Page images
PDF
EPUB

вёрати се, рём се, v. r. impf. крити се,
провлачити се, beimlih umbergehen, clam
circuire: Не чудим се лији ни ђердану, Већ | веругање, п. баз hlängeln, sinuatio.

Schulknaben um Weihnachten umherführen, prae-
sepe Christi.

се чудим зецу и гаћама: Куд се вере како не издере

вергија, * f. vide пореза.

вергијаш, вергијаша, m. ber ber пореза unter= morfen ijt, vectigalis: А Турака Јањи донесоше, Пет стотина онђе укопаше, Вергијаша ни носили ни'су

вереник, m. (ист.) vide вјереник.
вереница, f. (ист.) vide вјереница.
вереница љуба, f. (ст. ист.) vide вјереница
[љуба].

вересија, f. Rrebit, fides [vide вјера 4]: узео
на вересију; отишао да купи вересију; Ве-
ресија гола шија.

верена* [фереца], f. 1) Dberfleib ber türfijen Frauen, vestis mulierum turcic arum genus.

2) (у војв.) ein altes Aleis, vestis antiqua :
натукао некаку вереџу.

верига, f. (у Боци) bie Rette, catena. cf. ланац
[1, вериге 1, синџир].
вериге, верига, f. pl. 1) pl. v. верига [vide
верига]: Па поведе вранца за вериге 2)
bie Reffelfette, catena e qua pendet aenum. [cf. |
комостре (комоштре)]. У Грбљу кажу да ве-
риге не ваља оставити да се љуљају кад се
пињата или котао скине с ње, јер веле да су
лађе на мору за оно вријеме у муци и невољи
док се вериге љуљају. - 3) [Вериге] једно
уско мјесто у заливу Бокељскоме, гдје
су горе с обје стране залив стијесниле. При-
повиједа се да су се на ономе мјесту негда
запињале вериге, да бродови непријатељ-
ски не би горе проћи могли, и зидине од
стражара са обје стране још се виде.
веридба, f. (ист.) vide вјеридба.
верижица, f. dim. v. верига (н. п. на сахату),
верижице, верижица, f. pl. dim. v. вериге.
верижњача, f. bie Stange an ber bie Rejjeffette
befestigt ist, trabs e qua pendet catena aeni.
верити се, рим се, (ист.) vide вјерити се.
верица, f. dim. v. вера.
вёркање, n. dim. v. верање.

вёркати се, кам се, dim. v. верати се.
верман[*], вермана, m. vide ферман.
вермати[*], мам, v. impf. ahten, für ten, curo:
он њега не верма ни у што.
вёрмаш, т. (ст.) ber Gelomarjhall, summus dux
exercitus: Вермаш оде Нишу и Видину ;|
Узе Ниша, не може Видина

верност, f. (ист.) vide вјерност.
веровање, п. (ист.) vide вјеровање.
веровати, рујем, (ист.) vide вјеровати.
Веровитица, f. vide Вировитица.

верта, f. (у Сријему) 1) баз ürtuh, praecinctorium [vide прегача]. - 2) bie ürtulein, wanb, linteum praecinctoriis conficiendis: дај Ми верте за кецељу.

веругати се, гӑм се, v. impf. fih jolängelu, sinuari. [vide вијугати се].

Веруша, f. ријека у Кучима, Rame eines šlujješ, nomen fluvii.

вёс, веса, [фес] m. baš rothe türfijhe аррфен, galericulum turcicum.

Веса, m. (ист.) vide Весо.

вёсак, ска, m. (и весак, ска, као һур. о. вес,
које може бити да се гдје и говори) глас,
особито који се чује из далека, тако да се
не може разабрати шта је и ода шта је, eine
bumpfe Stimme, vox abtusa [cf. веснути се]:
Оде весак од брда до брда
весаоце, n. dim. v. весло.
Bёсела, f. Frauenname, nomen feminae.
веселик, м. веселиче један! кад кога жалећи
карају, мјесто: јадниче, несретниче! као
што мати дјетету рече: (н. п. шта си то
учинио) весео мајци био! мјесто: жалосна
ти мајка! ein mitleibenbes heltwort, convicium.
[cf. веселица 1, весео 2].

