поштапати се, поштапам (пљём) се, v. r. impf, пошуштивати, шуштујем, v. impf. faujen, strido: sich auf den Stab stützen, innitor baculo. Пошуштују редом перишани поштапити се, поштӑним се, [v. r. pf.] cf. мора. | пра, прӑа (пра), m. vide прах. поштар, m, ber Bojtmeifter, cursui publico praepositus. cf. пошта [3]. І. штедим, v. pf. iparen, труда. | прав, т. у пјесми мјесто ира [прах]: Па се rectus. [поштарев, а, 0,1 bes Softmcijters. - Из I. изо, [поштаров, а, о, дања.] поштедети, (ист.) поштедити, (зап.). поштедети, (југоз. поштеђети, (јуж.) поштен, поштена, штено, (поштени, на, но) 1) redlich, probus. 2) (у Србији) анф, инд zwar meistentheils, enthaltsam im Genuß der Liebe, castus: добар човјек, али није поштен. 3) да си поштен ! jagt man, wenn einer jeinen Hamen gejagt bat: А. Како ти је име?, Б. Обрен. А. Да си поштен! Б. И ти да си жив и здрав! (aljo wohl in ber alten Bedeutung: | правда, f. 1) baз не, біе rеd tigfeit, justitia, geehrt, honoratus). поштовати се, штујем се, v. r. impf. поштуј 1. правац, вца, m. ber Serete, Unjulbige, justus. justum [cf. правица]: Ако правда не поможе, кривда не ће помоћи; На правди Божјој, unulbig. 2) die Wahrheit, veritas [vide истина]: Већ је Марко остави за правду 3) treit, lis, [vide парба] cf. распра, парница: Боља је мршава погодба него претила правда; Ђевојка ме на правду позвала у онога од Трогира краља правдање, п. 1) bas Heitfertigen, excusatio, purgatio. 2) baš treiten, lis. [cf. давијање]. правдати, дам, v. impf, redhtfertigen, purgo. правдати се, дам се, v. [r.] impf. 1) fih recht fertigen, purgo me. 2) (у Хрв.) с ким, ftrei= ten, rixo. cf. [vide] прети се. праведан, дна, дно, geredit, justus. [cf. правичап]. праведник, m. ber Serechte (biblijd)), justus: 0 човече праведниче! прави, ва, во, redht, eht, verus: прави Србин, прави Турчин, прави Хришћанин и т. д. правилеђа, n. pl. старе књиге, као на другим мјестима књиге староставне (privilegium): Али право правилеђа кажу правило, п. н. п. црквено, біс Hegel, directorium: не зна правила (Rirmenregel). правити, вим. (у војв.) vide градити. правити се, вим се, vide градити се. поштркуша, f. крава која се музе, али с на- правица, f. vide правда 1: Ко се држи пратегом (нема млијека или не ће да га даје), вице Тај не музе кравице. дати се. а рекне се и жени, bie fich [träubt, retracta- | правичан, чна, чно, geredit, justus. [vide пра пошуњити се, пошуњим се, v. r. pf. vide но- прављење, п. (у војв.) vide грађење. клопити се. право, ret, recte [cf. праведно 2]: Право реци на гледај те утеци; И криво сједи а право реци. пошурице, ( Правоје, т. Hannsname, nomen viri. прав правцит, права правцита, право правцито, 1) даиз gerabe, aequissimus. 2) ganz geredit, justissimus, innocentissimus: на права правцита Бога (н. а. глобише ме). правце, vide управо. пpàr, m. 1) die Schwelle, limen. 2) (y II. прамак, мка, m. hyp. v. прам [2; cf. прамичак]: И долеће један прамак магле г.) Sie Zhürpfofte, postis: праг доњи, горњи. | прамање, п. баз lichen, fuga. [vide довратник]. cf. вратница. прадед, м. (ист.) vide прадјед. прадедов, а, о, (ист.) vide прадједов. прађедов, а, о, (јуж.) (зап.) vide прадједов. прамати, мам, v. impf. fließen, fugio, cf. [vide] перјати [2]: Како ирама кучка у планину прамен, прамена, т. баз 23üfchel, ber chopf, cirrus, н. п. косе, вуне, and) магле. [cf. прам 2, прандус]. прамење, п. (coll.) bie Büjchel, cirri. |прамичак, чка, m. hyp. v. прамен. [cf. прамак]. прамче, чета, n, ein fleiner прам 1, lintris genus. |прана, f. (у Барањи) брестова прњад што се ноћу свијетли, faules Штенbol, lignum ulmeum putre. прӑжити, жим, v. impf. verpuffen, sonum edo | прангија, f. (pl. gen. прӑнгија) ber Böller, morpulveris pyrii adusti. 