Page images
PDF
EPUB

onus. .

претезати, претежем, v. impf. überpiegen, prae- | претјерйвање, п. (југоз.) аз Иebertreiben, modi pondero: Теже иретеже.

excessio. претев, т. (у Боци) Иeberflub, abundantia [vide претјериватн, тјерујем, у. impf. (југоз.) über

винак]: дажда и снијега имали смо на прстек. treiben, nimis ago, modum excedo. прётека, f. као долина преко пута, куда вода претјецање, п. (јуж.) 1) аѕ Зироrtomnien, prac

од снијега или од кине претрече, Ser 24b. versio. 2) das Ueberbleiben, restare. fluß, emissarium.

претјецати, тјечём, v. impf. (јуж.) 1) зироrtontпретерати, рам, (ист.) vide претјерати.

ment, praeverto. 2) überbleiben, resto. претеретити, тим, v. pf. überlаsеr, nimio pon- преткутњица, f. (у војв.) пјесма коју пјева dere onerare

прёткућница, у слијепац пред кубом молећи претеривање, п. (ист.) vide претјеривање.

да му се што удијели, eint 23ettlerlieb, jo por претеривати, претерујем, (ист.) vide претјери

den hänjern gesungen wird, cantilena quam caвати. претећи, тёчём, v. pf. 1) кога, suporfoттеп, иретљи, ља, љё, comp. р. претио.

nunt mendici ad alicujus fores. praeverto. .

2) bеrbleibeni

, restare: и од претња, f. (ист.) vide пријетња. тога што теби иретече, Сакуј теби токе на

претоварање, п. 1) Jas unilabeit, оnеrаtіо alia, јелеке -

translatio, 2) das Ueberladen , nimia oneпрётёч, н. п. отишао на претеч да га убије,

ratio. т. б. да га претече и дочека, проr laufeni , претоварати, претоварам, v. impf. 1) н. п. из praeverto.

једне лађе у другу, umlабеті, оnеrа transfero. прёти, прём, (upёо, прела) v. impf. кога, ан

2) коња, überlаsеn, nimis onero. flage, accuso. [cf. парбити, 2 тужити). претијецати, претијечём, v. imрt. може бити претоварити, рим, v. pf. 1) umlаsеn, transfero да је само у пјесми мјесто претјецати:

2) н. II, коња, іbеrlаsеn, nimis onero. Прстијече на потоке Турге

претоварити се, рим се, v. r. pf. jih izberlaken претила неђеља, f. (у Ц. г.) vide [себични 21 претоп, "m. (ист.) vide пријетоп.

(mit Ejjen), se ingurgitare. (vide pejectu ce]. себична недјеља. претили четвртак, т. (у Ц. г.) vilе [себн- претопити, претопії м, v. pf. птјефтеlѕен, refundo. чни 2] себични четвртак.

иреточити, преточим, у. pf. ungieben, trans

fundo. претилина, f. Bu yett, pingue. [vidе тустина]. cf. дебљина.

претрага, f. (у ц. г.) пред стоком што иду те претильница, f. (у Дубр.) din. D. претн. ина.

гледају да нијесу гдје сакривене непријатељпретин, m. (у Хрв.) bie сфеіsеранг. paries

ске војске или чете, бie lusiрibutg, Refointergerinus. [vidе пријебој 1). cf. тин.

gnosirug, exploratio. Хришћане Турци шаљу претинац, тинца, m. (у Хрв.) За да, loculus. у претрагі. претинити, прётиним , v. pf. (у Хрв.) perjobla. | претраживање, п. баз 21n-jpäben, exploratio. ge, assibus separare. cf. преградитн.

претраживати, претражујем, v. impf, aitsjpäbeit, претињйвање, п. vide преграђивање.

rekognosziren, exploro. претињйвати, тињујем, v. inpf. (у Хрв.) vide претражити, претражим, v. pf. (у Ц. г.) глепреграђивати.

дати да се нијесу гдје сакрили непријатељи, претио, тила, ло, (сопр. претљi) fett, pinguis,

ausspähen, rekognosziren, exploro: Ja hy nohu [vidе туст), cf. дебео: Зар не жалиш нре

на воду језеро, и претражитзелену плаІІа посједе иретина до

нину, и донијет' воде за дружине рата

претрг, m. in Ser Reбent&art: без претрга, т. ј. u petupâne, n. das Serreiben, perterere. једнако, без престанка, Sie Иnterbrефинg innpètupati, pêm, v. impf. zerreiben, entzwei feilen,

termissio. cf. [vide] прекид. pertero.

