претезати, претежем, v. impf. überwiegen, prae-|претјеривање, п. (југоз.) баš Uebertreiben, modi pondero: Теже претеже. excessio. претек, m. (у Боци) Цeberfuß, abundantia [vide | претјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) über= вишак]: дажда и снијега имали смо на прстек. treiben, nimis ago, modum excedo. прётека, f. као долина преко пута, куда вода | претјецање, п. (јуж.) 1) баз Зubortommen, prаеод снијега или од кише претјече, бег 26fluß, emissarium. претерати, рам, (ист.) vide претјерати. претеретити, тим, v. pf. überlabeен, nimio pon-| dere onerare an прёти, прем, (прёо, прёла) v. impf, кога, апflagen, accuso. [cf. царбити, 2 тужити]. претијецати, претијечем, v. impf, може бити да је само у пјесми мјесто претјецати: Прстијече на потоке Турке претила неђеља, f. (у Ц. г.) vide [себични2] претили четвртак, m. (у Ц. г.) vide [себи- претилиница, f. (у Дубр.) dim. v. претилина. | versio. 2) das Ueberbleiben, tò restare. претјецати, тјечем, v. impf. (јуж.) 1) zuvorfommen, praeverto. 2) überbleiben, resto. преткутњица, f. (у војв.) пјесма коју пјева преткућница, / слијепац пред кућом молећи да му се што удијели, ein Bettlerlies, jo por den Häusern gejungen wird, cantilena quam canunt mendici ad alicujus fores. прётљи, ља, ље, comp. v. претио. претња, f. (ист.) vide пријетња. претоварање, п. 1) баз Итаòen, oneratio alia, translatio. 2) das Ueberladen, nimia one ratio. претоварати, претоварам, v. impf. 1) н. п. из једне лађе у другу, umlaben, onera transfero. 2) коња, überlaben, nimis onero. претоварити, рим, v. pf. 1) umlaben, transfero 2) н. п. коња, überlaben, nimis onero. претоварити се, рим се, v. r. pf. jim überlaòen onus. - (mit Cffen), se ingurgitare. [vide прејести се]. претоп, т. (ист.) vide пријетоп. претопити, претопим, v. pf. umjomeljen, refundo. преточити, преточим, v. pf. umgießen, transfundo. прётрага, f. (у Ц. г.) пред стоком што иду те гледају да нијесу гдје сакривене непријатељске војске или чете, die Ausspähung, Rekognozirung, exploratio. Хришћане Турци шаљу у претрагу. претраживање, п. баз Xusjpäben, exploratio. претраживати, претражујем, v. impf. aušipäen. rekognosziren, exploro. претињивати, тињујем, v. impf. (у Хрв.) vide претражити, претражим, v. pf. (у Ц. г.) гле преграђивати. рата претирање, п. baš Berreiben, Tô perterere. претирати, рêм, v. impf. zervreiben, entzwei feilen, pertero. прёти се, прем се, v. r. impf, с ким, mit e mand im Streite jein, prozeffiren, litigo, cf. [да- претити, претим, (ист.) vide пријетити. Дати да се нијесу гдје сакрили непријатељи, ausspähen, refognosziren, exploro: Ja hy поhи на воду језеро, И претражит зелену планину, И донијет воде за дружине прётрг, m. in ber Rebenšart: без претрга, т.ј. једнако, без престанка, біе Unterbrung in termissio. cf. [vide] прекид. претргнути, нём, v. pf. entzwei reißen, disrumpo. претргнути се, нём се, v. г. pf. 1) vide [и скилавити се] прекинути се. - 2) H. II. вина претргло се, т. ј. нестало, ausgehen, deficio. [vide нестати 1]. cf. премаћи се. претресање, п. баš urchbeuteln, Musjhütteln, ех cussio. претресати, претресам, v. impf. ausjhütteln, excutio. претресати се, претресам се, v. [r.] impf. umherziehen, sedes mutare. претрести, тресем, v. [pf.] impf. 1) из једнога суда што у други, quschütteln, excutio. 2) н. п. кућу: а) покварити је на наново поправити, тако и ограду; b) кад се тражи што крадено или сакривено, bujuфен, perscru-| преудавати се, преудајем се, v. r. impf. fich mit einem andern verheirathen, nubere alteri : Вјерној љуби нек се преудаје tari. претрести се, тресем се, у. r. pf. fih zerjtreuen (von lüchtlingen), dispergi. Људи се претресу (т. 3. погубе којешта и осиромаше) кад бјеже из једнога мјеста у друго, као н. п. што су 1813 године бјежали из Србије у Сријем и у Банат, а преклани [1848. г.] из Баната у Сријем и у Србију. претркати, претрчём, [v. pf.] vide претрчати. претрнути, претрнём, v. pf. (н. п. од страха) vide протрнути. претрпети, (ист.) претрпити, (зап.) трийм, v. pf. aušjtehen, претријети, (југоз.)