Page images
PDF
EPUB

ваљевски, ка, ко, von Ваљево.

ваљење, n. vide хваљење.

Вараждин, Вараждина, m. 2Sarašbin, Varasdinum.

ваљковает,) а, о, као ваљак, walzenförmig, cy- | Вараждинац, нца, m. 1) човјек из Вараваљковит, lindratus. ждина. 2) Вараждински бурмут, Barabiner Schnupftaback.

ваљуга, f. (у Ц. г.) vide ваљак.

[ваљушак, шка, m. vide ваљушка; види s. v. вараждински, ка, ко, von Вараждин.

голубић 2.]

ваљушка, f. (öfterr. ber Rnöbel), lo, globulus
e farina, pastillus. [cf. ваљушак].
ваљушкање, пn. dim. v. ваљање.
ваљушкати, кам, dim. v. ваљати.

ваљушкати се, кам се, dim. v. ваљати се.
вамилија, f. vide фамилија.

изван.

вампир, вампира, m. vide вукодлак.
ван, 1) ргаер. außer, extra: ван памети. cf.
2) binans, foras: отишао ван, т.
]. на поље. [cf. поље 2.] 3) braußen, fo-
ris, cf. [поље 2,] ванка: он је ван, т. ј. на
пољу. 4) als, außer, praeter, [vide] осим,
cf. него, до: Ништа љепше и красније Ван
чарапа и опанак Ван стајала те гледала
5) ван да, außer wenn, nisi. [vide већ 3]
cf. већ ако.

1. варак, * п. баš Haujigols, Slittergols, bractea aurichalci. cf. козар [2], клободан, телеј, [жик, 1] шик.

2. варак, рка, рко, (у Дубр.) што се ласно
свари, н. п. сочиво, грах, leicht fochbar, со-
quibilis.

варакање, п. baš Mušweichen, declinatio.
варакати, кам,
v. impf. einem auszuwei-
варакати се, кам се, chen juhen, declino ali-
quem. [vide чувати].

вараклисање, п. баз Defleben mit Glittergolb
inductio bracteae aurichalci.

вараклисати, леишем, ѵ. pf. u. impf. mit Slit= tergold bekleben, bractea aurichalci induco. варакли,* adj. mit варак überzogen, bractea aurichalci inductus: И дај мени варакли преслицу

вангец, т. у овој загонеци: Црно, мало, зове | варакнути, варакнем, v. pf.

се вангец (буха).

вандрша, f. vide ваша.

ванка, braußen, foris. cf. [vide] ван [3].
ванцага, f. (у Сријему и у Слав.) vide брадва.
ванцика, f. (у Ц. г.) vide цванцика.
Вапа, f. вода у [Старој] Србији близу Сје-
нице, ein uß in Gerbien, fluvius Serbiae.
вапити, вапијем, (у Ц. г.) vide упити.
вапно [јапно], п. (по зап. кр.) ber Ralf, calx.
cf. [клак,] креч.

1.вар, m. (у Србији) н. п. из вара клепати
што, т. ј. врло угријати па исклепати, die
Gluth, dte Glühhiße, ardor.

| auswei

варакнути се, варакнём се, v. r. pf. hen, declino.

вӑралица, f. Betrüger, fraudator (als 2lppofition)
[cf. калаш 2]: Латини су старе варалице
варанција (варанција), f. ber Betrug, fraus. cf.
[vide] пријевара [1].

варање, п. баз Betrügen, deceptio.
варати, рам, ѵ. impf. 1) betriegen, decipio. [cf.

безумити, калашити]. - 2) [варакати, vide чувати]: Опа цупа лијевке, Варај дупе, дијете. варати се, рам се, v. r. impf. jih täuen, decipior.

Варвара, f. Barbara, Barbara. [vide Bapa 1] cf. варица.

2. вар, f. (у Хрв.) біе іße, fervor: прошла ју је вар (рече се за жену која је у годинама | Варварин, Варварина, m. Ebene an ber Diorama већ превалила).

bei Сталаћ. [Сад село у срезу темнићком округа моравског].

Варварица, f. dim. v. Варвара (Barbara) само у овој пјесми: Варварица вари, А Савица лади, Николица куса. cf. [Вара 1,]

варица.