1. празник, празника, m. 1) vide празница. 2) (у Ц. г) vide [гологузан] сиромах. 2. празник, m. ber Geiertag, dies festus. tarium bellicum [cf. тарацка]: Са ње вире четири ирангије прӑндус, m. vide прамен. праница, f. (у Слав.) 1) bіe monatliche Reini- прапорац, брца, т. біе helle, tintinnabulum. празнина, f. bie Deere, Leerheit, vacuitas [cf. | прапорчић, m. dim. v. прапорад. празница, f. празна кошница, leerer Bienenftod, прапрађед, т. (у Ц. г.) Ururgroßvater, abavus. cf. [vide] чукундјед. прас, т. (eine Art Lauch) die Porre, allium por- празнословити, вим, v. impf. Budjtaben auslafjen праља, f. біе 2Bäfmerin, lotrix. cf. периља. прасити, прасим, v. impf. ferfeln, (porcos) pario. прасити се, прасим се, ѵ. г. impf. ferteln, раrio (porcos). прасица, f. 1) (у нашијем крајевима) млада крмача, које се ријетко говори као и прасац. 2) (по југоз. кр.) vide крмача [1]. праска, f. 1) bas Rrachen, crepitus [cf. трубња]: стоји праска, н. п. пушака; ука и праска. - 2) (по југоз. кр.) vide прасква. праскање, п. baš Rraßen, crepitus. прам, т. 1) ein hiff, größer als ein Rabn (чун), праскати, кам, v. impf. fradhen, crepo. navis genus. - 2) (по југоз. кр.) vide пра- прасква [праска], f. vide бресква. праљин, а, о, ber Bafchfrau, ber Bäjcherin, lotricis. мен : Бено синоћ вечерасмо, Осташе ми | Прасквица, f. 1) намастир у Паштровићима, 2) Турско расеље пред Спужем : До Прасквице и воде Сушице праскозорје, п. (у Рисну) кад зора почиње, біе Morgenbämmerung, diluculum [vide прозорје]: дигао сам се у праскозорје. праскоч, т. некаква трава за челе добра, 21 flanze [terufopf, Snopfblume], scabiosa transilvanica [cephalaria transilvanica Schr.]. праснути, нём, (праснух и праскох, прасну и праште) v. pf. 1) entihlojjen, burtig aufbrechen, erumpo: прасну му ћеф. - 2) anbreфen (vom | Zage), illucescere, cf. забијељети: Докле прасну зора од истока Кад у јутру праште зора б'јела - прасци, саца, m. pl. (coll.) sie erfel, porculi. пратити, тим, v. impf. 1) begleiten, comitor. и олова прах, праха, [пра] m. 1) ber taub, pulvis. працен, m. (у Сријему) vide процеп. Прача, f. варош у Босни: А од Праче двије 2) [v. pf.] vide послати: Но ти прати мо- | прачевина, f. (у Дубр.) vide прашчевина. јој старој мајци - Пратићу ти Мемед-пашу | прачић, m. (у Дубр.) vide прашчић. прашак, шка, m. 1) dim. о. прах. 2) (y Сријему) виноградарска копња послије покопице. cf. [vide] прашидба. стара пратљача, f. дрво (као мала лопатица), што жене лупају њим кошуље кад перу. [cf. маљуга 1, правак]. пратња, f. біе Begleitung, comitatio. [пратор, m. vide вратор.] пpaha, f. 1) die Schleuder, funda. cf. [upahкa,] пударка. 2) vide праћица [2]. праћак, т. (у Слав.) vide пратљача. прашан, шна, шно, (праший, на, но) ftaubig, bestäubt, pulverulentus. прашење, п. 1) baš täuben, Erregen bes Staubeš, pulveratio. 2) das Lockern (im Weinberge). pulveratio. 3) das Werfen (der Sau), das Gerfeln, partus porcae. ratio, cf, прашак [2]. праћакање, п. баš Sappeln, palpitatio. [cf. праћ- |прашидба, f. біе gođerung im Weinberge, pulveкање]. праћакати се, кам се, v. r. impf. fidh herumwer |прашилац, шиоца, m, ber Cođerer (im Beinberg), fen (wie der Fisch im Trockenen), zappeln, palpito. [cf. пракати се], qui pulverat. прашина, f. augm. v. прах [1; cf. 1 приор 3]. прашионица, f. (у војв.) bie anòbübje, theca pulveris scriptorii. [cf. песковница]. прашити, прашим, v. impf. 1) ftäuben, pulvero, pulverem excito. 