Веселин, п. Manušname, nomen viri.
веселити, лйм, v. impf. freuen, gaudio afficio.
веселити се, лим сe, v. r. impf. fid freuen,

gaudeo.

веселица, f. 1) cf. веселик.

[ocr errors]

2) (у Грбљу) Ziegenname, nomen caprae indi solitum. 3) у загонеци, cf. цуцнути се. 4) (у Грбљу) vide чесница.

весељак, весељака, m. luftiger Runbe, hilarator. весеље, п. 1) &uftigteit, hilaritas. [cf. шенлук (шемлук, шамлак)]. - 2) Hochzeit, nuptiae, cf. [vide] свадба.

весељење, п. баз reuen, hilaratio.

[ocr errors]

весео, села, ло, 1) lujtig, hilaris [cf. шеман,
шем]: Весело срце куђељу преде. 2) као
веселик, говори се мјесто: јадни, жалосни,
весели miser: камо тај мој весели брат?
[vide јадан] cf. веселик.
весина, f. augm. v. вес.
Весић [фесић], m. dim. v. вес.

веслање, п. баз Hubern, remigatio.

веслати, лам, v. impf. rubern, remigo. [cf. возити 2].

веслиген [феслиген], m. (по југоз. кр.) некакав цвијет, Wrt Blume, floris genus. [vide босиљак] с. васлеђен.

весло, п. (gen. pl. весала) baš Ruber, remus.

У пјесмама пјева се in. pl. и веслета (мјесто весла): Дај ти мене ораову лађу и веслета дрва шимширова

веснути се, нём се, v. г. pf. 1) (у Лици) као јавнути се, id) melben, adparere. - 2) (у Ц. г.) осветити се коме, fi rächen, vindictam sumo. 3) (у Ц. г.) шенути собом, jich bewegen, movere se. [vide маһи се].

[ocr errors]

вертеп, т. біе Srippe (ber Seburt Chrifti), sie sie Вéсо, m. (јуж.) hур. v. Веселин. [cf. Веса].

вести, везём, v. impf. ftiđen, pingere acu. [cf. | вечерин, вечерина, m. (у Имоск.) западни шлинговати].

вёт, (Херцеговци говоре и вегд), а, о, alt, vetus. cf. [vide 1] стар [2].

вётар, тра, m. (ист.) vide вјетар.

ветма, * f. баз Setwa (Brief bes lufti), res judi

cata a Muftio.

ветрењак, m. (ист.) vide вјетрењак.
ветрењача, f. (ист.) vide вјетрењача.
ветрење, п. (ист.) vide вјетрење.
ветрина, f. augm. v. ветар.
ветрити, рим, (ист.) vide вјетрити.
ветрић, m. dim. v. ветар.

ветровит, а, о, (ист.) vide вјетровит.
ветрогоња, m. (ист.) vide вјетрогоња.
ветромет, m. (ист.) vide вјетромет.

већ, (cf. [2] веће) 1) фon, jam. [cf. jyp]. - 2) schon, fonbern, sed: није тако, већ овако. [cf. дали 2, него 1]. 3) већ ако, außer wenn, nisi si. [cf. З вако, ван 5, нако]. прим.) [vide] још, поф, adhuc. већа, f. (ист.) vide вијећа.

4) (у горњ.

[blocks in formation]

3. веће, 1) neutr. v. већи. 2) adv. mehr, plus. cf. [vide 2] више [2]: Купи свата штогођ више можеш, Што је веће то је боље за те већи, һа, һе, comp. v. велики, größer, major. веһил, * веһила, m. ber Stellvertreter, vicarius [с. Һаја 1]: Мустај-пашу царева већила већина, f. bіе Mehrheit, majoritas. вёћма, тебе, magis.

веѣник, m. (ист.) vide вијећник.

1. вечан, чна, чно, (ист.) vide вијечан. 2. вечан, чна, чно, (ист.) vide вјечан. вечање, п. баз Međern, mutitio. вечати, чим, v. impf. međern, mutio. вече, вечера, п. ( 1) ber Wbens, vesper, vespeвечер, вечери, f. ra; quh m. in: добар вече! 2) (у Боци) на вечер н. п. Ивања дне, Ђурђева дне. vide уочи.