варгањ, варгања, m. (у Сријему) eine Wrt е

Вäра, f. 1) (у Боци) света Вара, т. ј. мученица Варвара, која пада 24. Декемврија, Et. Barbara, S. Barbara. [cf. Варвара, Варварица]. [вара] 2) (у Боци) vide варица [1]. - 3) у приповијеци: наврела вара од Дундулова дола. cf. варица [1]. вараговање, п. baš lbfleijden, To scabere. вараговати, гујем, v. impf. стругати излужену кожу (код опанчара), abfleifen, scabere. Варад, m. 1) у пјесми некакав град: До Варада украј мора града 2) велики Ва-| 1. вардање, n. 1) Wdtgeben, attentio. 2) vide рад, Sroßwarbein in Ungarn. Варадин, Варадина, m. Beterwarbein, Petrova- | 2. вардање, п. баз ëärmen, clamatio. radinum.

Варадинац, нца, m. ber Betermarbeiner, Petrovaradinensis.

Варадинка, f. bie Beterwarbeinerin, Petrovaradinensis femina: Платно бели Варадинка Мара На Дунаву према Београда варадински, ка, ко, Beterwarbeiner, Petrovaradinensis.

bare trockene Schwämme, fungi eduli siccati genus [boletus edulis Bull.].

вардања, f. (у Ц. г.) Sejchrei, clamor. [vide Вика 1].

тумарање.

[ocr errors]

Вардар, Вардара, m. вода у старој Србији :
До Велеза и воде Вардара -

1. вâрдати, дâм, v. impf. 1) Acht geben, attendo
[vide пазити 2]. Турски су стражари на Дрини
за времена Црнога Ђорђија викали: вар-
Дај! а други му одговарао: вардам, вар-
дам!
2) (у Грбљу) vide тумарати: све
нешто кроз ћелију варда и којешта премеће.

2. вардати, дам, v. impf. (у Ц. г.) färmen, cla-
mare [vide лармати].

варевина, f. (у Ц. г.) vide вареника.
вареник, вареника, m. вруће замеђено и за-
биберено вино, што се по обичају пије на
Божић прије јела (у Сријему и у Бачкој),
eine Art Weinjuppe mit Honig und Pfeffer, beson-
ders auf Weihnachten üblich, potionis genus.
вареника, f. [cf. варевина] 1) warme 1.
lac calefactum. 2) (у Хрв.) свако млијеко
које није кисело, йве (индеjаnerte) il. lac.
варењака, f. (у Рисну) тиква која се вари за
jeлo, ein Kochfürbiß, cucurbita quam coquunt,
(im Begentheil v. водењака). [vide бундева 1]
cf. тиква, јургет.

варење, п. 1) baš Rochen, coctio. 2) варење,
(у приповијеци) пече ли се печење и вари
ли се варење, баз Befod te, coctum.
варзило, п. біе Brajilie (Gärbemittel von Brafilien=
bol3), color ligni brasiliani; варзило се ку-
пује о ускрсу, те се њим боје јаја.
вариво, п. Muljenfrühte, legumina. [cf. сочиво 2].
варимесо, т. (у Сријему) vide [крцан су-
кало, крцкало.

Варин дан, на дне, m. Št. Barbara-Zag, dies | festus S. Barbarae.

варити, варим, v. impf. fohen, coquo. [cf. кухати 1].

варити се, варим се, v. r. impf. fohen, jin, coqui. варићак, m. 1) eine Wrt Betreibemaß (in Merzego= | wina), mensurae parvae genus: од шиника варићак (у приповијеци). - 2) [Варићак] мушки надимак: Ти позови старца ВариКака, Нек поведе своју породицу, Породицу Варићаковиће

[ocr errors]