претргнути, нём, v. pf. ent;wei reijet, disrumро. прёти се, прем се, v. r. impf. ским, тіt c• иретргнути се, нём се, v. r. pf. 1) vide [ис

mand im Streite jein, prozejsiren, litigo. cf. (na килавити се] прекинути се. 2) н. п. вијати се,] парбити се, правдати се [2, су вина претргло се, т. і. нестало, аllgeben, дити се).

deficio. [vidе нестати 1]. ef. премаћи се. прётити, прётим, (ист.) vide пријетити. perpécâlho, n. das Durchbeuteln, Ausschütteln, exпретицање, п. vilе иретјецање.

cussio. претицати, тичём, vide претјсцати.

iperpécatu, upèrpêcâm, v. impf. ausjdütteln, exпретиштати, тім, v. pf. eine Beit lag orutені, cutio.

. premere : Сву ноћ ми је на руци лежала, претрёсати се, претресам се, v. [r.] impf. итРусом косом руку иретиштала

herziehen, sedes mutare. претјерати, рам, v. pf. (југоз.) [cf. прегнати] претрести, трёсём, v. [pf.] impf. 1) из једнога 1) iiber

treiben, ago super [cf. преју - суда што у други, аuѕibuttefit, excutiо. 2) PHTH). -- 2) übertreiben, excedo modu. [cf. н. II. кућу: а) покварити је на наново попрапрекантарити, прекардаити).

вити, тако и ограду; b) кад се тражи што

[ocr errors]

дити.

крадено или сакривено, Survjudjel, perscru- преудавати се, преў дајем се, у. r. impf, ji tari.

mit einem andern verheirathen, nubere alteri: претрести се, трёсём се, ч. r. pf, ji jerjtrенен Вјерној љуби нек” се преудаје

(pon liubtlin get), dispergi. Буди се претресу преўдати се, дам се, v. r. pf. jih mit еіnеnt аll(т. ј.: погубе којешта и осиромаше) кад бјеже dern verheirathen, nubere alteri.

. из једнога мјеста у друго, као н. п. што су преузети, преузмем, v. pf. einety met, аn jicl) sie1813 године бјежали из Србије у Сријем и hen, occupare, in se trahere: Xohe Typin у Банат, а преклани [1848. г.) из Баната у царство преузети Сријем и у Србију.

преузимање, т. verbal. p. преузимати. претркати, претрчём, [v. pf.) vide претрчати. | преузимати, мам (мљём), v. impf. Delteiн, ан претрнути, претрнём, v. pf. (н. п. од страха) sich reißen, occupare, in se trahere. vidе протрнути.

преумити, мим, v. pf, jih ansers besenten, muto претрпети, (ист.)

consilium. претрпити, (зап.) трийм, v. pf. arejtelђе, преуставци, ставака, т. pl. (у Рисну) први дан претријети, (југоз.) perpati. [cf. предурати). по уставцима, cf. [уставци ;) прауставци. претрпљети, (јуж.)

[преучен, а, о, su gelebrt, dосtissimus; cf. 2 пре 2.1 претрти, претрём, (претро, трлa) v. pf. Jerreir преходити, преходим , [преодити) v. impf. 1) ben, pertero. [vide престругати). cf. препи hinübergeben, von einem Ende bis zum andern hine

Surctgebe, pervado, percurro. — 2) (у Ц. г.) претрчавање, п. Заз Фаrübermeglaufent, transcur н. п. овај је ован преходно двије године, satio.

Leiteni, ducem esse gregis. cf. преходни. претрчавати, трчавам, v. impf. Sаrіbеr meglali- преходни [преодни], на, но, (у ц. г.) т. ј. ован, fen, transcurso.

Leithammel, vervex dux gregis (upbe roquue претрчати, чим, v. pf. [cf. претркати) 1) bill јагње, друге двизац, треће намљечак, чет

über-, darüberlaufen, transcurro, K. II. npeko врте преходник и онда једнако преходи): пута, преко поља. 2) н. п. претрчао сам Још од крда овна преходнога читав дан, binorrh laufen, percurro.

