Page images
PDF
EPUB

чити.

јprechen, sanctitico: Справио их но не посве- | поселица, f. (у ц. г.) мало село, заселак: тио

У Стублицу, малу поселицу посветити се, посветим се, v. r. pf. beilig bеr | посёло, п. (ист.) vidе посијело: Ја сам јуче Seit, sacer fio, sacror: Десна ти се посветила

био на поселу рука

посерйші, серйша, т. н. п. избили га до посепоеветлити, лим, (ист.) vidе посвијетлити. pujua (im Scherze, usque dum cacaret). посвећйвање, п. [verb. p. посвећивати се]. nocépko, m. (ein mütterliches Scheltwort) du kleiner посвећівати се, посвећујем се, р. r. impf.

Scheißer! cacator parvulus. [cf. nocpo]. [bеіlіg mеrbеn, sacer fio, sacror]: свети су се посести, седём (седнём), (ист.) vidе посјести.

оци ирије освећивали, иак су се посветивали. посестрина, f. Die 2:abljchvejter, quam sororem поевиддчити, свядочим, (зап.) vidе посвједо appello.

пісестримити, мим, v. pf. eine jur chivejter посвијетлити, лям, v. pf. (јуж.) ein menig Teuch- посестрити, рим, у miblet, sororem appello

ten, paululum admoveo lumen, lumen prae aliquam. fero.

1. посёћи [посегнути], посегнём, v. pf. (у ц. посвињити се, посвињим се, т. r. pf. Chipein г.) за кога, jic) amebment, suscipere et tueri: verseit, fio sus. Какогод што се код Срба

ја бих тако и за њега иосегао. човјек иовамиири, тако Турци приповије- | 2. посећи, носечём, (ист.) vidе посјећи. дају да се код њих посвињи. Приповиједају посећи се, посёчём се, (ист.) vidе посјећи се. да су некаква бега, који се посвињио, тра- посид, т. (зап.) vidе посјед. жили по свињама, па га нијесу могли познати, посидак, ситка, т. (зап.) vidе посједак. док му нијесу опазили прстен на предњој посидање, п. (зап.) vidе посједање. нози.

посидати, дім, (зап.) vidе посједати. посвйрати, идсвирам, v. pf. ein menia pjeijen, 1 посијати, јея, v. pf. (јуж. и зап.) јаеп, jese,

paululum inflo fistulam: Посвирај па и за sero (шеницу, лан, диње); посијати ријеч, пас зађени.

т. б. пустити је међу људе. носнит, m. (зап.) vidе посвјет.

посије, пӧсија, f. р. vіdе мекиње. посвітлити, лим, (зап.) vidе посвијетлити.

посијек, т. (у ц. г.) vidе покољ:

он је био посвједочити, свједочим, у. pf. (јуж.) bезенgені,

на тај носијск. testor. [cf. засвједочити, освједочити).

посијело, п. (у ц. г.) vide сијело. nòcsjer, m. Licht, Veleuchtung, lumen, cf. [vide] Hocuk, m. (3an.) vide nocjek. видјело: не могу спавати, да имам посвјета посиклица, f. (зап.) vidе посјеклица.

посилити се, лям се, . r. pf. 1) vidе осиустала бих па бих што радила.

лити : Турци су се посилили љуто 2) посвојити, посвојим, v. pf. jih sueigteii, arro

(у ц. г.) bochnuutbig merse, superbus fio, cf. [поевратити, посвратим, v. pf. иттjblagen, re

[vide] понијети се [1]: Посилно се ка” и

Ilоrав капицом. tоrqueo; види s. v. навлачкапа. ]

посинак, синка, т. (cf. посинко) 1) Ser 23ablTÒCBprâle, n. das Umschlagen, retorsio.

johi, quem filium appello.

2) der anges ноевртати, врћем, v. impf. umjblaget, retorqueo.

nommene Sohn, filius adoptivus. [vide) за враћати [2], cf. завратити.

посиначки, кa, кo, Seт носинак gehörig, той пособина, f. (у Далм.) земља која сама собом

управља, 8 eтe i njt aat, republica: Док су поейнити, идейним, v. pf. [cf. присинити) 1) Пољица била посебина.

Sohn viennen, filium appello. 2) an Sohnes посебнице, (у Рисну) научио посебице, т. і. сам Statt amehmen, filium adopto. од себе, роіn jelbjt, ipse, sine magistro.