коња, улишта, пила, коша, да се плоди плод и род." По том иду те посипљу њоме уљанике говорећи: „Урочници и урочнице низ улицу ; ненавидници и ненавиднице низ улицу; бјегунци и бјегунице низ улицу; море и вјештице низ улицу ; а моје челе пут истока уз улицу. Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака ни на моје челе урока. Вару међу у со и дају стоци, а гдјекоји мажу њоме и воловима вратове да им се не набија орући. Кад се варица вари, дјеца пјевају: Вара вари варице, Да се рађу јарице, И бијеле јагњице И ђетићи и јунчићи. Bericht, jo auf Barbara üblich ift, ferculum solemne die festo S. Barbarae: Поручује варица Божићу: Пошљи мене од прасца ножицу, Да зачиним варицу шеницу (пјева се Божићу послије Варина дне). [cf. вара 2 и 3, мјешанија, Варвара, Варварица]. 2) у пјесми кад носе вучину, мјесто: шеница: Подај вуку варице Да не коље јарице варјача, f. ber Rohlöjjel, ligula. cf. варњача [кутлача].

варка, f. 1) баз © manz[tüd vom vijße, cauda :
Варка пред Марка. - 2) (im derze) ber
Hintere, besonders bei dem Frauenzimmer, podex,
praesertim feminarum. [vide задњица.
vide фара.]

3)

вармеђа, f. (у војв.) біе Фејранnt, comita-
tus: Мог швалера у вармеђи нема
варница, f. 1) ber unte, scintilla. cf. [vide] искра.
(— 2) (у Ц. г.) „оно што одскаче од врућа
гвожђа кад се кује;“ види s. v. искра.] — 3)
каца укопана у земљу, у којој опанчари коже
залужују, Serbergrube, fovea macerando corio.
варничав, а, о, н. п. барут, funfig, viel Sunfen
sprühend, scintillosus (?).

варица, f. 1) (dim. v. Вара?) жито што се по обичају кува на Варин дан: метне се у један лонац, или у котао од свакога жита и варива, те се скува заједно, па се једе | варњача, f. (у Ц. г.) vide варјача. послије, други и трећи дан, по што се варош,* f. bie Stabt, urbs. [ef. мјесто 2, шехер охлади; и за то се пјева: Варварица вари, (шеер, шер)].

А Савица лади, Николица куса. Варица | варошанин, m. (pl. варошани) ber Stäbter, urсе обично, готово свуда, пристави још у banus. [cf. мјештанин 2].

вече (уочи Варина дне), па се ујутру гледа | варошанче, ета, п. у пјесми мјесто варошче: с које је стране наврела, те на оној стра- Кује коња Туре варошанче

ни сију жита оне године: јер кажу да ће варошица, f. dim. v. варош. [cf. касаба, паонамо најбоље родити. ,,Наврела вара од Ланка 1].

Дундулова дола“ (приповијетка Херцего- варошка, f. bie Stästerin, urbana. [cf. мјештан| вачка). У Боци наставе варицу по вечери ка 2].

само да се мало смлачи, па ујутру (на Ва- варошки, ка, ко, [täòtij, urbanus. [cf. мјерин дан) гледају каква је одозго: ако нађу штански].

по њој гуке и брегове онда веле да слути | варошчад, f. (coll.) bie Stabtfinber, juventus urна богаство, ако ли буду путови и пуко

тине, онда веле да слути на смрт и на гро

bana.

варошче, чета, п. баš tabtfinb, juvenis urbaбове. У Боци варицу носе и на воду не nus. [cf. варошанче].

говорећи ништа путем и њоме посипају воду | варошчица, f. dim. v. варошка. говорећи: "Добро јутро, ладна водо! ми варчица, cf. пипавица [2].

тебе варице а ти нама водице и јарице, ја- вас, vide сав: На алату вас у чистом злањице и мушке главице и сваке срећице.“

ту

Вас му коњиц у крв огрезнуо Вративши се с воде, поспу њоме по кући Васа, m. (ист.) vide Baco. говорећи: Оволико људи, волова, бродова, Василија, f. Bajilia, Basilia.

[ocr errors]

Василије, т. Bafilius, Basilius. [cf. Васиљ]. Васиљ, Васиља, m. (ѵос. Васиљу) vide Василије.

Васојев, а, о, [той Васоје]: Ђе се пови јеДан прамен магле Од проклете земље Васојеве

васиљени, на, но, (у Грбљу) vide васиони: | Васојевић, m. Ciner von Bacојевићи.

Тако ми силе васиљене!