( perpati. [cf. предурати]. претриљети, (јуж.) претрти, прётрём, (претро, трла) v. pf. errei» ben, pertero. [vide престругати]. cf. препи лити. претрчавање, п. баз Darübermeglaufen, transcursatio. претрчавати, трчавам, v. impf. barüber weglanfen, transcurso. претрчати, чим, v. pf. [cf. претркати] 1) іn über, bariüberlaufen, transcurro, н. п. преко пута, преко поља. 2) н. п. претрчао сам читав дан, Бinbur [aufen, percurro. претукач, претукача, т. н. п. ован, т. ј. утучен, бег фöpš, vervex. cf. шкуљ. претурање, п. baš Uebermerfen, transjectio, perquisitio, perscrutatio. претурати, претурам, v. impf. 1) übermerfen, jactu supero. - 2) überwerfen (im Suchen). perquiro, disjicio. претурити, рим, v. pf. [vide преметнути] 1) преўдати се, дам се, v. r. pf. jih mit einem andern verheirathen, nubere alteri. преузети, преузмем, v. pf. еіппе,тен, an fich) зіben, occupare, in se trahere: Хоће Турци царство преузети преузимање, n. verbal. v. преузимати. преузимати, мам (мљём), v. impf, пеђшен, ап sich reißen, occupare, in se trahere. преумити, мим, v. pf. jih anbers bebenfen, muto consilium. Ц. прёуставци, ставака, m. pl. (у Рисну) први дан по уставцима, cf. [уставци;] прауставци. [преучен, а, о, gelert, doctissimus; cf. 2 пре 2.] преходити, преходим, [преодити] v. impf. 1) hinübergehen, von einem Ende bis zum andern hindurchgehen, pervado, percurro. 2) (y II. r.) н. п. овај је ован преходио двије године, leiten, ducem esse gregis. cf. преходни. преходни [преодни], на, но, (у Ц. г.) т. ј. ован, Leithammel, vervex dux gregis (прве године јагње, друге двизац, треће намљечак, четврте преходник и онда једнако преходи): Још од крда овна преходнога преходник [преодник], m. (у Рисну) н. п. ован, ber Zeithammel, vervex dux gregis. cf. преходњак [преодњак]. преходница [преодница], f. т. ј. звијезда, бег Stern der den Himmel durchwandelt, stella percurrens coelum: Од сестрице звезде преоднице, Што преходи преко ведра неба Све звијезде за јетрве, Преходницу дру гарицу кућу, einen Stein über баз aus werjen, traji- преходњак [преодњак], m. (у Ц. г.) vide преcio. [vide пребацити 2]. 2) камен преко ходник. lapidem | прехођење [преођење], п. баš Đuren, per trajicio trans domum. [vide пребацити 1]. rens. cursio. 3) (im Suhen alles) übermerfen, disjicio quae- прехранити, прехраним, [преранити] v. pf. 4) преко главе, vide преметнути. претурити се, рим се, v. г. pf. 1) vide преметнути се [1]. 2) ватром, einen фир thun, e sclopeto emittere: По једном се ватром претурише претући, претӳчём, v. pf. zu viel jtoßen, nimis contundo. прећење, п. (ист.) vide пријећење. прећерати, рам, (јуж.) vide претјерати. прећеривање, п. (јуж.) vide претјеривање. прећеривати, Һерујем, (јуж.) vide претјери вати. прећи, пређем, (ист.) vide пријећи. durch einige Zeit ernähren, alo, nutrio per tempus (famis, hiemis) [cf. прекрмити]: Ко ће мајку стару преранити прехрањивање [прерањивање], п. баз Érnähren durch einige Zeit, pernutritio. прехрањивати, храњујем, [прерањивати] ѵ. impf. hindurch ernähren, pernutrio. прехронути, прехронём, [преронути] v. pf. von der Lähme genejen, ex clauditate convalesco : Ако му коњиц орону, Да Бог да да му прероне прецветати, там, (ист.) | v. pf. verblüben, deпрецвјетати, там, [јуж.] foresco. вати. прећутети, (ист.) тим, v. pf. 1) verjdhweigen, | прецедити, прецедим, (ист.) vide прециједити. прећутити, (зап.) reticeo. 