Page images
PDF
EPUB

не ваља бити по поплатима, јер онда не ће | поповац, поповца, m. (у Дубр.) vide мајкина расти. Душица. поплата, f. (у Ц. г.) прошња у коју иде човјек | поповина, f. баз Cinfommen vom Briefterthum, reкад му се кака несрећа догоди, н. п. кад ditus sacerdotalis.

му кућа изгори, кад га ко похара (стоку му | Попово, n. adj. као кнежина (око 30 села и отјера), кад плаһа крв, (у Бјелопавлићима) око 500 кућа) у нахији Требињској. поповски, ка, ко, Bopen, priejterlim, sacerdotalis. поповство, п. baš Briefterthum (bie 2ürbe), sacerdotium, dignitas sacerdotis.

и кад се одијели: отишао у поплату, баз Betteln, mendicatio.

поплатити, поплатим, v. pf. кога 1) bezahlen, solvo: Што си мужа так за мало дала? Ја | поподити, поподим, v. pf. Boben legen, pavimenбих ти га боље поплатила tum facere, coassare: И поподим листом јаВоровим

2) (Almosen)

geben, reichen, beschenken, praebeo, muneror, cf. поплата: Добро те те сестрићи поплатит Поплатите сужња невољнога поплаћати, поплаћам, v. pf. auszablen, solvo: Да поплакам коње по Удбини

попојаске, vide појаске.

попола [по пола], (говори се и идиолак, а и идполе) н. п. расјекао попола, entzweijnei= ben, dissecо.

поплашити, шим, v. pf. 1) erfoređen, terrefacio. | [пополак (по полак), vide попола.]

2) abschrecken, deterreo.

пополако, langfam, lente [vide полагано]: дудо,

поплашити се, шим се, v. [r.] pf. [cf. стравити пополако! ce] 1) erschrecken, terrefio.

laffen, deterreor.

-

2) fih abjd ređen | [пополе (по поле), vide попола.]

попонац, понца, m. (у Сријему) біє Iderwinbe, convolvulus arvensis [L.; cf. слатковина].

попленити, попленим, (ист.) vide поплијенити. поплеснивити, вим, (ист.) vide попљеснивити. | попониже, т.ј. пониже (cf. [1] по [14]): Попоплести, плетем, v. pf. fleten, perplecto, absolvo plexionem.

поплет, т. 1) baš Seflechte, Glechtwerf vom Зане,
crates. 2) чарапе на поплет, geflohtene
Strümpfe (bie nicht gejtriđt werben), tibialia nexa,
non pingenda acu. Које чарапе нијесу на
поилет оне су на игле.
поплетање, п. баз Weberflechten, plexio.

сагни се доље попониже

поправа, f. 1) біс Musbejjerung, reparatio. - 2)
(у Сријему) біе Musjöhnung, reconciliatio: оти-
шли у суд на поправу.
поправдати се, дам се, ѵ. г. pf. (у Хрв.) vide

свадити се.

поправити, вим, v. pf. 1) verbejjern, repariren, reparo. 2) vide поградити 2.

[ocr errors]

поплетати, плећем, v. impf. überfleten, plecto. | поправити се, вим се, v. r. pf. fich befjern, emenпоплетица, f. Wrt tiđerei, picturae acu factae

genus.

[попливати, вам, v. pf. anfangen zu jhwimmen;

види s. v. Марко Краљевић.] поплијенити, поплијеним, v. pf. (јуж.) vide оплијенити.

поплинити, поплиним, (зан.) vide поплијенити.

dari.

поправљање, п. баз Repariren, reparatio. поправљати, љам, v. impf. repariren, reparo. поправљати се, љам се, v. r. impf. fich bejjern, emendor.

попрати, перем, v. pf. платно, in Baffer tau= hen (bei ber leiche), aqua imbuo. cf. попирати.

поплинути, поплинём, v. pf. н. п. поплинула | попратити, тим, v. pf. vide испратити: Сењани вода по бријегу, überfluten, effundi.

поплиснивити, вим, (зап.) vide попљеснивити.