преходник [преодник), m. (у Рисну) н. п. ован, претукач, претувача, т. н. п. oвaн, т. і. уту der Leithammel, vervex dux gregis. cf. peчен, беr Cb öps, vervex. cf. Ішку».

ходњак [преодњак). претурање, п. баз Иebеrmеrfеn, transjectio, per- преходница (преодница], f. т. ј. звијезда, Ser quisitio, perscrutatio. .

Stern der den Himmel durdwandelt, stella perпретурати, претурам, у. impf. 1) bermerfet, currens coelum: Од сестрице звезде преод

jactu supero. - 2) überwerfen (int Suchen). нице, ПІто преходи преко ведра неба perquiro, disjicio.

Све звијезде за јетрве, Преходницу друпретурити, рім, v. pf. [vidе преметнути) 1) тарицу

кућу, еіnеt Ctein über Sag aug mеrfеn, traji- преходњак [преодњак), т. (у ц. г.) vide преcio. [vide пребацити 2]. — 2) камен преко ходник. kyhe, den Stein über das Haus --, lapidem npexõhêne (upeohexe), n. das Durchgehen, pertrajicio trаnѕ domum. [vide пребацити 1]. cursio. 3) (im Сифеп ales) ibermerfen, disjicio quae- прехранити, прехраним, [преранити) v. pf. 4) преко главе, уіdе преметнути.

durch einige Zeit ernähren, alo, nutrio per temпретурити се, рим се, т. r. pf. 1) vide пре pus (famis, hiemis) [cf. прекрмити): Ко ће

метнути се [1]. 2) ватром, einen edup мајку стару преранити tbun, esclopeto emittere: По једном се ва- прехрањивање [прерањивање), п. Sas Crnären тром претурише

durch einige Seit, pernutritio. . претући, претучём, v. pf. 3и ріеl jtojien, nimis прехрањивати, храњујем, [прерањивати) у. contundo. .

impf. hindurd) ernähren, pernutrio. пређење, п. (ист.) vide пријећење.

прехронути, прехронём, [преронути) v. pf. рон преферати, рам, (јуж.) vide претјерати.

Der Lähme genejen, ex clauditate convalesco: преферивање, р. (јуж.) vide претјеривање. Ако му коњиц орону, Да Бог да да му препреферивати, ћерујем, (јуж.) vide претјери роне

прецветати, там, (ист.) v. pf. perblubeit, deпрећи, преbем, (ист.) vide пријећи.

прецвјетати, там, [јуж. floresco. прећутети, (ист.) тим, у. pf. 1) реrјфbeigeli, прецедити, прецедим, (ист.) vide прециjедити. прећутити, (зали.) reticeo. - 2) н. п. пре- преце, йвање, п. (ист.) vide прецјеђивање. прећутјети, (југоз.) ( ћутио читав дан, binor прецеђивати, цеђујем, (ист.) vide прецјеђипрећућети, (јуж.) jcbweigen, taceo. преуба, (у Лици) штого, средње руке, еtіvая, прецена, f. (ист.) vide прецјена. поn nihil. cf. уба.

нреценити, преценим, (ист.) vide прецијенити. преудавање, п, баз реіrаthеr mit eineni aндетт, прециjедити, прециједим, v. pf. (јуж.) ibergiejalteri nubere.

jen, transfundo.

rens.

вати.

вати.

прецијенити, прецијеним, у. pf. (јуж.] iters прёшљен, т. 1) Ser 24ertel, verticillus. [vide jchäßen, nimium pretium statuo.

пршљен). cf. агронік. — 2) (у Рисну) у прецикнути, нём, v. pf. vide пресіхнути: Уве түске кољено [3], 9(bjag, geniculum.

нула жута дуња, Прецикнула жубер вода - прецитинути, прештинём, v. pf. у пјесми као прецје, ивање, п. (јуж.) аѕ lеbеrgіеѕе, trans нажуљати: Постављене меком лисичином, fusio.

Када Алка преко куле шета, Да јој не би прецјеђивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) bers ноге ирештинуле gießen, abgießen, transfundo.

прештитити, прeштитим, v. pf. mit бет Сфilbe прелјена, f. (јуж.) дао на прецјену, т. б. пре permebren, ѕсuto cohibeo : ПІтитом воду ирс

ццијенио, übertheuer, nimis magno pretio ven штитио, Златне круне извадио dere.

