stratio.

прилијегати, прилијежем, v. impf. (јуж.) fich niederbücken, humi procido.

прилијепити, прилијепим, v. pf. (јуж.) anfleiben, adfigo.

прикрмити, прикрмим, v. pf. 1) н. п. у крај лађу, прилијевати, прилијевам, vide приљевати. dahinlenken, appello. 2) vide набавити. прилијегање, п. (јуж.) баз Rieberlegen, proприкрпити, ийм, v. pf. zufliđen, resarcio. прикрутити, прикрӳтим, v. pf. fefter anziehen, attraho, cf. [vide] притегнути [1]: Да прикрути на коња колане прикумак, кумка, m. кумов момак, који на крштењу додаје крзницу, а у сватовима (у Србији, у Босни и у Херцеговини) носи барјак; у Сријему кажу: кумовски момак, бer 231cetum, cumi vicarius, adjutor. [cf. преокумак]. прикумица, f. cf. прикумак: Кума међу крсти- | прилијетати, прилијећем, v. impf. (јуж.) her= теља Јована, Прикумицу светодуу Јелену — beifliegen, advolito.

прикупљање, n. baš Зиfammenbringen, collectio successiva.

прикупљати, прикупљам, v. impf. на ниб [а] zufammenbringen, colligo sigillatim. [cf. пришикивати].

прилијепити се, прилијеним се, v. r. pf. (јуж.) fleben bleiben, adhaeresco.

прилијетање, п. (јуж.) баз perbeifliegen, advo

litatio.

-

прикупити, ийм, v. pf. наф инб наф zujammen= | прилика, f. 1) Sleidjen, ejusdem sortis [cf. bringen, colligo. слика 1]: није то његова прилика, nicht fei= nes Gleichen (alt und jung), paßt nicht zu ihm; Нашла слика прилику. 2) Bild, imago (у цркви). cf. [1] лик [1], слика [2]. 3) Beichen, signum, omen: Прву свеци вргоше прилику: Гром загрми на светога Саву 4) по свој прилици, allem infdheine nah [cf. 2 радо 2]; није прилике да ће он то учинити, Musficht. 5) на прилику, zum Beifpiel, exempli causa. [vide примјер]. приликовати, кује, v. impf. pajjen, convenio. [vide доликовати].

прикуцало, т. у колу пошљедњи, vide заврћкола: Прикуцало, ђе с остало, Бели су ти гаће спале

прикучивање, п. баз Hähern, admotio. прикучивати, кучујем, v. impf. nabebringen, admoveo. [vide примицати].

прикучивати се, кучујем се, v. r. impf. fih |
näßern, accedo. [vide примицати се].
прикучити, прикучим, v. pf. nabebringen, admo-
veo. [vide приближити].

прикучити се, прикучим се, v. r. pf. fih näbern,
accedo. [vide приближити се].
прилагање, п. баз Darbringen, oblatio.

1. прилагати, прилажем, v. impf. barbringen,
offero.

2. прилагати, прилажем, v. pf. binzulügen, ad-
mentior, addo per mendacium.
прилажење, п. баз Merantreten, accessus.
прилазити, зим, v. impf. berantreten, accedo:
На прилази на воду студену
прилевање, п. (ист.) vide прилијевање.
прилёвати, прилёвам, (ист.) vide прилијевати.
прилегање, п. (ист.) vide прилијегање.
прилегати, прилежем, (ист.) vide прилијегати.
прилепити, прилепим, (ист.) vide прилијепити.
прилепити се, приленим се, (ист.) vide при-
лијепити се.

Прилип, m. 1) (aud) Прилин) град у старој Србији, за који се пјева и приповиједа да је у њему живио Марко Краљевић. 2) [прили] (у Мостару) некака трава (која се у Дубровнику зове дријенак [3]), 2rt flange [Wandkrant], herbae genus [parietaria officinalis L.].