их дивно укопаше А Сењанке тужбом попратише

попљење, п. баš Beihen зит Фореn, ordinatio. | попрд, m. Zanò, unnüße Dinge, nugae: потрошно попљескати, кам (попљештём), v. pf. mit ber новце у попрд; Снаха у род а свекрва у flachen Hand schallend schlagen, cava vola per- поирд. cutio: Попљешти бијесна да је бјешњи.

попрдан, попрдана, m. vide прдоња 1.

попљеснивити, вим, v. pf. [јуж.] verjinmeln, | попрдивање, п. baš abgebrohene Jarzen, intercresitu corrumpi. [cf. побуђавити].

pitatio.

попљувати, попљујем, v. pf. befpeien, conspuo. | попрдивати, прдујем, v. impf. abgebroken farzen, попљужнути се, нём се, v. r. pf. ausgleiten,

aberro, [vide поклизнути се] cf. попузнути се: Нога јој се поиљужнула попо, m. (јуж.) һур. v. поп. [cf. попа]. попов, а, о, без Şopen, sacerdotis: Што је попово да је готово. cf. водица. понова муда, n. pl. ber pinbelbaum, evonymus [europaeus L.; vide машљика]. поповање, п. ber Briefterbienft, sacerdotium.

interpedo: Позвекују токе на Биласу, ПоИрдује аднађ у вуруни

попрдица, f. (у Дубр.) у пређи онај вавољак, гдје је пређа дебља [vide упоћак]: опреДено на поардице.

попрдљив, а, o, immer (oft) farzenb, qui semper pedit.

попрднути, нём, v. pf. прде и попрде, по ein= mal farzen, gleichsam zum Beschluße, repedo.

поповати, попујем, v. impf. Форе fein, sum sa- попрдуша, f. попрдљиво женско.

serdos: што ти мени попујеш (willft mih be | попрегнути (cf. попрећи), попрегнем, v. pf. an Lehren, moralificen).

ziehen, anspannen, intendo, adduco.

попрезање, п. баз Инzichen (3. 3. bes Sattelgurts), попузивање, п. баз Всiфen, recessio. intensio, adductio.

попрезати, попрежем, v. pf. н. п. коњу колан, anziehen, adduco.

попреко, (ист.) vide попријеко.

nonper, m. mit Asche bedeckte glühende Kohlen, ci-
neres igni impositi [cf. супрет, упрет]: има
ватре у попрету.
попретати, попрећем, [v. pf.] vide запретати.
попрсти, попрём, (попрео, по југоз. кр. и по-
про) v. pf. vernichten, perdo: Тако ме не по-
прло што си ми из твоје руке дао!
попретити, попрêтим, (ист.) vide попријетити.
попрећи, попрегнём, vide попрегнути.
попрећивање, п. [ист. и јуж.] baš halblaute Pro=
hen, das Bedrohen, subminatio.
попрећивати, пређујем, v. impf. (јуж. и ист.)
bedrohen, minor leviter, subminor.
попречке, (у Ц. г.) vide попријеко.
попржити, жим, v. pf. röften (im imals), frigo.
[сf. упржити; попригати].

попригати, гам, v. pf. röjten, frigo. [cf. испри- |
гати, опригати, упригати; попржити].
попријеко, (јуж.) quer, von ber cite, e trans- |
verso. [cf. попречке].

попријети, попрêм, v. pf. (у Ц. г.) vide потиснути.

попријетити, попријетим, v. pf. (јуж.) bebroђen,

minor.

поприко, (зап.) vide попријеко.

[поприкучити ce, v. r. pf. vide прикучити се,
cf. 1 по 14; види s. v. блор.]
попритегнути, попритегнем, ѵ. pf. fejter angichen,
attraho: Бегу боље попритеже руке
попритити, попритим, (зап.) vide попријетити.
поприћивање, п. (зап.) vide попрећивање.
поприћивати, прићујем, (зап.) vide попрећи-

вати.

попричати, попричам, v. pf. wenig erzählen, pаulum narro.

попрљити, попрљим, v. pf. abjengen, aduro.

попузивати, пузујем, v. impf. von ber Stelle wei-
chen, cedo loco.

попузљив, а, o, jhfitpfrig, labidus: Бог те са-
чувао Османа диздара, и крива кантара, по-
пузљива моста, подругљива госта, пртене
вреће и зле среће (у шали кад се напија).
попузнути, нём, v. pf. von ber Štelle weichen, re-
cedo, loco cedo. [vide поклизнути].
[попузнути се, нем се, vide поклизнути се;
види s. V. попљужнути се.]

