Page images
PDF
EPUB

прикрити, прикрмим, v. pf. 1) н. п. у крај лађу, прилијевати, прилијевам, vide приљевати.

Sabinlente, appello. 2) vidе набавити. прилијегање, п. (јуж.) ба 9tieberlegeit, proпривршити, нім, v. pf, juflicte, resarcio.

stratio. прикрутити, прикру тим, у. pf. fejtеr анзieber, прилијегати, прилијежем, v. impf. (јуж.) ji

attraho, cf. [vide) притегнути [1]: Да при niederbücfen, humi procido. крути на коња колане

прилијепити, прилијепим, v. pf. (јуж.) аntleiben, прикумак, кумка, т. кумов момак, који на кр

adfigo. штењу додаје крзницу, а у сватовима (у Ср- прилијепити ее, прилијенім се, у. r. pf. (јуж.) бији, у Босни иу Херцеговини) носи барјак; kleben bleiben, adhaeresco. у Сријему кажу: кумовски момак, беr lіs прилијетање, п. (јуж.) За феrbeifliegel, advo

cetum, cumi vicarius, adjutor. [cf. преокумак). litatio. прикумица, f. cf. прикумак: Кума међу крсти- прилијетити, прилијећем, v. impf. (јуж.) here

теља Јована, Прикумцу светодуу Јелену – beifliegen, advolito. прикупити, ийм, v. pf. пасф што паф зиjаntens прилика, f. 1) Gleiben, ejusden sortis [cf. bringen, colligo.

слика 1]: није то његова прилика, пibt jeiприкупљање, п. Заз зиjаптепhringen, collectio mes Gleichen (alt und jung), paßt nicht zu ihm ; successiva.

Напіла слика прилику.

2) Vild, imago прикупљати, прикупљім, v. impf. нас) шь [пасt) ] (у цркви). cf. [1] лик (1), слика [2]. — 3)

zujammenbringen, colligo sigillatim. [cf. mpanie зеіthеп, ѕіgnum, omen: Прву свеци вpгolite кивати).

при. 1ку: Гром загрми на светога Саву прикуцало, т. у колу пошљедњи, vidе заврі 4) по свој прилици, alle 24njeljeine пach [cf.

кола: ІІрикуца.о, е с остало, Т.е ли су 2 радо 2]; није прилике да ће он то учити гаће спале

нити, 21 usfiddit. 5) на прилику, 3ut Pieijpiel, прикучивање, п. Sag 91berп, аdnоtіо.

exempli causa. [vidе примјер). прикучивати, кўчујем, v. impf. паbеbrіngeli, ad-приликовати, кује, у. impf. pajjet, convenio. moveo. [vidе примицати).

[vidе долнковати]. прикучивати се, кўчујем се , v. r. impf. fi) | IIрилип, m. 1) (aud) Прй.Тиіп) град у старој пäferi, accedo. [vidе примицати се].

Србији, за који се пјева и приповиједа да прикўчити, пройку чим, v. f. пауеringen, adno је у њему живио Марко Краљевић. 2) veo. [vidе приближити).

[чили] (у Мостару) несака трава (која се прикӯчити се, при кӯчим се, у. r. pf, jidd) пiber, у Дубровнику зове дријенак [3]), 24rt Titanije accedo. [vidе приближити се].

[Mandfrant). herbae genus [parietaria officiприлагање, п. Sag Darbringe, oblatio.

nalis L.). 1. прилагати, пройлі жем, v. impf. Sarbringen , прилипеки, кі, кo, poin Прили : Док се вати offero.

поља При липскога 2. прилагати, прилажём, v. pf. binsuliiggen, ad- прилити, прілијем, v. pf. зilgiepen, affundo. mentior, addo per mendacium.

приличан, чна, чно, 1) рајjeno, conveniens. прилажење, т. баз Sperantretein, accessus.

2) mittelmäßig, mediocris. прилазити, зійм, v. impf. Verantreten, accedo: прилог, т. 1) баз Opfer, Sie Opfergabe, quod ІІа прилази на воду студену

offertur monasterio: ПІри.10г носе Светој гори прилёвање, п. (ист.) vide уурилијевање.