прилипски, ка, ко, von Прилиц: Док се вати
поља Прилипскога

прилити, прилијем, v. pf. zugießen, affundo.
приличан, чна, чно, 1) pajjens, conveniens. -
2) mittelmäßig, mediocris.
прилог, m. 1) баз Dpfer, bie Dpfergabe, quod
offertur monasterio: Прилог носе Светој гори
славној : Жута воска и б'јела тамљана
2) bie Beilage, additamentum.
приложак, лошка, m. (у Дубр.) Suwage (у ка-
сапници), appendix [cf. 1 радош]: Женски
посао приложак од меса.

приложити, приложим, v. pf. 1) barbringen, of-
fero. - 2) beilegen, adjungo.

прилепљивање, п. (ист.) vide приљенљивање. | приложник, т. бег Beber einer Dpfergabe an cin прилепљивати, лепљујем, (ист.) vide приљен

љивати.

прилетање, п. (ист.) vide прилијетање.

lofter, oblator. [cf. титор]. прилуд, а, о, (у Боци) vide сулудаст. прилупити, пйм, ( v. pf. т.ј. врата, zuilagen,

прилетати, прилеем, (ист.) vide прилијетати. | прилупнути, нем, cum impetu claudo.

приљ, т. (по Бачк.) verfürzt [tatt пријатељ, ниб unabänderlich, z. B. Freund Georg, familiaris. [с. прит].

приљевање, п. (јуж.) баз Зиgießen, adfusio. [cf. прилијевање].

приљевати, вам, v. impf. (јуж.) ден, adfundo. [cf. прилијевати].

приливати, приливам, (зан.) vide прилијевати. | приљепак, пка, т. (у Дубр.) Харficancđe, lepas

прилијевање, n. vide приљевање.

[patella L.].

приљепљивање, п. (јуж.) 1) баз Infleben, adhaesio. - 2) баз Infleiben, applicatio. приљепљивати, љепљујем, v. impf. (јуж.) апfleiben, applico, adlino.

приљепљивати се, љепљујем се, v. r. impf. (јуж.) anfleben, adhaeresco.

кошуље, а зими преко голијех прсију, јер кошуље онда не носе, већ мјесто ње биљачу или модрину, које су тако тијеснијех рукава да би се на кошуљу тешко и обући могле. - 2) (од Сиња к сјеверу) cf. [vide] шарпељ.

приљубак, љупка, m. (у Хрв.) она соха гдје приметнути, нём, v. pf. binzufügen, addo. се теле метне (као у јарам) кад се крава | примечити, примечим, v. pf. (у Дубр.) примузе. [cf. љокач 2, ракач].

приљубити, приљубим, v. pf. liebgewinnen, adamo (vom hafe, бет, наф бет Хобе feines Canumes, ein anders zu säugen gegeben wird, das es allmäh lig fidh gefallen läßt). [cf. прељубити].

гњечити, н. п. кад што тешко падне чо

вјеку на ногу, anquetjen, contundo. примијенити, примијеним, v. pf. [јуж.] anmeiпен, vorbebeuten, omino, ominor: не буди примијењено, absit omen.

приљубити се, приљуби се, ѵ. r. pf. pajjen, [фӧн | [примирисати, примиришем, v. pf. vide при

schließen, congruo.

приљубљивање, п. 1) баз Zicbgewinnen, adama |

tio. - 2) baš Baffen. congruentia. приљубљивати, љубљујем, v. impf. fiebgewiппен, adamo.

воњати; види s. v. повоњати.]

примирити, примирим, v. pf. 1) einen zur Ruhe bringen, facere ut quis quiescat. 2) примири, ђаволе! gib Rube (jagt bie Mutter zит stinbe), quiesce.

Ruhe begeben (vom vorigen unstäten Leben), conquiesco.

приљубљивати се, љубљујем се, v. r. impf. фін | примирити се, примирим се, v. r. pf. fich gur morauf pajfen, congruo, convenio. примакнути, примакнем, vide примаћи. примакнути се, примакнем се, vide примаћи се. примаља, f. (у Дубр.) біе ebamme, obstetrix. cf. [vide] бабица [2].