прештунути, прешту нём, v. pf. (у ц. г.) 1) пречага, f. 1) ба Хлниerbret (int Ser )ible), as палцима и кажи утима обухватити, н. п.

sis transversus. 2) уљеcтaвa, Sie projје, танка дјевојка, могао би је човјек прешту

gradus. cf. пречаница, иглица [2, карва]. нути. 2) војску, т. і. престружити пречажица, f. dim. р. пречага.

(npecjehu), abschneiden, intercludo. пречаница, f. (у ц. г.) vide пречага [2]. прженица, f. 1) gebähteş etit Brot, panis toпречање, п. (ист.) vide пријечање.

stus. . 2) (у Хрв.) као велика гвоздена пречати, пречам, (ист.) vide пријечати.

тава на четири угла, у чему се зоб пржи, пречати се, пречам се, (ист.) vide пријечати се. tojtpfane. [cf. пржница 2]. — 3) (у Сријему) пречатити, тим, vide пречитати.

чељаде које одмах хоће да се свади, Ctänпречац, чца, m. cf. напречац.

ker, homo cupidus litium et rixae. cf. (vide] пречинити, пречинйм, v. pf. н. п. жито, поф прзница. mals reitern, percribro.

пржење, п. баз Bäben, 23аtеn, tostiо. mpevákâke, n. das nochmalige Reitern, cribratio upanbaba, m. ein niederträchtiger Räuber, der alte iterata.

Weiber mißhandelt (mit glühendeu Ketten brennt) пречинати, пречињам, у. impf. по фnal reitert, um sie zur Entdeckung ihres Nothpfennigs zu zwinpercribro.

gen (dieß ist das größte Schimpfwort für einen пречистити, тим, v. pf. постаlѕ reinige, per Heidufen), latro qui mulierculas igne excrupurgo. cf. [vide] пребрати [1].

ciat: Ти Турција, један иржибабо! Ни стари пречитавање, п. Біз Иeberlejer, rеlесtiо.

ти четовали ни'су пречитавати, читавам, v. impf. überlejen, rе- пржина, f. 1) vidе поспа. 2) (по југоз. к.) lego. .

der Sand, arena, cf. [vide] sujecak: Ha mpпречитати, там, v. pf. [cf. пречатити) 1) über жину накрај мора слана

lejer, relego. — 2) вас дан је пречитао, lе пржити, жим, v. pf. [1)) н. п. xљеб, рибу, sen den ganzen Tag hindurch), per totam diem месо, кафу, babet, rojtent, torreo [cf. пригати): legit.

Пржио бих господару (одговорио гладан и пречишћање, п. За teinigelt, purgatio.

озебао Циганин, кад су га запитали: пречишћати, пречишћам, v. impf. reinigeit, purgo. воли јести, или се гријати). cf. трасуљ. [ — пречњак, m. (ист.) vide пријечњак.

2) vidе прљити 2.] преша, f. Ser Orang, Sie Gile, Sie Priugliditeit, иряжити се, жим се, v. r. impf. jih verbrеннен, festinatio [cf. спрепла; хитња): ако ти није

aduri. иреша (fr. si vous n' ёtes point рrеѕѕё); пржница, f. 1) , опростите ће сте уљегли као Iіал је прона: ђе си Пеша? кад није и на: у једну иржницу“ (изговарајући се домаОклен си пеша ?

һин рече). 2) vide прженица 2. пренегати, гам, v. pf. (у Ц. г.) vide [пре- пржнња, f, sie etüriшig, 23er Serburg Ser guten Sieстругати) препилити.

jellschaft, turbatio societatis. pemuérati, nipèniétâm (méhém), v. pf. 1) durch upahene, n. das Verunreinigen, pollutio.

malibeli, Siirtјразiere, pеrаmbulo: Јер је мене ирани, на, но, зіntijb, rixosus, cf. ирзница : поручио Васо делија Да ја пођем преше Кад ирзнога Тала погубисмо тати његов био двор, Да ја виђу оно село прзнити, прзним, v. impf. 1) beint 24 118peisen је ли весело 2) н. II. читав дан, беп galt= das Eingeweide verlegen, so daß die Exkremente zen Tag hindurch spazieren, per totam diem am erscheinen, exenterare ita, ut intestinis ruptis bulo.