[ocr errors]

вјетар, једни веле бабин витар, Beftwins, venies ab occidente ventus.

Вечерин, м. Maun name, nomen viri.

вечерица, f. dim. von вечера: Робињице носе вечерицу

вечерња, f. біе Befper, sacra pomeridiana. [cf. вечерње].

вечерњача, f. т. ј. звијезда, Wbenbjtern, Hesperus. [vide даница 1].

вечерње, n. vide вечерња: Остојимо то свето Вечерње

вечерњи, ња, ње, benò, 3. В. Wbensjtern u. f. 10., vespertinus.

вечером, авенò, vespere: Досади ми јутром и вечером

вечит, а, о, (ист.) vide вјечит.
вешала, п. pl. (ист.) vide вјешала.
вешалица, f. (ист.) vide вјешалица.
вешање, п. (ист.) vide вјешање.
вёшати, шам, (ист.) vide вјешати.
вешт, а, о, (ист.) vide вјешт.
вештак, вештака, m. (ист.) vide вјештак.
вештац, вешца, m. (ист.) vide вјештац.
вештина, f. (ист.) vide вјештина.
вештица, f. (ист.) vide вјештица.
вештичетина,

вештичина, f. augm. v. вештица.
вивак, вка, m. ber Ribis, gavia.

вивање, п. баз Вивен (ber Bögel), lectio pediculorum.

вивати се, вивам се, v. r. impf. 1) голуб се вива, sich puzen (von den Vögeln), purgare se.

2) човјек се вива, кад често забада прсте у главу, или кад раменима коси као да је ушљив, aud vom Menjhen, wenn er häufig mit den Fingern in die Haare fährt. вива прљена, f. (у Дубр.) vide [2] ива [1]. виверица, f. (зап.) vide вјеверица. 1. вигањ, вигања, [фигањ] m. (у Сријему) баз Frauenkleid, vestis feminae.

2. вигањ, гња, m. vide ковачница. вигови, вигова, m. pl. (у војв.) vide омче,

ошице.

вечера, f. баз Wbenbefjen, coena (in Çerbien баз
Hauptessen, also ganz eigentlich die klassische coe-
na).
вечеравање, п. баз jjen zu lbens, coenatio. [cf. | 2. Вид, m. Manušname, nomen viri.
вечеривање].
1. Вида, f. Уrauenname, nomen feminae.
вечеравати, вечеравам, v. impf. nahtmalen, coe-| 2. вида, f. (у Ц. г.) vide чивија.

1. вид, т. 1) баз Šehen, Hugenlicht, visus: тако
Ми вида очињега. 2) дошао за вида, баз
Zageslicht, lux. [cf. свијет 4].

nor. cf. вечеривати.

вечерање, п. баš Wbenomalen, coenatio.

вечерас,

diesen Abend, hac vespera.

вечераске, e

Видак, т. Жannšname, nomen viri.

видан, дна, дно, bell, licht, lucidus: видна соба; Видна ноћца као дан

видање, n. vide лијечење

вечерати, рам, v. impf. unò pf. abenbmalen, | видар, видара, m. vide љекар. [cf. велһер].

coeno.

видарина, f. vide љекарина.

вечерашњи, ња, ње, von biejem benõ, hujus| видарица, f. vide љекарица.

vesperae.

вечеривање, n. vide вечеравање.

вечеривати, вечеривам, v. impf. (у Дубр.) vide вечеравати.

видати, видам, vide лијечити.

видац, вица, m. (у Дубр.) Wrt Pflanze, herbae genus [vide видовита трава].

Видач, Видача, m. Жаппšname, nomen viri.

Виде, m. hyp. v. Вйд: Јелесије просо сије,
Иде Виде, да обиде (и то значи, да се
просо сије око Видова дне; јер је свети
Јелесије 14. а Видов дан 15. Јунија).
видело, п. (ист.) vide видјело.
видети, дим, (ист.) vide видјети.
видети се, дим се, (ист.) vide видјети се.
видик, видика, m. ber Wnblid, conspetus. [cf. по-
глед 2]: У по поља св'јету на видику
видило, п. (зап.) vide видјело.
Видин, Видина, Stast Bibin, Vidinum.
Видинац, нца, 2

Видинлија, *

м. човјек из Видина.