примамити, примамим, v. pf. berbeilođen, allicio. примамљивање, п. баз Derbeilođen, allectatio. примамљивати, мамљујем, v. impf. beranlođen, allecto.

приман, мна, мно, (у Боци) angenehm, gratus [cf. пријатан]: Језик диван, Богу ириман. чуј, о Боже!

примање, п. баз Rehmen, Empfangen, Befommer, acceptio.

примити, примим, v. pf. 1) неђтеп, befemmen, empfangen, caріо, н. п. болест, сијасет, коња.

--

2) пјесму, причу, erlernen, condisco. 3) (у Ц. г.) неђтен, capio, cf. [покорити, vide] узети [2]: Докле мудри мудроваше, лудизи град примише; Прије зоре град примише примити се, примим се, v. r. pf. 1) чега, fich annehmen, curo, 2) уз брдо, fidh aufmachen, dedit se in viam. 3) н. п. примило се *цвијеће, greifen, Burzel faffen, radicem ago. примицање, п. баз Derbeirüđen, Näherfommen, admotio.

примарити, рим, v. pf.`(у Ц. г.) н. п. восак | примицати, мичём, v. impf. berbeirüđen, admoк огњу, beim Gener weich madhen, igni admo- veo. cf. прикучивати. veo. cf. [vide 1]мёрати.

примати, примам, v. impf. пеђmen, empfangen, befommen, capio [cf. прихватати 2]: По три | копља у небеса скаче, По четири равва поља ирима

2) ya

примицати се, мичём се, v. r. impf. herbeirücken, admoveor. [cf. прикучивати ce].

примјер, т. [јуж.] Beifpiel, exemplum. cf. прилика [5]. Ришњани често додају уз ријеч: у један примјер.

примати се, примам се, v. r. impf. 1) чега, примлатити, примлатим, v. pf. зu Zobe prügeln, sich annehmen, suscipio, curam gero. ad mortem mulcare. cf. [vide] убити [1]. брдо, jid begeben, auf бен Beg mahen, abiisse. | приморавање, п. баš Demüjigen, coactio. 3) прима се купус, greifen, Burzel faffen, | приморавати, моравам, v. impf. bemüfigen, cogo. radices ago. приморати, приморам, v. pf. (у војв.) bemiüfпримаћи [примакнути], примакнем, v. pf. 1) figen, cogo. [vide нагнати 2]. cf. натјерати. herzurüden, admoveo. [vide приближити]. сf. | приморац, приморца, m. ber Rüftenbemohner, maприкучити. 2) zujeßen, adjicio: примакни ris accola: Служи вино приморац Алекса јоште што (кад се што купује). 3) zunel = | приморје, п. bie Rüfte, ora, ora maritima. men, incrementum capere: Примакли ти коњи | приморкиња, f. Gee, maritima: Па довати танку на путу! (кад се напија). Приморкињу Те нараните рибе примор

примаћи [примакнути] се, примакнем се, ѵ. г. киње

pf. berzurücđen, admoveor. [vide приближити | приморски (приморски), ка, ко, Éce, Rüften, ce]. cf. прикучити се.

maritimus.

применити, применим, (ист.) vide примијенити. примрцање, n. vide замрцање.

приметање, п. баš inzujeßen, additio. приметати, примећем, v. impf. binzufügen, adde. приметача, f. 1) (око Сиња) als Borhemb, што жене и дјевојке (по селима) носе љети (особито кад се у стајаће хаљине обуку) преко

примрцати, мрчём, vide замрцати: Да ранимо, да не примрчемо, Да раније конак ухва

Тимо

принављање, п. баз Зипенен, Reu-binzu-maфen, novi additio.

принављати, принављам, v. impf. nen binzu ma | приоравање, п. баз Бірügen, z adarare.
chen, bekommen, novi quid adjungere.
приоравати, прибравам, v. impf. bingupflügen.
приналажење, n. bаѕ Minzufommen, superventus. adaro.
[сf. принахођење].

приналазити, зӣ, v. impf. bingu fommen (von fal-
lenbem nee), supervenio: сваку ноћ прина-
лази снијег. cf. принаходити.
принаћи, принађе, v. pf. binzu fommen (von neu |
gefallenem nее), supervenio [vide придоћи]:
принађе снијег.