2) н. п. виноград, кукурузе, loferu, pulvero. [vide младити]. прашка, f. сіn täublein, pulvisculus, atomus: нема брашна ни једне ирашке. прашник, прашника, m. (у Паштр.) чанак у пушке, біе Зинбрание, receptaculum pulveris ругіі. [сf. чанак 2, чашица 3]. праштање [прашћање], п. [cf. проштавање] 1) das Verzeihen, Vergeben, veniae datio, venia. 2) das Abschiednehmen, salutatio discedentis aut decedentis. Праћиште, п. брдо више Котора пошав на Ње- | праштати, праштам, [прашћати] v. impf. ver= гуше. праћка, f. vide права 1. правкање, n. vide праћакање. праћкати се, кам се, vide правакати се. праћнути се, нём се, v. г. pf. zappeln, palpito. [cf. праћакнути се]. праунук, m. ber Urenfel, pronepos. zeiben, ignosco. [cf. проштавати]. праштати се, праштам се, [прашћати се] ѵ. r. impf. Abschied nehmen, sich beurlauben (sagen: прости, брате!), saluto discedens vel decedens. праштење [прашћење], п. баз Rradhen (wenn 3. V. ein Rind durch ein dichtes Gehölz durchdringt), fragor. прӑуставци, m. pl. други дан по крсном имену: Прауставци устанци (јер онда гости и при- праштити, штӣ, v. impf. fradjen, fragorem edo. јатељи послије обједа иду сваки својој кући). | прашање, п. vide праштање. [cf. преуставци; уставци 2]. прашћати, прашћам, vide праштати. прашћати се, прашћам се, vide праштати се. прашчић [прачић], m. (у Дубр.) vide прасе. прга, f. јело од попржена сијерка, који се самеље у жрвњевима па се брашно успе у врућу воду те се попари, па се онда прга једе ожицама као пура или каша. Ово се јело данас готови по Херцеговини и по њезинијем околинама, али је ријеч позната и у Србији: Миришу ти уста као да си иргу јела (у приповијеци); С туђе њиве и чанак прге (заувар je). првача, f. (у Вршцу) који што учини први пут, прда, f. бег не, crepitus (ventris): прда прду der Anfänger, tiro. првачење, п. баš türzen, proscissio. првачити, првачим, v. impf. ben der [türzen, agrum proscindo. сустиже. [vide прдеж]. прдавац, прдавца, m. бег 2Bate[fönig, grallus crex L. [crex pratensis Bechst.]. прдало, п. баз Berfzeng zum yarzen, culus ex quo peditur. [vide задњица 1]. првашњи, ња, ње, neulidh, nuperus. првенац, ёнца, т. н. п. рој, беr Érjtling (ber erjte | прдаљица, f. на гадљима она цијев што стоји Ehwarm, Borjhwarm), apium examen primum. | прдаљка, у гадљару на рамену кад свира. Прпрви, ва, во, ber erjte, primus: У недјељу која Даљка је настављена на неколика мјеста, и сва је обљевена коситером. Ирва дође nächster. првијенац, првијенца, m. [јуж.] 1) у сватовима: | прдачење, n. vide потпрдивање. Ајд' из двора, првијенче, бријеме ти је — прдачина, f. vide потпрдица: Стар вук пасја Неве зове првијенца, Да јој скрињу сребром поспе ардачина. прдивати се. 2) (у Ц. г.) у војсци, nführer, pri- | прдачити се, прдачим се, v. r. impf. vide потmus: Првијенци војске Црногорске првина, f. (у Ц. г.) vide ртница. првине, првина, f. pl. bie Érftlinge, erjte Zhat, primitiae: нијесу то њему ирвине (н. п. кад ко што зло учини). првиче, п. (у Ц. г.) кад се први пут иде удатој дјевојци у походе, ber erite Bejud einer | Neuvermählten, von Seite ihrer Verwandten, salutatio patris aus consanguineorum ad maritam. cf. [vide] походе. првичје, п. (у Боци) vide [походе] првиче: Дао бих му везену кошуљу, Што је бегу ташта даровала, Кад сам шњиме у првичје првоженац, ёнца, m. бег біe erjte Che cingcht, ein Schaf das zum erstenmal lammet, ovis primitus pariens: Шћепан узе првојагњенице првокоска, f. (у Ц. г.) која се први пут окози, eine Biege bie zum erftenmal wirit, capra primitus pariens. првом, zum eritenmal, primitus. првотсока, f. eine Ruh Sie zum