Видојевицом (готово под самим врхом) мали изворчић (управо и не извире вода, него као пишти), о коме људи онуда приповиједају да је некад био тако велики да су воДенице по девет витлова на њему мљеле, па га Нијемци некад, кад су ону земљу остављали, затиснули ћебетима и сланинама и уставили воду. cf. Ковиљача. Видојка, f. Srauenname, nomen feminae. Видојко, m. Mannšname, nomen viri. Видосава, f. Grauenname, nomen feminae. видра, f. 1) (if) Dtter, lutra. - 2) vide [ведро 1] вједро: Кад би када до воде дорасла, Сребрну би видру куповала Видрак, т. извор на планини између Паштровића и Црнице.

---

1. видрица, f. (зап.) vide ведрица. | 2. видрица, f. dim. v. видра. видричица, f. dim. v. [1] видрица. видро, п. (зап.) vide ведро: Дај ми видро, да

ти додам воде

[ocr errors]

виђа, f. (зап.) vide вјеђа.

видински, ка, ко, рон Видин. видити, дим, (зап.) vide видјети. видити се, дам се, (зап.) vide видјети се. видичак, чка, m. vide видовита трава. видјело, п. (југоз.) baš Dicht, lumen: Изићи ће дјело на видјело. [cf. посвјет]. видјети, дим, (и виђу, imperat. види и виђи, impf. вûåх) v. pf. [cf. веднути] u. impf. (југоз.) 1) fеђен, video (као v. act. овај је глагол impf, само у видам, виках и видећи, али као v. neutr. и у осталоме је свему, н. п. могло би се рећи: читаву сам годину добро видио; пери очи овом водом пак ћеш опет видјети). 2) да видиш како нема, Да видиш не ће, сад да те видим! и т. д. видјети се, дим се, v. r. pf. [u. impf.] (јуж.) 1) fid, jeђen, convenio : кад ћемо се опет видјети? | виђати се, виђам сe, v. r. impf. fidh feђen, zu= У здрављу да се видимо! 2) како ми се fammenfommen, convenio. види, heint, videtur. 3) види ли се? fieht | man, nonne est obscurum? 4) видјела сам се, т. д. добила сам цвијет или вријеме [vide вријеме 3].

[ocr errors]

Видна, f. Уrauenname, nomen feminae.
видовача, 1. (у Уж. н.) јабука и крушка која
доснијева о Видову дне, Wrt Hepfel, пиб Bir=
nen, piri et pomi genus.

Видов дан, ва дне, m. 15. Јунија, кад су
Срби изгубили царство на Косову, St. Beits |
Zag, zugl. Wnfpielung auf вид: доћи ће Видов
дан!

видовит, а, о, дијете које се роди у кошу-
љици зове се видовито; и такови послије
човјек (приповиједају), или жена, иде са
Вилама,

и зна више него други људи, cin
Sonntagsfins, albae gallinae filius(?). [vide
једогоња] cf. вједогоња, здуха.
видовита трава, f. некаква трава, која се суха
сипа, а сирова зацјеђује у очи, једни је зову
и видовчевица, а једни видичак, 2rt flanze,
herbae genus [euphrasia officinalis L. cf. ви-
дац].

видовка, f. ein Wrt Rirfdße, cerasi genus [pru-
nus avium I.. одлика с руменим плодом, која
доснијева о Видову дне].
видовчевица, f. vide видовита трава.
Видоје, т. Mannšname, nomen viri.
Видојевица, f. Berg ober Љешница, mit Ruinen

auf feinem Sipfel. Од сјеверне стране има под

[ocr errors]

виђање, п. 1) баз Dftfehen, visio. - 2) біе Muf-
sicht über die Küche, z. B. bei Hochzeiten, mini-
sterium culinarium. 3) das sich-sehen, Zu-
fammenfommen, conventus.
виђати, виђам, v. impf. 1) oft feßen, video.
2) готовити јело, біе Rüchenaufficht führen, pro-
curo culinam.

виђело, п. (јуж.) vide видјело.
виђен, а, о, 1) part. pass. v. видјети.