принаходити, принаходи, v. impf. (у Ц. г.) н.
п. снијег, vide приналазити.
принахођење, n. vide приналажење.
принашање, п. баš Merbeibringen, adlatio.
принашати, принашам, v. pf. berbeibringen, ad-
fero: За њом мајка ужину принаша
принети, принесём, (ист.) vide принијети.
принијети, принесём, (принио, принијела, ло)
v. pf. (јуж.) berzubringen, adfero.

прибрати, прйорем, v. pf. Біinzupflügen, adaro. придруј, у пословици: „попо, попуј, ама помало и приоруј,“ мјесто приоравај, да би се сложило са попуј.

придшинути, нём, v. pf. [einen Spieb geben, ico; cf. оминути].

припадање, п. 1) baš yallen (zur Érbe), inclina-
tio. 2) das Zufallen (zum Erbtheil), cum quid
evenit, obtingit.

припадати, дам, v. pf. 1) fallen (zur Érbe), de-
cido, inclinor. 2) zufallen, evenit [cf. ua-
трити]: то мени припада.
припадом, іn Rebenftunben, tempore subsecivo:
то је он начинио припадом.
припазити, зим, 1) vide опазити: Припази
ме Љутица Богдане 2) vide причувати.

приникнути, нём,) v. pf. (приникох, приниче, і припајање, n. vide припојавање.
принићи, никнем, приникао, кла) аневен, ad- припајати, припајам, vide припојавати.
moveo: И ириниче да с напије вина
Жив ириниче а мртав одниче
приницање, п. баз Иијевен, admotio.
приницати, ничём, v. impf. anjeßen, admoveo.
приновак, приновка, m. Ииван, accessio.
приновити, приновим, v. pf. nen inzumафен,
novi quid adjungo.

pedes

припалити, припалим, v. pf. 1) свијећу, аzün=
ben, accendo. - 2) fig. припалио пјешице чак
y, hat sich zu Fuß aufgemacht bis -
venit usque ad cf. [vide] запалити [3].
припаљивање, п. баз Мизинben, accensio.
припаљивати, паљујем, v. impf. anzünben, ас-
cendo.

принос, т. 1) bie Sabe, donum oblatum [vide | припанути, нём, vide припасти.

дар 1]: Он Кулину често одлажаше, Под ча- |припасати, нашем, v. pf. umgürten, circumdo, Дором принос доношаше 2) р1. приноси (у cingo. Сријему) біе еburtswehen, dolores ad partum. [приноси, m. pl. vide принос 2.] приносити, приносим, v. impf. berbeibringen, adfero, fero, porto.

приношење, п. baš Bringen, adlatio.
принудити, дим, v. pf. nöthigen, cogo. [vide наг-
нати 2]. с. натјерати.

принуђавање, п. bie Rötbigung, vis.
принуђавати, нуђавам, v. impf. nöthigen, cogo.
принцип, т. ber yürjt, Bring, princeps: Поред
мога Бонлије принципа

принципов, а, о, без Fringen, yürjten, principis. принциповина, f. baš Gürjtentbum, principatus (terra principis).

|припасивање, п. баš Umgürten, cinctio. припасивати, пасујем, v. impf. umgürten, circumdo, accingo.

припасти, паднем, [припанути] v. pf. 1) ber= beifallen (zur Grbe), accido: A ирииаде Облак Радосаве! Молити се госпођи Јерини 2) zufallen, zu Theil werden, obvenit. [cf. дonaсти 3, привалити се]. - 3) (ст.) на ум [2] beifallen, venit (in mentem): Доцкан Симу на ум ирииануло

припаша, f. 1) was bci Manje bleibt, nicht feil ift, quod domi servatur (de grege). cf. домазлук. 2) (у Цет.) vide пашњача. припашај, т. (око Имоскога) vide пашњача. прињушити (принушити), прињушим (принӳ- припашњача, f. (у Далм.) око три прста ши

Hм), V. pf. beschnüffeln, odoror.