славној: Жута воска и б'јела тамљана прилёвати, прилёвім, (ист.) vide прилијеваги. 2) die Beilage, additamentum. прилегање, п. (ист.) vide прилијегање. приложак, лошка, лі. (у Дубр.) Зuvage (у каприлегати, приліжем, (ист.) vide прилијегати. самици), appendix [cf. 1 радош]: Женски прилепити, прилёнім, (ист.) vide прилијепити. Посао приложак од меса. прилепити се, прилёнім се, (ист.) vidе при- приложити, приложим, v. pf. 1) Sarbringe, ofлијенити се.

fero. — 2) beilegen, adjungo. прилепљивање, п. (ист.) vide приљемљивање. приложник, т. бer (Seber einer Opferqalbe an ein прилепљивати, лепљујем, (ист.) vilе приљеll Kloster, oblator. [cf. tutop].

прилӯд, а, о, (у Боци) vide сулудаст. прилётање, п. (ист.) vidе при.ијетање. прилупити, ийм, тv. pf. т. ј. врата, зиjlagen, прилётати, прилећем, (нст.) vide прилијетати. прилупнути, нем,3 cm impetu claudo. прилетети, (ист.)

ириљ, т. (по Бачк.) perfirst ftatt пријатељ, но прилетити, (зап.) лётим, v. pf, bеrbeiflieget, unabänderlid), z. B. Freund Georg, familiaris. прилетјети, (југоз.)/advоlо.

[cf. прит). прилећсти, (јук.)

приљевање, п. (јуж.) Ваз 3 giepen, adfusio. [c. прилёти, прилежем (прилегнём), v. pf. antlіеgент, прилијевање). adjaceo.

приљевати, вам", v. impf. (јуж.); зіgіеfеr, adприливање, т. (зап.) vide прилијевање.

fundo. [cf. прилијевати). приливати, приливам, (зап.) vide прилијевати. приљепак, пка, т. (у Дубр.) 9?арјjchitecte, lераѕ прилијевање, п. vіdе приљевање.

[patella L.).

[ocr errors]

serim, v. jf. herbeifliegen,

приљепљивање, п. (јуж.) 1) баз 24ttleben, ad кошуље, а зими преко голијех прсију, јер

haesio. — 2) das Ankleiben, applicatio. кошуље онда не носе, већ мјесто ње биљачу приљепљивати, љепљујем, v. impf. (јуж.) ат или модрину, које су тако тијеснијех руfleiben, applico, adlino. .

кава да би се на кошуљу тешко и обући моприљепљивати се, љепљујем се, v. r. impf. гле. — 2) (од Сиња к сјеверу) cf. [vide] (јуж.) аntleben, adhaeresco.

шарпељ. приљубав, Љупка, т. (у Хрв.) она соха гдје приметнути, нём, v. pf, binjujiigen, addо.

се теле метне (као у јарам) кад се крава примечити, примечії м, v. pf. (у Дубр.) примузе. [cf. љокач 2, ракач].

гњечити, н. II. кад што тешко падне чоприљубити, приљубим, v. pf, liebgеmiine, adamo bjeky na hory, anquetschen, contundo.

(рот ефafe, Se, па бет Хрбе јеіnе fаnіntе, примијенити, примијенім, v. pf. [јуж.) аптеі. ein anders zu säugen gegeben wird, das es allmäh : ten, porbeseuten, omino, ominor: не буди приlig fib gefallen lapt). [cf. прељубити].

мијењено, аbѕit omen. приљубити се, приљуби се, y, r. pf. pajjen, јфон | [примирисати, примиришем, v. pf. vіdе приschließen, congruo.

воњати ; види s. v. повољати.) приљубљивање, т. 1) Sag fiebgеminet, adami- примирити, примирії м, v. pf. 1) einen gur Rube tio. -- 2) das Passen. congruentia.

bringen, facere ut quis quiescat. - 2) pHприљубљивати, љубљујем, у. impf, liebgеwіnnен, мигри, ђаволе ! gib hanbe (jagt sie Ritter 31 adamo.

Ninde), quiesce. приљубљивати се, љубљујем се, v. r. impf. јфі і примирити се, примирим се, т. г. pf. jih sur worauf passen, congruo, convenio.

Ruhe begeben (vom vorigen anstäten Leben), conпримакнути, примакнём, vide примаћи.

quiesco. примакнути се, примакнём се, vide примаћи се. примити, примім, v. pf. 1) нефтеп, befoттеп, примаља, f. (у Дубр.) Sie jebamme, obstetrix. empfarget, capio, н. п. болест, сијасет, коња. cf. [vide) бабица [2].

