Page images
PDF
EPUB

не ваља бити по поплатима, јер онда не һе | поновац, поповца, т. (у Дубр.) vidе мајкина расти.

ду IIIица. пӧплата, f. (у Ц. г.) прошња у коју иде човјек поговина, f. Sas Cinfoттен рот Briejtertbun, re

кад му се кака несрећа догоди, н. п. кад ditus sacerdotalis. му кућа изгори, кад га ко похара (стоку му поново, п. alj. као кнежина (око 30 села и отјера), кад плаһа крв, (у Бјелопавлиһима) око 500 кућа) у нахији Требињској. и кад се одијели: отишао у иоилату, биз поповски, кa, кo, Фореп», priejtеrlih, sacerdotalis. Betteln, mendicatio.

LÒNÔBCTBO, n. das Priesterthum (die Würde), saпоплатити, поплатим, v. pf. кога 1) безаblет, cerdotium, dignitas sacerdotis.

solvo: ІІто си мужа так” за мало дала ? Ја поводити, нoпoдим, v. pf. 23osen legen, pavimenбих ти га боље поилатила 2) (Almosen) tum facere, coassare: И попозим листом јаgeben, reichen, beschenfen, praebeo, muneror, cf. воровим поплата: Добро те те сестрићи иоплатит | нопојаске, vide појаске. Поплатите сужња невољнога

попола [по пола], (говори се и идиолак, а и поплаћати, пдилаһам, v. pf. alljallen, solvo : ибиоле) н. п. расјекао поно.la, entsipeijchneiДа поплаќа.м коње по Удбини

den, disseco. поплашити, шим, v. pf. 1) erjcbrectei, tеrrеfacio. | [пополак (по полак), vilе попола. ] 2) abjcrecen, deterreo.

пополако, Iangjani, lente [vidе полагано): дудо, поплашити се, ішім се, v. [r.] pf. [cf. стравити Пополако!

ce] 1) erjcbreten, terretio. — 2) jih abjecreten i [пополе (по поле), vidе попола.] lassen, deterreor.

погонац, понца, т. (у Сријему) бie 21terminbe, поплёнкти, идилёнім, (ист.) vide поилијенити. convоlvulus arvensis [L.; cf. слатковина). поплеснивити, вим, (ист.) vidе шоп.меснивити. І пӧпониаже, т. б. пониже (cf. [1] по[14]): Попоплести, плетём, v. pf. suflectiten, perplecto, ab сагни се доље иоцониже solvo plexionem.

поправа, f. 1) Sie litsbejjerung, reparatio. — 2) nònner, m. 1) das Geflechte, Flechtwert vom Zaune, (у Сријему) sie (irjohnung, reconciliatio: оти

crates. 2) чаране на полет, geflottene Іли у суд на поправј. Ctrumpfe (bie niot gejtritt meroen), tibialia nеxа, поправдати се, дам се, v. r. pf. (у Хрв.) vide non pіngеndа аси. Које чараше нијесу на свадити се. поилет оне су на игле.

поправити, вим, v. pf. 1) perbejjern, reparirеп, поплетање, т. баз Иebеrflechte, plexio.

reparo. 2) vide пoгрaдиги 2. поплетати, плећем, v. impf. überflechten, plecto. | поправити се, вим се, v. r. pf. jib bejjerit, emenпоплетица, f. 21rt etiterei, picturae acu factae dari. genus.

поправљање, п. ба3 Repariren, reparatio. [попливати, вам, v. pf. аnjаngеn su joywimmtel ; поправљати, љам, v. impf. repariren, rераrо. види s. v. Марко Краљевић.]

поправљати се, љам се, у. r. impf, jih bejjer, поплијенити, поплијенім, v. pf. (јуж.) vide emendor. оплијенити.

попрати, перём, у. pf. платно, in 223ajjer talпоплинити, поплинім, (за ін.) vidе поплијенити. chen (bei der Vleiche), aqua imbuo. cf. noupati. поплинути, поплинем , v. pf. н. п. пошлинула попратити, тім, v. pf. vіdе испратити : Сенанн вода по бријегу, überfluten, effundi.

их дивно укопаше А Сењанке тужбом попоплиснивити, вим, (зап.) vidе попљеснивити.