приоденути, нём,

(ист.) vide прио

приодети, денем,

рок и око једнога аршина дугачак и с пулијама од коситера искићен каиш, који горе има као овењачу, кроз коју се провуче литар (каиш којим се опасује), а доље је од половине расјечен на троје или на четворо, те се о једноме објеси бритва, о другоме праљак, о трећему кључ.

принаштити се, тим се, ѵ. г. pf. (y Xpв.) vide

попаштити се.

припевање, п. (ист.) [vide] припијевање.
1. припевати, припевам, (ист.) vide припије-

вати.

прионути, прионём, v. pf. [cf. пријенути] 1) 2. припевати, вам, (ист.) vide припјевати. fleben, adhaerco. [ef. обиснути]. - 2) ugrei припевка, f. (ист.) vide припијевка. прйпека, f. die Schwüle, die heiße Sonne, fervor

fen (bei ber Hrbeit), labori incumbo.

accessio.

solis. cf. [жега, запара 1, пригревица, спа- приплодає, приплотка, п. (у Дубр.) ber Buwad 3, бег рина,] омара. припети, припнем (припењем), v. pf. 1) ein | приплодити се, приплодим се, v. r. pf. (у Дубр.) weidendes Pferd anbinden, funi adligo equum zuwachsen, accedere.

pascentem. 2) in die Höhe heben, tollo. приповедало, m. (ист.) vide приповиједало. припети се, припнём (припењем) се, v. r. pf. | приповедање, п. (ист.) vide приповиједање. binaufjteigen, ascendo. приповедати, поведам, (ист.) vide приповије

припетити, припётим, v. pf. учинити да се што дати.

догоди, machen baß etwaš gejchehe, herbeiführen, | приповедити, дим, (ист.) vide приповједити. fieri jubeo: Може то ђаво припетити (да | приповест, f. (ист.) vide приповијест. се то догоди). приповетка, f. (ист.) vide приповијетка. припетити се, принети се, ѵ. г. pf. (у Хрв.) приповидало, m. (зап.) vide приповиједало. vide догодити се. приповидање, п. (зап.) vide приповиједање. припећи, печём, v. pf. 1) јагње, прасе, anfangen zu | приповидати, повидам, (зап.) vide приповијеbraten, anbraten, igni admoveo assandum. 2) дати.

beiß brennen (von ber Sonne), aduro [cf. пригрија- | приповидити, дим, (зап.) ) vide приповјети 2, прижарити]: приискло сунце, биће кише. | приповиђети, повједим, [јуж.] дити. припивање, п. (зап.) vide припијевање.

приповиједало, m. (јуж.) vide причало.

приповиједати, повиједам, v. impf. (јуж.) er= ¿älen, narro. cf. причати.

1. припивати, припивам, (зап.) vide припијевати. | приповиједање, п. (јуж.) баз rzählen, narratio. 2. припивати, вам, (зап.) vide припјевати. припивка, f. (зап.) vide припијевка. припијање, п. баз Butrinten, Tò adbibere. припијати, припијам, v. impf. н. п. воду уз јело, zutrinten, adbibo.

припијевање, п. (јуж.) аѕ іnjujingen, accentio.
припијевати, припијевам, v. impf. (јуж.) mit |
bejingen, simul canto, celebro.

припијевка, f. [јуж.]: Да ви једну припијевку
кажем: Синџир-гвожђе мука је велика, Да
велика мука на јунаке, Тамница је гора од
синџира, А зла жена гора од обоје, А зла
памет горе нег све троје.
припињање, п. баз Mubinben без weibenben fer=
des, adligatio equi pascentis.

приповијест, f. (јуж.) баš Sprichwort, prover-
bium [cf. прича 2]: Благовијест, припови-
jecr, mit Mariä Verkündigung (25 März) ist der
Winter noch nicht vorbei.
приповијетка, f. (pl. gen. приповиједака) (јуж.)
bie Erzählung, narratio, fabula. cf. прича [1,
гатка 2, гатња].