2) пјесму, причу, erlernen, condisco. примамити, примамим, v. pf, bеrbеіlоtеnt, allicio. 3) (у Ц. г.) пертен, capio, cf. [покорити, vide] примамљивање, п. Заз реrbеіlote, аllесtаtiо. узети [2]: Докле мудри мудроваше, лудизи примамљивати, мамљујем, у. impf. berantotel, град иримиие ; Прије зоре град примитие allecto.

примити се, ирімім се, у. r. pf. 1) чега, fic) приман, мнa, мно, (у Боци) аngеnеnt, gratus annehmen, curo.

2) уз брдо, fit aufmachen, [cf. пријатан]: Језик диван, Богу приман, dedit se in viam. 3) н. п. примило се чуј, о Боже!

ibajehe, greifen, Wurzel fassen, radicem ago. npárâie, n. das Nehmen. Empfangen, Bekommen, upÅmuqabe, n. das Herbeirücken, Näherfommen , acceptio.

admotio. примарити, рим, v. pf. (у ц. г.) н. ін. восат: примицати, мичём, v. impf. bеrbеiriitei, admo

k orhy, beim Fener weich machen, igni admo veo. cf. прикучивати. veo. cf. [vide 1] мёрати.

примицати ее, мичём се, у. r. impf, bеrbеіrіtеп, примати, примам, v. impf. пеђnten, empfаngен, admoyeor. [cf. прикучивати се).

betomment, capio [cf. прихватати 2]: По три примјер, т. (јуж.] Beijpiel, exemplum. cf. прикопља у небеса скаче, ІІо четири равв: лика [5]. Ришњани често додају уз ријеч : поља ирима

у један иримјер. примати се, примам се, у. r. impf. 1) чега, | примлатити, примлатим, v. pf. зи Хоре рriigelt, sich annehmen, suscipio, curam gero.

2) у.

ad mortem mulcare. cf. [vide] убити [1]. 6pao, sich begeben, auf den Weg machen, abiisse. upumopábâłe, n. das Bemüssigen, coactio. — 3) прима се купус, greifen, Burgel fajjer, приморавати, моравам, y. impf. Demijjigen, cogo.

приморати, приморам, v. pf. (у војв.) bетüjпримаћи [примакнути], примакнём, v. pf. 1) figen, cogo. [vide нaгнати 2). cf. натјерати.

bеrjuritel, admоvео. [vidе приближити). с. приморац, приморца, m. Ser Rujtenbemobner, maприкучити.

2) зиjеge, adjicio: примакни ris accola: Служи вино приморац Алекса јоште што (кад се што купује). 3) zunet - upůmôpje, n. die Küste, ora, ora maritima. meit, incrementum capere: Примак.ли ти коњ: приморкиња, f. Gees, maritima: Па довати танку на путу! (кад се напија).

приморкињу Те наран'те рибе приморпримаћи [примакнути) се, прймакнём се, v. ".

pf. bergarten, admoveor. [vidе приближити приморскӣ (приморскӣ), кa, кo, Gees, Rüftens, се). cf. прикучити се.

maritimus. применити, применим, (ист.) vidе примијенити. примрцање, п, vidе замрцање. приметање, п. Заз бingujepen, additiо.

примрцати, мрчём, vidе замрцати: Да ранимо, приметати, примећем, v. impf. binjujiigen, addо. да не примрчемо, Да раније конак ухваприметача, f. 1) (око Сиња) als 23pxbето, што

жене и дјевојке (по селима) носе љети (осс- принављање, п. Жаз Зuneuet, Reu-binju-тафет, бито кад се у стајаће хаљине обуку) преко novi additio.

radices ago.

киње

тимо

moveo :

принављати, принављам, v. impf. пен білізи та | приоравање, п. баз фіnjupfliigen, to аdаrаrе. chen, bekommen, novi quid adjungere.

приоравати, прибравам, v. impf. binjupfliigeit, приналажење, п. Заз Spinjutoniттегi, supper'ventus.

adaro. [cf. принахођење].

прибрати, приорём, v. pf. biзиpfliige, adaro. приналазити, зӣ, v. impf. binju fоптен (pon fal. | придруі, у пословици : „попо, попуі, ама по

lendem Schnee), supervenio : cBaky noh upend мало и приоруі,мјесто ишоравај, да би лази снијег. cf. припаходити.