пратите попљење, п. баз 223eiben зит Зореп, ordinatio. понрд, т. Зать, иппüse Singe, nugae : потрошно попљескати, кам (попљештём), v. pf. mit ser новце у шоирд; Снаха у род а свекрва у

flachen Hand schallend schlagen, cava vola per шоирд.

cutio: Попљешти бијесна да је бјешњи. понрдан, попрдана, т. vіdе прдоња 1. пошљеснивити, вим , v. pf. [јуж.) vеrjафіnuntein, попрдйвање, п. Sas abgebroфene farzen, intercresitu corrumpі. [cf. побуђавити ).

pitatio. попљувати, попљујем, у. pf. bejpeiеп, соnѕрио. попрдивати, ирдујем, v. impf. abgebroфen jargеп, попљужнути се, нём се, у. r. pf. ailigleiten, interpedo: Позвекују токе на Биласу. По

aberro, [vidе поклизнути се] cf. понузнути и дује аднаў у вуруни ce: Нога јој се поиљужнула

попрдица, f. (у Дубр.) у пређи онај вавољак, попo, m. (јуж.) һур. р. поп. [cf. попа].

гдје је прења дебља [vidе упоћак]: опрепопов, а, о, без Тореп, sacerdotis: Што је по дено на поирдице. пово да је готово. cf. водица.

попрдљив, а, о, inner (oft jargeno, qui semper попова мўда, п. pl. Sеr epinselbaunt, evonymus pedit. . [europaeus L.; vіdе машљика).

попрднути, нем, v. pf. прде и попрде, по einпоновање, п. Оer Briejtеrbienit, sacerdotium. mal farzen, gleichjam zum Beschluße, repedo. поповати, попујем, у. impf. Rope jein, sum sa- попрдуша, f. попрд.Биво женско.

serdos: што ти мени понујеш (mill jt mich bе- поирёгнути (cf. попрећи), пдирёгнём, v. pf. ап» lehren, moralisiren).

ziehen, auspannen, intendo, adduco.

re

попрезанье, п. Біз ?(njieben (з. 3. Ses Cattelgiurts), | попузивање, п. St; cite, recessio. intensio, adductio.

нон узивати, изујём, v. impf, point Ser Ctеllе wеі. попpeзaтн, попрежем, v. pf. н. п. коньу колан, beit, cedo loco. anziehen, adduco.

нон ўзљив, а, о, joliipfrig, labilus: Бог те сапопреко, (ист.) vilе поријеко.

чувао Османа дизлара, и крива кантара, поnonper, m. mit Ache bedekte glühende Nohlen, ci пузыва моста, подругљива госта, пртене

nеrеѕ igni impositi [cf. супрет, упрет]: има вреһе изле среће (у шали кад се нанија). віатре упонрету.

поr узнути, нём, v. pf. ролі деr еtеllе wеіtует, попретати, потрећем, [v. pf.] vide запрет: тн. celo, loco cedo. [vide пoк. Изнути). попрсти, иӧпрём, (пӧпрео, по југоз. пр. и по- [пон узнути се, нем се, vide пoк. изнути се ;

upo) v. pf. vernichten, perdo: Tako me ne uo ви, ҳи ѕ. Y. поп.љужнути се. ]

ирло IIIто си ми из твоје руке до! попунити, нім, v. pf. dil: filleri, expleo: A cyпопрётити, ніретім, (ист.) vidе попријетити. вијем златом попуњена попрећи, поирёгнём, vide порегнути.

[попуњавати, попуњавам, v. impf. vіdе понупопређивање, п. [ист. и јуж..] аз lyalbleaute 3 rp њати; види s. v. близни. ] hen, das Bedroher, subminatio.

попуњање, п. No1: 2(usfiller, expletio. попреhйвати, прећујем, v. impf. (јуж. и ист.) | попуњати, иди у њам, v. impf. dil: jiillen, expleo bedrohen, minor leviter, subminor.

[ef. попуњавати]: Три ћевојке три јаглука вепопречке, (у ц. г.) vidе попријеко.

3.1е на Ђерђеву по бијелу платну, Сваком попржити, жім, v. pf. rijten (im ettymals), frigo. сви.10м, боје свакојаке, Попуњају златом и [cf. упржити; попригати].

бисером Пошуњати драгијем камењем — попригати, гам, v. pf. rojten, frigo. [cf. исири- понурити, рим, v. pf. н. п. кукуруз, ат ўeuer тати, опитати, упригаги; попржити).

braten, rösten, torreo. попријеко, (јужж.) qiter, ppt Ser ceite, e trans- попустити, попустим, v. pf. 1) паblajje, reverso. [cf. попречке).

mitto: попустила зима, пиће. [cf. ањати, попријети, пӧирём, v. pf. (у ц. г.) vidе по ењати, јењати, патинути, прејењати; сустати, тиснути.