носинко! (als yoc. р. носинак, и то највише посебни, на, но, еіngelt, singulus.

се чује у пјесмама): Мој иосинко, Тіррал.eпосегнути, посегнём, (у Ц. г.) vide [1] носећи. вић у Марко! -посед, т. (ист.) vidе посјед.

посипање, т. 1) За: 23ejtreen, conspersio. поседак, сетка, m. (ист.) vidе посједак.

2) das Begiefert, Beschüttent, perfusio. поседање, п. (ист.) vidе посједање.

идеинати, иам (пљем), v. impf. 1) Dejtrенен, піседати, дам, (ист.) vidе посједати.

conspergo. 2) bejdütten, perfundo. поседлица, f. vіdе подседмица.

посипач, посипача, т. (у Дубр.) нијесак што посезанье, п. Ваз 20utely me, slusceptio.

се њим писмо посипље, беr ctrenjano, pulvis посезати, сежём, v. impf. (у ц. г.) jidt) ание) - scriptorius. men, suscipere ac tueri.

посипка, f. vіdе ватра». посејати, jём, (ист.) vidе посијати.

посипӯшта, у приповијеци : чорба чорбушта, носек, т. (ист.) vidе посјек.

нона посипушта. иісеклица, f. (ист.) vidе посјеклица. посироѣети, - осиротім, v. pf. (у Трахову) vide поселе, (у ц. г.) рот иши ап, postliac. [vide осиротјети : ІІІто ми сломи двије пушке мале оселе (одселе)]. cf. посад.

То ћу, љубо, иосироfеттешко

gare sibi.

.

посинак.

све

тако

посисати, сам (посишём), vide пoсaти. пӧскати, кам, у. impf. Sag Ralb pдer Sam loten, посисти, сидем (сиднём), (зап.) vidе посјести. dico нoc, aliciens vitulum aut agnum. [поситан, тна, тно, fleinlict , minutіostus; ef. поскидати, идскидам, v. pf. Dat Ser heibe ber1 по 14; види ѕ. у. тама 3.]

abthu, demitto, demoveo. посићи, носичём, (за ін.) vidе посјећи.

поски кивање, п. Мая 20ujjdreie, stridor. идеићи ее, посйчем се, (зап.) vidе посјећи се. поскикивати, скйкујем, у. impf. aujibreiеп, посјед, т. (у Дубр.) vide сијело, посијело:

strido.

. идем на носјед; камара од посјеч (3ejud) - поскитати се, идскитам (поскиһәм) се, v. r. ziminer).

pf. ударити у скитњу: Црна се калуђерица пдеједак, сјетка, т. (у ц. г.) vide сије.10. по селу поскитала. посједање, п. (јуж.) Ваз 24ијjise, conscensus поскорупити, поскорупим, v. pf. bejtreet, conequi.

spergo. посједати, дім, (јуж.) 1) v. pf, jid, jeset, (einer | поскочити, поскочим, v. pf. aujjpringe, pro

nach dem andern), consido. 2) (v. impf.) silio.

koba, aufs Pferd steigen, conscendo cquun. HÒCKOUMA, f. die Tanzweije, das Nololied, cantus посједити, дім, v. pf. (јуж.) 1) ein menig jikent, Saltatorius. Пајви не се говори pl. поскочице,

paulum sedео. -- 2) посједићеш, т. і. ноче т. ј. Као кратке пјесме, НІто момци говоре Kaheli, warten, manere.

и подвикују у колу кад играју, н. п. Она [посједјети, носједим, (југоз.) vilе посјсдити; цуна Данас сутра. Никад ништа До издрти види s. v. 1 по 15.]

Опанака. Aj yј, не лудуј, Сту,ом љупосједник, т. (у ц. г.) посједница, f. (у Боцн))

ville сије.10.

бом не другуј: Туђа љуба пасја вјера, На

мамиће, превариће. - Скочи коло, дупе голо. идеједовање, п. За; 2ерифен, vіѕіtаtіо.

Како радиш и горе ће. Она цуца, чизме посједовати, дујем, v. impf. (у Дубр.) похо моје ! и код куће имам двоје, Ал' ни ово

дити, bејифен, invisere, [vide] походити [1], нису моје. Поскочице су готово cf. полазити, обилазити: посједовао сам њега, срамотне да их осим кола не смије нико ни и посједовао сам данас.

