Page images
PDF
EPUB

fprehen, sanctifico: Справио их но не посве- | поселица, f. (у Ц. г.) мало село, У Стублицу, малу поселицу

тио

заселак:

посветити се, посветим се, v. r. pf. beilig wer | посело, п. (ист.) vide посијело: Ја сам јуче

ben, sacer fio, sacror: Десна ти се посветила Рука

био на поселу

посериш, серúша, т. н. п. избили га до посериша (im cherze, usque dum cacaret). посерко, m. (ein mütterliches heltwort) би fleiner фcißer! cacator parvulus. [cf. посро].

посветлити, лим, (ист.) vide посвијетлити. посвећивање, n. [verb. v. посвећивати се]. посвећивати се, посвећујем се, v. r. impf. [beilig werben, sacer fio, sacror]: свети су се посести, седем (седнем), (ист.) vide посјести. оци арије освећивали, иак су се посвећивали. | посестрима, f. bie Bahchwefter, quam sororem посвидочити, свидочим, (зап.) vide посвједо

чити.

посвијетлити, лим, v. pf. (јуж.) ein wenig leum ten, paululum admoveo lumen, lumen praefero.

appello.

посестримити, мим, v. pf. eine zur chwefter посестрити, рим, / wählen, sororem appello

aliquam.

1. посећи [посегнути], посегнем, v. pf. (у Ц. г.) за кога, fid annehmen, suscipere et tueri: ја бих тако и за њега посегао.

посвињити се, посвињим се, v. r. pf. dhwein werben, fio sus. Какогод што се код Срба човјек повампири, тако Турци приповије-| 2. посећи, посечем, (ист.) vide посјећи. дају да се код њих посвињи. Приповиједају | посећи се, посечем се, (ист.) vide посјећи се. да су некаква бега, који се посвињио, тра- | посид, m. (зап.) vide посјед. жили по свињама, па га нијесу могли познати, посидак, ситка, m. (зап.) vide посједак. док му нијесу опазили прстен на предњој посидање, п. (зап.) vide посједање. посидати, дам, (зап.) vide посједати. посијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) än, јебен, sero (шеницу, лан, диње); посијати ријеч, т. ј. пустити је међу људе. посије, посија, f. pl. vide мекиње. посијек, m. (у Ц. г.) vide покољ:

нози.

посвирати, посвирам, v. pf. ein wenig pfeifen,
paululum inflo fistulam: Посвирај па и за
пас зађени.

посвит, m. (зап.) vide посвјет.
посвитлити, лим, (зап.) vide посвијетлити.
посвједочити, свједочим, v. pf. (јуж.) bezeugen,
testor. [cf. засвједочити, освједочити].
посвјет, m. Dicht, Belenhtung, lumen, cf. [vide]
видјело: не могу спавати, да имам посвјета
устала бих па бих што радила.
посвојити, посвојим, v. pf. fidh zueignen, arro-
gare sibi.

[посвратити, посвратим, v. pf. umjlagen, re-
torqueo; види s. v. навлачкапа.]
посвртање, п. баз Имфадеn, retorsio.
посвртати, врћем, v. impf. umlagen, retorqueo.
[vide] завраћати [2], cf. завратити.
адсобина, f. (у Далм.) земља која сама собом
управља, Semeinjtaat, republica: Док су
Пољица била посебина.

посебице, (у Рисну) научио посебице, т. ј. сам
од себе, von felbft, ipse, sine magistro.
посебни, на, но, einzeln, singulus.
посегнути, посегнем, (у Ц. г.) vide [1] посећи.
посед, m. (ист.) vide посјед.

поседак, сетка, m. (ист.) vide посједак.
поседање, п. (ист.) vide посједање.
поседати, дам, (ист.) vide посједати.

поседлица, f. vide подседлица.

посезање, п. баз Минертен, susceptio.

посезати, сежём, v. impf. (у Ц. г.) fid) ание

men, suscipere ac tueri.

посејати, јем, (ист.) vide посијати. посек, m. (ист.) vide посјек.

посеклица, f. (ист.) vide посјеклица.