посуcтати 2). 2) Tajjen, concedo: не попоиријетити, непријетим, у. pf. (ју ж.) bebrоbеп, иусти, Господе Боже, области нечастивомо minor.

и некрштеноме, beipt e in einem Tolfsgebcte. поприко, (заи.) vidе попријеко.

попустити се, попустим се, v. r. pf. jih nibt [поприкучити се, v. r. pf. vіdе прикучгти се, mehr wehren, der Zudringlichkeit nachgeben, concf. 1 по 14; види s. v. б.лор.]

cedo. попритегнути, попройтёгнём, v. pf. fejter ajieben, попут, (у Далм.) кога, т. і. [vide] налик, übit= attrahо: Беrу боље попритеже руке

lib, similis [cf. сличан 2]: попут онога чепонрйтити, попрітим, (зал.) vidе попријетити. љадета. ноприѣйвање, п. (за.) vidе попрећивање. HONYTATH, Tâm, v. pf. Fußfessel anlegen einer Menge). попрививати, прићујем, (зап.) vidе попрећи compede vincire alium ex alio.

попутнина, f. Ser Botenlojn, Sie 2:3egsebrung, viaпопричати, ндпрӣчам, v. pf. venia ersiblен, ра ticum. [vidе путнина). ulum narro.

попуцати, цімо, у. pf. паt bеr Reibe bеrjten, понрљити, попрый м, v. pf, abjengei, aduro.

rumроr, н. п. од смијеха. попросити, идросійм, v. pf, betteln, mеndісо: попуцивање, п. 1) баз Сpringer, Зеrjpringen, diДа попроси.м и леба и вина

ruptio. . 2) das Vallen der Flinten, sonitus попроћн, попрођем, v. pf. ein menig porbeigebен, telorum emissorum. paululum praetereo.

попуцивати, пцује , v. impf. 1) аnjаngен 3 попрскати, попрскам, v. pf, bејprise, aspergo : зеrjpringeit, rumpi: Дојке расту, токе попупопренути, попрснём, у руку је воде дофа чују 2) ballen, erschallen (von den Flinten), тила, Те попрсну Боичића Ајку

sonо: Загочение пупке поиучиватHeпопруг, m. 1) (у Лици) оно чим се самар веке што пушке поиуцују често

за коња (а на седлу и ондје се зове ко. Тан), идушити, иім, v. pf. 1) ein menig rachen (3аSaumsattelgurt. cingulum clitellarum. (vide bat), paululum nicotianae ducо. 2) н. п. потпруг]. — 2) (у ц. г.) vidе колан [1],

лу.iy лувана, eiite Tfeife aitsrauche, exhaurire потпруг: Бог т' убно, моја косо руса ! | Што fistula. cf. испушити. сам тебе гојила залуду, За попруге коња попуштавање, п. vіdе попуштање. Мирковога

попуштавати, по ў штавам, v. impf. vide [1]по. попрати, диршам, v. pf. (у ц. г.) онршао пултати.

снијег, т. б. опрашио; попршати какво попуштäње, п. [cf. попуштавање] 1) аз ?а) јело чиме, н. п. шећером, т. ј. потруни ти, lassen, remissio. 2) das Ueberlassen, conbestreuen, conspergo.

cessio.

. попрштити, тим, v. pf. sertretet, conculco, н. п. 1. попуштати, попу питам, v. impf. [cf. попуштајаја, људе: Поиритише Турску сиротињу — Bath] 1) nachlassen, remitto. - 2) überlassen,

36

вати.

ВУков РЈЕТІНДЕ

Tajjen, relinquo, concedo. — 3) (у пјесми) запіто 1]: А нико се јаду не досјетиПокосу, рафjen Tajjen, promitto: За кога је дика рашта је коња повратно лице убелила? За кога је дика косу попу- порвати, вём, v. pf. 5шт tingen aufbesen, comштата

mitto, instigo ad luctam. 2. попуштати, там, v. pf. alle нa, Ser icilye ent: порвати се, вём се, v. r. pf. ringen, luсtоr.

lassen, dimitto omnes (e carceribus). nopratu, râm, v. pf. durch den Gebrauch abnuben, попуштати се, попуштам се, у. r. impf. ji) иордати, дім, 3 usu dеtеrеrе.

