потрес, м. (у Ц. г.) Grobeben, terrae motus. [vide 2 трешња 2]. потресање, п. 1) baš Érjhüttern, concussio. Süßen treten, conculco, н. п. виноград, кукурузе. 2) zu Örunbe ridhten, perdo: потрли смо волове. 2) baš Zrildern (Bittern mit ber Stimme) im Se= | потрти се, потрём се, v. г. pf. 1) zu Örunbe jange, vibratio, crispatio vocis. потресати, потресам, v. impf. 1) erjhüttern, con gerichtet werden, conculcor. 2) fich reiben cutio. 2) trilleru, crispo vocem. [cf. грок- | потрудити, потрудим, ѵ. pf. кога, bemühen, Mühe тати 2]. потрести, тресем, v. pf. 1) jütten, quatio. — 2) trilfern, vibro vocem, потрзање, п. baš Shervorzichen, protractio. maфen, laborem creo cui. [ef. замучити 1]. потрудити се, потрудим се, v. r. pf. fid) bemit= hen, operam do. потрулити, лимо, vide потрухлити. потрзати, тржем, v. impf. bervorreißen, protraho. | потрунити, потрӳним, v. pf. beftrenen, conspergo потриба, f. (зап.) vide потреба mit allen Wolei= потричар, т. који учини потрицу, ber einem ins потрк, м. од њега већ нема потрка (т. ј. он већ не може потрчати, н. п. кад ко остари), ber Yauf, cursus. потркалиште, п. н. п. коњско, или човјечје, bie Yänge cines Hittes, quantum homo aut equus percurrit. [cf. гон]. потркљати, кљам, v. pf. (у Хрв.) vide притаһи [1] (н. п. грах). потркушица, f. Sleinigfcit, negotium parvum. sale (pulvere) [vide попршати]: потрунио снијег. потрунути, немо, vide потрухнути. потрупачке, лупајући, [tampfenb, supplodens pedem: Кад то чуо Бончић Алиле, Преко куле иде назадачке, А ђевојка за њим потру потук, т. дрво као клин, што качар метне на потрљати, потрљам, v. pf. über etmas binfahren | потужити се, потужим сe, v. r. pf. fich beflagen, (3. 23. mit ber ans), defrico: У комаде књиге conqueror. [vide пожалити ce]. учинио, Па их баци на трави зеленој, Од коња се јунак одвојио, Лијевом их ногом потрљао Да их клети не би нашли Турци потрнути, нём, v. pf. nach einanber löfфen, deleo, н. п. ватре, свијеће. потровати, потрујем, v. pf. nad) ber Reihe ver giften, veneno interficio alium ex alio. потрошак, шка, m. 1) ber Berbrauh, баз Ber= brauchen, consumptio. 2): Од тепсије нек потрошка нема т. ј. да нема ни комада од ње. потрошити, потрошим, v. pf. verbrauchen, absumo. [cf. спенџати, схарчити; спирити]. потрошити се, потрошим се, v. r. pf. fidh (jei= nen Beutel) биеh Musgaben ganz ausleeren, exi-| naniri sumptibus. потрпати, пам, v. pf. nadh ber Reihe binein (зи= jammen) werfen, conjicio aliud ex alio. потриети, пим, (ист.) vide потриљети. обруч па удара у њега маљицом кад поку- потукач, потукача, m. (у Лици) који се потуца потристи се, пим се, (ист.) vide потрпљети се. потурица, f. (verächtlich) uneter Zürfe, 2ftertürfe, потрпити, пим, (зап.) vide потриљети. pseudoturca. потурчењак, чењака, Нема (зла) Турчина без потурчењака. потринти се, ним се, (зап.) vide потриљети се. | потурченик, ченика, m. cін Renegat, apostata: потријети, ним, (југоз.) vide потриљети. потријети се, ийм се, (југоз.) vide потрпљети се. потриљети, пим, v. pf. (јуж.) деbulben, expecto, quiesco. потриљети се, пйм се, v. r. pf. (јуж.) fich ge dulden, quiesco, expecto. потурчити, чим, v. pf. zum Zürten madhen, facio esse Turcam. потурчити се, чим се, ѵ. г. pf. cin Zürfe wer= ben, fio Turca. потрти, потрем, (потро, потрла) v. pf. 1) mit потуткач, потуткача, m. (у Рисну) онај који кога наговара на што, ber eger, stimulator: |поћушнути, нём, v. pf. wegftoßen, detrudo: ПоПотуткача глава не боли. Кушнимо Секулову мајку потући, тучём, v. pf. zujammenjdhlagen, contundo. | поугурсузити се, зим се, v. г. pf. угурсуз werben, потући се, тӳчём се, ѵ. г. pf. 1) fih jolagen, по угурсуз. colloco aliam ex alia. [cf. поудати]. поудавати се, поўдајемо се, ѵ. г. pf. na cin anber heirathen, nubimus alia ex alia [cf. поудати се]: Мушкарцима на обрадовање Бевојкама да се поудају configo. [vide побити се]. - 2) mit бен поудавати, поўдајем, v. pf. nah cinanber heirathen, Spigen der Ostereier zusammenschlagen (ein Osteripiel), committere ova paschalia. [ef. 2 потуцати се]. — 3) по свијету, fih in ber 2Belt berumjdhlagen, vagor. [cf. посмуцати се]. потуцање, п. baš Umherjhweifen, circumvagatio. [ef. тучвање]. потуцати, потӳцам, v. impf. berumjhweifen, cir cumvagor. поўдати, поўдам, [v. pf.] vide поудавати : У младости шћери поудио, у старости сине иженио вати се: Вреници се моји поженише А вренице моје поудаше 1. потуцати се, потуцам се, v. r. impf. fich her= |поўдати се, поудамо се, [у. pf.] vide поудаumschlagen (in der Welt), circumvagor. [cf. Kлатарити се, побијати се, пребијати се, скитати се, тући се 3, тучвати се]. 2. потуцати се, цам се, [v. r. pf.] vide потући се 2. потуцња, f. бег umßerfdhweift, Baдавинò, erro. cf. [vide] потукач. потушити, потӳшим, v. pf. vide потулити. [потхватати се, потхватам се, v. r. impf. vide поимати се.] потхватити [подватити] се, тим се, v. г. pf. jid) unferfangen, audeo. [cf. подуфатити се]. потхваћање [подваћање], п. bas Unterfangen, ausus. потхвавати [подваһати] се, һам се, ѵ. г. impf. fic) unterfangen, audeo. потхранити, потхраним, [подранити] v. pf. bu Pflege aufziehen, educo (den Baum, das Kind, das Thier). потхрањивање [подрањивање], n. bas Großgiehen, educatio. потхрањивати, храњујем, [подрањивати] ѵ. impf. aufziehen, educo. поужељети се, желим се, v. r. pf. [јуж.] vide [ужелити се] ужељети се. поуз, 1 m. од коже или од хартије поузак, пуска, (с два три прста широко), чим се веже повјесмо на башлуку, eine Вінбе so den Flachs am Rocken felsthält, ligamentum. [cf. повез]. поуздан, а, о, verläßlich, zuverläßli, haud dubius, certus [cf. уздан, сигуран; јамачно, јурве]: Поуздан као врбов клин. поуздање, п. baš Bertranen, fiducia [vide узданица]: Џенерале, моје поуздање - Ал' је јадно у те поуздање поуздати се, дам се, v. г. pf. у кога, у шта, vertrauen, sich verlassen auf Jemand, confido. nоузиматн, мâм (мьêм), v. pf. nach einander weg. nehmen, aufero rem aliam ex alia. поукивати, укујем, v. impf. raujdjen, strepо: Поукује са златом кошуља поулити, лим, v. pf. vide похулити, покудити: Не ће тебе, Маре, поулити поулити се, лим сe, v. r. pf. f ledht werben, fio malus, nequam. поћелица, f. (у Имоск.) женска капа (у њој са добре шаке широк облук од дебеле хартије, преко њега крпа, која на перо виси | поумити, мим, v. pf. vide помислити. низ леђа). cf. поцелица. поумити се, мим се, v. r. pf.J поунијатити, тим, v. pf. žum унијат (Unirten) machen, facio esse unitum (fidei ecclesiae latinae). поћера, f. (јуж.) vide потјера. поћерати, рам, (јуж.) vide потјерати. поћерати се, рам се, (јуж.) vide потјерати се. поћеривање, п. (јуж.) vide потјеривање. поћеривати, ћерујем, (јуж.) vide потјеривати. поћерник, покерника, т. (у Ц. г.) један од поћере. поћи, пођем, [појти] v. pf. 1) geђen, eo. [cf. кренути 4, кренути се]. 