поселе, (у Ц. г.) рон пин ан, posthac. [vide оселе (одселе)]. cf. посад.

он је био

на тај посијск. посијело, п. (у Ц. г.) vide сијело. посик, m. (зап.) vide посјек. посиклица, f. (зап.) vide посјеклица. посилити се, лим се, v. r. pf. 1) vide осилити: Турци су се посилили љуто 2) (у Ц. г.) Бофmüthig werben, superbus fio, cf. [vide] понијети се [1]: Посилио се ка и

[blocks in formation]

посинак.

посйнити, посйним, v. pf. [cf. присинити] 1)
2) an Sohnes
Sohn nennen, filium appello.
Statt annehmen, filium adopto.
посинко! (als voc. v. посинак, и то највише
се чује у пјесмама): Мој посинко, Краље-
вићу Марко!

посипање, т. 1) баз Beftreuen, conspersio.
2) das Begießen, Beschütten, perfusio.
посинати, нам (пљем), v. impf. 1) beftreuen,
conspergo. - 2) bejdütten, perfundo.
посинач, посипача, m. (у Дубр.) пијесак што
се њим писмо посипље, ber Strenjans, pulvis
scriptorius.

посипка, f. vide ватраљ.

посипушта, у приповијеци: чорба чорбушта, попа посипушта.

посироћети, посиротим, v. pf. (у Грахову) vide осиротјети: Што ми сломи двије пушке мале То ћу, љубо, поспроћет тешко

посисати, сам (посишем), vide посати.

посисти, сидём (сиднем), (зап.) vide посјести.

поскати, кам, v. impf. Ralb ober Camm lođen, dico пос, aliciens vitulum aut agnum.

abthun, demitto, demoveo.

[поситан, тна, тно, fleinlich, minutiosus; ef. | поскидати, поскидам, v. pf. nad) ber Heibe her1 по 14; види s. v. тама 3.] посићи, посичём, (зап.) vide посјећи.

поскикивање, n. baš ufjreien, stridor. поскикивати, скйкујем, v. impf. auffreien, strido.

посићи се, посичём се, (зап.) vide посјећи се. посјед, т. (у Дубр.) vide сијело, посијело: идем на посјед; камара од посједа (Bejud= | поскитати се, поскитам (поскићем) се, v. г. zimuner). pf. ударити у скитњу: Црна се калуђерица по селу поскитала.

spergo.

silio.

посједак, сјетка, m. (у Ц. г.) vide сијело. посједање, п. (јуж.) баз Иujigen, conscensus | поскорупити, поскорӳпим, v. pf. bejtreuen, conequi. посједати, дам, (јуж.) 1) v. pf. fih jeßen, (einer поскочити, поскочим, v. pf. aufipringen, pгоnach dem andern), consido. 2) (v. impf.) коша, aufs Pferd steigen, conscendo equum. посједити, дим, v. pf. (јуж.) 1) cin wenig jigen, paulum sedeo. 2) посједићеш, т. ј. почекаћеш, warten, manere. [посједјети, посједим, (југоз.) vide посједити; види s. v. 1 по 15.] посједник, т. (у Ц. г.)) посједница, f. (у Боци) посједовање, п. баз Вејифен, visitatio. посједовати, дујем, v. impf. (у Дубр.) походити, Бејиђен, invisere, [vide] походити [1], cf. полазити, обилазити: посједовао сам њега, и посједовао сам данас. посједовати се, дујем се, v. r. impf. (у Дубр.) с ким, т. ј. ићи један другоме, einanser be suchen, invisere se invicem.

vide сијело.