überlassen, nicht wehren, nicht sträuben, dedere se. nophath, hầm, v. pf. verrosten, rubigine induci. попуштеник, пуштеника, т. 1) конь који се поребарац, рца, т. ефеrѕроrt in einem epiel,

добро не ујалови. [cf. нутрак). - 2) во који vox joci cassa efficta: мој отац иoрeбарии, се пусти те се не хвата у ІІ.Луг, да би се моја мати поребрупа, поребри се поред утовио ради боље продаје.

ватре. попче, чета, п. Sеr junge Bope, jшger Briefter, поребарке, н. п. лећи, јеіtwirts, in latus. sacerdos juvenis.

поребри се, cf. поребарац. пор, т. (у Дубр. и у Сријему) vide прас.

поребруша, f. eфersport in ciнeт бріеl, vox joнораба, f. (у Хрв.) Ser (3ebrauch, usus: за коју cosa, cf. поребарац. порабу требаш то?

норёвати, вём, v. pf. (у Грахову) bеrроrbrettyеп, поравнати, нам, v. pf. pergleiben, concilio, com prorampo, cf. [vide) навалити [3]: Бе је pono. [vidе посулити).

ладна вода иоревала, Из планине из брда поравнати се, нам се, у. r. pf. с ним, jid) per

Бојана gleichen, componor, concilior.

поревнитн се, ревеним се, Y. r. pf. jih sujaniпоравнити, пдравним, у. pf. elitet, exacquo,

menthun, eine Kollekte machen, contribuimus sincomplano. [cf. сравнити).

guli. порављивање, п. Заз ($ben, complanatio.

порегивање, n. Si3 2хитен ѕез штрее, immurпорављивати, рівњујем, v. impf. epiten, con

muratio. . plano.

порегивати, регујем, у. inpf. ppi 3eit jil Seit порада, f. (у Мостару) од конопљанијех ко

brummen (vom Hunde), immurmuro, admurmuro. наца као врша, те се риба у њу хвата, 20tt поред, mit gen. nebel, penes. [cf. според). Fischergarn, retis genus. .

пӧредан, дна, дно, (у Грбљу) gering, jpärtid), поради, vidе ради.

für glit, tennis, parcus: По попу није крив nopáhahe, n. das Kreißen (das Gebüren), partu

е му је иoрeдан бир. ritio. .

пореде, vide пopeдo (2): Пасла овце ІІІyичкиња пора, ати се, порађам се, ч. [r.] impf, freijen

Мара У ШШуици повр Малована, ІІІнњом ио(gebären), parturio.

реде два чобана млада поразити, поразим, v. pf. човјека, 3u Srunѕе поредити, дим, v. impf. кога ским, ritten, jtrafen, perdo: поразила га мати Божја.

Seite stellen, comparo. поралија, f. (у Боци) vidе бљуда.

поредити се, дам се, v. r. impf. с ким, jih in порамак, рамка, т. у кошуље оно но рамену

Reihe steilen mit einem , comparo me. [cf. óaод колијера до рукава. [vidе потплата). cf.

рабарити се, једначити се). подуплата.

поредник, поредника, т. (у ц. г.) који је са пораменице, f. р. (у Дубр.) Spjenträger, fasciae стоком поред кога, Beisegenop, vicinus [cf. bracis sustinendis.

помеђаш, споредник): Од Ровина овце напорана, f. vіdе похрана.

јавно, А без друга и без поредника 1. поранити, пораним, vide нохранити. поредници, ника, т. pl. кад се уводећи у нити 2. поранити, нім, v. pf. früh aujbretent, mane двије жице уведу у један коталац. cf. близни.

тоvеri. у Србији гдјешто кад назове Србин поредно, (у Грбљу) као мало, menia, parum : Србину добро јутро, а он га онда запита:

не намјери се него поредно нешто вечери. Јеси л' поранио? cf. [2] подранити, [1]ура- поредо, (ст.) vidе напоредо: Порсдо нам раке

ископајте пораст, т. (у пјесми и f.) Ser 28th, habitus, поредовник, довника, m. Sеr аbmebjeins Sa3 Rebt

cf. [vide 1] раст: Мали пораст, плећи ши hat zu mahlen (in einer gemeinschaftlichen Mühle).