2) пођох да се сагнем, да му кажем, im Begriffe jein. лоћи н. п. за стара, vide удати се. (у Дубр.) vide отићи [1]: Метла пошла, метла дошла; Ага пође а Рустан-бег дође 5) (у Боци) vide умријети: А ја знадем биља свакојега, Па ти не ћу од урока поки побудан, дна, дно, по ћуди, angenebm, gratus. cf. [vide] повољан. 3) 4) поунијатити се, тим се, v. r. pf. fid) univen (mit ber lat. Mirche), uniri fidei latinae. поўпити, пдупијем, v. pf. (у Боци) aufrufen, ехclamo, cf. [vide] повикати: Кад то виђе снаа наша, Сватове је поучила: А сватови, кито моја поутегнути, ўтêгнём, v. pf. 1) anzichen, aпіран nen. attraho, tendo. 2) дјевојка поутегла, т. ј. има јој подоста година, ift nicht mehr jung, haud juvenis. - поўтицати, тичемо, (зап.) ) v. pf. na cinanber поутјецати, тјечемо, [јуж.]] entlaufen, evadit a lius ex alio. поћутити, тим, v. pf. 1) ein wenig jdmweigen, con- | путка, f. vide потка. ticesco. 2) (у Дубр.) помиловати (руком), поучавање, п. баз Belehren, edoctio. fiebfojen, demulceo, blandior. [vide помило- поучавати, ўчавам, у. impf. ein wenig belehren, вати 1]. doceo. похабати [поабати], бам, v. pf. 1) н. п. хаљину, похађање, п. bas Bejumen, visitatio. v. r. pf. ein Hajduk (Räuber) werden, fio latro. похапсити [поапсити], сйм, v. pf. nah cinanber | verhaften, in carcerem conjicio unum ex alio. похара, f. vide noapa. похарати [поарати], рам, v. pf. auspіnеr, expilo: Кад су Турци Нови похарали похарчити [поарчити], чим, v. pf. aufzehren, absumo: Ја сам њега похарчила Све за свилу и за злато, Док сам јаглук теб, на везла похарчити се, чим се, ѵ. [r.] pf. fich aufgehren, | похвалити, похвалим, [повалити 2, пофалити] 2) vide похватати: Ту је Турчин робље по хитао похитети [поитети], (ист.) тим, vide похи- похитјети [поитјети], (југоз.)) хитим [итим], v. Sile jeßen, propero. [cf. пожурити се, поспјешити, похитати 1, потежити, прибржати, ускорити]. похлапан [поклапан, полапан], ина, пно, vide похлёпан, ина, ино, (у Дубр.) begierig, cupidus. походе [пооде], f. pl. кад отац или мати, или други ко од рода, отиде по обичају да по- походница, f. (у Ц. г.) ber 26tritt, latrina, [vide] похрана [порана], f. (у Грбљу) біе Bermahrung, custodia. похранити, похраним, [1 поранити] v. pf. 1) ein wenig füttern, paululum pabuli praebeo. -2) (у Грбљу) vermabren, custodio. похришћанити, ним, v. pf. (у Далм.) zum хришђанин madhen, facio esse хришћанин 2. похритина [порптина], f. vide полеђина. похвалити се, похвалимо се, [повалити се, пофалити се] v. r. pf. großthun, fidi rübmen, glorior: To cе Турчин тако похвалио похватати [поватати], там, v. pf. ergreifen, cor-|похулити [поулити], лим, v. pf. (у Ц. г.) [äripio. [cf. пофитати, похитати 2]. похватати се, тамо се, [поватати се] v. г. pf. ftern, maledicere [vide покудити]: Тако на Хришћанску вјеру не похулио! fi anfaßen (3. 3. zum Rolotans), se apprehen- | поцвилити [поцмилити], 2 лим, v. pf. auf dere invicem. похижац, похишца, m. (у Славон.) vide покућар. похитати, там, v. pf. 1) vide похитјети. ВУКОВ РЈЕЧНИК подвиљети [поцмиљети], [јуж.] jammern, exulu- 37 се њом само коса покрије, Mr Ropfbebeđung, почашница, f. (у Перасту) као пјесница, што vittae genus. cf. поћелица. се пјева уз чашу, баз Zrinflies, canticum. [cf. почасница]. поценати, поцепам, (ист.) vide поцијепати. поценати се, поцепам се, (ист.) vide поције поциганити, ним, v. pf. зит Зigeuner mahen, facio esse zingarum. [поциганити се, ийм се, v. r. pf. cin Bigeuner werben, fio zingarus. - Из I. издања.] [поциганчити, йм, v. pf. zu einer Зідениетін ma | chen, facio esse zingaram. Из I. издања.] поциганчити се, чим се, v. r. pf. cine Biдeние= rin werben, fio ut zingara. почек, m. Borg, Ecib, mutuum: дао ми на почек, auf Borg, zu Ecih, mutuo. [vide вјера 4]. cf. причек. [Почек, т. име човјеку; види s. v. знаја.] почекати, кам, v. pf. cin wenig warten, exspecto. почелак, почеока, m. (у Боци) 1) у говечета кожа с чела, tirnfled, pars pellis in fronte. 