erftenmal falbt, vacca primitus pariens. првоч, adv. ehevor, antea. [vide 1] прво, cf. прије. прдеж, m. ber yurg, crepitus (ventris): Смео се cf. gegen Rinser [cf. прцко]: би yarzer! peditor! прдизвек, m. vide прдоња 1, прдов, попрдан. прдина бара, f. in ber Неbenšart: потрошио новце у ардину бару, т. ј. узалуд, у бес послицу. прдити, дим, (зап.) ) v. impf. 1) farzen, pedo. прдјети, дим, (југоз.) - 2) за кога, или за што, fich um eftwas fmeren, curo rem: не у прдлање, п. баš dhwaßen, nugatio. прднути [2 прнути], нём, v. pf. (прднух и пр- пребјеже, пребјегао, гла) ѵ. pf. (јуж.) fliehen, sich flüchten, fugio. прдњава, f. 1) baš yarzen, crepitus: стоји га | пребјећи [пребјегнути], бјегнем, (пребјегох, прдњава. 2) Schimpfwort für ein schlechtes 3fers, convicium in equum. cf. [vide] курада. прдов, прдова, m. vide прдоња 1. прдозвек, m. vide прдоња 1. прдоња, m. 1) [cf.] попрдан, [прдизвез, прдозвек,] т. д. грах онај што је крупан као боб, die größte Gattung Fijolen, phaseoli genus. 2) der Farzer, qui pedit. пребледети, дим, (ист.) 1 vide преблије- преблиједјети, дім, (југоз.) 1 v. pf. erblajjen, upèбo., m. die Genesung, convalescentia: OBO в'јесу рапе од пребола преболевање, п. (ист.) vide преболијевање. пребацивање, п. 1) baš pinübermerjen, Ueberwer | преболевати, болевам, (ист.) vide преболијеfen, trajectio. [cf. премашање]. 2) das вати. Vorrücken, Vorwerfen, exprobratio. преболијевати, болијевам, [јуж.] v. impf. денеjen, convalesco. преболети, лим, (ист.) vide пребољети. пребацивати, бацујем, v. impf. 1) bіnüberwer» | преболијевање, п. [јуж.] баš Senejen, то condas jen, trajicio. [ef. премашати]. - 2) überwer- valescere. fen, trajicio. — 3) vorwerfen, exprobro, objicio. пребацити, пребацим, v. pf. 1) преко куће, über das Haus hinüber werfen, trajicio. [ef, upeврћи (превргнути) 1, претурити 2, премашити 1]. — 2) кућу, baš Maus übermerfen (3. 23. mit einem Stein), trajicio. [ef. преврћи (превргнути) 1, претурити 1]. 3) коме што, vorrücken, vorwerfen, exprobro, objicio. пребег, m. (ист.) vide пребјег. пребегнути, нём, пребећи, бегнем, (ист.) vide пребјећи. пребијање, п. 1) баз Breden, fractio. - 2) баз пребијати, пребијам, v. impf. 1) brechen, frango. | 2) berechnen, compenso. пребијати се, пребијам се, v. r. impf. fich hе пребирати, пребирам, v. impf. überlejen, übeffan- пребољети, болим, v. pf. (јуж.) денејен, convalesco: Ал' још није ране преболео - Ако га глава заболе, Да Бог да да га преболи пребор, m. Wrt 2šeberci, textura quaedam. cf. преборски. преборавити, вим, v. pf. burchleben, bur bringen, преборски, adv. ткати, cf. пребор. пребрати, берём, v. pf. 1) überflanben, überlejen, пребродити, пребродим, v. pf. bur waten, vado transeo. пребројити, пребројам, v. pf. überzählen, pernumero, dinumero. пребујати, јам, v. pf. (у Рисну) vide поки пљети. превазилажење, п. baš Ueberfteigen, exsuperatio. пребити, пребијем, v. pf. 1) zerfolagen, zerbre | превазилазити, зим, v. impf. überteigen, übertref= en, frango [vide сломити]: пож, ногу, дрво, fen, exsupero. и т. д. - 2) једно за друго, деgen cinauber | превазићи, вазиђем, v. pf. überteigen, übertreffen, berechnen, compenso. exsupero. cf. превисити. пребјег, м. (јуж. ст.) ber lütfing, ber &lüch | превалити, превалим, v. pf. 1) ummerfen, everto, tige, profugus, cf. [vide] ускок: Два пре бјега гору пребјегоше - Волим бити пре бјег у кауре пребјегнути, нём, vide пребјећи. н. п. превалио коњ, кад се товар на њему превали на једну страну. 2) очима, [heel anjehen, torvo oculo aspicio. подне, по зиме, porüber fein, 3) превалило elapsum est: |
