer, Grenznach. bеtur. cf. побратим.

bar, finitimus, vicinus. cf. [vide] поредник. помајкати, кі, v. pf. (по зап. кр.) vidе пома»- I помёђашки, кa, кo, бет помеђаш gehörig.

кати: Јес” ли доста парићала дара Да ти помељавити, номељавим, v. pf. зеrfаue, manне би помајкало дара, Помајкало дара за dere: кашто кад хоће дјеца да забране једно

другом говорити, онда једно рече: „Пун Помак, т. [vidе Јурук ?].

кон жаба, пун кош црви, пун кош гуја (и помакнути, помакнём, vidе помаћи.

т. д.): ко се јави, све да помељави, uòMano [no Ma.10), allmälig, einzeln, stücfweise, pa већ онда не смије ниједно проговорити. ulatim.

помёљар, мељара, т. (у Сријему) vidе помипомаљање, п. ба $perporjtrectei, jerporjeigen, pro- помељарац, рца, лар. tensio, exsertio. .

nòmên, m. 1) die Erwähnung, mentio. — 2) die помаљати, помаљам, у. impf. bеrроritrete, ber Купипа, соgіtаtuѕ, cf. спомен [3]: А од дана

pprzeigen, protendo, exsero. [cf. измалати, пуљити].

поменав, пӧмёнка, т. dim. p. помен. помаљати се, пдмљам се, v. r. impf, jih bеr поменути, помёнём, v. pf. коме што, por einen vorzeigen, hervorragen, promineo.

etwas erwähnen, mentionem facio. пӧмама, f. Die 24th, furia, furor [cf. 2 мама, помењивати, помењујем, v. impf. (у Ц. г.) vide

помамило]: Сипоh аrо из Новога дође, Како помињати: Ко ти рече помешиватбега дође, помама га нађе: Вјерној љуби јаде номерање, п. (ист.) vide пoмијерање. задаваше: „Бубо моја, женићу се на те.“ | помёрати, номерам, (ист.) vide пoмијерати. Жен” се, его, и мени је драго, ІПослаһу ти помёрати се, померам се, (ист.) vide номијесина уђеверство

patii ce (C Mjecra). пӧмаман, мнa, мно, toll, mütbens, furiosus [cf. померити, рім, (иәт.) vidе помјерити.

мамени): Узја МилоII пома.Мна кулата номерити се, рим се, (ист.) vidе помјерити се. помамило, п. vіdе помама.

1. помести, метём, v. pf. 1) febren, verro. [cf.

сватове

[ocr errors]

па

ни помена нема

освијетлити 2, погладити 2, покидати 3, по- помилати, помілам, v. pf, bеrроrjeige, protendo, чистити 1]. 2) помео га снијег, реrређеп, facio ut quid emineat. obruere.

помилати се, идмійлам се, y, r. impf. bеrроrra2. помести, метём, v. pf. permirret, confundo. gen, protendi, prominere. 1. помести се, метём се, v. r. pf, jid, perirreir помилети, (ист.),

(з. 3. ini 3ablet), erro. [cf. побркати се]. помилити, (зали.), мійлім, vidе помиљети. 2. помести ее, нометём се, v. r. pf. (у ц. г.) помиловати, лујем, v. pf. 1) liebtojеп, blаndior,

имали смо се помести, т. д. мало нас није demulceo. [cf. по утити 2). — 2) Господи, снијег замeo, peripebt beroen (mit edttee), ni JIOMInyj! Herr, erbarmie dich! (Kirchenslawisc), im vibus conturbari, obrui. Онамо људи често Gebete). овако гину: кад кога на путу, особито у го- помиљети, милим, v. pf. (јуж.) frieфeil, coepi лети, ухвати мећава па ни могући од сни repere. јега и вјетра гледати ни познајући мјеста помнњање, n. Sa: Grvibutei, mentio. [cf. сно

под снијегом изгуби пут и умре од зиме. мињање). поместити, тим, (ист.) vidе помјестити. помињати, њём, y, impf. erwähnei, gesenten, menпомет, т. (у ц. г.) кад на великој зими иде tionen facio. [cf. помењивати, спO AM Ињати,

здраво свијег свјетром, да путник не види спомењивати].
путовати, баз слeegejtiber, vіs nivis creber- помирање, п. (зал.) vide пoмијерање.
rimae.