2) н. п. пре- прецеђивање, п. (ист.) vide прецјеђивање. прећутјети, (југоз.)( Һутио читав дан, binburd прецеђивати, цеђујем, (ист.) vide прецјеђипрећућети, (јуж.) schweigen, taceo. преуба, (у Лици) штогођ, средње руке, etmas, non nihil. cf. уба. преудавање, п. баš Speirathen mit einem anberи, Tò alteri nubere. прецена, f. (ист.) vide прецјена. преценити, преценим, (ист.) vide прецијенити. прециједити, прециједим, v. pf. (јуж.) übergief= jen, transfundo. прецијенити, прецијеним, v. pf. [јуж.] über | прёшљен, m. 1) ber Bertel, verticillus. [vide jchäßen, nimium pretium statuo. прецикнути, нём, v. pf. vide пресахнути: Увенула жута дуња, Прецикнула жубер вода прецјеђивање, п. (јуж.) баз Uebergießen, trans пречаница, f. (у Ц. г.) vide пречага [2]. пречање, п. (ист.) vide пријечање. пречати, пречам, (ист.) vide пријечати. пречати се, пречам се, (ист.) vide пријечати се. пречатити, тим, vide пречитати. пречац, чца, m. cf. напречац. пречинити, прèчиним, v. pf. н. п. жито, пофmals reitern, percribro. пршљен]. cf. агршак. - 2) (у Рисну) у трске кољенo [3], Wbjas, geniculum. прештинути, прештинём, ѵ. pf. у пјесми као нажуљати: Постављене меком лисичином, Када Алка преко куле шета, Да јој не би ноге прештинуле прештитити, прèштитим, v. pf. mit bem hilbe vermehren, scuto cohibeo: Штитом воду ирештитио, Златне круне извадио прештунути, прештунем, v. pf. (у Ц. г.) 1) палцима и кажипутима обухватити, н. п. танка дјевојка, могао би је човјек прештунути. 2) војску, т. ј. престружити (пресјећи), abneiben, intercludo. прженица, f. 1) gebäbtes Stüd Brot, panis tostus. 2) (у Хрв.) као велика гвоздена тава на четири угла, у чему се зоб пржи, Кöftpfanne. [cf. пржница 2]. - 3) (у Сријему) чељаде које одмах хоће да се свади, tän fer, homo cupidus litium et rixae. cf. [vide] прзница. пржење, п. баš Bäben, Bađen, tostio. пречињање, п. baš nomalige Reitern, cribratio пржибаба, m. ein nieberträchtiger Räuber, ber alte iterata. пречињати, пречињам, v. impf. nohmals reitern, percribro. пречистити, тим, v. pf. поýmals reinigen, perpurgo. cf. [vide] пребрати [1]. пречитавање, п. baš Ueberlefen, relectio. пречитавати, читавам, v. impf. überlejen, relego. пречитати, там, v. pf. [cf. пречатити] 1) über lejen, relego. 2) вас дан је пречитао, le | sen den ganzen Tag hindurch, per totam diem legit. пречишћање, n. baš Heinigen, purgatio. пречишћати, пречишћам, v. impf. reinigen, purgo. пречњак, m. (ист.) vide пријечњак. прёша, f. ber Drang, bie Sile, bie Pringlid feit, festinatio [cf. спреша; хитња]: ако ти није преша (fr. si vous n' êtes point pressé); Кад је преша: ђе си Пеша? кад није преша: оклен си Пеша? прешегати, гам, v. pf. (у Ц. г.) vide [престругати] препилити. прешетати, прешетам (шећем), v. pf. 1) burd) wanbeln, бифрazieren, perambulo: Јер је мене поручио Васо делија Да ја пођем прешетати његов био двор, Да ја виђу оно село | је ли весело 2) н. п. читав дан, беп дап= zen Tag hindurch spazieren, per totam diem ambulo. прешивање, п. баз Зијантенnäben, consutio. прешивати, прешивам, v. impf. übereinanser nähen, zusammennähen, consuo. 1. прешити, прёшијем, v. pf. zujammennäßen, consuo, adsuo. Weiber mißhandelt (mit glühendeu Ketten brennt) um sie zur Entdeckung ihres Nothpfennigs zu zwin gen (dieß ist das größte Schimpfwort für einen Speibufen), latro qui mulierculas igne excruciat: Ти Ћурчија, један иржибабо! Ни стари ти четовали нису пржина, f. 1) vide поспа. - 2) (по југоз. кр.) ber Cans, arena, cf. [vide] пијесак: На пржину накрај мора слана пржити, жим, v. pf. [1)] н. п. хљеб, рибу, месо, кафу, bäђen, röjten, torreo [cf. пригати]: Пржио бих господару (одговорио гладан и озебао Циганин, кад су га запитали: или воли јести, или се гријати). cf. грасуљ. [2) vide прљити 2.] пржити се, жим се, v. г. impf. fih verbгеннен, aduri. прзнити, прзним, v. impf. 1) beim изтебен das Eingeweide verlegen, so daß die Erkremente erscheinen, exenterare ita, ut intestinis ruptis excrementa appareant. 