excrementa appareant. 2) die gute Gesell: нрешйвање, п. Заз Зијатіntенніbеп, соnѕutio. schaft verderben, bonam societatem turbare. преийвати, препявам, v. impf. bereinancer пä 3) (у Бачкој) собу, bejcb muѕен, inquino. heit, zusammenutähen, consuo.

nahuna, f. der Störenfried, Freudenstorer, Verder: 1. прешити, прёнијбм, v. pf. зиjаninieniie, con ber guter Gesellschaft, turbator pacis, societatis, suo, adsuo.

laetitiae. [cf. прженица 3]. 2. препити, шим, у. impf. (по југоз. кр.) vide пpи, bei, ait, apud: и на њима драгн каме

[хитати 21 хитјети: Бре не ирет, моја нови, при њима се види путовати При ніфери драга! Док видимо ко је и од куд је појасу сабља ожедњела

[ocr errors]

Жавати се.

вати.

numero.

приањање, п. 1) баз 2nfleben, adhaeѕiо. 2) приближавање, п. Ваз 21 піübern, alpropinqua

fig. das Angreifen (bei der Arbeit), aggressio. tio. [cf. приближивање]. ириањати, прйањам, v. impf. 1) аntleben, ad- приближавати, ближавам, v. imрt. annaber, haereo : За злато рі,а не плања.

2) jig. паbе brіngei, admotio. [cf. приближивати]. zugreifen (bei der Arbeit), adgredior.

приближавати се, ближавам се, v. r. [im]pf. jicl) прибавити, вим, v. pf. perjtajje, comparo, cf.

пübern, adpropinquo. [cf. приближивати се). [vide] набавити: Ако с' смијеш маленој ве- приближивање, п. vіdе приближавање. чери, Ти је био већу прибавити

приближивати, ближујем, vidе приближавати. прибадане, п. Заз (пjpiејзе, 2(иjtecten, adfxio. приближивати се, ближујем се, vidе приблиприбадати, прибадам, v, impf. апjpiejiet, аnіtесtеnt, adfigo.

приближити, приближим, v. pf. наlje ritten, наbe прибегаванье, п. (ист.) vidе прибјегавање.

briligen, admoveo, cf. прилучити, примаћи [1, прибегавати, бегавам, (ист.) vidе прибјегавати.

присусједити ). прибегнути, нём, (ист.) vidе прибећн.

приближити се, приближим се, v. r. pf. jih прибедрица, f. eiin tut Ser 2'riejterfleisuutg, pars,

11ibern, adpropinquo. cf. прикучити се, при

маћи се. vestimenti archimandritae aut episcopi (periscelis?).

прибој, прибоја, т. на води мјесто гдје готово прибећи (прибегнути], бегнём, (ист.) vidе при- прибојавање, т. фиrbt, tіmоr.

свагда има вјетра, те ирибија уз крај. бјећи. прибигавање, п. (зап.) vidе прибјегавање.

прибојавати се, прибојавам се, v. r. impf, jid) прибигавати, бигъвам, (зап.) vidе прибјега

cit menig jiirchten, metao: Не бојим се два

Јакшића млада, Ал' се мало, побро, приби прибигнути, нём, vidе прибићи.

јавам, Прибојава.м Змајогњанин-Вука прибијање, п. 1) Ваз 21njblagen, adfixio, appli- прибоети, бодём, v. pf. апjpiереп, апjteten, adcatio. --- 2) das Anichniegen, applicatio.

figo. прибойјати, прибијам, v. iinpf. anjblagen, adfigo, прибрајање, п. Ба Зизаblе, аnnumеrаtiо. applico.

прибрајати, прибрајам, у. impf. 33blet, аnприбијати се, прибијам се, v. r. impf. jid) all" | прибрати, берём, v. pf. 1) н. п. софру, abtraichmiegen, applicor.

gen, aufero, tollo. - 2) mit Adtimg empfan прибирање, п. 1) Ваз 21btragen (Ser Среijen pont Tijde), ablatio , sublatio. — 2) die adtungs- upůópatu ce, 6epemo ce, v. r. pf. 1) sich allmä

gen, colo, honorifice excipio. volle Aufnahme, cultus, exceptio honorifica.

lig jammeln, paulatim convenio. 2) allige прибирати, прибирам, v. impf. 1) (рот Xije)

hen, zu Ende gehen deficio [cf. vpemahu ce; abtragen, aufero, - 2) mit Achtung empfangen,

vidе нестати 1]: прибрало се, н. п. жита, honorifice excipio, colo: свуда гапирибирају.

