Page images
PDF
EPUB

вати.

вати.

curo.

сина

привӱѣи, вў чём, у. pf. bеrbeijbleppen, adtrahо. І пригонити, пригонӣ м, v. impf. bеrbeitreiben , привући се, вучём се, v. r. pf, bеrbeijblеіфет, adigo. adrepo. .

пригоњење, п. Жаз беrbeitreibe, adactio. пригађање, п. vіdе догађање.

пригосподарити, иддарйм, р. р. (у Слав.) пригађати, при гађам, у. impf. vide [нага стећи ишто. фати) догађати.

приготовити, вим, v. pf. bereiteii, paro. [ef. ирипригађати се, пригађам се, v. r. impf. vide уготовити). догађати се.

приготовљаванье, п. Заз 23orbereitel, praepaпригaзити, зім, v. pf. eintrete, conculco.

ratio. приганица, f. (понајвише се говори pl. ири- приготовљавати, товавам, v. impf. fertig niш.

ганице, ио југоз, кр.) vidе уштилак: Оприга chen, vorbereiteni, praeparo. му шиник ириганица

приградити, приградим, v. pf. апранен, adstruo. Hpürâlbe, n. das Röjten (in Schmalz), frixio. [vide дoгрaдити 3]. mpürath, râu, v. impf. rösten (in Schmalz, österr. npurpahúsâue, n. das Anbauen, astructio. batten, lies: packet), frigo. [cf. пржити 1]

приграђивати, грађујем, v. impf. апране, astrио. пригињање, п. За3 pinneigen, acclinаtiо.

[vide дoгрaђивати 2]. пригињати, њём, v. impf. binzeigeni, acclino.

пригрёвање, п. (ист.) vide пpигријевање. приглава, f. vide прeглава.

пригрёвати, пригрёвам, (ист.) vide пpигријеприглавак, авка, m. Sеr ѕuр a ctrumpfe, tibiаliѕ раrs inferior. [cf. наглавак 2).

пригревица, f. (у Сријему) vide припека. приглавчина, f. augm. р. приглавак.

пригрејати, јем, (ист.) vide пpигријати. приглавчић, m. dim. р. приглавак.

пригривање, п. (запі.) vide пpигријевање. пригледање, т. Sіе 24ujjibt, cura.

пригривати, пригрявам, (зап.) vide пpигрије1. приглёдати, пригледам, v. impf. beaujjichtige11,

пригријати, jём, v. pf. (јуж. и зали.) [cf. при2. пригледати, дам, v. pf. beaujjidditiget, curo, cf.

свијеђети] 1) зіш тепеr ftеllеnt, adnoveo igni. [vide] иричувати: Приг. е дај ми два банова

2) пригрија.10 сунце, бie Come jeste beiji

31t, adurеbаt ѕоl. [vidе принећи 2]. пригља, f. морска риба, 24rt ceejiji, piscis qui- пригријевање, п. (јуж.) 1) баз Кафrutter ans dam marinus [mullus L.?].

Feuer, admotio ad ignem. 2) das Schwilпригнати, приженём (пригнім), v. pf. Ibеrbеі.

brennen der Sonne, aestus solis (nimius). treiben, adigo. [cf. притјерати).

пригријевати, пригријевам, v. impf. (јуж.) 1) пригнути, пригнём, v. pf. аnjеgеt, admoveo :

zum Feuer rücken, admoveo igni.

2) при

гријева сунце, биће кие, Sie Cone brent Раде иригну из кондира пити

heiß, es ist so schwül. adurit. пригњавити, пригњавим, v. pf. erpriden, elido. пригрлити, лим, v. pf. ап беn Вијеn britten, adпригњечити, пригњёчим, v. pf. einfneten, mana

primo ad pectus, amplector: A cectpa je deprimo, apprimo. [cf. примечити).

свака милостива, и на свога брата жало[пригњечити се, при гњечим се, у. r. pf. vide

стива, Она ће га лепше пригрлити омечити се.]