попунити, ним, v. pf. ausfüllen, expleo: A cу-
вијем златом попуњена
[попуњавати, попуњавам, v. impf. vide попу-
њати; види s. v. близни.]
попуњање, п. baš Mußfüllen, expletio.
попуњати, попуњам, v. impf. ansfüllen, expleo
[cf. попуњавати]: Три ђевојке три јаглука ве-
зле На ђерђеву по бијелу платну, Сваком
свилом, боје свакојаке, Попуњају златом и
бисером Попуњати драгијем камењем
попурити, рим, v. pf. н. п. кукуруз, ат усuer
braten, röften, torreo.

попустити, попустим, v. pf. 1) naslajjen, re-
mitto: попустила зима, пиће. [cf. ањати,
ењати, јењати, патинути, прејењати; сустати,
посустати 2]. — 2) laffen, concedo: не по-
пусти, Господе Боже, области нечастивоме
и некрштеноме, heißt es in einem Bolfsgebete.
попустити се, попустим се, v. r. pf. fih nicht
mehr wehren, der Zudringlichkeit nachgeben, con-
cedo.

попут, (у Далм.) кога, т. j. [vide] налик, ähn= lich, similis [cf. сличан 2]: попут онога че

љадета.

попутати, там, v. pf. ußfeffel anlegen (ciner Renge),
compede vincire alium ex alio.
попутнина, f. ber Botenlohn, biе 2Segzchrung, via-
ticum. [vide путнина].

попуцати, цамо, v. pf. na ber Reihe berjten,
rumpor, н. п. од смијеха.

попросити, попросим, v. pf. betteln, mendico: попуцивање, п. 1) baš Springen, Beripringen, di| баз

Да попросим и леба и вина

попроћи, попрођем, v. pf. ein wenig vorbeigehen, paululum praetereo.

ruptio. 2) das Hallen der Flinten, sonitus telorum emissorum.

He

попуцивати, пуцује, v. impf. 1) anfangen зи
zeripringen, rumpi: Дојке расту, токе попу-
uyjy 2) hallen, erschallen (von den Flinten),
sono: Започеше пушке попуциват
што пушке попуцују често
попушити, шим, v. pf. 1) ein wenig rauchen (Za=
baf), paululum nicotianae duco. 2) H. II.
лулу лувана, eine Bfeife qušrauchen, exhaurire
fistulam. cf. испушити.

попрскати, попрскам, v. pf. bejprißen, aspergo:
попренути, попрснем, у руку је воде дофа-
тила, Те попрсну Боичића Ајку
попруг, m. 1) (у Лици) оно чим се самар веже
за коња (а на седлу и ондје се зове колан),
Šaumfattelgurt, cingulum clitellarum. [vide
потпруг]. - 2) (у Ц. г.) vide колан [1],
потпруг: Бог т' убио, моја косо руса! Што
сам тебе гојила залуду. За попруге коња
Мирковога
попршати, попршам, v. pf. (у Ц. г.) попршао пуштати.

[ocr errors]

попуштавање, n. vide попуштање. попуштавати, попуштавам, v. impf. vide [1]по

снијег, т. ј. опрашно; попршати какво | попуштање, п. [cf. попуштавање] 1) баз Хаd). јело чиме, н. п. шећером, т. ј. потрунити, 2) baš Ueberlajjen, con

beftreuen, conspergo.

laffen, remissio.

cessio.

вати] 1) па[jen, remitto.

2) überlaffen,

36

попрштити, тим, v. pf. gertreten, conculco, н. п. 1. попуштати, попуштам, v. impf. [cf. попушта

[blocks in formation]

laffen, relinquo, concedo. - 3) (у пјесми) косу, madhjen lajjen, promitto: За кога је дика лице убелила? За кога је дика косу попу

штала

зашто 1]: А нико се јаду не досјети Порашта је коња повратио

порвати, вём, v. pf. zum Ringen anfheken, committo, instigo ad luctam.