2) vide чело: Тако ме стријела уврх почеока не удрила! почем, 1) ctwa, forte: ако почем дође, cf. како [8], какогод [3]: Не би ли га почем причестио 2) (по зап. кр.) пафбет, quum. cf. [vide] пошто [2]. почетак, тка, т. 1) ber Wnfang, initium. [cf. започетак, зачетак]. 2) (im Sticken und Striđen) bas Mufter, exemplum. [cf. урнек]. почетворке, (у Рисну) | vide четвороношке: поцијенати, поцијепам, v. pf. (јуж.) 1) zerfpal | почетвороножê, (у Боци)) Тако не одно поче ten, diffindo. - 2) binabjaufen, epoto. cf. [vide] погулити [2]. поцијенати се, поцијепам се, v. г. pf. (јуж.) seine Kleider zerreißen, lacerare vestes. поцикивање, п. баз Befrei, vociferatio. поцикивати, цикујем, v. impf. dreien, vocifeгог: Виком подвикује, Циком поцикује поцикнути, поцикнем, v. pf. aufjhrcien, exclamo: И поцикне коњиц под Турчином поцикуша, f. женско које поцикује, біс Зіфе= rin, sibila. - поцрвљати се, љам се, vide поцрвати се. поцркати, камо, v. pf. nah ber Reihe perređen, intereo alius ex alio: uoиркале ми овце; мало нијесмо од смијеха поцркали. поцрнети, (ист.) Творке! почети, почнем, v. pf. beginnen, anfangen, incipio. [cf. започети, зачети 1, отпочети, причети; стати 6]. почети се, почнем се, v. r. pf. beginnen, coeрі: почела се крајина. почешати, почешем, v. pf. fraßen (wo es judt), frico. почивак, почивка, т. біс Жиђе, requies [cf. починак 1, одмор, одморак]: Ради без почивка, raftlos. почивалиште, п. (у Дубр.) біе Ruhejtätte, tran quillus ad quietem locus. почивало, п. 1) н. п. по планинама крај пута гдје су клупе намјештене, те путници почивају, біе Жиhebant, sedile. 2) ber Ruђе punft, intervallum: Ма га јадни не оставља Иво, Но га носи једно почивало, И друго га носи почивало почивање, п. baš Ruben, quies. почивати, почивам, v. impf, ruben, quiesco. починак, чинка, т. 1) біе Rube, requies [vide почивак]: Добар починак да вам Бог да! 2) коњски клинац, Soufnagel, clavus quo ferrea solea equo suppingitur: У њег' кажу триста починака, Ни пола их није заковао поцрнити, (зап. ціним, v. pf. fhwars werben, починити, починим, v. pf. 1) наф ber Reibe поцрнети, (јуж.) fio niger, ater. почадити, дим, ( v. pf. rußig werben, fuligine почађавити, вим, induci. почасити, сим, v. pf. verweilen, moror: Виђи књигу, часа не почаси почасница, f. (у Боци) vide почашница. почаст, f. (у Дубр.) біс Chre, honor. madhen, facio aliud ex alio: починио триста јада. 2) коњске клинце, т. ј. чекићем на наковњу као заоштрити их, рен, ехасио. починути, нём, v. pf. 1) anšraften, conquiesco: И добро сам тебе починула Твом Милану на десници руци 2) fterben, morior [vide умријети]: Каде ти је бабо почину. На убаву на пољу Косову почастити, почастим, v. pf. 1) bewirthen, frat почињ, cf. плојка. das -- firen, convivo excipio. - 2) (у Дубр.) кога, 1. почињање, п. баз Beginnen, orsus. чим, н. п. цревљама, хаљином, коњем, јаг-| 2. почињање, n. verbal. v. [2] почињати. њетом и т. д., т. ј. поклонити коме што, ver= |1. почињати, њем, v. impf. anfangen, beginnen, ehren, dono. [vide припознати 2]. ordior, incipiо. [cf. чињати]. 