посјек, т. (јуж.) vide зимина.
пòсjeка, f. das Niederhauen, caesio: Ja hy имат'
браћу од освете, Ја ћу имат сабљу од по-
сјеке -

посјеклица, f. (јуж.) біс ìicberhauerin (@pitheton
без äbels), quae caedit: Он пода ме увати |
Шарина А извади посјеклицу ћорду
посјести, сједем (сједнем), v. pf. (јуж.) т. j.
коња, bejteigen, conscendo equum.
посјећи, посијечем, v. pf. (јуж.) 1) кога, аб
Банен, піебегђанеn, caedo: посјекли га Турци. |
- 2) посијеци по једном прету, боли, по-
сијеци по другом, боли, і піn, scindendo
vulnero. [cf. порезати 1]. 3) воденицу, біе
ilteine aufflopfen, exacuo. [cf. 1 побити 4].
посјећи се, посијечем се, ѵ. г. pf. (јуж.) 1)
jich schneiden, hauen (in den Finger, Fuß), scin-
dendo vulnero. - 2) (у Ц. г.) с ким, jic
duelliren auf den Degen, ferro cum quo decer-

[ocr errors]

поскочица, f. bie Zanzweije, bas Nololies, cantus
saltatorius. Највише се говори pl. поскочице,
т. ј. као кратке пјесме, што момци говоре
и подвикују у колу кад играју, н. п. Опа
цупа Данас сутра. Никад ништа До издрти
Опанака. Ај уј, не лудуј, С туђом љу-
бом не другуј: Туђа љуба пасја вјера, На-
мамиће, превариће. Скочи коло, дупе голо.
Како радиш и горе ће. Опа цупа, чизме
моје! И код куће имам двоје, Ал' ни ово
нису моје. Поскочице су готово све тако
срамотне да их осим кола не смије нико ни
поменути, а у колу их нико за срамоту не
прима. Младе и дјевојке, старци и бабе
учине се као да и не чују што момци го-
воре. Ја сам слушао и гледао (у Јадру у
Беговој Љешници) гдје Турци сједе, а Срби
око њих играју и подвикују: Опа цупа да-
нас сјутра, Наше ноге, Турска земља; За
то Турци и не маре; Силне баше говна
једу, А субаше таслаишу.
поскупак, пка, (у Дубр.) 1 m. vide мљези-
поскупац, пца, (на Корчули) нац.
поскупети, (ист.)

поскупити, (зап.) пим, vide поскупљети.
поскупица, f. (у Дубр.) vide мљезиница.
поскупјети, (југоз.)( скупим, v. pf. int Breije
поскупљети, (јуж.) [teigen, theurer werben, fio
carior, consto majori pretio. [cf. оскупјети,
подражати, уздражати].

поскупсти, поскубем, v. pf. aušrupfen, evello [vide почупати]: Да му златна не поскубу перја

поскура [проскура], f. (angceignet ané пообра bie pojtie, panis liturgicus. [cf. летурђија 2]. поскурица [проскурица], f. dim. v. поскура. поскакати, поскачемо, v. pf. nach ber Reiße quf= | поскуричара, f. баба што мијеси поскурице за springen, omnes prosiliunt.

nere.

поскакивање, n. baš Süpfen, Springen, exsultatio.

поскакивати, скакујем, v. impf. hüpjen, exsulto. поскање, п. бas Merbeilođen без Halbes, Camшез,

баз пос пос-jagen, cum allicio vitulum aut agnum voce noc, q. d. veni ad lactandum (посати).

цркву, біе біе Spojtie bereitet, quae panem liturgicum parat.

поскурий, на, но, zur Spoftie gehörig, panis li

turgici: Не зна псето за поскурно брашно. поскурњак, поскурњака, [проскурњак] m. ber Holzschnitt, um die поскурида zu zeichnen, annulus (ligneus) signandae hostiae (I. XP. NIKA). [cf. словце 2].

поскапати, пљемо, v. pf. naheinanbеr umfommen, | поскурњача, f. Wet lpfel, pomi genus [pirus

pereo alius ex alio.

malus L. var.]. Она може бити врло велика,

накисела је и кад се устоји просина се у устима као брашно.

послагати, послажем, v. pf. zufammenlegen (von einer Menge), componere.

посланик, т. беr Sejanbte, ablegatus. cf. [елчија,]

поклисар.

ex lingua patria, interpolatis singulis sylla-
bis, н. п. добро донашенесловиси ведоводо-
бреде, т. ј. донеси воде; то се каже вели-
ком пословицом, а малом: дијодонијенесиси
вијоводиједе и т. д. [cf. козарски.
vide прекоречица].