пригрљавање, п. Заз Иbaljeni , umarmet , amприговарање, n. Sag Chelten eines Inser. Sa3

plexatio. eigentlich einem Dritten, den man aber donen upurp.bábatu, rpsâbâu, v. impf. umhaljen, umwill, gilt, objurgatio minus nocentis, ut alter,

armen, amplexari. cui pаrcere аut dеbеmus aut volumus, audiat пригрнути, пригрнём, v. pf. 1) bеrbeijbаrrеп, sibique applicet ipse.

corrado. 2) н. п. кабаницу, итпеh met, иття приговарати, гдварам, v. impf. коме, Зептапет

hängen, circumjicio, circumdo (pallium). mittelbar Vorwürfe machen , objurgo minus upurphytu ce, upurphêm cc, v. r. pf. (den Mannocentem ut alter nocentior audiat et sibi

tel) umnehmen, circumdor (pallio). applicet: Мајка ћерку кара, снаши приго- | пригртање, п. 1) Sag Serbeijharret, corrasio. вара.

2) das Umhängen, circumdatio. upürobôp, m. der mittelbare Vorwurf, objurgatio mpúrpratu, rphêm, v. impf. 1) herbeischarren, cor

alterius pro altero: Ко не зна што је ири rado. 2) umnehmen, circumdo. говор, не зна што је договор.

пригртати се, грһём се, y, r. impf. иттерттеп, приговорити, говорим, v. pf. коме, депад тit. circumdor. .

telbar Bormirfe тaфeit, ibn nteine, objurgо пригута, f. (у Грбљу) оно што се може приalterum pro altero. .

смочити: Боље је пригута наопарна него пригода, f. (по југоз. кр.) Sie Selegenheit, occa

земља cмoчaнa, cf. [vide] смос [1]. sio [cf. згода 1): Пригода чини лупежа. npûA, m. die Darausgabe bei einem Tausche, quod пригодити, пригодійм, v. pf. trejjеп, ооп ипqefabr superаdеlіtur. [cf. доплата; наметак 1]. kommen, forte venio.

придавак, давка, т. бie 3gabe, additamentum. пригодити се, пригодим се, vidе догодити се. [vidе додатак).

Зетити.

придавалица, (у ц. г.) дрво којим се ин- | придојити, придојим, v. pf. н. п. дијете, jаngеи, даје жито из коша под камен.

uberibus alo. придавање, п. Sie 3gabe, additiо.

приділажење, п. аз фізіtfonteii, superventus. придавати, придајем, v. inpf. базиgeben, super- придолазити, зії, v. impf. binjutoniтетi, superveaddo.

nio: Ев" Турцима индат при долази придавати ее, придаје се, v. r. impf. (у Боци) придомазетити, тим, v. pf. (у Боци) vidе при

gemeibet, cresco, cf. [vide] напредовати [2] : Стока да им се при даје.

придомазетити се, тім се, v. . pf. у кога, придавити, придавим, v. pf. ermiirgelt, suffoco. І.1 гдје, vide призетити се. придајање, п. За Зін деп, praebitio mammae. придори, придбра, т. pl. (у Сријему) ?eijtentпридајати, иридајам, у. impf. н. п. дијете, brit cm. [vide пpoдep]. jälgen, uberibus alere.

придоцнити се, придоцнім се, у. r. pf. (у ц. пройданак, приданка, m. cf. [vide) изданак.

r.) sich verspäten, sero venire: IIIto ci mu ce придати, дам, v. pf. Зазиgebe, superaddo [vide

при доцнио, кнеже ? додати 2]: Ни придај ни одузми; Нек при- придоћи, придођем, v. pf. bingufоптеп, superда праха и 0.1ова, Нек на уне тоне па

venio. [cf. принаћи). препуне Ајде, Анто, коње мијењајмо, придошлица, f. ein 20utommling, advena. cf. [vide] Придаћу ти сјајна цевердава

ДОП.љак. придворица, f. 1) vidе удворица. [При дво

придражити, придражім, v. pf. aufbeger, instigo: рица] 2) у пјесмама некака црква или на

Мрке им је ваші ке при Дражио, За вашкама мастир [у округу ужичком]: Аслуга му

Потрчаше Турци цркву Придворицу 3) многа се села тако

придржавање, т. да раltеn, suѕtеntiо. зову.

придржавати, државам, v. impf. ein реnig balпридевак, девків, (ист.) vidе придјевак.

ten, sustineo, teneo paullulum. придёвање, п. (ист.) vidе придијевање. придёвати, придёвам, y. impf. (ист.) vidе при

придржати, жім, v. pf. ein реnig bаltеr, teneo

paullulum. дијевати. приденути, нём, vidе придестн.