Іноменути, а у колу их нико за срамоту не посједовати се, дујем се, у. r. impf. (у Дубр.) прима. Младе и дјевојке, старци и бабе

с ким, т. б. ићи један другоме, еіnаѕеr bе учине се као да и не чују што момци гоsuchent, invisere se invicem.

воре. Ја сам слушао и гледао (у Јадру у посјек, т. (јуж.) vidе зНМина.

Беговој лешници) гдје Турци сједе, а Срби nöcjeka, f. das Niederhauen, caesio: Ja hy umar' око њих играју и подвикују: Опа цупа да

браћу од освете, Ја ћу имат” сабљу од ио нас сјутра, Наше ноге, Турска земља; За сјеке

то Турци и не маре ; Силне баше говна посјеклица, f. (јуж.) бie Stieberbalerian (Spitbetont једу, Асубае тасланіну.

Без Gübels), quae caedit: Он пода ме увaти | поскупак, пка, (у Дубр.) 1m, vidе мљези

ІШарина А извади посјек.лицу hорду поскупац, ща, (на Корчули)) нац. посјести, сједем (сједнем), v. pf. (јуж.) т. ј. поскўнети, (ист.), коња, bejteigen, conscendo eqшит.

поскупити, зап. ийм, vidе поскупљети. посјећи, посијечём , v. pf. (јуж.) 1) кога, ab- поскупица, f. (у Дубр.) vide м.љезиница.

банен, нieдerbaiten, caedo: посјекли га Турци. | поскупjети, (југоз.), скупим, v. pf. imm 2reije — 2) иосијеци по једном просту, боли, по- | поскупљети, (јуж.) Ў jteigen, theurer mеrѕеt, tіо сијеци по другом, боли, joueisen, scindendo саrior, constо mаjоri prеtіо. [cf. оскупjети, yulnero. [cf. порезати 1]. — 3) воденицу, bie подражати, уздражати].

9) ubljteine aujtlopje, exacuo. [cf. 1 побити 4]. поскупсти, поскўбем, v. pf. aurupjen, evello посјећи се, посијечём се, v. r. pf. (јуж.) і) [vidе почупати): Да му златна не поскубу

jich schneiden, hauen in den Finger, Fuß). scin перја « dendo yulnero. — 2) (у ц. г.) с ким, jish пӧскура [Проскура], f. (анасеіgnеt аllѕ лоову оосі) duelliren auf den Degen, ferro cum quo decer bie pojtie, panis liturgicus. [cf. летурђија 2). nere. .

поскурица [ироскурица), f. dim. p. поскурі. поскакати, поскачемо, v. pf. att Ser Reitje auf- поскўричара, f. баба што мијеси поскурице за јprintgeit, omnes prosiliunt.

ilpkby, die die Gostie bereitet, quae panem liпоскакивање, т. Sa Spiipfeli, Сprintgeit, exsul turgicum parat. tatio.

поскурни, на, но, 3х роjtie gehörig, panis liпоскакивати, скікујем, v. impf. biiрiet, exsulto. turgici: Не зна псето за поскурно брашно. иӧекање, п. Заз беrbеіlotten bе albes, gantes, поскўрњак, поскурњака, [проскурњак) m. Ser

das 110cnoc-jagen, cum allicio vitulum aut Solzichnitt, um die rockypuja zu zeichnen, anagnum voce noc, 4. d. veni ad lactandum nulus (ligneus) signandae hostiae (12. ХР. (поснати).

NIK 1). [cf. словце 2]. Hòcranatu, iLLemo, v. pf. nacheinander umfonimen, rockypuava, f. Art Apfel, pomi genus [pirus pereo alius ex alio.

malus L. var.]. Она може бити врло велика,

2) der

нависела је и кад се устоји просипа се у ex lingua patria, interpolatis singulis syllaустима као брашно.

bis, н. п. добродонашенесловиcи ведоводопослагати, послажем, у. pf. зиjanamerlegen (ропи бреде, т. ј. донеси воде; то се каже велиeiner Menge), componere.