2)

посланица, f. т. ј. књига [1], баз enb[dreiben, пословички, rothwälih, lingua ficta. epistola [vide писмо 2]: Тек што примиш | послуга, f. біе Dеvіепung, ministratio. ову посланицу, Итај к мени одма у Стам- послужбица, f. (у Ц. г.) vide [прислављати] бола

посластице, посластица, f. pl. bie lederei,
Leckerbissen, cupediae, scitamenta.
послати, пошљем (пошаљем), v. pf. jenben, jcicen,
mitto. [cf. одаслати, оправити 2, отурити 2,
пратити 2, справити 3].
после, (ист.) vide послије.

последак, слетка, m. (ист.) vide пошљедак.
последњи, ња, ње, (ист.) vide пошљедњи.
послени, на, но, н. п. дан, доба, 2lrbeits, 28erf,
laborandi (tempus), (dies) profestus. [vide
радни].

посленик, m. ber Wrbeiter, operarius. cf. [работ-
ник, пословач, 1] радин [1].
посленица, f. bie Wrbeiterin, operaria [cf. ра-
ботница]: Да су цару девет посленица
послепети, (ист.)
пимо, vide посли-

посленити, [у војв.] (зап.) јепљети.

[ocr errors]

прислужбица, прислављање. cf. крсно име. послуживање, п. баз Вебіенеn, ministratio. послуживати, служујем, v. impf. 1) кога, бет dienen, ministro alicui. 2) (у Ц. г.) н. п. славим Ђурђев дан, а послужујем Госпођин дан. cf. [vide] прислављати. послужити, послужим, v. pf. 1) bebienen, mi2) dienen, serviisse.

nistro. пòcaŷx, m. 1) das Gehör, Anhören dessen was ein Huberer vorträgt, audientia: у послух људи ! Фала вама, браћо, на послуху 2) ber Behorjam, obsequentia: Мир и послух свекру и свекрви

[ocr errors]

послушан, шна, шно, geborfam, dicto audiens. cf. покоран.

послушање, n. ber Seborjam, obsequentia: Да дочекаш од мене весеља, А од Фате сваког послушања

послетати, послећемо, (ист.) vide послијетати. | послушати, шам, ѵ. г. pf. 1) кога, einem geborпосли, (зап.) vide послије.

послидак, слитка, m. (зап.) vide пошљедак.
послидњи, ња, ње, (зап.) vide пошљедњи.
послије, (јуж.) [cf. послијед, послијен, послим,
потле, потље, пошље] 1) (praep. mit gen.)
на), post. [cf. иза 2, изатога, наком (након)].
- 2) nacher, postea. [cf. 2 попак].
außer, praeter, [vide] осим, cf. до, само,
потље: Јер не има од срца порода, После
једну ћерку јединицу -

3)

послијед, (у Ц. г.) vide послије: Тек ти кажем жалост за послијед

chen, pareo cui, auscultor.
horchen, auscultor.

[blocks in formation]

послушати се, шам се, ѵ. [r.] pf. 1) einanber Sehör geben, audiri invicem: О’те, браћо, да се послушамо 2) Gehör finden, si me audient: ако се ја послушам.

[ocr errors]

послушник, слушника, m. ber eman Befeblen willig und gern gehorcht, qui obedienter imperata facit.

послушница, f. bie Зетанós Befeblen willig und gern gehorcht, quae obedienter imperata facit: Да ти будем мајци послушница

послијен, (по јуж. кр.) vide послије: или при- | посљедак, сљетка, m. vide пошљедак. јед или послијен.

послијепити, пимо, vide послијепљети. послијепјети, (југоз.)) пимо, v. pf. na ber Reihe послијепљети, (јуж.) blind werben, erblinden, oculis capior alius ex alio.

посљедњи, ња, ње, vide пошљедњи.
[посмијешно, cf. 1 по 14; види s. v. сирзби-
јало.]

посмицати, посмичём, v. pf. н. п. људе, nad einander aus der Welt schaffen, interficio alium ex alio. послијетати, послијећемо, v. pf. (јуж.) на) | посмртни, а, о, [на) Зетанба Хоbе eintretens, einander herabfliegen, devolo alius ex alio.

posthumus.]