2) die gute Gesellschaft verderben, bonam societatem turbare. 3) (у Бачкој) собу, бејфтиен, inquino. праница, f. бег törenfries, Grenbenjtörer, Berberber guter Gesellschaft, turbator pacis, societatis, laetitiae. [cf. прженица 3]. 2. прёшити, шим, v. impf. (по југоз. кр.) vide | при, bei, an, apud: И на њима драги каме|хитати 2] хитјети: Бре не преши, моја шћери драга! Док видимо ко је и од куд је - нови, При њима се види путовати При појасу сабља ожедњела приањање, п. 1) baš infleben, adhaesio. 2) приближавање, п. баз Минähern, adpropinquatio. [cf. приближивање]. fig. das Angreifen (bei der Arbeit), aggressio. приањати, приањам, v. impf. 1) anfleben, adhaereo: За злато рђа не приања. - 2) fig. zugreifen (bei der Arbeit), adgredior. прибавити, вим, v. pf. verjchaffen, comparo, cf. [vide] набавити: Ако с смијеш маленој ве чери, Ти је био већу прибавити прибадање, п. баз Инјріевен, Mujteđen, adfixio, прибадати, прибадам, v. impf. anjpießen, anjteđen, adfigo. прибегавање, п. (ист.) vide прибјегавање. прибегавати, бегавам, (ист.) vide прибјегавати. прибегнути, нём, (ист.) vide прибећн. прибедрица, f. ein Stüd ber Briefterfleibung, pars vestimenti archimandritae aut episcopi (periscelis?). прибећи [прибегнути], бегнем, (ист.) vide прибјећи. прибигавање, п. (зап.) vide прибјегавање.прибигавати, бигавам, (зап.) vide прибјега прибити, прибијем, v. pf. an etwas anjchlagen, adfigo, applico. прибити се, прибијем се, v. r. pf. код кога, гдје, уза што, fi feft anjomiegen, arcte se adplicare: прибио се код њега; прибиле се овце у крај; шта си се ти прибио уза зид? Прибић, m. Hannšname, nomen viri. прибићи [прибигнути], бигнем, (зап.) vide прибјећи. прибјегавање, п. (јуж.) баз ün nehmen, to profugere. прибјегавати, бјегавам, v. impf. (јуж.) Buflucht nehmen, profugere soleo. Прибјегар, бјегара, m. (јуж.) Тани нате, поmen viri. [јуж.] прибјегнути, нем, vide прибјећи. Прибјегор, m. (јуж.) Тапиšname, nomen viri. прибјећи [прибјегнути], бјегнем, v. pf. 1) Zuflucht nehmen, confugio ad quem. vide [дотркати] дотрчати: У то други прибјегоше приближавати, ближавам, v. impf. аннађети, naje bringen, admotio. [cf. приближивати]. приближавати се, ближавам се, v. r. [im]pf.idh nähern, adpropinquo. [cf. приближивати се]. приближивање, n. vide приближавање. приближивати, ближујем, vide приближавати. приближивати се, ближујем се, vide прибли жавати се. приближити, приближим, v. pf. nalhe riücfen, naђe bringen, admoveo. cf. прикучити, примаћи [1, присусједити]. приближити се, приближим се, v. г. pf. fich nähern, adpropinquo. cf. прикучити се, примаћи се. прибој, прибоја, m. на води мјесто гдје готово свагда има вјетра, те прибија уз крај. прибојавање, n. Gurt, timor. прибојавати се, прибојавам сe, v. r. impf. jid) cin wenig fürchten, metuo: Hе бојим се два Јакшића млада, Ал' се мало, побро, прибојавам, Прибојавам Змајогњанин-Вука прибости, бодем, v. pf. anjpießen, anjteđen, adfigo. прибрајање, n. baš Suzählen, annumeratio. прибрајати, прибрајам, v. impf. zuzählen, an advolvo. лику закрпу. привалити се, привали се, v. r. pf. zu Zheit werden, obtingo (durch Erbschaft oder sonstiges Slüd): њему се привалило. [cf. припасти 2]. приваљивање, п. 1) baš Serbeimäljen, advolutio. 2) das Zufallen, advolutio, devolutio. приваљивати, ваљујем, v. impf. 1) berzuwäljen, advolvo. 