приновист, f. (зап.) vide приповијест. приповитка, f. (зап.) vide приповијетка. приповједити, дим, v. pf. (јуж.) erzählen, narro. приповрнути, поврнем, v. pf. zurüdwenben, reНесто: Максим врана коња приповрну припознавање, п. біе Mnerfennung, confessio. припињати, њем, v. impf. баз fers an einem lan= | припознавати, познајем, v. impf. anertennen, gen Stricke anbinden, adligo equum pascentem. confiteor.

припитати, принитам, v. pf. befragen, requiro. припознати, нам, v. pf. 1) anerfennen, confiteor. припити, припијем, v. pf. zutrinten, adbibo.

припитивање, п. баš Befragen, quaeritatio. [cf. припитовање].

2) (по зап. кр.) кога чиме, verehren, honoro. cf. почастити [2].

приној, припоја, m. баз d lagloth, ferrumen. припитивати, пйтујем, v. impf. befragen, quae- | припојавање, п. баз Mnlöthen, adglutinatio. [cf.

њаше,

rito [cf. припитовати]: Кад се синовац женикога не питаше, а кад се ражењаше, и стрину припитиваше. припитовање, n. vide припитивање. припитовати, питујем, (у Грбљу) vide припи

тивати.

припитомити, питомим, v. pf. zähmen, cicuro.
припитомити се, питомим се, v. r. pf. zabm
werden, cicurari.
припитомљавање, п. баз Завттафен, Завmen,
das Zahmmachen, Zähmen,
cicuratio.
припитомљавати, томљавам, v. impf. заßm ma-
chen, cicuro.

припишавање, п. баз пріеn, adminctio.
припишавати, пишавам, v. impf. anpijjen, admejo.
припишати, шам, v. pf. anpijen, admejo.
[прицјев, т. (јуж.) Biederholungšvers, fr. refrain;
види s. v. добра молитва.]
припјевати, вам, v. pf. (јуж.) mitbefingen, simul

cano.

m.

припајање].

припојавати, појавам, v. impf. anlöthen, adglu-
tino. cf. [припајати,] заваривати [2].
[припојасница, f. vide припојаснице; види s.
ѵ. привесак.]

припојаснице, f. pl. т. ј. кесе, біе Batrontajde
(als Gürtel), zona embolorum igniariorum. [cf.
вишеклије (фишеклије), вишеклук (фишек-
лук), вишек-(фишек-)һесе, кеса 3, фишечница,
кулете, палацка 2].

припојити, припојим, v. pf. anlöthen, adglutino
ferruminando. cf. заварити [2, сплавити 3].
припомагање, п. баз Spelfen, latio auxilii.
припомагати, помажем, v. impf. beifteђen, au-
xilio esse.

припомоћи, помогнем (можем), v. pf. beijteben,
subvenio: Туку Турке како који може, Моле
Бога да им припоможе
Да их онде при-
помогне друсто
припон, т. уже којим се коњ припиње, ein

Štrid, weibenbes ferb anubinben, funus adli-|приранити се, прираним се, vide прихраgando equo pascenti.

нити се.

прирањивање, n. vide прихрањивање. прирањивати, рањујем, vide прихрањивати. прирањивати се, рањујем сe, vide прихрањи

вати се.

прирастање, п. баз Speranwaфjen, succrementum. прирастао, прирасла, сло, ermadijen, adultus: Све му се то врти по глави као прираслој ђевојци удаја.

прирастати, прирастам, v. impf. beranwajeп,

succresco.

прирасти, стём, v. pf. ђeranwahjen, succresco.

припрдивати, прдујем, v. impf. bareinjwagen, | прирез, m. Rebenjteuer, Зијић, аccessio.
in den Kram sch..ßen, interfabulor.
припрдити, дим, (зап.) vide припрдјети.
припрдјети, дим, v. pf. (југоз.) п. п. сабљу,
мач. cf. [vide] запрдјети.
припрђети, прдим, (јуж.) vide припрдјети.
припремање, п. баз Burihten, praeparatio.
припремати, припремам, v. impf. zuviciten, prae-

прирезати, режем, v. pf. у порезу, зu ber tener
schlagen, adjicere vectigali.

paro.