придруга, f. (у ц. г.) колац гдје се љесе са

стављају. придесити се, придесім се, т. г. pf. vіdе десити се [1 изј: Не придеси с доброга ју- | придруживање, п. За= Зugejеllеn, taddеrе ѕ0

cium. нака, Ком? би своје дерте исказао [придести, приденем, (нст.) vidе придјести: придруживати, дрў жујем, v. impf. кога с ким,

zugesellen, addere quem socium cui. види s. v. приденути. ] придигнути, нём, vide придићи.

придруживати се, дружујем се, у. r. impf. с придигнути се, нем се, vide придићи се.

KUM, sich 311gesellen , se socium cui adjungere. придизање, п. 1) ба реlfen beim beben, adjutіо | придружити, придружим, v. pf. кога in levando. — 2) (у црмн.) vidе бијеђење.

zugejellen, quem socium addere cui: Huje i придизaти, дижем, v. impf. 1) beben bеlfen, ad

мајка родила јунака, Ал' сестрица брата juvo levantem. 2) (у Црмн.) коме то,

одгојила на чистоме ћевојачком скуту, Муvidе биједити га.

шкијем га опасала пасом,. А са мном га ирипридијевање, п. (јуж.) Ваз 24nbeftet, applicatio. дружила ође придијевати, придијевам, v. impf. (јуж.) ant- придружити ее, придружим се, y, r. pf. jib bеfteit, applico.

zugesellen, se socium cui adjungere. придићи (придигнути), дигнём, v. pf. 1) beben придужити се, прійдужим се, v. r. pf. још се

helfen, opem fero tollenti. 2) (у Црмн.) 3a4yKUTH, bei vorhandenen Schulden noch neue коме штo, vidе обиједити га.

machen, debitis debita addere. придићи [придигнути) се, дигнём се, у. r. pf. | придушити, придушим, v. pf. (у Дубр.) бітра aufitehen (vom Krankenlager), convalesco.

fen, sopio, opprimo. придјевак, дијевка, т. (у Хрв.) Ser Зитате, прӣ, е, (по југоз. кр.) vide прије: Све сватове

cognomen. Може бити да су се придијевци приђе нежењене, Вране коње приђе песеднајприје звала само она презимена која се лане, Бритке сабље приђе ненасяне не свршују на uf. cf. презиме.

приђенути, нём, придјести, дјенём (дједём), v. pf. (југоз.) н. приђестн, едем (фенем). (јуж.) vide придіспридјети, дјенём,

п. мараму, апhefs приети, нём, ten, zusammenfügen , applico.

прижарити, прижіри, v. pf. (у Дубр.) данас придобијање, п. Заз (Semine, to vincere. је прикаарило, т. ј. врућина, принекло сунце, придобијати, добијам, v. impf. geminen, vinco. die Svinne sette heiß z11, adurebat sol. [vide придобити, придобијем, v. pf, geminute, vinco: припећи 2). Пет је пута при добию Турке

прижгати, там, v. pf, Sringens зијереп, vehenienпридодати, дам, v. pf. vіdе додати: Рече Ми ter peto. „10, при 494а и Марко

приждити, приждим, v. pf. азüндеп, accendo,

сти.

[ocr errors]

[vidе ужећи] cf. припалити: Земљи клече, пријаков, а, о, без пријак, аmiсi, familiaris. прижди цeвeрдана

пријан, т. vide [пријатељ 1] пријак. прижёнити, про йжəній м, v. pf. (у Хрв.) узети пријарити, пријарім, v. pf. (у Грах.) vide

мужа себи у кућу, Cinen bеіrаt bен што i jein приставити [1]: Она пође на опак од куле, Paus führen, ducere virum.

Па је мрку каву иријарила прижимање, п. vide преживање.

пријатан, тна, тно, (у Грбљу) angeneb, graприжимати, прижимљём, v. impf. (у Дубр.) tus [cf. приман]: Тако ми пријатно биле vide преживати.

молитве ка Господу Богу ! призајмити, призајмим, v. pf. pоr jih bеrtreibet, пријатељ, т. (рі. gen. пријательa, dat. прија

cogo, [vide] потјерати, cf. зајмити: Ila тељима) 1) Ser Trems, amicus. [cf. пријак, пjешице агу призајмила

пријан, дост, јаран, јараник, друг 1). — 2) призвати, призовём, v. pf, bеrbеіrufent, advoco. Ser Befreuniote, proprinquus: отишао у пријаприздрети, дрим, (у Боци) vide призрети. тење. приздрети се, дрії се, (у Боци) vide призрети се пријатељање, п. За пријатељ-lieuten, appellaприземљаст, а, о, низак, ніeorig, humilis. tio nomine amici aut propinqui. [cf. pujaпризетити, тім, v. pf. узети зета у кућу. cf. теља шење). придомазетити.