2. попуштати, там, v. pf. alle nad) ber Heiße ent= | порвати се, вом се, v. r. pf. ringen, luctor. lafjen, dimitto omnes (e carceribus). пòргатн, гâм, v. pf. durch den Gebrauch abnußen, попуштати се, попуштам се, v. r. impf. fіф пордати, дам, usu deterere. überlajen, nicht wehren, nicht [träuben, dedere se. попуштеник, пуштеника, m. 1) коњ који се добро не ујалови. [cf. нутрак]. 2) во који се пусти те се не хвата у плуг, да би се утовио ради боље продаје.

порђати, ам, v. pf. perrojten, rubigine induci. поребарац, рца, m. Eherzwort in cinem Spiel, vox joci cassa efficta: мој отац поребарац, моја мати поребруша, поребри се поред ватре.

попче, чета, n. ber junge ope, junger Briefter, поребарке, н. п. лећи, jeitwärts, in latus. sacerdos juvenis.

пор, т. (у Дубр. и у Сријему) vide прас. пораба, f. (у Хрв.) ber Gebrand), usus: за коју порабу требаш то?

поравнати, нам, v. pf. vergleichen, concilio, com-
pono. [vide посулити].

поравнати се, нам се, v. r. pf. с ким, fidh ver=
gleichen, componor, concilior.
поравнити, поравним, v. pf. ebnen, exaequo,
complano. [cf. сравнити].
поравњивање, п. баз buen, complanatio.
поравњивати, равњујем, v. impf. ebnen,
plano.

com

поребри се, cf. поребарац.

поребруша, f. Sherzmort in einem Spiel, vox jocosa. cf. поребарац.

поревати, вём, v. pf. (у Грахову) hervorbredhen, prorumpo, cf. [vide] навалити [3]: Бе је ладна вода поревала, Из планине из брда Бојана

поревенити се, ревеним се, v. r. pf. fich zufam= menthun, eine Kollekte machen, contribuimus singuli.

порегивање, п. baš Brummen без unes, immurmuratio.

порегивати, рèгујем, v. impf. von Beit zu Beit brummen (vom Hunde), immurmuro, admurmuro. Xet | поред, mit gen. neben, penes. [cf. според]. поредан, дна, дно, (у Грбљу) gering, jpärlid),

порада, f. (у Мостару) од конопљанијех конаца као врша, те се риба у њу хвата, Fischergarn, retis genus.

поради, vide ради.

порађање, п. баз Rreißen (baš Sebären), parturitio.

пора,ати се, порађам се, v. [r.] impf. freißen
(gebären), parturio.

поразити, поразим, v. pf. човјека, зи Örunbe |
rihten, ftrafen, perdo: поразила га мати Божја.
поралија, f. (у Боци) vide бљуда.
порамак, рамка, m. у кошуље оно по рамену
од колијера до рукава. [vide потплата]. cf.

подуплата.

пораменице, f. pl. (у Дубр.) Бojenträger, fasciae bracis sustinendis.

порана, f. vide похрана.

färglich, tenuis, parcus: Поп попу није крив е му је поредан бир.

пореде, vide поредо (?): Пасла овце Шуичкиња Мара у Шуици повр Малована, Шњом пореде два чобана млада

an die

поредити, дим, v. impf. кога с ким,
Seite stellen, comparo.
поредити се, дим се, v. r. impf. с ким, fi in
Reihe fteillen mit einem, comparo me. [cf. ба-
рабарити се, једначити се].
поредник, поредника, m. (у Ц. г.) који је са
стоком поред кога, Beibegen, vicinus [cf.
помеђаш, споредник]: Од Ровина овце на-
јавио, А без друга и без поредника
поредници, ника, m. pl. кад се уводећи у нити
двије жице уведу у један коталац. сf. близни.

1. поранити, пораним, vide похранити. 2. поранити, ним, v. pf. früh aufbrechen, mane moveri. У Србији гдјешто кад назове Србин | поредно, (у Грбљу) као мало, wenig, parum: не намјери се него поредно нешто вечери. Србину добро јутро, а он га онда запита: Јеси л поранио? cf. [2] подранити, [1]ура- | поредо, (ст.) vide напоредо: Поредо нам раке

нити.