прирезивање, n. verbal. v. прирезивати. прирезивати, резујем, v. impf. zu ber Steuer schlagen, adjicere vectigali.

природити, природим, v. pf. bаju gebären, ра

-

rere: Што ни брата природила ниси присад, m. ber Šeßling, taleola. [vide сађеница]. присадити, присадим, v. pf. бази pflanzen, ježen,

assero.

припремити (припремити), припремим (припреMAм), V. pf. zurichten, praeparo. припрети, припрем, (ист.) vide припријети. присађивање, п. баš Даӡupflanzen, zo asserere. припретити, припрётим, (ист.) vide приприје- | присађивати, сàђујем, v. impf. bazupflanzen, je=

тити.

припрећивање, n. baš Droben, minatio.
припрећивати, пређујем, v. impf, broßen, mi-
nor: Бе ме видиш, све ми припрећујеш, Бе
л не видиш, све ми поручујеш
припријетити, припријетим, v. pf. [јуж.] с
пријетњом препоручити да се што учини или
не учини, аnbroken, comminari.
припријети, припрем, (јуж.)) (припро, припр-
приприти, припрем, (зап.) / ла) v. pf. zujeßen,

incumbo.

Ben, assero.

присвајање, п. baš Sueignen, arrogatio. [cf. присвојавање].

присвајати, присвајам, v. impf. zueignen, vindico, arrogo. [cf. присвојавати]. присветлити, лим, (ист.) vide присвијетлити. присвијеђети, једим, v. pf. (у Ц. г.) vide пригријати.

присвијетлити, (јуж.)) лим, v. pf. bazuleuchten, присвітлити, (зап.) | lumen admoveo. присвојавање, n. vide присвајање.

припртити, тим, v. pf. vide упртити: Приир-|присвојавати, својавам, vide присвајати.

тише торбе обравнице

припуз, m. vide уљез.

присвојити, присвојим, v. pf. zueignen, vindico, arrogo: А оружје себе присвојио

припузати, пужем, v. pf. herbeifriedhen, adrepо. присевање, п. (ист.) vide присијевање. припукнути, нём, v. pf. vide припући: У ђе-| присевати, присевам, (ист.) vide присијевати. војку срце припукнуло приседање, п. (ист.) vide присједање. припунити, ним, v. pf. anfüllen, compleo: Пак | приседати, да, (ист.) vide присједати. довати једну купу вина, По ње бјеше, пак приседнути, не, vide присести. је припунио

присејати, јем, (ист.) vide присијати. присести, седе (седне), [приседнути] (ист.) vide присјести.

присетити се, тим се, (ист.) vide присјетити се. присећање, п. (ист.) vide присјећање. присећати се, һам се, (ист.) vide присјећати се. присећи се, присегнем се, ѵ. г. pf. (у Хрв.) vide заклети се.

припустити, припустим, v. pf. zulajjen, admitto: Од куд ћу им јагњад припустити припући [припукнути], пукнем, v. pf. уз друго пуцање пући, entgegen trachen, assonare: А кад пукну на граду топови, А припукну на мору топови, Тад ће бити трка на кошији припушити, шим, v. pf. (у Бачкој) као скркљушити, притиснути [1], nieberóvücđen, присивање, п. (зап.) vide присијевање. opprimo: Стојша њега обори и припуши. | присивати, приейвам, (зап.) vide присијевати. прирадити, прирадим, v. pf. binjuarbeiten, bin | присидање, п. (зац.) vide присједање. zuerwerben, adquiro. присидати, дам, (зап.) vide присједати.

прирађивање, п. баз Minzuerwerben, adquisitio. | присиднути, не, vide присисти. прирађивати, рађујем, v. impf. binzuerwerbен, присијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) (у Дубр.) adquiro.

приранити, прираним, vide прихранити.

по други пут сијати, н. п. кад прво зрно ријетко никне, пафäен, бази fäen, subsero.