Васојевићи, Васојевића, m. pl. Segenò инб
Stamm zwischen Montenegro und Лим. Ваcoje-
вићи који су преко планина к Црној гори
они се држе с Црногорцима, и Турцима не
плаћају ништа, а остали, који су преко пла-
нина к Лиму, они су под пашом Скадар-
ским: Пред њу метни Мутапа Лазара: Јер
је Лазо од Васојевића

васиљица, f. колач што се по обичају мијеси
на мали Божић, cine Hrt omalzbrot auf ben
Bafilitag, panis S. Basilii.
васиони свијет, т. біе ganje Belt, orbis terra-
rum. (cf. slav. вяселена, баš ber griemijen
olxovuérn wörtlich entipricht). [cf. васиљени].
Васко, м. Жannšname, nomen viri (v. Bаси-
лије).
васколик, а, о, ganz, totus quantus. [vide сав- | ватанија, f. vide хватанија.

колик].

васкрс, т.

васкрсеније, n.

ват, m. vide хват.

ватање, n. vide хватање.

[blocks in formation]

васкрсење, п. (у горњ. прим.) лигдан, ускрс ватити, тим, vide хватити.
[ускрсење, ускрснуће]: Радује се светом ватити се, тим се, vide хватити се.
васкрсењу На васкрсеније треба свако | ватљика, f. vide хватљика.
да узме навору: за то у Србији зађу пред Ватољ, m. Dlannšname, nomen viri.
васкрсеније по селима намастирски ђаци с
котарицама те дају навору за јаја. О васкр-
сенију се туку шареним и црвеним јајима,
т. ј. ударају врховима јаје о јаје, на које
се разбије оно узме онај који је разбио.
То чине код намастира и код цркве и пе-
познати људи, али треба најприје да виде | [ватрена жаба, vide жаба 3.]

ватра, f. bаѕ yener, ignis. cf. [vide] огањ [1].
ватраљ, ватраља, m. bie enerjaufel, batillum.
[cf. 1 маша, ожег 1, посипка].

ватрен, а, о, feurig, igneus, н. п. коњ, човјек, очи. [cf. жесток, огњан, огњанити, огњен, огњевит].

јаје један другоме: јер неки пробију јаје ватрењача, f. (око Мухача) баз Датpіфі, naод оздо те исциједе жујце и бјеланце, па

vis vaporaria.

налију воска да је тврђе. Други дан васкр- | ватрица, f. dim. v. ватра.
сенија (у понедјељник) ко не оде у цркву
на јутрењу, онога (н. п. у Сријему и у Бач-
кој) хоће да полију водом или да баце у
воду; за то се каже онда: данас иду го-
дишњаци у цркву (т. ј. они који иду само | ваћел, (
од године до године). Од васкрсенија до ватов,
Спасова дне говори се, кад се двојица сре- ваход, m. (у Грбљу) vide пријенос.

ватриште, п. Yeuerjtätte, ustrina: Тражити ват-
ре на ланском ватришту.
ватруштина, f. bіе біßige Srantheit, morbus acu-
tus. [vide] врућица, cf. огањ.

m. vide убрадач.

ту на путу, или кад који коме дође у кућу: | [1. ваш, а, е, euer, vester; види s. v. крсно име Ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз

и др.]

[1] уш.

ваша, f. (асс. вашу п. вашу) комад коже што се одадре с тијела, ein Stüd abgejфин= bene Maut, frustum cutis detractae, cf. ванДрша: Који се расрди да му одадремо вашу (у приповијеци); Репну му је вашу садерао Од тртице до врх ртенице

Бог и добар вече), и одговара се ва истину 2. ваш, ваши, f. (gen. pl. вӑшӣ, вашију) vide васкрс; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље. васкрснути, нём, v. pf. [cf. ускрснути] 1) (vom Tode) auferstehen, resurgo. 2) кога, qufer= međen, excitare ab inferis: васкрсао га Бог. васкрсовање, п. baš Geiern ber Djtern, celebratio paschatis. [cf. ускрсовање]. васкрсовати, сујем, v. impf. инō pf. bie Djtern zubringen, celebro pascha. [cf. ускрсовати]. васлава, f. (по јужн. кр.) она молитва што се чита кад се устаје у славу, и у којој вашарење, п. баз Marften, nundinatio. се често говори: „ва славу и част“ тога | вашарити, рим, v. impf. Mlarft, Nefje halten, nunи тога светога; Тако ми славе и ваславе dinor.