ископајте

пораст, m. (у пјесми и f.) ber us, habitus, поредовник, довника, m. ber abwed felno baš Hecht cf. [vide 1] раст: Мали пораст, плећи ши- hat zu mahlen (in einer gemeinschaftlichen Mühle), рокије Црне масти а дуге порасти qui ex ordine molae jus habet. порасти, растем, v. pf. wadhjen, succresco, ex- | поредовнички, ка, ко, н. п. воденица, cresco. cf. узрасти [узрести].

sociorum, societatis mola.

Reihe,

порат, рта, m. (у прим.) ber pafen, portus. cf. |поредом, nad ber Reiße, reibum, ex ordine [vide [vide] пристаниште. наизред]: Поредом се и у воденици меље. Поредом се и говеда лижу.

порашање, п. баз häneln, roratio.

порашати, порашам, v. impf. thäueln, in zarten | поређати, поређам, v. pf. reißen, in Reiße auf= Zropfen regnen, roro: пораша киша. [tellen, dispono: По бедену поређа барјаке порашта, (т. ј. поради шта) шеßwegen, cur [vide поређење, п. baš Bergleichen, comparatio.

порез, т./ біе Steuer, babe, vectigal. [cf. верпореза, Г. гија, 2 данак, дација, мирија, порција]. Порезе се у Србији обично дају двије: Ђурђевска и Митровска (у прољеће и у јесен). сf. кнез.

порезати, режем, v. pf. 1) фneiben, scindo, н. п. пореза ме по прсту. [vide посјећи 2].

пороб, m. (у Дубр.) Bolljtređung eines ridßterfidjen
Urtheils, executio. [cf. рубачина].

поробити, поробим, v. pf. н. п. поробили Турци
ceлo, haben die Einwohner des Dorfs als Skla-
ven davongeführt, captivos abduco.
поробити се, поробим се, v. r. pf. in Štlaverei
gerathen, captivus abducor.

реметити се, in Иногбиung fommen, perturbor.

пород, т. біе Rad fommenjaft, proles, progenics
[cf. евлад]: Од зла рода нек није порода
Не имао од срца порода
И лијепи
пород изродили
породиља, f. bіе 236 nerin, Rinsbetterin, puerpera.
[cf. родилица, родиља].

2) порезу, біе Steuer unter fich vertheifen, vecti-|порогобатити се, гобатӣ се, v. r. pf. као поgal impositum inter se distribuere (quantum quisque det ex proportione). - 3) хаљине, zuschneiden, scindo uni et alteri ex ordine. порезати се, режем се, ѵ. г. pf. fich (in беп Finger) schneiden, cultro vulnerare se. порезивање, п. баз фисіben, scissio, sectio. порезивати, резујем, v. impf. vide резати. порекло, п. (у војв.) vide подријетло. порекнути, порекнем, vide порећи: Што гођ реко, порекнути не ћу пореметити[*], тим, v. pf. verrüđen, in Unorbuung | bringen, perturbo.

пореметити се[*], тим се, v. г. pf. in Unorbuung

fommcn, perturbor. [cf. порогобатити се]. поренути, нём, (у Далм.) v. pf. vide [потјерати] погнати.

порење, п. баз Mufineiben, discissio.

породити, породим, (ст.) [v. pf.] vide родити [1]: Није л' мати породила сина

породити се, породим се, ѵ. г. pf, gebären, in baš Rinobett fommen, pario. [cf. обабињати се, побабити се].

породица, f. Rachfommenjchaft, Jamilic, familia [vide фамилија]: И позови старца Варићака] Нек поведе своју породицу Породицу Варићаковиће

[ocr errors]

порепити, порêним, v. pf. von Blauben abfallen | порођај, m. (Гос. порођају) біе Ricberfunft, parmachen, abduco a fide.

tus: умрла жена у порођају.

permanbter, Better werben, fio consanguineus. порожити се, порожим се, v. r. pf. (у Ц. г.) cf. рожац.

поренити се, порепим се, v. r. pf. vom Slan- | порођачити се, рођачим се, v. r. pf. Sejleht= ben abfallen, a fide descisco, fio canis (ваља да се мисли: постати речат као псето). порећи [порекнути], поречем (порекнем), v. pf. wiserrufen, revoco. [cf. разрећи]. порећи се, поречем се, ѵ. г. pf. (у Ц. г.) fі verbürgen, fidem interponere, cf. [vide] подјемчити се: Свак би река, и би се порека Пореч, m. Snjel in ber Donau, zu erbien gehörig, insula Danubii. [cf. Порече].