дрва. прибирати се, прибирамo сe, v. r. impf. 1) | прибратити, тим, v. pf. узети кога у кућу мје

nad) und nad, sich sammeln, congregari. 2) CTO Ópara, an Bruders Statt annehmen, fratrem zu Ende gehen, incipio deficere: upuóupa ce adopto.

прибрдица, г. као брдељак или брежуљак. прибити, прибијем, v. pf. an etwas аnjblаgен, прибржати, жам, v. pf. [vide] похитјети, знеі. adfigo, applico.

len, adcurro. прибити се, прибијем се, у. r. pf. код кога, прибројити, прибројим, v. pf. 33blе, аnnu

гдје, узa штo, jid) jejt аnjфтiegeli, arctе ѕе adplicare: ирибио се код њега; ирибиле се | привалити, привалим, v. pf. 1) bеrbеіmіlен,

овце у крај; нта си се ти прибио уза зид? advolvo. 2) daraimachen, applico, 11. II. BCПриби, т. 2))autsiiate, nomen viri.

лику за крпу. прибићи (прибигнути], бигнём, (зап.) vidе при- привалити се, привалії се, v. т. pf. и 3 beit бјећи.

werden, obtingo (durch Erbschaft oder jonstiges ирибјегаванье, п. (јуж.) баз уliktен, Зufluckyt Зliit): њему се инвалило. [cf. припасти 2). nehmen, tù profugere.

приваљивање, п. 1) аз Spertseivil şei, advolutio. прибјегавати, бјегавам, v. impf. (јуж.) Зиjlibt 2) da: Zufallen, advolutio, devolutio. nehmen, profugere soleo.

приваљивати, ваљујем, v. impf. 1) bеrjoiljеп, Прибјеrар, бјегара, т. (јуж.) 901 autstate, по advolvo. -- 2) daranmachen, applico, H. JI. 3imen viri.

кришу. прибјегнути, нём, vidе прибјећи.

приваљивати се, ваљује се, v. r. impf, jujallet, Прибјегор, m. (јуж.) 21 апilitanie, nomen viri. devolvor. прибјећи [прибјегнути), бјегнём, у. pf. (јуж.] приват, т. (у војв.) учи децу на приват, er ijt

1) Zuflucht nehmen, confugio ad quem. --- 2) Privatlehrer, gibt Privatstunden, privatim docet. vilе (дотркати) дотрчати : у то доба приватање, п. vіdе прихватање. други ирибјегоше

приватати, там, vidе прихватати.

ЖИта.

mero.

коња.

приватити, тім, vidе прихватити.

привити, привијём, v. pf. 1) н. п. што на рану, приваћање, п. vіdе прихваћање.

daranwickeln, circumvolvo. 2) hinbeugen, afприваћати, һам, vidе прихваћати.

flecto: Дочека ме лијепа ћевојка, Пољуби привезати, привёжём, v. pf. 1) аnbiпбен, al ми руку и кољено, Ја је иривих под своје

ligo. 2) ein wenig binden, leniter ligo. пазухо 3) beiflechten, adnecto. 3) коме што (скупо продати), anhiiltgelt, ob- привиһи се (cf. привикнути се), викнём се, trudo.

(привикох се, привиче се, привикао се, кла привезач, привезача, т. (око Сиња) бијела ce) v. r. pf. sich gewöhnen, assuesco.

крпа, што се метне преко фидеља (ау дје- привјенчати, чам, v. pf. (јуж.) attrauen, conвојака преко капе), па се одозго привеже nubio jungo (sacro ritu adjungo). под грлом подвезачом.

привлачење, п. баѕ bеrbeiзiebeli, феrbeijleppet, привезивање, п. Ваз 21nbiнде, adligatio.

attractio. привезивати, везујем, v. impf. ambinoet, adligo. І привлачити, привлачищ, v. impf. bеrbeiзiebeli , при венац, ёнца, m. (ст.) еtmа bеr beijtans bei bеrbeijleppen, attraho.