говори

вашар, т. (у војв.) бег art, біе Dеје, пипdinae: Коме вашар капу купује, он гологлав иде. [vide] сајам [2], cf. панађур.

мога крснога имена! Кад ваславу заче да вашариште, п. ber Drt wo Marft (Mejje) gehalten wirs, locus nundinarum [vide сајмиште]. васлеђен, m. (по југоз. кр.) [vide босиљак]: | вашарни, на, но, н. п. доба, Mart, e, nunЈедан таван васлеђена цвећа

[васли, сf. асли.]

[ocr errors]

Васо, m. (јуж.) һур. v. Василије. [cf. Васа].
Bacoje, m. Mannsname, nomen viri.

dinalis.

вашарџија, m. ber sen Marft, bie Meje befucht, nundinarius.

вашац, шца, m. (у Сријему) vide вашица.

вашина (сf. фашина), f. грање сирово, Зајфінен, везање, п. баз Sinben, ligatio. fascis virgultorum. везати, вежем, v. impf. binben, ligo. везати се, вежём се, v. r. impf. fih wie gebunden verhalten, ligor: Beж' ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Haus.

вашица, f. као мала чибуљица што изиђе на нози одоздо (на табану) под кожом па сврби. Вашицу притискују угријанијем лучем и

кажу да од тога прође или барем да пре- везач, везача, m. vide везилац.

стане сврбљети. cf. вашац, ваштица, рујба. | Везента, f. у пјесмама некака планина: При

вашка, f. vide псето.

вашљив, а, о, vide ушљив.

вашљивац, вашљивца, m. vide ушљивац. вашљивица, f. vide ушљивица.

ваштица, f. (у Сарајеву) vide вашица.

ве, (по југоист. кр.) асс. von ви (мјесто вас): Што ве раним тридесет година веверица, f. (ист.) vide вјеверица. вёгд, а, о, (вегдії, да, до,) vide вет.

ведар, дра, дро, beiter, serenus: Облак се вије по ведром небу

веденик, веденика, m. eine Xrt Biftole (von Bе nedig), teli minoris genus. веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, чоха,

[blocks in formation]

везилац, зиоца, m. т. ј. који веже виноград, Ser Hebenbinber, qui capistrat vites. cf. везач. везилица, f. bie Etiđerin, quae acu pingit: У везиља, везиље свилу куповати. везир[*], везира, m. (pl. везири, а у пјесмама има и везирови) ber Befir, vezirus: Не боји се цара ни везира Браћо моја осам везирова

везирев, а, о, vide везиров. везиревица, f. vide везировица.

Benetianer, Venetus: У црвеној чои веденич- | везиров [везирев], а, о, бeз Bejirs, veziri.

кој

веднути, нём, [v. pf.] (у Ресави и у Лијевчу) видјети.

везировица [везиревица], f. біе Űrau beš Defir$, veziri uxor.

везирски, ка, ко, Befir, vezirorum.

ведрац, ведраца, m. 1) vide врућац. - 2) чист везирство, п. баз Bejirthum, veziratus: Дао би

лед, на коме одозго нема снијега или чега другога, flares Cis, glacies limpidissima. cf. vide ведрењак.

му на Босни везирство

везитак, тка, т. у пјесми мјесто вез 1: Ка од вуне конац у везитку

ведрењак, ведрењака, m. (у Ц. г.) vide ве- везма, f. (у Хрв.) као мала рожана тиквица

драц 2.

ведрик, ведрика, m. у риту гдје нема трске, него вода, баз Dichte in einem Röbrig, locus

lucidus.

ведрина, f. bіе Deiterteit, serenitas: Дај ми, Боже, од Дрине ведрине, Југовине од Херцего

вине

ведрити се, рӣ се, v. r. impf. es wird beiter,

serenatur coelum.

ведрица, f. 1) vide ведро 1. 2) vide [музлица] крављача.