пријатељати ее, љам се, v. r. impf. с кнм , призстити се, тім се, у. r. pf. ући жени у sich apujare.b remmen mit einem, amicum ap

kyhy, in das Baus seiner Frau einbeirathen, nu pello aliquem aut propinquum. [cf. ypujarebеrе uxori. cf. придомазетити се.

љашити се). призивање, п. Заз ўerbeirujer, advocatio. пријатељашёње, п. vіdе пријатељање. призивати, призӣ вам (вљем), у. impf. bеrbеіrіl= пријатељаштити се, пријатељаім се, v. r. impf. feit, advoco.

vidе пријатељати се. призирање, п. vіdе привиђање.

пријатељев [пријатељов), а, о, 1) Ses frенде, призирати, рем, v. inpf. vіdе привиђати [1]. amici. -- 2) des Befreundten, propinqui. призирати се, ре ми се, v. impf. ericbеіnеп, арра- пријатељење, п. Ваз 23efreшиден, junctio affini

reo, cf. привиђати се: Кад т' одведем граду tatis.

Једренету, Бан ће ти се и онђе призират пријатељити се, љїм се, т. r. impf. с ким, jict призјавање, п. Жаз 9 aulajjen-feil-babet, hiеtаtiо. befreunden, propinquitate jungi. призјавати, призјавам, v. impf. с отвореним пријатељица, f. 1) дie sreumbin, anica. 2)

устима беспocлeн гледати у што, особито die Verwandte, propinqua. више себе или према себи, 2JZaulajjen feil ba= | пријатељичин, а, о, беr пријатељица, аmісае. beit, hietare.

пријатељов, а, о, vidе пријатељев. признавање, п. 1) Sag Crfeтen, agnitio. 2) пријатељовати, тељујем, у. impf. Хrenojbaft das Gestehen, confessio.

hegen, amicum esse. признавати, признајем, v. impf. 1) аlѕ еtmas пријатељски, кa, кo, freitbjlajtlib, amicus.

erkennen, agnosco pro 2) gejtelje, con- пријатељство, п. 1) бie vremojcbaft, amicitia. fiteor, .

[cf. дослук). 2) die Verwandtschaft, necesпризнање, п. Bejtünsnip, confessio.

situdo, affinitas. признати, нам, v. pf. 1) апеrfеntеіt, agnosco. upůjatu, jâ mi, v. impf. gedeihen, gut anschlagen, 2) еіngejteben, confiteor.

alo, prosum [cf. пробивати]: не ирија му Призрен, т. 1) Ctast in [2(t-] Cerbie. 2) што једе.

[аризрен] Призренски пиштољ, 20rt ijtolet, пријашин, т. hyp. р. пријатељ. cf. [vide) кубуре [2].

прије, (јужж.) [cf. пређе, приђе, 2 прија) 1) ІПризренац, зренца, m. Ciner роли Призрен. praep. (mit gen.) vor, ante [cf. 2 11pso 2]: Призренка, f. Gille pon Призрен.

ирије мене; прије зоре, и т. д. 2) clieпризренски, кa, кo, poit Призрен.

por, antea [vide 1 прво]: како је ирије било [призренски пиштољ , m, vide кубуре 2; cf. тако је и сад; и прије и послије; од инје. Призрен 2.]

3) ebe, d. i. leichter, prius, potius: upuje призрети [upиздрети), рим, vide привидјети [1]. ће дати мени него теби. призрети [приздрети) се, рӣ се, vide приви- пријебој, т, 1) (у Будви) што дијели једну дјети се.

собу од друге, бie eфeiберанд, раrіеѕ inter1. прија, f, hур. р. пријатељица.

gerinus. cf. [1 перда, тин,] иретин, преграда. 2. прија, (по зап. кр.) vide прије: и нија 2) (у Хрв.) у водії од коља и прућа гради су на мејлану били

ловљења рибе, 24rt ijcb зап. 3) (у да. 1м.) пријавити, пријавіім, у. pf, amelie, nuncio. vide Hacau (11. пријављивање, п. За 20nmelben, nunciatio. пријевара, f. (јуж.) 1) Ser Betrug, dolus. [cf. пријављивати, јављујем, у. impf. аптеlѕен, варанција, мунитва, подвала 2, xила (или), nuncio.