порожје, п. оно чим се во веже за роге, Strid womit das Hornvieh bei den Hörnern gebunden wird, laqueus cornibus injiciendus. порозгвати, вам, v. pf. (у Барањи) cf. розгва,

розгвати.

порон, m. (у Ц. г.) vide понор.

Поречанин, m. (pl. Поречани) Ciner von Пореч. поронути, поронём, v. pf. (у Боци) под воду, Поречанка, f. vide Поречкиња. н. п. Рисан у море, untergeben, finfen, aqua mergi.

Порече, п. vide Пореч.

Поречка Ријека, f. nom. prop. eines gluješ инò | поросити, поросим, v. pf. поросила киша, ез Gegend in Serbien, nomen fluminis et regionis. поречки, ка, ко, доп Пореч.

Поречкиња, f. Eine von Пореч. [cf. Поречанка]. порешчија, m. ber Sinjammler ber пореза, vectigalium collector, exactor. [cf. дацијер]. поривање, п. vide турање [2].

поривати, вам, v. impf. (у Хрв.) vide [гурати] турати.

поријевање, п. баз Drängen, то urgere.
поријевати, поријевам, v. impf. (у Ц. г.) као
наваљивати, бrängen, zujeßen, urgeo, impello.
cf. поревати.

поринути, нём, v. pf. 1) wegtoßen, impello.
2) (у Дубр.) брод, т. ј. пустити га у воду,
vom Stappel laufen lajfen, deduco.
иорити, рйм, v. pf. aufschneiden, discindo.
порицање, п. баз 2Biberrufen, revocatio.
порицати, поричём, v. impf, wiberrufen, revoco:
Царска се (ријеч) не пориче.
поришћанити, ним, vide похришћанити.

[ocr errors]

hat ein wenig geregnet, als wenn Thau gefallen
wäre, irroro.

поросица, f. ber Zhauregen, pluvia roris instar,
cf. поросница: Нађе киша, љетна поросица
Што ти иштеш љетне поросице, То су
твоје грозне сузе за ме —
поросница, f. (у Дубр.) vide поросица.
порптина, f. vide похритина.

порта, f. ber stirchhof (bejonbers bei lofterfirchen),
area circa aedem.

поруб, m. ber Šaum, limbus. cf. подруб. порубити, порубим, v. pf. cinjäumen, limbo circumdo.

порубљивање, n. baš äumen, limbatio, circumdatio limbi.

порубљивати, рубљујем, v. impf. jäumen, circumdo limbum.

поруга, f. ber Son, ludibrium.

поругање, п. ber Spohn, ludibrium: Наша мајка наше поругање

поружњети, жним, v. pf. (по јуж. кр.) häßli | werben, deformis fio [cf. оружњети]: Поруж

њела млада мома

порук, m. vide јемац: Кад ја немам сад ио-
рука за се; Порук ми је један Бог на небу
Бјеше порук пашин делибаша
порука, f. біс Heftellung, bas Éntbieten, manda-
tum [cf. нарука]: По порукама вуци меса
не једу.

поруменети, (ист.)
поруменити, (зан.)
меним, v. pf. roth werben,
порумењети, (јуж.) erubesco.

порусити, сим, [v. pf.] vide помосковити.
порусити се, сим се, vide помосковити се.
поручати, порӳчам, v. pf. 1) ein wenig mittag=
malen, paululum prandeo: сједи мало да по- |
ручамо. 2) ganz aufessen, consumo, comedo:

поручао све. поручивање, n. baš Cutbieten, Sagentajjen, mandatio.

planto, н. п. шљиве, виноград.

2) jesen, einen Sit anweijen, colloco, locum assigno. [cf. сјести 4, засјести 2].

посадити се, посадим се, v. r. pf. fid) jeken, assido, consido.

посађивање, n. baš Geben, collocatio. посађивати, сађујем, v. impf. jeßen, colloco. [ef. сађати].

посађивати се, сàђујем се, v. r. impf. fi јеђеп, consido.

посалак, посаока, m. hyp. v. посао: имам неки посалац, посаоца, мали посалак: боље је ка

кавгод посалац радити него беспослен сје-
дити; дај ми каквагод посаоца да не сједим
беспослен.