послим, (по зап. кр.) vide послије: Најприје | посмрче, чета, п. дијете које се роди послије

си била за Милошем, Пак си послим за Војводом Јанком

послинити, пимо, (зап.) vide послијепљети. послитати, послићемо, (зап.) vide послијетати. пословање, п. баз Wrbeiten, labor, opera. пословати, послујем, v. impf. arbeiten, laboro. cf. [vide] радити [1].

очине смрти, ber Na geborne, Spätfing, postumus.

посмуцати се, идемўцам се, v. r. pf. vide uo-
туки се [3].

посни, на, но, н. п. дан, vajten, jejunii.
посник, m. ber Jafter, jejunator.
посница, f. біе Gajterin, jejunatrix.

пословач, словача, m. vide посленик: Сви | поснути, нём, v. pf. пос пос-jagen, dico пос орачи и копачи, И по кући пословачи

пос, vitulum aut agnum alliciens. пословица, f. [1)] eine Art illabiripraße, beren |пособак, идсопка, m. vide пособац: Камо ли die Bauern zweierlei, die große und die kleine ha- Ми два посока сина

ben (Hothwälfd)), linguae fictae genus, fictae |пособац, идсонца, m. (pl. gen. пособаца) einer

ber öбие, біе наф einauber, оnе bur öhter | пост, поста, m. bie šajte, jejunium [cf. посте]:
unterbrochen zu werden, zur Welt kommen, filii ex часни пост; данас је пост.
ordine, quin filia intervenerit [cf. пособак]: постав, m. vide платно 1.
Роди мајка девет пособаца

пособити, иособам, v. pf. (у Ц. г.) vide поко-
рити, узети, примити.
посоколити, посдколам, v. pf. (у Ц. г.) [auf=
muntern, cohortor].

-

пособица, f. еіne ber Zöhter nah ber Heiße, filiae
ex ordine, nullo interposito filio.
посолити, посолим, v. pf. 1) cinjaljen, sallio.
2) mit Salz bestreuen, salem adspergo.
посна, f. zerfleinte Cijenjd lađen, bie auf najje jhwarz
zu färbende Stoffe gestreut werden, scoriae ferri
comminutae quae adsperguntur pannis
nigro colore imbuendis. cf. ковачина [1, пр-
жина 1].

поспавати, поспавам, v. pf. cin wenig jolafen,
paululum dormio.

поспати, поспимо, v. pf. 1) на) ber Weibe ein=
schlafen,
фан, obdormit alius ex alio. - 2) (у Дубр.)
јесте ли добро ноћас посиали? т. ј. посна-
вали, фен, dormio.

поставише

постава, f. 1) baš yutter (beš kleibes), munimen-
tum vestis, subsutura. 2) (у Рудн. нах.)
онај суд (понајвише фучија), у који иде ра-
кија из казанске луле. cf. капалица.
поставити, вим, v. pf. 1) хаљину, баз ìleis füt-
tern, munio.
2) капу на главу, nfjeßen, im-
ропо. [cf. устаћи (устакнути)]. - 3) стражу,
eine Bache wo anfjtellen, excubias pono; по-
ставити војводу, кнеза: На б'јелу их кулу
4) copy, (den Tisch) decken,
sterno mensam: постави да ручамо. "cf. ста-
вити [3, намјестити 2]. 5) einführen, insti-
tuo: Чудан Дука зулум поставио
постављање, п. 1) baš yüttern, subsutio. - 2)
баз невен, impositio. [ef. устицање] - 3)
das Decken, stratio. 4) das Anstellen, Beor-
dern einer Schildwache, positio excubiarum.
постављати, љам, v. impf. 1) ftellen, jesen, pono.
seßen,
[vide метати 5]. 2) (den Tisch) decken, sterno
mensam. [cf. намјештати (намјешћати)3, став-
љати 3]. 3) füttern, subsuo. 4) ftellen,
aufstellen (eine Schildwache), pono excubias.

поспјешити, шим, v. pf. (у Дубр.) vide похи-
тјети.
посрамити, посрамим, v. pf. bejhämen, pudorem | постајање, п. баз Entitehen, ortus.
injicio.