ведричица, f. dim. v. ведрица. ведро, п. (cf. вједро [виједро]) 1) дрвен суд водени, ber Zvajjereimer, situla. [cf. ведрица 1, видра 2, кабао, каблић, каблица, пућерица].

2) на бунару, ber Bajjereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Cimer von zwölf Raß, amphora: по што је ведро вина?

веђа, f. (ист.) vide [вјеђа] обрва.

вёз,

m. 1) die Stickerei, pictum per acum. [cf. везитак]. - 2) gen. веза, (у Барањи) bie Шme, ulmus [pedunculata, Foug.]. cf. бријест. вёза, f. cf. [vide] свеза.

везак, веска, m. hyp. v. вез: Везак везла сеја тефтедара

којом се пушке потпрашују. cf. [1] басма [2]. везов, а, о, н. п. дрво, vide брестов. везовина, f. (у Барањи) vide брестовина. вејавица, f. (ист.) vide вијавица. вејање, п. (ист.) vide [2] вијање. вејати, јем, (ист.) vide [2] вијати. вејача, f. (ист.) vide вијача. век, m. (ист.) vide вијек. век, т.( козји глас, баз Medern, mutitio. века, f. векавица, 1. коза, біе Međerin (als Xppojition von ber Siege), mutitrix. cf. бекавица [2]. векстање, п. баš leđern, mutitio. векетати, векећем, v. impf. međern, mutio. векнути, векнем, v. pf. međern, mutio. вековање, п. (ист.) vide вјековање. вековати, векујем, (ист.) vide вјековати. вековит, а, о, (ист.) vide вјековит. Векшином, (у Хрв.) größtentheils, potiori ex parte. cf. [vide] понајвише.

вела [фела], f. (у војв.) bie 2rt, Battung, genus [vide струка 3].

веле, 1) (по југоз. кр.) [vide] много, viel, multum: веле иште; веле једе; Теле веле, кока мало, јагње жао, те зету јаје на таву. 2) (ст.) groß, magnum [vide велики]: О мој вране, веле добро моје

везанија, f. (у Барањи) біе Refrutirung, delectus [cf. хватанија (ватанија)]: Кад је била везанија, т. ј. кад су хватали у солдате, | Велебит, m. планина између Хрватске и Далјер су се до скора људи на силу хватали у солдате.

мације.

Вёлез, м. Турски Кјупрели (Ћуприлија) Кате

einer Stabt, nomen urbis: До Велеза и воде Вардара

велен, (ст.): Ој девојко, селен велен! Не узвијај обрвама

вёленац, веленца, m. (у Сријему) vide шаре

ница.

велесрдно, (у Боци) berzengern, lubentissime, [vide свесрдно].

велета, f. (у Дубр.) vide вео: Велету сам на ликце раздрла

велигдан (велики дан), m. (доље преко Мораве) vide васкрсеније.

велија, f. (у Браничеву) кришка сира [vide кришка].

1. Велика, f. Уrauenname, nomen feminae. [2. Велика, f. ријека; види s. v. Лепенац.] велика болест, .f. vide [падавица] горска болест.

[велика боља, f. vide падавица; види s. Y. боља 2.]

[велика водица, f. vide богојављенска водица; види s. v. водица 2а].

велика недјеља, f. bie Charmoђe, hebdomas antepaschalis. [cf. безимена недјеља]. велика стража, f. (у Сријему и у Бан.) Maupt wache, praetorium.

великачак, чка, чко, augm. v. велики, јеђr groß, valde magnus, vastus.

великаш, великаша, m. Жаgnat, magnas. велики, ка, ко, 1) groß, magnus. cf. [голем, голијемно (голијевно), веле 2,] вељи. - 2) y велике, recht mitten brin, magnoperе: има зрела грожђа у велике; раде људи у велике. велим, (барон nur impf. вèљах) vide вељу. Велимир, m. Mannšname, nomen viri. Велимље, п. равнина у Бањанима: Од Велимља уз равне Бањане

[ocr errors]

величанство, п. (у Хрв.) Жajejtät, majestas. величање, п. баз Großthun, ostentatio. величати, чам, v. impf. erheben, magnifico. величати се, чам се, v. r. impf. großthun, osten

tare se.

|

[ocr errors]

величина, f. bie Sröße, magnitudo, altitudo.
Величко, m. Тани пате, nomen viri.
велсаген, m. [vide босиљак]: Убрах киту га-
равиља, Убрах другу велсагења
вельер, т. (у војв.) (öjterr. ber Selojcherer), бer |
Chirurgus, chirurgus. cf. видар.
вельеров, а, о, без Chirurguš, chirurgi.