посалицати, џам, v. pf. (у Рисну) pflajtern, la-
pide sterno. cf. [vide] покалдрмити.
посамце, adv. cingeln, gejonbert, seorsum. cf. [по-
јединце,] напосе.

посан, сна, сно, vide постан.

поручивати, ручујем, v. impf. jagen lafjen, ent» | посанути, посане, vide посахнути.

bieten, mando.

поручити, поручим, v. pf. jagen lajjen, mando.
порушити, шим, v. pf. 1) кога, in Frauer ver-
jeßen, in squalorem luctumque conjicio. - 2)
jer[tören, diruo: Поруши ми цркву Јежевицу
Како ти је порушена црква
порушити се, шим се, v. r. pf. in Trauer ver=

segt werden, in squalorem et luctum conjici. порција, f. (у војв.) біе teuer (als ber eingelnen auferlegte Theil, portio), tributum. cf. [vide] пореза.

порцијаш, цијаша, m. (у војв.) ber

teuerpffid= |
tige, tributarius.
порцијашица, f. (у војв.) 1) bas tenerbuch, li-
bri censuales. 2) die Steuerpflichtige, tribu-
taria.

Порча (од Авале), m. (ст.) nom. propr. cine
Hitters, cf. Авала.

пос, пос! fagt man zum Ralbe, ober lamme, al
godmort (v. посати), vox aliciendi vitulum:
пос, воко, пос!

Посавац, савца, m. ber

nwohner ber Sawe, Savi

accola, circumsavanus.
посаветовати, (ист.) тујем, v. pf. berathen, con- |
посавитовати, (зап.) silium dare: Научи ме
посавјетовати, (јуж.)) и посавјетуј ме

Посавка, f. Gine von Посавље, circumsavana.
Посавље, п. bie Segenó längs ber Sawe, circum-

savana regio.

[blocks in formation]

посати, посем, v. pf. [cf. посисати] 1) анан gen, exsugo, lactor. 2) посале овце, т. ј. без воље онога чије су састале се с јагањцима и јагањци их посали те се већ не могу помусти, baben gefängt, lactarunt; посале краве.

не

посахнути, посахнём, [посанути] v. pf. (у Ц.
г.) verborren, exareo, cf. [vide] посушити се:
Да Бог да свака ми срећа посахнула,
имала напретка, као ова сламка по јутрос
(прекинувши сламку)! - О боре, мој зелен
боре, Све твоје гране посахле
посвадити се, дим се, ѵ. г. pf. vide свадити
се [cf. завадити се]: Но је пошло Туре у
Космачу, Е му се је раја посвадила
поевадиште, п. (у Паштр.) bie &ntzweiung, dis-

sidium, in bem Sprid worte: У огњиште посва-
Диште, у одриште помириште.

посвађати, ђам, v. pf. entzweien, committo ho

mines inter se, discordes reddo, discordiam inter illos concilio.

посвађати се, ђамо се, v. r. pf. fich entzwcien,
discordes fimus. [vide завадити се].

посавски, ка, ко, von Посавље, circumsavanus: | посвајање, п. баз Bueignen, arrogatio.
Зелене л' се лугови посавски
посагнути, посагнём, v. pf. ein wenig nісberben=
gen, deflecto: Те ј' на ниже пушку посаг-

нуо

посагнути се, посагнём се, v. r. pf. fich cin wenig niederbeugen. se demittere: Ilocaзни се доље по пониже

посад, роп пun an, posthac, ex hoc tempore. [vide оселе (одселе)]. cf. [1] по [9].

посвајати, посвајам, v. impf. fi аптаßen, u
eignen, sibi vindicare, arrogare.
посваљивати, сваљујем, v. pf. nah ber Heibe
herab (hinab) wälzen, devolvo aliud ex alio.
посве, gänzlid), penitus, cf. [vide] сасвим: Боље
је бити и избијену него посве убијену.
посведочити, сведочим, (ист.) vide посвједо-

чити.

посвет, m. (ист.) vide посвјет.

посадити, посадим, v. pf. 1) јеßen, pflanzen, sero, посветити, посветим, v. pf, кога, beiligen, beilig

« PreviousContinue »