химба]. — 2) убио га из пријеваре, теt:belпријак, m. (pertraulich) vidе пријатељ [1]: при mörderijd), ex insidiis.

јаче! зовни тог пријака, cf. пријан. пријеваран, рна, рно, [јуж.] faljb, falsus [vide

[ocr errors]

лажан]: Не бој ми се, Карафет-Османе, Оно пријенос, т. (јуж.) Ser limgang, Sie lumtragung ми је пријсварна стража — Ема Јанко иде des Neldies und der Patene in der Kirche, circumпријеварно

latio poculi sacri. cf. ваход. пријевjec, m. (јуж.) 1) er ehleier, vеlum [vidе пријенути, пријенём, v. pf. (у Боци) [vide) при

вео): и Грујицу млада превзесине, Под онути. пријевјес сабљу припасаше Седам снаха пријепек, m. (јуж.) vide препеченица. седам пријевјеса 2) (у нах. Рудн.) од пријепие, т. (јуж.) (1)] Sie Morjtription, con

платна што у жена виси од каше низ леђа. scriptio. [- 2) vide парија 2). пријевоз, т. (јуж.) бie lеbеrjubr, бай хађrgels, [пријеплет, т. (јуж.) vidе шупљика; види ѕ. naulum.

V. грешпа.) пријеворница, f. (јуж.) деr Citеrbatten (3. B. beinm Пријепољац, пољца, m. (јуж.] Ciner pon При

Зbore), trabs transversa [cf. засовница; за јепоље. ворница?]: у Србији по Турскоме обичају Пријепоље, п. (јуж.) град и варош у Херцедућани се затворају пријеворницама.

говини (на ријеци Лиму): Па кад дођеш ПІрипријеглавица, f. (у Грбљу) на јарму начињено јепољу твоме

да се оjе може примаћи к јачему волу, да Пријепољче, чета, п. (јуж.) момче или дијете би слабијему било лакше : Погину као во из Пријепоља: Бјежи јадно момче Прије

на иријеглавицу. пријегон, м. (јуж.) 1) Ser Raтpj, pugna. cf. пријеранак, ранка, m. (јуж.) vidе извода.

пријећер. — 2) vidе члан [1] (у винограду). Гиријеров, т. (јуж.) бer (Braben, bie jurbe int пријед, (по јуж. кр.) vide [1 прво) прије: Weinberge, fossa vineae.

Ал' је пријед Туре долазило Врии ликце пријесад, т. (јуж.) 1) (у Боци) што се прекоје пријед било

сађује, н. п. воћка каквa, vide пресада. приједјевак, вка, m. (у Хрв.) vide презиме. 2) (у Барањи) vide пријесјед. cf. придјевак.

пријесадница, f. (јуж.) млада воћка која је за Приједор, m. [јуж.) 1) планина у Турској кра преса, ивање, беr Cesling, taleola. [vide ca

јини која се наставља од Козаре. 2) ва ђеница]. cf. присад. роица близу те планине. 3; [приједор] пријесан, сна, сно, (јуж.) н. п. месо, пријеvide [продер] иридори.

сно месо, robes leij (које није сољено ни пријек, пријека, ко, (пријекӣ, кі, ко) [јуж.) супшено), млијеко (које није кисело), хљеб н. п. човјек, joroff, asper.

(који није кисео, н. п. погача), рана (која пријекӣ, кa, кo, (јуж.) gеrабе, пафjte, firejte, није стара, него одмах кад се човјек рани),

rectus, proximus, н. п. пут, лијек ; пријека кунус (који није кисео, него онако зелен), CMPT, plößlich, repentinus.

кожа (која није суха, него онако одмах кад пријеклад, m. (јуж.) Ser ceitenjtein аni jerse, се скине са живинчета), frijct), rесеnѕ; без

damit die Klöße nicht auseinander fallen, saxum (који још није убијељен) индеbeite Reinmais, continens ligna super foco (in den Bauerküchen), linteum non insolatum. [cf. вришак (фринтак)1, cf. [зглавац,) пријекладник.