2) (у

Februarius: вељача превртача; Кад вељача не дажди, Марач добра не мисли. Србији) vide бабини укови.

веље, m. (у Боци) һур. о. вељача, у овој пословици: Кад веље не вељује, маре опакује.

веље зеље, п. (у Ц. г.) некаква трава, од које би се човјек могао опити, Wrt flanze, herbae genus [ligustum Seguieri Koch.]. вељи, ља, ље, (по југоз. кр.) vide велики [1]: Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић не можеш; Ге си, бане, упутио ? Зар у б'јелу манастиру Ге су наша веља добра? Учинио веље јаде Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици И на вељу

својту твоју

[ocr errors]

| Вељко, (Вељко), m. Mannšname, nomen viri. вељовати, вељујем, v. impf. (у Боци), веље fein, sum веље, у овој пословици: Кад веље не вељује, маре опакује, т.ј. ако у вељачи није зима, биће у Марту.

вељу, (јуж.) велим, jagen, ajo, dico. венац, нца, m. (ист.) vide вијенац. венење, [вењење] п. баš Zvelfen, marcor. вёнт, m. (у војв.) in ber Hebenšart: вента ради, der Vorwand, praetextus.

вёнути, вёнём, v. impf. welfen, marceo. венчавање, п. (ист.) vide вјенчавање. венчавати, венчавам, (ист.) vide вјенчавати. венчавати се, венчавам се, (ист.) vide вјен

чавати се.

венчани, на, но, (ист.) vide вјенчани. венчаница, f. (ист.) vide вјенчаница. венчање, п. (ист.) vide вјенчање. венчати, чам, (ист.) vide вјенчати.

| венчати се, чам се, (ист.) vide вјенчати се. вења, f. (у војв.) [vide смрека] (cf. клека) 1) die Wachholderstaude, juniperus communis. 2) die Wachholderbeeren, (zum Näuchern), baccae juniperi. [cf. пупољица, смрекиња]. вёо, вёла, m. (у Паштр.) бијела махрама што Дјевери држе изнад дјевојке, која клечи држећи оружје на рукама, кад јој засједе дају добру молитву: И три лакта вела од Млетака [cf. велета, дувак, 2 перда, прекривало, пријевјес 1].

ведма, јеђr, valde. cf. врло [ешкиле, здраво 2, зорли, зорно, 2 јако, пуно 4, сасма, силно, тешко 2].

вельеровица, f. bie Uran beз Chirurguš, uxог вёпар, пра m. (pl. вепрови, вепрова) [cf.] крchirurgi. мак, бравац [1, брав 2], назимац, баз dwein (Rännhen), porcus. [cf. нераст].

вельерски, ка, ко, irurgid, chirurgicus.

вёлуд, m. [vide кадива 1]: На њојзи су гаће | 1. вёра, f. 1) (ист.) vide вјера. - 2) (око од велуда Сиња) vide [бурма 1] витица 2. вељадина, Г. (у Боци) вуна, што се стриже | 2. Вера, f. вода у Плашкоме, која извире љети (до Петрова дневи) с оваца, (а с јага- из Капеле и утјече у Дретуљу. њаца зове се јарина, а што се с коже брије, оно је тушица).

веља пушка, f. (у Ц. г.) vide дуга пушка. вељача, f. (једни говоре и авељача и овељача) 1) (у запад. прим.) Monat Gebruar,

веран, (вèран), рна, рно, (ист.) vide вјеран. верање, п. 1) baš heimliche Umhergehen, clande

stina circuitio. 2) das Verstecken, absconditio. вёрати, рêм, v. impf. [cf.] завлачити, крити, ver= fteđen, abscondo: У грм главе не верала

« PreviousContinue »