ком пословицом, а малом: дијoдoнијенесиси посланик, m. Ser (Sejanste, ablegatus. cf. [елчија, ] вироводиједе и т. д. [cf. козарски. 2) поклисар.

vide прекоречица). посланица, f. т. ј. књига [1], Sas Censjkreiben, пословички, rothmälj), lingua ficta.

epistola [vidе писмо 2]: Тек што прими послуга, f. Sie Bebietung, ministratio. ову посланицу, Итај к мени одма у Стам- послужбица, f. (у Ц. г.) vide [прислављати] бола

прислужбица, прислављање. cf. крсно име. носластице, посластица, f. pl. Sіе ефlесtеrеі, послуживање, п. баз 23ebіеnеп, ministratio. Leckerbissen, cupediae, scitamenta.

послуживати, служујем, v. impf. 1) кога, bе. послати, пӧпіљем (пошаљем), v. pf. Jensen, jbitet, dienen, ministro alicui. 2) (у ц. т.) н. п.

mitto.. [cf. одаслати, оправити 2, отурити 2, славим Бурђев дан, а послужујем Госпођин пратити 2, справити 3].

дан. cf. [vide] прислављати. после, (ист.) vidе послије.

послужити, послужим, v. pf. 1) bebietet, miпоследав, слетка, т. (ист.) vide пошљедак. nistro.

. 2) dienen, serviisse. последњи, ња, ње, (ист.) vide пошљедњи. họcaỹx, m. 1) das Gehör, Anhören dessen was ein послени, на, но, н. п. дан, доба, 2(rbeit3, 2Berts, 24tserer porträgt, audientia: у послух људи !

laborandi (tempus), (dies) profestus. [vide Фала вама, браћо, на послуху радни].

63eborjат, obsequentia: Мир и послух свекру посленик, m. Sеr drbeiter, operarius. cf. [работ и свекрви ник, пословач, 1] paдин [1].

послушан, шна, шно, geborjam, dictо audiens. пделеница, f. Sіе 21rbeiterin, operaria [cf. ра cf. поворан.

ботница): Да су цару девет посленица послушање, п. Ser Beborja, obsequentia: Да послёпети, (ист.)

| пимо, vide пoсли дочекаш од мене весеља, А од Фате сваког послёпити, [у војв.) (зап.)јепљети.

послушања послётати, послећемо, (ист.) vidе послијетати. І послушати, шам, . r. pf. 1) кога, einem geborиӧсли, (заш.) vidе послије.

chen, pareo cui, auscultor. 2) ein wenig послидак, слитка, т. (зап.) vide пошљедак. horchen, auscultor.

. послидњи, ња, ње, (зап.) vide пошљедњи. послупати се, шам се, v. [r.] pf. 1) einanser послије, (јуж.) [cf. послијед, послијен, послим, (3ebər geben, audiri invicem: o'те, браћо, да

потле, потље, пошље] 1) (praep. mit gen.) се послушамо 2) Gehör finden, si me auна), роѕt. [cf. иза 2, изaтoгa, наком (након)]. dient: ако се ја иослушам.

2) пафber, postea. [cf. 2 попак). 3) послушник, слушника, m. Ser Seтaнog Befebler auper, praeter, [vide) осим, cf. до, само, willig und gern gehorcht, qui obedienter impeпотље: Јер не има од срца порода, После rata facit. једну ћерку јединицу

послушница, f. Sіе Зетап? 23efeblen wilig uns пӧслијед, (у Ц. г.) vidе послије: Тек ти ка gern geborcht, quae obedienter imperata facit: жем жалост за иослијед

Да ти будем мајци послушница послијен, (по јуж. Бр.) vidе послије: или при- посљедав, сметка, т. vіdе пошљедак. јед или послијен.

посљедњи, ња, њё, vide пошљедњи. послијепити, пимо, vidе послијепљети. [посмијешно, cf. 1 по 14; види ѕ. у. сирзбипослијепjети, (југоз.), пимо, v. pf. па) беr Reibe јало.] послијепљети, (јуж.) З blino merken, erblinsen . поемицaти, носмичём, v. pf. н. п. људе, паt einanoculis capior alius ex alio.

der aus der Welt schaffen, interficio alium ex alio. послијетати, послијећемо, v. pf. (јуск.) на посмртни, а, о, [ut ѕетапуз ходе eintretенд,

einander herabfliegen, devolo alius ex alio. posthumus.] пӧслим, (по зап. кр.) vidе послије: Најприје посмрче, чета, п. дијете које се роди послије

си била за Милошем, Пак си послим за очине смрти, Ser 28acbgеbоrnе, Сpitling, poвојводом Јанком

stumus. нослипити, пимо, (зап.) vidе послијепљети. посмјцати се, идсмўцам се, . P. pf. Vidе поносайтати, идслићемо, (зап.) vidе послијетати. туfiи се [3]. пословање, п. Ваз 21rbeiteit, labor, opera. посни, на, но, н. п. дан, қajtells, jejunii. пословати, послујем, v. impf. arbeiten, laboro. | пӧсник, m. Sеr yajter, jejunator. cf. [vide] радити [1].