1. помирати, помирам, (зап.) vidе помнјерати. пометање, п. 1) баз 2Bеgіvеrfен, табren-lajјен, 2. помирати, рем, [v. impf.) vidе умирати.

abjectio. 2) das Mißgebären, abortio. помирати се, помирам се, (зап.) vide пoмијепометати, помећем, v. impf. 1) meglegeii, abjicio, рати се.

dimitto. -- 2) тірgebären aborior. — 3) (v. 1. помирити, помирим, v. pf. aliejóbiter, recon

pf.) nach der Reihe hinlegen, pono aliud ex alio. cilio. [cf. утркмити). помётати се, помећем се, v. r. impf. у пјесми | 2. помирити, рим, (зап.) vide номјерити.

мјесто бацати се [1]: Четруном се поме- |1. помирити се, помірім се, у. r. pf, jih verтата

jöhneit, reconciliari. Пометеник, Пометеника, т. планина у Дал-2. помирити се, рим се, (зап.) vidе помјенацији близу Врљике на лијевој страни ри

рити се. јеке Цетине.

помнриште, т. (у Паштровићима) Sie Berjölnung. пометиљати се, љају се, v. r. pf. т. б. овце, reconciliatio, in dem Sprichworte: y orkunte

metus bekommen, morbo metub dicto corripi: посвадиште, у одриште иомириште. Овце ти се све иометиљале

помисао, сли, f. Der Seбate, cogitatio [cf. поHÒMetuna, f. die Nachgeburt, secundae partus. cf. мишљај]: знам његову комисао. ложа [2, плодница, плодва.

помислити, лім, v. pf. айј ден (Вебаtеnt fопттеп, пометно гумно, п. ни о трн, ни о грм, већ

vеnіt mihi in mentеm. [cf. поумити, поуна нометно гумно, cf. вјештица.

мити се). пометнути, нём, v. pf. 1) binlege, pono, di- помистити, тим, (зап.) vidе помјестити.

2) тірgebäreit, borior. [vidе поба- | номицање, п. Заз )tiiteit, promotio. цити 2]. 3) megiperfeit, projicio [cf. поврћи помицати, мичём, v. impf. rütet, promoveo.

(повргнути)]: Сиромашко рухо пометнуо — помицати се, мичём се, v. r. impf. 1) jih rпоменати, номешам, (ист.) vide пoмијешати. cken, moveor. 2) н. п. печење се иомиче помештање, п. (ист.) vidе помјештање.

до малога Божића, Saler, duro. помештати, там, (ист.) vide номјештати. помй плати, помішім, (зап.) vide пoмијешати. помйжати, жам, v. pf. (у Ц. г.) vide пoпишати. | помишљај, m. Ser (Beaute, cogitatio. cf. [vide] помијара, f. Сpiljap, labrum elaacrum.

помисао. номије, f. pl. vide сплачине.

помишљање, п. За 23esenten, perpensio. номијерање, п. (јуж.) vide номјештање. помишљати, номи IIIљам, v. impf, besenten, ail: номијерати, помијерім, y. impf. (јуж.) vide fangen zu denken, auf den Gedanken kommen, venit цомјештати.

mihi in mentem. помијерати се, помијерам се, v. r. inpf. [јуж.] помишљење, п. Ser (Sebate, cоgіtаtіо: Ако ти sich von der Stelle bewegen, moveri loco.

је на срцу помишљење као што је говорење. помијешати, помијешам, у. pf. (јуж.) permijabet, cf. Гаваново језеро. commisceo. [vidе смијешати].

номи штање, т. (зан.) vidе помјештање. [помијенати се, номијешам се, y, r. pf. (јуж.) помиштати, там, (зап.) vidе помјештати. vilе смијешати се.]

[помједити, помједим , v. pf. perfipfern, cupro помилан.e, n. Sa3 феrроrjeige, protensio (ut quid obducо; види ѕ. Y. посребрити.] promineat).

помјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) пад беr Reibe помилар, милара, т. (у Сријему) 5er 3ur 2 iible abmesjen (oder abwägen), emetior, expendo.

bringt, qui molendum adfert frumentum. cf. 2) don der Stelle rücken, moveo, cf. (vide] 10помељар, [помељарац,) номлинар.

мјестити: Четири му помјери, а зуба

mitto.

« PreviousContinue »