се сложило са ионуі. принаћи, принађе, v. pf, bіng fоптеп (рои пеш придшинути, нём, v. pf. [einen pieb geben, ico;

gefallenem Schnee), supervenio [vide prachu: cf. опинути). принађе снијег.

припадање, п. 1) аз таlen (зин Grse), inсlinaпринаходити, принаходӣ, . impf. (у Ц. г.) н. tio. 2) das Zufallen (zuim Erbtheil), cum quid п. снијег, vidе приналазити.

evenit, obtingit. принахођење, п. vіdе приналажење.

припадати, дам, v. pf. 1) fallen (sur (froe), deпринашање, т. баз деrbeibringen, adlatio.

cido, inclinor. 2) zufallen, evenit [cf. uaпринашати, прина шам, v. pf. berteibringen, ad трити): то мени прика, .

fero: За њом мајка ужину иринаша припадом, іn tebeнitunsen, tеmроrе subsecivo: принети, принесём, (ист.) vidе принијети. то је он начинио пиад0.. принијети, принесём, (пріїнио, прянијела, ло) припазити, зійм, 1) vidе опазити: Принази v. pf. (jyx.) berzubringen, adfero.

ме Бутица Богдане 2) vide причувати. приникнути, нём, v. pf. (при никох, пряниче, і припајање, п. vіdе припојавање. принићи, никнём, пройни као, к.а) анјеsеn, ari- припајати, припајам, vide припојавати.

и ирониче да с напије вина приналнти, припалим, v. pf. 1) свијећу, а з 12 Жив ириничә а мртав одниче

den, accendo. 2) fig. припалио пјешице чалі приницање, п. За 20njege, admоtіо.

y --, hat sich zu Fuß aufgemacht bis pedes приннцати, ничем, v. impf. апjеgеt, аlmоvео. venit usque ad cf. [vide] запалити [3]. приновак, приновка, m. [nbirit, accessio. припаљивање, п. Заз ?(njinsen, accensio. приновити, прийновим, . pf. пен binjumatyент, припаљивати, иіљујем, v. impf. апҙйіндеп, асnovi quid adjungo.

cendo. принос, т. 1) біe (Sabe, donum oblatum [vidе припанути, нём, vide припасти.

дар 1]: Он Кулину често одлажане, Под ча- | припасати, пашём, v. pf. Itgiirten, circundo, дором принос доношаше 2) pl. приноси (у cingo.

Cpujemy) die Geburtswehen, dolores ad partum. npunacúbabe, n. das Imgürten, cinctio. [приноси, m. pl. vіdе принос 2.]

припасивати, пасујем, v. impf. итgiirte, cirприносити, приносим, v. impf, bеrbeibrіngен, al cumio, accingo. fero, fero, porto.

принасти, наднём, [припанути] v. pf. 1) berприношење, т. баз 23ringe, аllаtiо.

beijаllен (sur froe), accido: A иринаде Облак принудити, дим, v. pf. пətljivje, cogo. [vidе наг Радосаве Молити се госпођи Јерини 2) нати 2]. cf. натјерати.

zufallen, zu Theil werden, obvenit. [cf. qonaпринуђавање, п. біe littyigity, vis.

сти 3, привалити се). — 3) (ст.) на ум [2] принуђавати, нуђавам, v. impf. iiitbiger, cogo. bеijallet, yenit (in mentem): Доцкан Симу на принцип, m. Sеr yurjt, rint;. пinceps: Ilоред ум прануло мога Бонлије принцна

mpinama, f. 1) was bei vanje bleibt, nicht feil ist, принципов, а, о, без riiзетi, yiirjte, principis. quod domi ѕеrvаtur (dе grеge). cf. домазлук. принциповина, f. Das yiirjtentini, principatus 2) (у Цет.) vidе нашIњача. (terra principis).

припашај, т. (око Имоскoгa) vide пашњача. ирињушити (принушити), прину шим (прину- припашњача, f. (у Далм.) око три прста шишій м), v. pf. bejnijjelit, odoror.