2)

виђен човјек, т. ј. наочит, угледан, [vide] лијеп: Кад си тако виђен међу браћом виђеније, п. (јуж.) baš Šehen, visio: Сретно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напија се уз чашу).

виђети, видим, (јуж.) vide видјети.
виђети се, видим се, (јуж.) vide видјети се.
виђу, praes. v. видјети: Да ја виђу чија гине
Војска

вижао, жла, m. vide вижле.
вижлад, f. coll. v. вижле.
вижласт, а, о, 3. В. дјевојка, bie viel umhergafft,
puella impudentior. [vide вижлица 2].
вижле, лета, бег 2achtelhuns, canis avicularius
Linn. [cf. вижао, фижлин].

вижлин, вижлина, m. Турски новац од 60
napa, eine türkische Münze von 60 Para, numi
turcici genus. [vide пуља 2].

вижлити, лим, v. impf. umbergaffen, oculos cir-
cumferre: шта вижлиш којекуда, а не гле-
Даш овамо. cf. вижласт.
вижлица, f. женско вижле,
telhund, canis avicularia.
дјевојка [cf. вијоглава],
puella impudentior.

Beibchen von Ba$=

2) вижласта sie viel umhergafft,

вижљење, п. Иmhergaffen, zo circumferre oculos. визир, визира, m. (у војв.) Bifirjtab, @imjtab, mensura vinaria publice probata.

визирина, f. bie Gidgebühr, quod solvitur pro mensurarum examinatione.

визирџија, m. ber Cicher, mensurae vinariae examinator.

вијавица, f. (јуж. и зап.) Еneefturm, imber

nivium (?). cf. [vide] меһава.

--

promitto [vide обрећи]: Вијетај му три товара блага Вијета му Богом посестримОд невоље вијетај му кумство вијећа, f. (јуж.) Ronferenz (Beratbilagung), deliberatio. cf. [vide] вијеће.

ство

вијећање, п. (јуж.) баз Berathfchlagen, deliberatio. [cf. лонцање].

вијећати, вијећам, v. impf. (јуж.) berаtе, delibero. [cf. лонцати].

вијалиште, п. Drt wo bie 28ölfe beu'en, locus ubi ululant lupi: Шатор нење Угрин Јанко Украј Саве воде ладне На вилино игралиште, На јуначко разбојиште И на вучје вија- | вијеће, п. (у Дубр.) сабор гдје су се господа

лиште

1. вијање, п. 1) тјерање, баã Ýagen, agitatio. -2) das Winden, volutio, versatio.

2. вијање, п. 1) (јуж. и зап.) baš Borfeln, ventilatio. - 2) (јуж. и зап.) баз фueien, tempestas nivalis. 3) das Heulen, ululatus. [cf. завијање 3, урлање, урликање, урлакање]. | вијар, m. vide вихар: Да га вијар вјетар не

однесе

Дубровачка састајала да суде: они су имали мало вијеће и велико вијеће, Rath, consilium. [cf. вијећа, 2 диван 1, лонца 2, сабор 1, савјет 2, сенат (шенат 1)].

вијећник, m. (у Дубр.) Rath, senator. [vide caвјетник].

вијечан, чна, чно, (јуж.) Sauerßaft, firmus [cf. вјековит]: та је хаљина баш вијечна. вироглав, m. vide вијоглава 1.

1. вијати, вијам, v. impf. 1) тјерати, jagen, agito | вијоглава, f. 1) (у Сријему) некаква мала тица, [vide гонити 1]. torquere.

- 2) н. п. главом, drehen,

2. вијати, јем, v. impf. 1) (јуж. и зап.) morfeln, ventilare: људи вију жито. 2) (јуж. и зап.) вије снијег, фnсiеn, nives decidunt. 3) heulen, ululo [cf. урлакати, урлати, урликати]: Не виј, вуче, не гракћи, гавране, Не плаште ми по гори дружине Неко двије, неко празан вије

вијати се, вијам се, v. r. impf. 1) jagen, agito alius alium. - 2) flattern, volitare, fluitare: вија се барјак; вија се орао. cf. вити се [2, вијорити се].