тазе). пријекладник, т. (у ц. г.) vide пријеклад. прије јед, т. (јуж.) Sie 9 афзифt (pon Sen biene) пријеклет, m. (у ц. г.) vide преградак.

zur Fortpflanzung, fetus apium, relictus propaпријеко, [јуж..] 1) biniiber, trans: отишао при ginis ergo [cf. пријесад 2]: и сто суда чела

јеко (н. п. из Сријема у Србију или из Ср пријссједа -бије у Сријем). — 2) пријеко луд, даr, пријесјек, т. (јуж.) [vide 1] око [5] у амбару, plane. [cf. сасвијем).

die Abtheilung, das Fach (im Magazin), loculus. пријекор, т. (јуж.) бer 23primurf, opprobrium: пријеслачци, слачака, т. р. (јуж.) vide преПријекор је грѣ и од смрти.

с.1ачи. пријекоран, рна, рно, (јуж.] прекорен, bejtoimpft, пријенац, т. (по југоз. кр.) 24rt Rubent, pla

оррrоbriosus, cf. [укоран;) прекоран: При centae genus : Свачем има прилика, а пријекорна бити до вијека

Остаћемо вазда јеснату лопар. ијекорни

пријесто, тола, т. пријелаз, т. (јуж.) 1) на води, ie jurth, ya- пријестол, т. (јуж.) Ser 3 tyron, thronus.

lum. — 2) на плоту, беr lеbеr ft eig (@jterr.) пријестоље, п. iber еіnе pete, bie eteige, transcensus іn ѕере. пријеступ, m. (јуж ) 1) ове је године прије[cf. ногоступ 2].

ctyl, heuer ist ein Schaltjahr (weil dadurch die пријелог, т. (јуж.) њива неугарена, н. II. овас! Feiertage um einen Tag weiter hinausrücken), est

не може на пријелогу добар бити. cf. ле annus intercalaris. - 2) vide преступак. дина.

пријет, т. (у Боци) кад од великога труда пријелом, т (јуж.) н. а. гдје се прелама каква заболи иза плећи, der Stich in der Schulter ,

планина ца на други страну иде на ниже. punctio. пријемет, т. (јуж.) вино које се оточи испод пријетити, пријетим, v. impf. (јуж.) Зrobert, леда.

minor. [cf. грозити ce 2].

метне

пријетња, m. (јуж.) Sie robing, minae. [cf, гро- прививати, прикӣвам, v. impf. апjbmieben, adжња).

cudo. пријетоп, m. (јуж.) Sas ixett, Sa3 ppt einem ettyveine прикй вäчка, f. (у војв.) комад коже што се (z. V.) beim Braten herausträufelt, adeps qui de

на петицу, те се утврди клинцима, fluit a carne quae аѕѕаtur. [cf. маст 1]. Abjatfleck. пријетран, а, о, jett (зи ејjen), miorigfett, pin- | 1. прикладан, дна, дно, 1) јфііі, тиjtеrbаjt (бет

guis [vidе усован 2): jегуља је пријетрана. Körper nad)), pulcer, formosus. (vide nujen]. пријећење, п. (јуж.) Sag Trobeit, minаtiо. [cf. 2) на кога, älynlid), similis, [vide сличан 2] cf. грожење 2].

налик: Има л' гдeгoд девојка, која ј' на ме пријећер, т. (у Дубр.) Ser Ranpi, pugna, cf. прикладна Она јна те прикладна

[vide) пријегон [1]: кад је био некакав при- 2: прикладан, дна, дно, н. п. на свашто, geјећер, онда је овај град изгорео.

jbitt, aptus. [vidе умјетан]. пријећи, пријеђем, v. pf. (јуж.) 1) н. ін. преко прикладовање, п. verbal. p. прикладовати.

воде, преко брда, biniibergelhei, trainisco. [cf. прикладовати, дујем, v. impf. н. п. прик. taпремести, прељећи; превалити 4]. 2) über

дује му штого, ради, т. ј. иде му од руке, Taufen, exando, н. п. вино преко каце, јело gelingen, succedo. [cf. 1 рука 4]. ІІ реко лонца.