рок и око једнога аршина дугачак и с пуприбденути, нём,

|

лијама од коситера искићен каишI, који горе приодести, дедём (денем),

(ист.) vidе прио

има као овењачу, кроз коју се провуче ли

дјести. приодети, денём,

тар (кан којим се опасује), а доље је од приодјенути, нім,

v. pf. (југоз.) сіп половине расјечен на троје или на четворо, приодјести, дјенём (дједём), menig bеflеіден, ve те се о једноме објеси бритва, одругоме приодјети, дјенем,

stire.

праљак, отрећему кључ. приођенути, нём,

припаштити се, тим се, v. . pf. (у Хрв.) vide приођести, едём (фенем). (јуж.) vidlе прио

ПОшаіштити се. приођети, фенём,

"] дјести.

принёвање, п. (ист.) [vide] припијевање. прибкупити, пим, v. pf. im paufen pon jih bеr 1. припевяти, припевам, (ист.) vide припије

treiben, cogo gregem. прибнути, ирйонем, v. pf. [cf. пријенути] 1) 2. приневати, вам, (ист.) vide припјевати.

fleben, adhaerco. ["f. обиснути]. --- 2) знgrei. припевка, f. (ист.) vide припијевка. fen (hei der Arbeit), labori incumbo.

припека, f. Sіе софтiile, bie beige Conne, feror

|

вати.

solis. cf. [жега, зашара 1, пригревица, спа- приплодак, првплотка, п. (у Дубр.) Ser gumафз, рина,) омара.

accessio. принети, припнём (припењём), v. pf. 1) ein приплодити се, приплодӣм се, v. r. pf. (у Дубр.)

weidendes Pferd anbinden, funi adligo equum zuwachsen, accedere.

pascentem. — 2) in die Höhe heben, tollo. приповедало, т. (ист.) vidе приповиједало. припети се, припнём (припењём) се, v. r. pf. приповедање, п. (ист.) vidе приповиједање. hinaufsteigen, ascendo.

приповедати, повёдам, (ист.) vidе приповијеприпетити, пришётим, v. pf. учинити да се што дати.

догоди, тафеп бар еtmas gejcbebe, bеrbeiführe, приповедити, дим, (ист.) vidе приповједити. fieri jubео: Може то ђаво припетити (да приповест, f. (ист.) vidе приповијест. се то догоди).

приповетка, f. (ист.) vidе приповијетка. припетити се, пришётӣ се, у. r. pf. (у Хрв.) приповидало, m. (зап.) vidе приповиједало. уіdе догодити се.

приповидање, п. (зап.) vidе приповиједање. принёви, печем, . pf. 1) јагње, прасе, аnfаngеп зи приповидати, повідам, (зап.) vidе приповије

braten, anbraten, igni admoveo assandum. 2) дати. beip brептен (port ser Conte), aduro [cf. пригрија- приповидити, дим, (зап.) Пуіdе приповје

ти 2, прижарити]: ирииекло сунце, биће кише. приповићети, повједим, (јуж.] дити. припивање, п. (за.) vide припијевање. приповиједало, m. (јуж.) vide причало. 1. припивати, принявам, (зап.) vide припијевати. І приповиједање, п. (јуж.) баз Crgüblet, narratio. 2. припивати, вам, (зап.) vide принјевати. приповиједати, повиједам, v. impf. (јуж.) erприпивка, f. (зап.) vide припијевка.

3ählent, narro. cf. причати. iphnújabe, n. das Zutrinfen, adbibere. приповијест, f. (јуж.) ба? Сprid mort, proverпринцјати, прийјам, v. impf. н. п. воду уз bium [cf. прича 2]: Благовијест, ириповијело, зutritten, adbibo.

ject, mit Mariä Verfündigung (25 März) ist der припијевање, п. (јуж.) баз фізиjinge, accentiо. Winter noch nicht vorbei.

. припијевати, припијевам, y. impf. (јуж.) тit- приповијетка, f. (рі. gen. приповиједака) (јуж.) besingen, simul canto, celebro.

die Erzählung, narratio, fabula. cf. upaya [1, припијевка, f. (јуж.): Да ви једну ирииијевку татка 2, гатња).

кажем : Синџир-гвожђе мука је велика, Да приповист, f. (зап.) vidе приповијест. велика мука на јунаке, Тамница је гора од принбвитка, f. (зап.) vidе приповијетка. синцира, А зла жена гора од обоје, А зла приповједити, дим, v. pf. (јуж.) erjählen, narro. памет горе нег све троје.