вијача, f. (зап. и јуж.) бег 28inbreiter, vanni genus. cf. [vide] вјетрењача [2]. виједро, п. (у Ц. г.) vide ведро: По виједро | једанак пијаху — И виједро у рукама ђе

воде носи

вијек, т. (јуж.) 1) Lebenßzeit, vita: у мом вијеку; човјек кратка вијска. 2) никад (ни) до вијека, in meinem Seben nie, ewig nie, nunquam; ва вијек; од свијета и вијека; докле је вијека и свијета; како је вијека | и свијета; Од вијека до суда Божјега вијенац, нца, m. (јуж.) 1) ber Rranz, corona. У нас је у овоме смислу вијенац само од цвијећа. 2) вијенац лука, смокава, паприка, Aranz, corona: родила трешња као вијенац. - 3) (у Ц. г.) langes Ropfhaar, crines longi [vide кика]: А просуше до паса вијенце

вијење, п. баз Binben, To viere. вијерати, вјерам, v. impf. vide [просити 1] вјерити: Ал' у коло међ' ђевојке, мој делијо, Да их бираш и вијераш, мој младићу. вијерна, (ст.) мјесто вјерна: Те ме узми за вијерну љубу

---

вијерница љуба, f. у пјесмама мјесто вјерна

љуба [vide вјереница љуба]: Одма виче вијерницу љубу

вијетати, вијетам, v. pf. (у Ц. г.) verfpredjen,

која једнако изврће главу час на једну час на другу страну (т. ј. вија главом), ber Ben Беђа, Drebbals, jynx torquilla. [cf. вијоглав 1; вртоглавац 2 2]. - 2) дјевојка која не гледа преда се, него наоколо којекуда. cf. [vide] вижлица [2].

вијогор, т. (у Рађевини) наврх вијогора, т. ј. наврх планине или брда.

вијока, f. (у Сријему) младица осјечена за навртање, баз fropfreis, surculus. вијола [виојла], f. (у горњ. прим.) vide љубичица: Пољепша је ружа од вијоле вијор, m. vide вихар: Вијор долом дује, Градом пољуљује Вије колом како вцјор гором Дај ми, Боже, вијоре ветрове вијорец, m. (у Шајк. бат.) 2rt piels, ludi ge

nus.

[ocr errors]
[ocr errors]

вијорити се, рú сe, v. r. impf. flattern, fuitare: вијори се барјак. [vide вијати се 2]. вијугање, п. баз längeln, sinuatio. вијугати се, гам се, v. r. impf. fich j längeln, sinuor. [cf. веругати се, кривудати 1]. вијукнути, вијукнем, v. pf. beulen, exululo. вијуцнути, вијуцнём, v. pf. dim. v. вијукнути. вик, m. (зап.) vide вијек.

вйка, f. 1) баз Befrei, clamor : стоји га вика; На курјака вика, а лисице месо једу. [cf. брека, вардања, врдања, дрека, хука (ука)]. 2) ein Getreidemaß von 20 Oka (1⁄2 Preßburger Mete), mensurae genus (in Batschka). викало, m, ber Echreibals, clamosus. cf. [vide]

викач.

2

викање, п. 1) баз Ehrcien, clamor. [cf. гра кање 2]. 2) das Rufen, vocatio. 3) vide карање. 4) das Murren, fremitus. викати, вичем, v. impf. 1) jareien, clamo [cf. гракати 2, дерати се 2, дријети се, зијати 2, унијати]: не вичи, говори лакше.

cf. [vide] звати: вичи га амо. vide карати: виче ме мати.

2) rufen, voco.

3) (у Дубр.) 4) murren, fre

mere; вичу на њега, вичу на то, виче парод.

[ocr errors]
[ocr errors]

викач, викача, m. ber Ghreier, clamator. [cf. |вилин, а, о, бег вила gehörig, T вила. вилина водица, f. има више извора који се тако зову, Name veriner Duellen.

викало].

викнути, викнем, v. pf. 1) aufjßreien, exclamo [vide упити].

зовнути.

[ocr errors]

2) aufrufen, voco. cf. [vide] |вилина коса, f. lahšjeibe, cuscuta europaea

виковање, п. (зап.) vide вјековање. виковати, викујем, (зап.) vide вјековати. виковит, а, о, (зап.) vide вјековит.