приклaнaлo, m. Ser 2+lаuѕеrеr, homo loquах, пипријеход, т. (у Цр мн.) лађа која преноси што, gator. cf. [vide] гатало.

das Transportschijf, navigium vectorium. приклапање, п. Заз Blauserii, nugae. пријечање, п. (јуж.) 1) Sag Binset (ber panfeit) приклапати, приклапам, у. impf. plancert, in

in die Quere (über zwerch)), consartio transversa. einem fort scherzhafte Dinge erzählen, nugor.

— 2) Ваз 21njeben über 3mer, aspectus torvus. приклати, кољем, v. pf. апjteben (ein Ibier, Sa3 пријечати, про йјечім, v. impf. (јуж.) н. п. опанке, sterben will), macto.

über zwerch binden, per transversum ligo. приклӣнчити, чим, у. pf. (у ц. г.) прибити пријечати се, пријечам се, у. r. impf. (јуж.) клинцима, аппаgeIn, clavis affigere.

на кога, einen jcbеl аnjeheit, oblique intueor. приклонити, приклопім, v. pf. 1) зидеtеп, орепријечац, чца, т. (у ц. г.) деr gеrаѕе, пафite, rio. 2) ein treffendes Wort worauf jagen, apte

firsejte Beg, proximum, cf. пречац : отишао excipio dictum, convenienter respondeo. пријечцем.

1. прико, (зав.) vide [1] преко. пријечњак, т. (јуж.) беr abgehaliene einles 2. прико, [зап.) vide пријеко.

bratenbet games, bеr аlѕ $paten Sen ausgeweives 3. Прӣко, п. adj. [зап.] према Омишу на десној ten Bauch zusammenhält, pes agni resectus, et страни Цетине мјесто гдје су биле Пољичке fibulae loco ventrem continens. cf. [папрчак, велике школе за свештенике. свињатак,) заноњач.

4. прико, т. hyp. р. пријатељ. пријешњи, ња, ње, (у Дубр.) vide пређашњи. приковати, прикујем, v. pf. anjmmiesent, adcudo. пријештак, т. некака планинска трава, еіnе прикојасити се, сӣ се, v. [r.] pf, porfalet, ас

Art Pflanze (geflügelter Geisklee), herbae (genus : cido. cf. [vide) догодити се. genista sagittalis L.).

прикоризмий, т. (особито по зап. кр.) vide пријин, а, о, беr [1] ирија, аmісае.

покоризмић. Ipújo, m. Mannsname, nomen viri.

прикотњети, прикотнім, v. pf. (у ц. г.) vide приказ, m., vide дар [1]: Дон'јеће ми од злата загорети. приказа, f. кошуљу, Теби ћу је на приказе прикрајяв, крајка, т. н. п. из прикрајка, рон дати

der Seite, ex parte. приказаније, п. Заз 23orgeiben, ostentum. [прикрадати се, прикрадам се, v. r. impf. vide приказати, прикажем, у. pf. 1) Sarbringen, of докрадати се.]

fero. [vidе даровати 1]. cf. поклонити. 2) прикрасти се, прикрадем се, v. r. pf. bеrbеі. yact, herzählen, recito, recenseo.

jebleichen, adrepo [cf. докрасти се]: Прикраде приказати ее, прикажем се, у. r. pf. 1) erjchei. се овчар од оваца, Те украде кошуљу де

пеп, appareo : Боље се поштено скрити но војци срамотно приказати. 2) приказало ми прикрёнути, прикренём, у. pf. зитaden, claudo, ce, es ahnt mir, praesagio.

cf. [vide] притворити: Ондар Бешо прикреприказивање, п. 1) sa pers@blei, rесеnѕiо. нуо врата

2) das Ahnen, Vorbedeuten, portendere. прикривање, п. Жаз 3uѕесtеn. opertus. 3) vidе поклањање 2.

прикривати, прикрӣ вам, v. [im]pf. зидеteit, operio. приказивати, казујем, v. impf. 1) т. б. част, приврити, прикријем, v. pf. зидеtеnt, operio.

herzählen, recito. 2) vidе поклањати. [прикрити се, прикријем се, v. r. pf. vіdе поприказивати се, казује се, v. r. impf. abnet, тајати се.] praesagio. .

прикричйвање, т. vide накричивање. прикала, f. (у Дубр.) Ser Reif, pruina, cf. [vide] прикричёвати, прикричујем, v. impf. vіdе на

кричивати. прививање, п. За 24njфniece, adcusio. прикричити, прикричём, . pf. vide накричити.

слана.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

39

« PreviousContinue »