приповрнути, поврнем, у. pf, jurіtірепбеп , reпришињање, п. Заз ?(nbiнден без meisensen fer= flecto: Максим врана коња прийоврну des, adligatio equj pascentis.

припознавање, п, бie Inеrfеппng, confessio. припињати, њем, . impf. Ваз 2fеrѕ аn еіnеnt Ian- припознавати, познајем, т. impf. апеrfеппен,

gen Stricke anbinden, adligo equum pascentem. confiteor. припитати, принятам, v. pf. befragen, requiro. припознати, нам, v. pf. 1) апerternet, confiteor. припити, припијем, v. pf. Зutrintеnt, adbibo.

2) (по зап. кр.) кога чиме, perebren, hoприпитивање, п. Жаз 23efragen, quaeritatio. [cf. noro. cf. почастити [2]. припитовање].

припој, припоја, m. Sa8 Chlaglotb, ferrumen. припитивати, интујем, v. impf. befragen. quae- I припојавање, n. Sa3 2{nlоthеrt, adglutinаtiо. [cf.

rito [cf. припитовати]: Кад се синовац же припајање]. њаше, никога не питаше, а кад се раже- припојавати, појавам, v. impf. alothen, adgluњаше, и стрину припитиваше.

tino. cf. [припајати,) заваривати [2]. прингитовање, п. vіdе припитивање.

[припојасница, f. vіdе припојаснице; види ѕ. припитовати, птујем, (у Грбљу) vide припи V. прићесак.]

припојаснице, f. pl. т. ј. кесе, бie Tatrоntaje пришитомити, питомім, v. pf. зübntен, сiсuro. (als Gürtel), zona embolorum igniariorum. (cf. припитомити се, интомим се, т. е. pf. заtni вишеклије (фишеклије), вишеклук (фишекwerden, cicurari.

лук), вишек-(фишек-)ћесе, кеса 3, фишечница, припитомљавање, п. За Забуттафен, 3bment, кулете, палацка 2]. cicuratio. .

припојити, припојим, v. pf. anlütbeni, adglutino припитомљавати, томљавам, y. impf. забт па? ferruminando. cf. заварити [2, сплавити 3]. chen, cicuro.

припомагäње, п. баз Spelfen, latio auxilii. припишавање, п. Биз 20pijjei, adminсtiо. припомагати, ідміжём, у. impf. beijtebеп, айприпишавати, пишавам, v. impf. apijje, admejo.

xilio esse. . припишати, шам, v. pf. апрijjeni, admejo. припомоћи, помогнём (можем), v. pf. beijtebel, (прицјев, т. (јуж.) іеѕеrbоlutіgipers, fr. refrain; subvenio: Туку Турке како који може, Моле види ѕ. у. добра молитва. ]

Бога да им приоможе Да их ондe пpitприцјевати, вам, v. pf. (јуж.) mitbejinger, simul помогне друсто

примон, м. уже којим се кон припине,

cin

Тивати.

cano.

.

нити се.

вати се.

assero.

Тити.

etrid, beibeпoes Фjero ansubiнден, funus adli- 1 приранити се, прираним се, vide прихра

gando equo pascenti. приправа, f. vide преправа.

прирањйванье, n. vіdе прихрањивање. приправити, вим, vide преправити.

прирањйвати, рањујем, vide прихрањивати. приправљање, п. vide преправљање.

прирањйвати се, рањујем се, vide прихрањи. приправљати, љім, vide преправљати. припрашити, припрашим, у. pf. пушку, Зuno. | прирастање, n. Sаз феrаптаbjeit, succrementum.

pulper auf bie 3ünopfanite jhutten, affundеre, cf. прирастао, прирасла, сло, erpatјеп, аdultus: [vide] потиранити: Сваки своју путку при Све му се то врти по глави као прирас. Тој прашите

ђевојци удаја. принрдети, дім, (ист.) vide припрдјети. прирастати, прирастам, т. impf, bеrарафjein, припрдйвање, п. баз Careinjct) wagen, interfabu succresco.

. latio.

прирасти, стём, v. pf. bеrарафjet, succresco. припрдйвати, прдујем, v. impf. Sаrеinjdavagent, прирез, т. Эгеbеnjteuer, Зијефир, ассеѕѕiо. in den Kram jcb . . ßen, interfabulor.