рокије Црне масти а дуге порасти qui ex ordine molae jus habet. . порасти, растем, v. pf. madjje, succresco, ex- поредовнӣчки, кa, кo, н. п. воденица, Reithes, cresco. cf. узрасти [узрести).

sociorum, societatis mola. порат, ута, т. (у прим.) деr pajen, portus. cf. иӧредом, пad) Ser Reibe, reibuti, ex ordine (vide [vide) пристаниште.

наизред): Поредом се и у воденици меље. порашање, п. Жаз Зbütelit, rоrаtіо.

Ilope Дом се и говеда лижу. порапати, порашам, у. impf, thäuetn, in заrtен поређати, пдређам, v. pf. reiben, in Reibe auf. 3 ropjen regiie, roro: иораша киша.

jtellen, dispono: По бедену поређа барјаке — порашта, (т. ј. поради шта) wеivеgеt, cur [vidе поређење, п. Заз 3ergleicheit, comparatio.

an dic

Нити.

порез, m., sie eteuer, 21bgabe, vectigal. [cf. вер- | поробі, т. (у Дубр.) 23olljtreeting eintes ridtеrtіfіеn пореза, f., гија, 2 данак, дација, мирија, пор 1lrtteils, executio. [cf. рубaчина).

ција). Порезе се у Србији обично дају двије: поробити, идробім, v. pf. н. п. поробили Турци "Бурђевска и Митровска (у прољеће и у је ceno, haben die Einwohner des Dorfs als Slla: сен). cf. кнез.

ven davongeführt, captivos abduco. порезати, режем, v. pf. 1) jyneisei, scindo, н. | поробити се, норобім се, т. r. pf. in etlaperci

II. пореза ме по прсту. [vidе посјећи 2]. — gerathent, captivus abducor. 2) порезу, бie tешеr unter jid, verteileit, vecti- порогобатити се, тобатӣ се, v. r. pf. као поgal impositum inter se distribuere (quantum реметити се, it lipstitg fопітелі, perquisque det ex proportione). — 3) хаљине, turbor. .

julsdyneiden, scindo uni et alteri ex ordine. nópoa, m. die Nachfommendaft, proles, progenies порезати се, режем се, ч. г. pf. jih (in деп [cf. евлад]: Од зла рода нек” није иорода jinger) ichneiden, cultro vulnerare se.

Не имао од срца иорода

илијени порезивање, п. Заз сфncisen, scissio, sectio. пород изродили норезивати, резујем, v. impf. vіdе резати. породиља, f. Sie Sociateriп, Nindbetterin, puerpera. норекло, п. (у војв.) vide пoдријетло.

[cf. родилица, родиља]. норекнути, дрекнем, vide порећи: ІІІто го, породити, породім, (ст.) [v. pf.] vіdе родити [1]: реко, порекнути не ћу

Није л' мати породила сина пореметити[*], тим, . pf. Derriden, in Иnoroning породити се, породим се, y. т. pf. gebären, in bringen, perturbo.

das Kindbett kommen, pario. [cf. o6a6ubaru ce, пореметити се[*], тім се, Y. r. pf. in lоrѕ g побабити се).

fonci, perturbоr. [cf. порогобатити се). nópoquna, f. Nacfommenschaft, Familie, familia иоренути, нём, (у Далм.) v. pf. vide [и отје [vidе фамилија]: и позови старца Варићака рати) погнати.

Нек поведе своју породицу Породицу Вапорење, п. 53 24ujjaneiseit, discissio.

Прићаковиће nopen tx, nòpêlûM, v. pf. von Glauben abjallen nöpohaj, m. (loc. sopohájy) die Niederkunft, parmachen, abduco a fide.

tus: умрла жена у порођају. порёпити се, пореийм се, у. r. pf. ppm (Slail- порођачити се, рођачім се, v. r. pf. Sejblete

ben abjallen, a fide descisco, fio canis (Baza verwandter, Better werden, fio consanguineus.

да се мисли: постати реиат као сето). порожити се, норожим се, у. r. pf. (у ц. г.) порећи [порекнути), поречём (порекнём), v. pf. widerrufen, revoco. [cf. paspehu).

пороскје, п. оно чим се во веже за роге, еtrit норећи се, поречём се, ч. r. pf. (у ц. г.) ji) womit das Hornvich bei den Vörnern gebunden verbürgen, fidem interponere, cf. [vide] 10A wird, laqueus cornibus injiciendus.