пӧеница, f. Sie ajterin, jejunatrix. пословач, словача, m, vide пocлeник: Сви иӧснути, нём, v. pf. пос пос-jage, dico пoc

орачи и копачи, и по кући пословачи пос, vitulum aut agnum аllісіеnѕ. пословица, f. (1)] eine 21rt cillabirjpracije, Sеrен иісобак, идсопка, m. vіdе пособац: камо ли

die Bauern zweierlei, die große und die kleine ha Ми два цолошка сина ben (Rothwälsd)), linguae tictae genus, fictae nocobalt, nocoma, m. (pl. gen. nòcoóânâ) einer

по

der Söhre, die nach einander, ohne durch Töchter nóct, höcta, m. die Faste, jejunium (cf. nocte]: unterbrochen zu werden, zur Welt fommen, filii ex часни ност; данас је пост. ordine, quin filia intervenerit [cf. пособак]: постав, т. vіdе платно 1. Роди мајка девет пособаца

uoctaba, f. 1) das Futter des Kleides), munimenпособити, пособим, р. р. (у ц. г.) vidе поко tum vestis, subsutura. 2) (у Рудн. нах.) рити, узети, иринити.

онај суд (понајвише фучија), у који иде јапосоколити, посоколійм, v. pf. (1 Ц. г.) [auj кија из казанске луле. cf. капалица. muntern, cohortor).

поставити, вим, v. pf. 1) хаљину, за skleis fitnòcobuza, f. eine der Töchter nach der Reihe, filiae teri, munio. 2) кашу на главу, аијjege, imex ordine, nullo interposito filio.

pono. [cf. устаћи (устакнути)]. — 3) стражу, посолити, посолім, v. pf. 1) cinjaljeit, sаllio. eine Wache wo aufstellen, excubias pono;

2) mit Salz bestrenen, salem adspergo. ставити војводу, кнеза: На б'јелу их кулу côcna, f. zerkleinte Eisenschlafen, die auf najje schwarz

поставщие 4) софру, (Sen ijt)) Seсtеп, zu färbende Stojje gestreut werden, scoriae ferri sternо mеnsі: постави да ручамо. •ef. стаcomminutae quae adsperguntur pannis вити [3, намјестити 2]. — 5) еіnjubre, instinigro colore imbuendis. cf. ковачна [1, пр

tuo: Чудан Дука зулум поставно жина 1].

постављање, п. 1) За ўuttern, ѕubѕutio. — 2) поспівати, піснавам, v. pf. ein meni jetilajеп, За: 20јjetseit, impositio. [cf. устицање] 3) paululum dormio.

dos Tecfen, stratio. . 4) das Austellen, Reorпоспати, посиймо, у. pf. 1) пасt) беr :) еіthе einle dern einer Schildwache, positio excubiarum.

jblajеп, obdormit alius ex alio. — 2) (у Дубр.) постављати, љам, v. impf. 1) jtelle, jeset, pono. јесте ли добро ноћас иоска.? т. б. посіпа [vide metati 5]. — 2) (den Tisch) decken, sterno вали, jcblaje, dormio.

mensam. [cf. намјентати (намјешћати)3, ставпоецјешити, шим, v. pf. (у Дубр.) vide похи љати 3]. 3) füttern, subsuo. - 4) jtellеп, тјети.

ausstellen (eine Schildwache), pono excubias. посрамити, посрамим, v. pf. Dejbinte, pudorem постајање, п. Заоз ёtjtebeli, ortus. injicio.

1. постајати, јем, v. impf. entjtebеп, ерен анијfontпосрање, п. Sttѕ сhеijзен (perfective), cacatio:

men, existo. Не би с њим отишао ни на посрање. 2. постајати, стојим, v. pf. ein meнig jteben bei идерати, серём, v. pf. bejcbeijзен, concaco. [cf. beit, consisto paululum. [cf. потијати). полити 2].