2) baranmadhen, applico, н. п. закрпу. приваљивати се, ваљује се, ѵ. r. impf. zufallen, devolvor. приват, m. (у војв.) учи децу на приват, er ift 2) Privatlehrer, gibt Privatstunden, privatim docet. приватање, n. vide прихватање. приватати, там, vide прихватати. доба приватити, тим, vide прихватити. 3) коме што (скупо продати), anhängen, ob- привезивање, п. баз Жибінben, adligatio. привити, привијем, v. pf. 1) н. п. што на рану, daranwickeln, circumvolvo. 2) hinbeugen, afНесто: Дочека ме лијепа ђевојка, Пољуби ми руку и кољено, Ја је привих под своје пазухо 3) beiflechten, adnecto. привићи се (cf. привикнути се), викнем се, (привикох се, привиче се, привикао се, кла ce) v. r. pf. sich gewöhnen, assuesco. привјенчати, чам, v. pf. (јуж.) antrauen, connubio jungo (sacro ritu adjungo). привлачење, п. baš Sperbeiziehen, erbiферрен, attractio. привезивати, везујем, v. impf. anbinben, adligo. | привлачити, привлачим, v. impf. berbeitchen, привенац, ёнца, m. (ст.) etma ber Beijtans bei herbeischleppen, attraho. ber pod zeit, nuptialium hominum quidam. Ја | привлачити се, привлачим се, v. r. impf. ber= ове ријечи нијесам чуо никад прије, осим bilien, obrepo: Привлачи се од грма до у пјесми како се женио Ђурађ Смедеревац (да није изврнута од ирвенац?): А привенца грма приводити, приводим, v. impf. berbeiführen, ad ducto. привођење, п. баз Derbeiführen, adductatio. привожење, п. баš Serbeiführen (без hiffes), арpulsio navis. привозити, привозим, v. impf. berbeiführen, арpello navim. 2. привести, везём, (привёзох, привезе, привезао, привезла) v. pf. лађу, баз ©hiff herbei=|приволети, лим, (ист.) vide привољети. führen, navim admoveo. приволети се, лим се, (ист.) vide привољети се. привидети, (ист.) видим, v. pf. 1) jih einbil | приволити, лим, (зап.) vide привољети. привидити, (зап.) ben, etwaš zu jejen, videor | приволити се, лим се, (зап.) vide привољети се. привидјети, (југоз.)) mihi videre aliquid. [cf. | привољети, волим, v. pf. (јуж.) кога на што, призрети (приздрети)]. — 2) не ће ништа кући да привиди, Rugen bringen, prosum. cf. [vide] привриједити. [привидјети се, привиди се, v. r. pf. erjcheinen, appareo; cf. призрети (приздрети) се.] привиђање, п. baš inbilben, imaginatio. [cf. призирање]. привиђати, привиђам, v. impf. 1) fich etmas ein= bilben, u jehen glauben, in animum induco, imaginor. [cf. призирати]. — 2) vide привређивати. [привиђати се, привиђа ми се, v. r. impf. vide привиђење, п. Érfmeinung, visum. рану, baranmiđeln, circumvolvo. 2) beifled)= einen vermögen zu etwas, persuadeo cui ut fa- привољети се, волим се, v. r. pf. (јуж.) fid привредити, привредим, (ист.) vide приврије дити. привређивање, п. [ист. и јуж.] баš Rußenbrin= gen, то prodesse. привређивати, вређујем, v. impf. [ист. и јуж.] Жиßen bringen, prodesse, cf. привриједити. привриједити, привриједим, v. pf. (јуж.) Живен bringen, prosum [cf. привидјети 2]: не ће ништа кући да привриједи; није привриједно кући ни једне паре. привикавање, п. баз Индewöhnen, assuefactio. | приврнути, приврнем, v. pf. (у Дубр.) einpfroпривикавати се, викавам се, v. r. impf. fih angewöhnen, assuesco. привикивање, п. ба Burufen, acclamatio. pfen, insero. [vide наврнути 3]. cf. накала мити. привртање, п. baš Bfropfen, insitio. привикивати, викујем, v. impf. zurufen, acclamo. | привртати, приврћем, v. impf. (у Дубр.) pfros привикнути, привикнем, v. pf. zurufen, acclamo: pfen, insero. [vide навртати 2]. cf. каламити. Те привикну на катане младе Привикну | приврћи, вргнём, v. pf зидеbеn, [addo;] cf. му из грла бијела [vide] дометнути [1]. приврућити, приврућим, v. pf. (у Ц. г.) јако ударити, bart un, urgeo: Момчад љута бојем приврућила привук, m. vide [уљез] припуз. |