беr bobjeit, nuрtіаlium hominum quіdат. Ја привлачити се, привлачим се, v. r. inpf. ber» ове ријечи нијесам чуо никад прије, осим beijhleitei, obrepo: Привлачи се од грма до у пјесми како се женио Бурађ Смедеревац грма (да није изврнута од црвенац ?): А иривенца приводити, приводим, v. impf. bеrbeifulyren, adКосанчић-Ивана

ducto. привёнчати, чам, (ист.) vide привјенчати. привoђeњe, n. Sas perbeiture, adductаtiо. 1. привести, ведём, (приведох, приведе, ирйвео, привджење, п. Заз феrbeiführen (без ефijjes), арпривёла) v. pf. bеrbeijubre, adducо, н. п. pulsio navis.

привозити, привозим, у. impf, bеrbeijibrеп, ар2. привести, везём, (привёзох, привезе, приве pello navim.

зао, привезла) v. pf. лађу, ба сфiff bеrbеі привілети, лям, (ист.) vide привољети. führen, navim admoveo.

привілети се, лям се, (ист.) vide привољети се. привидети, (ист.) видим, у. pf. 1) jiсh einbil- приволити, лім, (зап.) vide привољети. привидити, (зап.) Sci, etwas ju jeljen, videor приволити се, лям се, (зап.) vide привољети се. привидјети, (југоз.)) mihi vіdеrе aliquid. [cf. привољети, волим, v. pf. (јуж.) кога на што,

призрети (приздрети)). 2) не ће ништа einen vermögen zu etwas, persuadeo cui ut faкући да привиди, иѕеt bringe, prosum, cf. ciat.

. [vide] привриједити.

привољети се, вдлйм се, у. r. pf. (јуж.) jid [привидјети се, привиди се, у. r. pf. erjcbеіnет, herbeilasjen, einwilligen, consentio.

appareo; cf. призрети (приздрети) се. ] привоњати, њам, v. pf. (у Дубр.) arriedфен, odoпривиђање, л. ба Cinbilben, imaginatio. [cf. rari. cf. [повоњати,) примирисати. призирање).

привребати, приврёбам, v. pf. ertaler, erjdlei. привиђати, привиђам, v. impf. 1) jib etmas ein chen, deprehendo (aucupando).

bilbert, u jeben glauben, in animum inducо, привребати ее, приврёбам се, v. r. pf. leije imaginor. [cf. призирати). 2) vidе при angeschlichen fommen, accedo tacite. вређивати.

привредити, привредим, (ист.) vidе приврије[привиђати се, привиђа ми се, v. r. impf. vide дити. призирати се.)

привређивање, п. [ист. и јуж.) ба8 9 ukenbrine приви, ёње, п. Erjteining, visum.

gen, prodesse. приви,ети, видим, (јуж.) vide привидјети. привређивати, вређујем, v. impf. [ист. и јуж.) привијање, п. За даrаіnіtеlаt, circumvolutio. disen bringeri, prodesse. cf. привриједити. привијати, привијам, v. impf. 1) н. п. што на привриједити, привриједим, v. pf. (јуж.) Ranger

pauy, daranwickelni, circumvolvo. 2) beiflech): bringe, prosum [cf. привидјети 2): не ће ниte, adnecto: Који вије милом брату, Уњ је шта кући да привриједи; није привриједо здравља привијата

кући ни једне паре. привикавање, п. баз 2ngeрӧben, assuefасtiо. приврнути, приврнём, v. pf. (у Дубр.) einpfroпри викавати се, викавам се, ч. r. impf. jid) pfeit, insero. [vidе наврнути 3]. cf. накалаangewöhnen, assuesco.

мити. привикивање, п. За: Зurufe, acclamatio. привртање, п. Май 2jropfen, inѕitiо. привикй вати, викујем, v. impf. зигијен, ассlаmо. при вртати, приврћем, у. impf. (у Дубр.) pfro= привикнути, привикнем, v. pf, jurnjeni, acclamo: pfeli, insero. [vidе навртати 2]. cf. каламити.

Те иривикну на катане младе Привикну приврћи, вргнём, v. pf 3 и geben, [addo ;) sf. му из грла бијела

[vide] дометнути [1]. привикнути се, нём се, vide привићи се. приврућити, приврӯһим, v. pf. (у ц. г.) јако привиривање, п. баз феrjublite, aspectio. ударити, art sujegel, urgео: Момчад љута привиривати, вирујем, у. impf.bet3ublictet, as бојем приврућила привирити, рим, у. pf. У рiсio. привук, т. vide [уљез] ирипуз.

« PreviousContinue »