прирезати, режем, v. pf. у порезу, зи деr еteler припрдити, дім, (зап.) vide припрдјети.

jchlagen, adjicere vectigali. припрдјети, дім, у. pf. (југоз.) н. п. сабљу, прирезивање, п. perbal. p. прирезивати. мач. cf. [vide) запрдјети.

прирезивати, резујем, v. impf. Bu Ser Steuer припр, ети, прдим, (јуж.) vide припрдјети. ject) ageii, adjicere vectigali. припремање, п. баз Зuritten, praeparatio. природити, природйм, v. pf. бази gebäreit, paприпремати, припремам, v. impf. 3ristiteit, prae rere: Што ни брата ириродила ниси paro. .

присад, т. бer Cesling, taleola. [vide сађеница). припремити (прибиремнти), припремім (припре- присадити, присідім, v. pf. бази pflанделі, jegen,

MM), v. pf. zurichten, praeparo. припрети, прирем, (нст.) vide припријети. upucahúbâle, n. das Dazupflanzen, asserere. припрётити, пріретім, (ист.) vide приприје- приса, ивати, сађујем, v. impf. базиррlаngеті, jee

Beit, assero. припређивање, п. Заз robеп, тіnаtіо. присвајање, п. Заз Зueigneri, arrogatio. [cf. приприпрећивати, прећујем, v. inpf. Зrolye, mi својавање).

nor: Бе ме видиш, све ми прикрећујен, Бе присвајати, присвајам, v. impf. зиeigne, vinл не видиш, све ми поручујели

dico, arrogo. [cf. присвојавати]. припријетити, припријетим, v. pf. [іуж.] с присветлити, лим, (ист.) vide присвијетлити.

пријетњом препоручити да се што учини или присвијеђети, једим, v. pf. (у ц. г.) vidе прине учини, апоrоbeit, comminari.

гријати. припријети, пріпрём, (ју к.) (приро, припр- присвијетлити, (јуж.) лим, v. pf. Saguleute, приприти, припрём, (зап.) ла) v. pf. зиjеgen, присвитлити, (зап.) Jlumen admоvео. incumbo.

присвојавање, п. vide присвајање. припртити, тим, v. pf. vіdе упртити: 11рнир- присвојавати, својавам, vide присвајати. тише торбе обрaвнице

присвојити, присвојим, v. pf. зиeigner, vindico, припӯз, т. vіdе уљез.

arrogo: A оружје себе ирисвојио припузати, пужем, v. pf, bеrbeifrіеttен. adrepo. | присёвање, п. (ист.) vide присијевање. припукнути, нём, v. pf. vitle припући: У фе- присёвати, прісёвам, (ист.) vide присијевати. војку срце привукнуло

приседање, п. (ист.) vide присједање. припунити, ним, v. pf. aufullet, compleo: Пак | приседати, да, (ист.) vide присједати.

довати једну купу вина, По ње бјеше, иак і приседнути, не, vidе присести. је ирипунио

присејати, jём, (ист.) vide присијати. припустити, припустим, v. pf. 8ulajjei, admitto: | присестн, седе (седне), [приседнути) (ист.) Од куд ћу им јагњад припустити

vidе присјести. припући [припукнути], пукнём, v. pf. уз друго присетити се, тим се, (ист.) vide присјетити се.

пуцање пући, entgegeir tracheri, assonare: А кад присећање, п. (ист.) vide присјећање. пукну на граду топови, A ирии усну на мору | присећати се, ћам се, (ист.) vide присјећати се.

топови, Тад ће бити трка на кошији присећи се, присёгнём се, у. r. pf. (у Хрв.) припушити, шiм, v. pf. (у Бачкој) као сгр

vidе заклети се. кљушити, притиснути [1], пieberriitter, присивање, п. (зап.) vide присијевање.

оррrimo: Стојна њега обори и припуши. приейвати, присівам, (зап.) vide присијевати. прирадити, прира дім, v. pf. binjuarbeiten, bir- присидање, п. (заш.) vide присједање. zilerwerben, adquiro.

присидати, дам, (зал.) vide присједати. прирађивање, п. Заз фізиеrmеrbен, аdquisitio. | присиднути, не, vide присисти. прирађивати, рађујем, у. imрt. biнiзitеrmеrbеії, присијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) (у Дубр.) adquiro.

по други пут сијати, н. п. кад прво зрно приранити, прираним, vide прихранити. ријетко никне, пафjäet, Sagit jčen, subsero.

« PreviousContinue »