посрање, п. бas eißen (perfective), cacatio:

Не би с њим отишао ни на посрање. посрати, серём, v. pf. bejcßeißen, concaco. [cf. полити 2].

1. постајати, јем, v. impf. entjtehen, eben auffom= men, existo.

2. постајати, стојим, v. pf. ein wenig jteben bi ben, consisto paululum. [cf. потијати]. постајкивање, n. bas Stehenblciben, constitio. постајкивати, стајкујем, v. impf. jteßen bleiben, 2) fich jelbit consisto.

посрати се, серём се, v. r. pf. 1) [eißen, cacо. [cf. окекати се, осрати се].

perunreinigen, concacat se ipsum infans. [- | посталица, f. (ваља да која је дуго постајала 3) cf. прстен 3].

посрбити, бим, v. pf. zum Žerben maфen, jerbijiren, verjerben, reddo serbum, serbicum. посрбити се, бим се, v. r. pf. ein Ecrbe werben, fio serbus.

посрбљавање, п. vide србљење.

посрбљавати, србљавам, vide [1] србити. посребрити, посребрим, v. pf. verfilbern, arпосребрнити, ним, I gendo obduco: Да ти имаш гувно у авлији Помједено па посребрњено

[ocr errors]

посрёд, [ист. и јуж.] (mit gen.) mitten bur), per medium -: посред главе; посред сриједе. посрид, (зан.) vide посред.

посркати, посрчём, v. pf. gänglim aufjoliürfen, absorbeo.

посрнути, посрнем, v. pf. баз ßleimgewicht ver= lieren, inclinor in alteram partem, excido aequilibritate, aequilibrio: посрнуо пијан; И патка на леду посрне; И коњ од сто дуката посрне.

посро, m. vide посерко.

посртање, п. baš Umjhwanfen, Umfallen (cineš Trunkenen), ruitio.

и није у руке узимана?): И дај мене сабљу посталицу, Невађену тридесет година постан [посан], сна, сно, н. п. лонац, кашика, јело, vajten, jejunii.

постанак, станка, m. ber Beginn, Entjtebung,
origo: од постанка мога. cf. [настање, по-
статак,] постање.

постанути, нём, vide постати.
постање, n. vide постанак: Ми смо браћа вјерна

од постања

[ocr errors]

постарати, рам, v. pf. alt тафen, facio esse

senem: Ништа за то што је млађа мајка, Ласно ћемо ми њу постарати

постарати се, рам се, v. r. pf. 1) Zorge fragen, curam habeo: постарај се да ми то нађеш.

2) alt werben, senesco: Ласно ћемо ми њу постарати: Ти ми немој шњоме вечерати, А ја не ћу шњоме беседити, Оће нам се постарати мајка

постат, f. оно што у један пут узму преда се копачи, или жетеоци, кад раде, біс Heibe (bei ber Érute), tractus agri demetendi: може се до мрака истјерати још једна постат; узели све у једну постат.

посртати, срћем, v. impf. umjhwanten, umfal- постатак, тка, m. vide постапак.

len, ruo.

постати (cf. постанути), станем, v. pf. 1) be

ginnen, entitehen, orior. - 2) постао рђав чо- | пострешити, шим, v. pf. бафен, tego: Постревjek, er ist ein schlechter Mensch geworden, fio. шићу ситнијем бисером — постатник, т. који је накрај постати, ber huit постријељати, постријељам, (јуж.) v. pf. nach ter, ber zunächt am поф зи јфuibenben Setreibe | постриљати, постриљам, (зап.) I der Reihe nieschneidet, ab ea parte, in qua nova restat derschießen, trajicio unum ex alio: Jepa hy ти messis. све постријељати Вране коње и добре ју

постварати, постварам, v. pf. nah ber Reihe schaffen, creo unum ex alio. посте, поста, f. pl. vide пост. постеља, f. баз Bettgewans, lectus. [cf. кревет 1, одар 2, лежница].

постељица, f. 1) dim. v. постеља.