Linn.

Вилиндар, Вилиндара, m. намастир у Светој
гори (hilenbar). [cf. Вилендара].
Вилиндарац, рца, m. Ciner von Вилиндар.
вилиндарски, ка, ко, pon Вилиндар.
вилин лук, m. [hopfblütbiger Muštari, hyacinthus
(muscari) comosus [muscari comosum L.].

виком, instr. won bem nicht gebräud lichen вик, ru-| fenb, clamans: Виком виче Старина Новаче — вила, f. (pl. виле, gen. вила) 1) біe ile (eine Wrt Nymphe), Vila (nympha). Виле живе по | вилино сйто, п. некаква трава, која кад се Великим планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће

носи уза се, не могу човјеку наудити непријатељи, особито лагањем и опадањем. Art Pflanze, herbae genus [carlina acanthifolia All. cf. пупа 2].

зла учинити докле их ко не увриједи (на- | Вилип [Пилип, Филип], m. Whilipp, Philippus. газивши на њихово коло, или на вечеру, или Вилипац, пца, m. dim. v. Вилип.

друкчије како), а кад их ко увриједи, онда | Вилић, m. неколико села као кнежина око га различно наказе: устријеле га у ногу Оточца.

или руку, у обје ноге или у обје руке, или

[ocr errors]

у срце, те одмах умре. 2) на куле на
виле (н. п. разби какав посао), bur ver[die=
dene treffende Gründe (etwas vereiteln), contur-
bare. Казујући Српски другијем ријечима
како је ко разбио на куле на виле, рекло
би се како је говорио: Ово било, оно се
свило, и т. д. [- 3) cf. чороје.]
m. 1) земља, ба ans, terra: отишао
вилает, *
на вилает. [vide] завичај, cf. постојбина.
2) Reute, homines: чуј(те), вилаете! [vide |
пук 1] cf. свијет.

вилаетлија, m. vide земљак.
вилаетски, ка, ко, Panbes», 1. 8. Selo, Richter
publicus.

вилан, вилана, m. (у Дубр.) vide сељак [2]:

Боље зна папа и вилан него папа сам. вилдиш* (cf. филдиш), m. baš Elfenbein, ebur. [cf. виљев (фиљев)].

виле, вила, f. pl. Deugabel, furca foenaria. [cf. | расове 2, расухе].

Вилендара, f. vide Вилиндар: Вилендари пребијелој цркви

вилени, на, нӧ, vide вилован: На ђогату коњу

виленоме

виленик, виленика, m. (у Боци) човјек којега је вила била устријелила на га она сама и извидала и својијем му скутом ране завијала: по том је он посестрио и она му даровала биље да га не може нико преварити | и да му жена рађа добре јунаке и лијепе швери.

виленски, ка, ко, бег виле, то виле: Виленски у њој станови, Свеђ виле танце из

воде

Вилићанин, m. Siner von Вилић.
Вилићки, ка, ко, von Вилић.
вилица, f. біе Rinnlabe, maxilla. [cf. чељуст. 1].
виличити, чим, v. impf. balftern, capistro. cf.
виличење, п. баз Malftern, capistratio.

[blocks in formation]

| виљев [фиљев], а, о, von Clephant, elephantis.
cf. видиш: А у зубе два виљева зуба
виљушке, виљушака, f. pl. Sіе Sßgabel, furca.
cf. пирун.

виме, мена, и баз Cuter, uber.
вимешце, n. dim. v. виме.

вина лоза, f. (ст.) vide винова: Вина лоза
озобана Од родине вине лозе

виленски коњ, m. (у Барањи) eine Wrt met | винарина, f. новци што се дају спахији мјеterlinge, papilionis genus [libellula depressa сто десетка виноградскога, Beingels, vectigal 11.]. cf. коњиц [2].

vinarium.

вилиман, вилимана, [филиман, илиман, лиман] | винарица, f. (у приморју) лађа што се на њој м. велики вир, ein großer 2Sirbel, vortex ma- носи вино, еіn 2Beinjiji, navis portando vino. jor. [cf. вир]. винац, нца, m. (зап.) vide вијенац.

« PreviousContinue »