2. почињати, почињам, v. impf. коњске клинце, | пошешулати, лам, v. pf. пошенути памећу, т. ј. чекићем на наковњу као оштрити их, den Hufnagel zuspißen, exacuo clavum quo ferrea solea equo suppingitur. почињати се, њём се, v. r. impf. beginnen, incipior, coepi. почистити, тим, 1) vide [1] помести [1; cf. по- Почитељ, м. град и варош у Херцеговини к почуо, почула, m. (у Боци) vide [студенац] - verrüft werben, mente capi. [vide пошенути 2]. пошик, пошика, (у Хрв.) коса са стране какве шикане пошиљати, љом, v. [im]pf. vide слати: Краље бану пошиљаше [поширок, а, o, ziemlich breit, sic satis latus; cf. 1 по 14; види s. v. тељиг 1]. гозом. пошкрбити, пошкобим, v. pf. н. п. нож о гвожђе, eine Scharte machen, rimam facere. почупати, нам, v. pf. н. п. траву, qurupfen, avello [cf. поскупсти]: Данас ми је драги | пошити, пошијем, v. pf. 1) übernähen, supersuo. долазио, И велики зулум починио: По башчи 2) кућу, кад се покрива трском или роми цвеће почупао Навади се момче нежењено, Те почула цвеће девојкама почупати се, пам се, v. r. pf. raufen, rixari : почупао се с њиме ипб почупали се њих | пошкрипивање, п. 1) баз Rnarren, stridor. двојица. 2) das Knirschen, frendor. почути, чујем, v. pf. in ber Rebenšart: чуј и пошкрипивати, шкрипујем, v. impf. 1) fnarren, почуј! чујте и почујте, hören, audio. strido. - 2) зубима, fniricфen, frendo. поџавељати се, љам се, v. r. impf. као сва- | пошкропити, пошкропим, vide покропити. дити се мало или покарати се с киме, vide пошље, (јуж.) vide послије. споријечити се: ми смо се мало поџавељали. | пошљедак, шљетка, m. [посљедак] (јуж.) 1) поша, f. 1) [ур.]. попадија. 2) као црна марама, што се носи на врату (у Србији), ein flornes Halstuch, collaris genus. 3) поша (или поше), што Турци носе око главе, cin fd warger mit Solo bur webter Zurban, tiara nigra auro intexta. [cf. поше]. пошав, шва, m. cf. пошити. пошалина, f. (у Црмн.) као врућица, [Bautyphus,] typhus abdominalis. пошалити се, лим се, v. r. pf. [herzen, im pa; etwas sagen, jocor. пошалица, f. paß, Ehers, jocus. cf. [vide] шала. пошаљивање, n. baš herzen, jocatio. пошаљивати се, шаљујем се, v. r. impf. fder= zen, spaßen, jocor. пошашољити, љйм, v. pf. кога, т. ј. лијепијем ријечима као мало погладити га, jchmeichelin, blandior. поше, шета, п. vide поша 3. пошевица, f. (у Сријему) vide ошијавица. пошенути, пошенём, v. pf. 1) (у Ц. г.) vide das Ende, was am Ende heraus kommt, finis. 2) у Боци каже отац сину: ти си мој пошљедак, бес Radhfomme (bie Had folge), successor. [cf. потомак]. пошљедњи [посљедњи], ња, ње, беr leşte, ultimus, postremus. пошљедњи дан од поклада, (у Дубр.) vide покладе. пошокчити, пошокчим, v. pf. zum шокац таchen, facio esse Tду шокац. пошокчити се, пошокчим ce, v. r. pf. ein шокац werben, fio шокац. пошорати се, пошорам се, v. r. pf. vide по покренути: Ал' не могу Турке пошенути | Поштак, Поштака, m. 1) каменито брдо у Хр 2) пошенути намећу, разумом, verrüft wer= ben, mente caрі. [cf. пошешулати]. у овога је точка добар пошетањ. ватској близу Тромеђе. - 2) планина у Хрватској. пошетањ, тња, m. у точка, Caufbabu, cursus: поштански, ка, ко, н. п. коњи, Woft, cursus publici. пошетати, пошетам (пошећем), v. pf. cinherman | поштапање, п. баз tüßen auf ben tab im Sebeln, inambulo. hen, innisio baculo. |