2) baš menschliche Ei, germen humanum. сf. ложа [2]. постигнути, нём, vide постићи. постидан, дна, дно, vide стидљив. постидети, дим, (ист.) vide постидјети. постидети се, дим се, (ист.) vide постидјети се. | постидити, дим, (зап.) vide постидјети. постидити се, дим се, (зап.) vide постидјети се. постидјети, дим, (југоз.) vide застидјети. постидјети се, дим се, (југоз.) vide застидјети се.

постиђети, стидим, (јуж.) vide постидјети. постиђети се, стидим се, (јуж.) vide постидјети се.

постити, постим, v. impf. 1) fajten jejuno: Пости као нас од кости. 2) fajtenmäßig

[ocr errors]

maфen (3. 23. ben Zopf, in bem Gleijdh gewejен,

jorgjältig reinigen), purgo, expurgo. постити се, постим се, ѵ. г. impf. (in ber Cinjamfeit) fajten, jejuno.

постићи [постигнути], стигнем, v. pf. (у војв.) 1) erreichen, assequor: не ћеш ти то постићи. 2) heimjuchen, urgeo: постигла га несрећа,

[blocks in formation]

постоље, п. ножице и сва справа на чему астал croju, das Tischgestell, pedes mensae. постравити се, постравим се, ѵ. г. pf. кад курјак закоље овцу, или краву, онда кажу постравила се, рou wilbem Zhiere gefrejjen werben, | a fera pereo.

пострадати, пострадам, v. pf. (у војв.) [сібен, patior.

у.

наке

постришци, т. pl. vide подстришци. пострнак, пострика, m. (у Грбљу) позни кукуруз који се сије по стрници (пошто се озим пожње), Perbjtmaiš, zea mais auctumnalis.

пòстyn, m. der Stillstand der Mühle bei zu hohem Wasser, constitio molae ob aquae altitudinem nimiam: ударио поступ; сад је поступ, не

може воденица да меље.

поступање, п. 1) baš Behen, E$reiten, gressio. 2) das Stillstehen der Mühle, constitio molae. 3) das Verfahren (gutes oder böjes mit einem), ratio agendi cum aliquo (fr. procédé).

поступаоница, f. ber Sehun, placenta primae itionis. Кад почне дијете ићи, онда умијесе погачу, на скупе сву дјецу (која могу трчати) и момчад из куће, те је изломе дјетету више главе; како које одломи комад, а оно бјежи оданде (да би и оно дијете онако трчало). cf. поступача.

поступати, постӳпам, v. impf. 1) auftreten, ge

ben, gradior: Кудгод наш домаћин и његова дјеца из дома поступали, свуд на срећу наступали! (кад се напија). 2) still stehen (von der Mühle), consisto. 3) с ким, итgehen, verfahren, ago (bene aut male) cum aliquo: Брат је мио, које вјере био, Када братски мисли и поступа. 4) поступа дијете, т. ј. почиње ходити, зи деђen anfangen, coepi incedere.

поступача, f. vide поступаоница. поступити, поступим, v. pf. 1) geben, gradior: коликогођ обидох, и ногама поступих, још не виђех такога чуда (рече Црногорац кад се чему зачуди). 2) umgehen, verfahren, handeln, ago cum aliquo, me gero erga illum.

3) ftill ftehen, consisto, impedior: постуишла воденица (кад дође велика вода на коло не може од ње да се окреће) посуда, f. vide наруч.

посудити, посудим, v. pf. (особито по зан. кр.) дати или узети у наруч, borgen, commodare, utendum petere [cf. узајмити]: Да имамо масла, како немамо брашна, на бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу. посуђе, п. баз Geräth, vasa.

посуђивање, п. баз Borgen, commodatio. посуђивати, суђујем, v. impf. borgen, commo

dare.

посукати се, посучём се, v. r. pf. jih herondrängen (haufenweije), erumpere catervatim.

постражити, постражим, v. pf. ein wenig waфен, vigilo. пострељати, пострељам, (ист.) vide пострије- посукљати, љам, 1 v. pf. bervorjtrömen, proпосуктати, посукћем, fundi.

љати.

« PreviousContinue »