постајкивање, п. Зах Зtebenbleiben, constіtіо. пферати се, серём се, у. r. pf. 1) jcbeiретi, caco. постајкивати, стајкујем, v. impf. jtebe bleiben,

[cf. окекати се, осрати се). 2) sich jelbst consisto. perunreinigeit, concacаt ѕе ipsum infans. [-- | иісталица, f. (ваља да која је дуго постајала 3) cf. прстен 3].

и није у руке узимана ?): и дај мене сабљу посрбити, бим, v. pf. за Cerbe madbeni, jerbiji и сталиу, Невађену тридесет година reni, verserben, reddo serbum, serbicum.

постан [посан), сна, сно, н. п. лона, кашика, посрбити се, бійм се, у. r. pf. ein сеrbе vеrѕеп, јело, ўajtene, jejunii. fio serbus. .

постанав, станка, m. Ser 23egiitii, Sntjtebing, посрбљавање, п. vіdе србљење.

origo: од постанка мога. cf. [настање, попосрбљавати, србљавам, vide [1] србити. статак,] постање. посребрити, посребрим, v. pf. perjilbert, ar- постанути, нём, vide пocтати. посребрнити, нім, Л gendo obduсо: Да ти постање, п. vіdе постанак: Ми смо браћа вјерна

имаш гувно у авлиjи Помједено на по од постања сребрњено

постарати, рам, v. pf. ait amen, facio esse посрёд, [ист. и јуж.] (nuit gen.) тitter Stret, per senem: Ништа за то што је млађа мајка, medium : посред главе; посред сријсде.

Ласно ћемо ми нњу постарати поерйд, (зан.) vidе посред.

постарати се, рам се, v. r. pf. 1) Corge tragen, поеркати, посрчём , v. pf. giinblict aujjcbliirjei, curam habeo: иостарај се да ми то наl,еш. absorbeo.

2) alt perse, senesco: Ласно ћемо ми њу поернути, посрнем, v. pf. Заз (65feich gemidit pers постарати: Ти ми немој ни њоме вечерати,

lieren, inclinor in alteram partem, excido А ја не һу шњоме беседити, Оће нам ее aequilibritate, aequilibrio: Посрнуо пијан ; иостарати мајка и патка на меду посрне; и коњ од сто ду- пӧстат, f. оно што у један пут узму преда се ката иосрне.

копачи, или жетеоцци, кад раде, Sіе Reibe (bei поеро, т. vide ilоcерко.

der Ernte), tractus agri demetendi: Moške ce нбертање, п. За; linictwаnten, llmjallen (einle до мрака истјерати још једна постат; узеліп Trutenent), ruitio.

све у једну постат. nocprati, cphêm, v. impf. umidwanken, umsal- nocrárak, tka, m. vide iocraniak. leit, ruo.

иістати (cf. иостанути), станем, . pf. 1) be

наке

ginner, entjteben, orior. — 2) постао рђав чо- | пострeшити, шим, v. pf. Sabet, tego: Постре

Bjer, er ist ein schlechter Mensch geworden, fio. шићу ситнијем бисером — пӧстатнӣк, m. који је накрај постати, деr ефnit- постријељати, постријељам, (јуж.)| v. pf. пас)

ter, Ser зübjt ant not 3u jchneisensen Getrеіsе пострймати, постріљам, (зал.) der Reihe nieichneidet, ab ea parte, in qua nova restat berichießent, trajicio unum ex alio : Jepa hy Tu messis.

све постријељати Вране коње и добре јупостварати, постварам,: у. pf. паt bеr Reibe schaffen, creo unum ex alio.

постришци, т. pl. vіdе подстришци. поете, идста, f. pl. vіdе пост.

пострнак, пострнка, т. (у Грбљу) позни купостеља, f. Заз 23ettgepano, lectus. [cf. кревет 1, куруз који се сије по стрници (пошто се одар 2, лежница].

озим пожње), Serbitmaiз, zea mais auctumпостељица , f. 1) dim. р. постеља.

2) За;

nalis. menschliche Ei, germen humanum. cf. Aoka [2]. noctyll

, m. der Stillstand der Mühle bei 311 hohem постигнути, нем, vidе постићи.

Wajjer, constitio molae ob aquae altitudinem пӧстидан, дна, дно, vide стидљив.

nimiam: ударио постуи; сад је поступ, не постидети, дим, (ист.) vidе постидјети.