. јемчити се: Свак би река” и би се порека" порозгвати, вам, v. pf. (у Барањи) cf. розгва, Nopey, m. Insel in der Donau, zu Serbien gehörig, розгвати. insula Danubii. [cf. Порече).

шорон, т. (у ц. г.) vidе понор. Поречанин, т. (рі. Поречани) Ciner ppit Пореч. поронути, идронём, у. pf. (у Боци) под воду, Поречанка, f. vide Поречкиња.

н. п. Рисан у море, untergeheit, jinfet, aqua Порече, n. vide Пореч.

mergi. Поречка Ријека, f. пот. prop. eines lanjје и поръснти, идросим, v. pf. поросила киша, ез

Gegend in Serbien, nomen fluminis et regionis. hat ein wenig geregnet, als wenn Thau gefallen поречки, кa, кo, point Пореч.

wäre, irroro. Поречкиња, f. Gine pon Пореч. [cf. Поречанка]. поросица, f. Ser 3 barrege, pluvia roris instar, порешчија, т. бer Ginjaniler Ser пореза, vecti cf. пороеница: Нађе кина, љетна иoрoсица galium collector, exactor. [cf. дацијер).

ІІІто ти интеш љетне иoрoсице, То су поривање, п. vіdе турање [2].

твоје грозне сузе за ме поривати, вам, v. impf. (у Хрв.) vide [гу- поросница, f. (у Дубр.) vide поросица. рати] турати.

порнтина, f. vіdе похритина. nopnjèbâne, n. das Drängen, urgere. Hôpra, f. der Kirchhof (bejonders bei Klosterfirchen), поријевати, пдријевам, y. impf. (у ц. г.) као area circa aedem. .

наваљивати, оrängен, зијеsеn, urgeo, impello. | поруб, m. Sеr саn, limbus. cf. подруб. cf. поревати.

порубити, порубим, у. pf. einjäunet, limbo cirпоринути, нём, v. pf. 1) megjtopen, impello. cumdo.

2) (у Дубр.) брод, т. ј. пустити га у воду, порубљивање, п. Sag Cümien, limbatio, circunvom Stappel laufen lassen, deduco.

datio limbi. порити, рим, v. pf. aujjchneiseit, discindo. порубљивати, рубљујем, у. impf. jäumet, cirпорицање, n. Sаз 20ierrufen, revocatio.

cumdo limbum. порицати, пдричём, у. impf. wiserrufeit, rеvосо: поруга, f. Ser Spobn, ludibrium. Царска се (ријеч) не иориче.

поругање, п. Ser Spohn, ludibrium: Наша мајка поришћанити, ним, vidе похришћанити. наше поругање

cf. рожац.

поружњети, жним, v. pf. (по јужж. кр.) bijilib | planto, н. п. Ішљиве, виноград. — 2) јеsеп,

verse, deformis fio [cf. оружнети): Поруж einen Sib anweijen, colloco, locum assigno. [cf. Њела млада мома

сјести 4, 3,сјести 2]. порук, т. vide jeмaц: Кад ја немам сад ио- посадити се, посадім се, v. r. pf. fid) јеsен, рука за се ; 11орук ми је један Бог на небу assido, consido. Бјеше норун панин делибаша

поса), йвање, п. Заз сеѕсiп, соllосаtiо. còpyka, f. die Bestellung, das Entbieten, manda- nocahúbati, càhyjem, v. impf. jeßen, colloco. [cf.

tum [cf. нарука]: ІПо и рукама вуци меса сађати). не једу.

посађивати се, сађујем се, v. r. impf, ji jebеп, поруменети, (ист.)

consido. поруменити, (зан.)

менім, v. pf. rot) wеrоси, посылак, посаока, | m. hyp. p. посао: имам неки порумењети, (ју ж.) | erubesco.

посалац, посаоца, мали пoсaлaк: боље је капорусити, сйм, [v. pf.] vilе помосковити.

Тавгод иосалац радити него беспослен сјепорусити се, сім се, vilе помосковити се. дити; дај ми каква од посаоца да не сједим поручати, поручам, у. pf. 1) ein inenig mitting бесiпослен. maleit, paululum рrаndео: сједи мало да - посалирати, џам, у. pf. (у Рисну) pjlajter, la

ча.о. 2) ganz aufessen, consumo, comedo: pidе ѕtеrno. cf. [vide] покалдрмити. поручао све.

nocàmijë, adv. einzeln, gesondert, seorsum. cf. [110поручивање, п. Заз (futbietein, Cagenlajjen, mall јединце,) наносе. datio.