може воденица да меље. постидети се, дим се, (нст.) vidе постидјети се. | поступање, п. 1) баз Beben, chreiteni, grеѕѕiо. постйдити, дім, (зап.) vidе постидјети.

2) daš Stillstehen der Mühle, constitio moпостйдити се, дим се, (зап.) vidе постидјети се.

lae. 3) das Verfahren (gutes oder böjeg mit постидјети, дим, (југоз.) vidе застидјети.

einem), ratio agendi cum aliquo (fr. procédé). постидјети се, дим се, (југоз.) vidе засти- | поступаоница, f. Der Bebtuben, placenta primae дјети се.

itionis. Кад почне дијете ићи, онда умијесе пости, ети, стидим, (јуж.) vidе постидјети.

погачу, на скупе сву дјецу (која могу трпоети,ети се, стидим се, (јуж.) vidе пости

чати) и момчад из куће, те је изломе дједјети се.

тету више главе; како које одломи комад, а постити, пдстям, у. impf. 1) jajtei . jejuno :

оно бјежи оданде (да би и оно дијете онако ІІости као нас од кости. 2) sajtenmäßig machen (z. B. den Topf, in dem Fleijch gewesen, nocrymaru, idcrậnâm, v. impf. 1) auftreten, ge

трчало). cf. поступача. jorgfältig reinigen), purgo, expurgo. постити се, постим се, v. r. impf. (in per Cit=

beit, gradior : Кудгод наш домаћин и његова jamfeit) fajten, jejuno.

дјеца из дома иоступали, свуд на срећу

наступали! (кад се напија). 2) jtill jtebeli постићи (постигнути], стигнём, v. pf. (у војв.)

(von der Mühle), consisto. 3) ским, иття 1) erreichen, assequor : ne hem ti to uoctufiu. 2) beinjurbeit, urgео: постигла га несрећа,

geben, verfahren, ago (bene aut male) cum ali

quo : Брат је мио, које вјере био, када жалост. постинг, cf. [vide] пестиш.

братски мисли и поступа. 4) поступа дипосто, постола, т. (у Хрв.) vidе цревља.

јете, т. ј. почиње ходити, јu gебен аnjаngеnt,

coepi incedere. . постојан, а, о, bejtünsig, constans, stabilis. постојанство, n. Sіе 23ejtänbigteit, constantia, sta- поступача, f. vіdе поступаоница. bilitas. .

поступити, поступим, v. pf. 1) geben, gradior: постојање, п. cf. [vide] достојање: и у двори

коликого) обидох, и ногама постуних, још своје постојање

не виђех такога чуда (рече Црногорац кад постојбина, f. Ser Beburtort, locus natalis, ѕо се чему зачуди). 2) umgehen, verfahren, lum natale. cf. [1 камен 2; vide] завичај.

handeln, ago cum aliquo, me gero erga illum. постола, f. (у Дубр.) vidе цревља, посто.

3) still stehen, consisto, impedior: uocryпостолњак, т. (по југоз. пр.) vide [трпе ж

ипла воденица (кад дође велика вода на ко.10 ња к] столњак.

не може од ње да се окреће) постоловина, f. (у ц. г.) што је пусто, vide посуда, f. vіdе наруч.

посудити, посудим, у. pf. (особито по зап. кр.) пустолица. постоље, п. ножице и сва справа на чему астал

дати или узети у наруч, bоrgeit, commolare, croju, das Tischgestell, pedes mensae.

utendum petere [cf. узајмитн] : Да имамо малпостравити се, постравм се, v. r. pf. кад ур

сла, како немамо брашна, на бисмо посудин јак закоље овцу, или краву, онда кажу по

у селу тепсију, те бисмо начинили ниту. capabu.ia ce, von wildem Thiere gefreijen werden, nocyhe, n. das Geräth, vasa. a fera pereo.

посуђивање, п. За25orgen, commodatio. пострадати, нострадам, v. pf. (у војв.) Ісiѕен, посуђивати, суђујем, v. impf. bоrgе, соттоpatior.

dare. постражити, идстрілкім, v. pf. ein meнig machen, посукати се, идсучём се, v. r. pf. jih bеrаи з vigilo.

drängen (haufenweije), erumpere catervatim. пострељати, пострељім, (пст.) vidе постријс- посўкмати, лім, v. pf. hervorströment, pro

посуктати, посукһәм, fundi.

љати.

« PreviousContinue »