посан, сна, сно, vide постан. поручивати, ручујем, v. impf. jagen Tajjen, ent: посанути, нoсaнe, vide посахнути. bieten, mando.

посао, с.ла, т. (рі. gen. посіла ін. иӧслові) поручити, поручім, v. pf, jagen lajјен, таndо.

[cf. pabora] 1) das Gejbäst, negotium; He порушити, шим, v. pf. 1) кога, іn Trailer per»

Baba ri uocao, du hättest das nicht ibun sollen. jepen, in squalorem luctumque conjicio. --- 2)

2) 2(rbeit, labor: љетни посао, отишао на зеrjtören, diruo: Поруши ми цркву Јежевицу

посао. Како ти је порушена црква

посати, посём, v. pf. [cf. посисати) 1) aujjalt= порушити се, шим се, v. r. pf. in Trailer per=

gen, exsugo, lactor. 2) посале овце, т. ј. seßt werden, in squalorem et luctum conjici.

без воље оног: чије су састале се с jаrањпорција, f. (у војв.) sie eteer (als Ser еіngelnet

цима и jаrањци их посали те се већ не могу auferlegte Theil, portio), tributum. cf. (vide)

ному сти, babet gejiligt, lactarumt; носа. пореза.

Кіраве. порцијаш, цијанша, т. (у војв.) her eteterpflid) | посахнути, посахнём, [посанути) v. pf. (у Ц. tige, tributarius.

r.) verdorren, exareo, cf. [vide] nocymhth ce: порцијашица, f. (у војв.) 1) Sass Efenerict, li

Да Бог да свака ми срећа посахнула, bri censuales. — 2) die Steuerpflichtige, tribu

имала напретка, као ова сламка по јутрос taria. .

(прекинуви сламку)! — оборе, мој зелен Порча (од Авалё), т. (ст.) пот. propr. cines

боре, Све твоје гране иосахле litters, cf. Aвала.

поевадити се, дім се, v. r. pf. vіdе свадити lọc, lòc! jagt man 31111 Nalbe, oder Lammie, als

се [cf. завадити се: Но је пошло Туре у Lockwort (v. Hocaru), vox aliciendi vitulum:

Космачу, Е му се је раја посвадила пос, воко, пос!

носвадиште, п. (у Паштр.) бie &ntaweiung, disllocabait, câbila, m. der Anwohner der Sawe, Savi

sidium, in Seni Sprilympute: У огњиште посваaccola, circumsavanus. nocàberobatu, (ucr.) | Tyjệm, v. pf. berathen, con- noceatatu, hâm, v. pf. entzweien, committo ho

Деште, у одрите помирите. посавитовати, (язан.) silium dare: Научи ме

mines inter se, discordes reddo, discordiam посавјетовати, (јуж.)) и посавјетуј ме — Ilocaвкa, f. (Siне рон Посавље, circumsavana.

inter illos concilio. locâble, n. die Gegend längs der Sawe, circum- nocbahath ce, hâmo ce, v. r. pf. fic) entzweien,

dіѕсоrdеѕ fimus. [vidе завадити се). savana regio. . посавеки, кі, кі, рон Посавље, circumsayanus: посвајање, п. За Зиeigner, arrogatio. Зелене л' се лугови посвен

посвајати, посвајам, v. impf. jib atase, juпосагнути, посагнём, v. pf. ein mепід піеѕеrbен

cignen, sibi vindicare, arrogare. gen, deflecto: Те ј на ниже пушку посаг

посваљивати, сваљујем, v. pf. пасt Ser Reibe но

herab (hinab) wälzen, devolvo aliud ex alio. посагнути се, пісагнём се, т. г. р. jib cin посве, güntslict, penitus, cf. [vide] сасвим: Боље

wenig niederbeugen. se demittere: llocurnu ce је бити и избијену него посве убијену. доље по пониже

посведочитн, сведочим, (ист.) vidе посвједоnocar, von mun an, posthac, ex hoc tempore.

[vidе оселе (одселе)]. cf. [1] по [9]. посвет, т. (ист.) vidе посвјет. посадити, посадим, у. pf. 1) jege, pjlanije, sero, I посветити, посветим, v. pf. кога, beiligen, beilig

Не

ЧИТИ.

« PreviousContinue »