присијевање, n. verbal. v. присијевати. присијевати, присијевам, v. impf. (јуж.) бази jäen, subsero. cf. присијати. присинити, присиним, v. pf. vide посинити. присипање, п. baš pinzuhütten, adfusio. присипати, пам (пљем), v. impf. binuüten, affundo: Налијева вино и ракију, Присииље им шербет медовину присисти, сиде (сидне), [присиднути] (зап.) vide присјести. приситити се, тим се, (зап.) vide присјетити се. присићање, п. (зап.) vide присјећање. присићати се, ћам се, (зап.) vide присјећати се. присједање, п. (јуж.) баз teenbleiben im Тинбе (Rachen), adhaesio in faucibus. присједати, да ми, v. impf. (јуж.) im čunbе stecken bleiben, adhaereo in faucibus. присједнути, нём, 1 v. pf. (јуж.) 1) н. присјести, сједем (днем), п. не ће да присједе на једном мјесту, него се премјешта тамо амо, fіd nicberlajjen, consido. - 2) im Munde stecken bleiben, adhaereo in faucibus: присјело ти да Бог да! mögeft bu baran er= itiđen! присјетити се, тим се, v. r. pf. (јуж.) 1) fid) присјећати се, ћам се, [јуж.] v. r. impf. fich прискочити, прискочим, v. pf. berbeifpringen, прислава, f. (у нах. Ваљ.) кад се носе крста, cf. [vide] завјетина [2]. рећи да је главна слава, а крсно име да је прислужба, или да се не зна које је које (особито код простијех људи који правога узрока и једној од овијех слава слабо знаду). Кад се који из Херцеговине саселе у доњу земљу, они изнајприје славе, као и горе, обадвоје, а послије мало по мало према обичају и стању доњоземскоме, они сами или нихови потомци, једно изоставе по својој вољи, задржавши оно које им се учини лакше и милије славити. Тако су и моји стари саселивши се из Херцеговине изнајприје славили и Ђурђев дан и Аранђелов дан, т. j. једно славили, а друго прислављали; а послије су мало по мало Аранђелов дан изоставили са свијем, а Ђурђев дан задржали, и ја сам се као дијете чудио гледајући у икону светога Аранђела, а Ђурђев дан се слави, и питао сам оца и стрица како је и за што је то, а они ми друго нијесу знали одговорити, него да смо ми у Херцеговини славили та обадва свеца и ону икону да је покојни дјед донио из Херцеговине и да смо ондје, у доњој земљи, изнајприје АранБелов дан прислављали, а послије, особито како се старији брат мојега оца оженио од Аранђеловштака, да смо га оставили са свијем. У Србији гдјекоји Ђурђевштаци прислављају Ђурђиц (3. Нојемврија), а Никољштаци мали Никољ дан (9. Маија); али овоме прислављању нема никаква особитога (новог) узрока. [cf. послуживати 2, прислуживати 2]. прислањање, п. баз Интеђnen, adclinatio. [cf. прислоњање]. прислањати, њам, v. impf. anlenen, adclino. [cf. прислоњати]. прислећи, прислекнем, (прислекох, прислече, прислекао, прислекла) v. pf. [vide] уступити, zurüdtreten, recedo: Прислекоше од страха грађани прислинкивање, n. vide слинкање. прислинкивати, слинкујем, v. impf. vide слин кати. прислављање, п. баз Nitfeiern, celebratio simultanea. [cf. прислуживање 2]. прислављати, љам, v. impf. mitfeieru, concelebro. У Србији гдјекоји људи прислављају прислонити, прислоним, v. pf. anlebnen, adјош који дан осим крснога имена, а у Цр clino. ној гори, а по свој прилици и у Херцего- прислоњање, n. vide прислањање. вини, то чине сви. По онијем јужнијем кра- | прислоњати, њам, vide прислањати. јевима сваки човјек слави своје крсно име, прислужба, ( f. (у Ц. г.) cf. [послужбица; прислужбица,ý vide] прислављати. а кад које општине слави црква, онда славе сви: једно од овијех дана зове се крсно | прислуживање, п. 1) баз Хизüнбен (ber Янбафt3. име, а једно у Црној гори прислужба или lampe), accensio. 2) vide прислављање. [арислужбица,] послужбица; које је пак | прислуживати, служујем, v. impf. 1) т. ј. канглавно, које ли је прислужба, за то сам дило, die Andachts halber gestiftete (gewöhnliche) ја у Црној гори питао многијех на ми ниLampe anzünden, accendo lucernam deo aut јесу једнако казивали. Да речемо да је црsancto dicatam. 2) vide прислављати. квена слава прислужба, али кад се узме да прислужити, прислужим, v. pf. т. ј. кандило, die Andachtslampe anzünden, accendo lucernam sancto dicatam. онда слави црква и сва општина, и да свакоме онда највише долазе пријатељи из другијех мјеста, као у Србији о завјетинама | прислушкивање, п. баз Dorchen, auscultatio clan (кад се крста носе), онда се ласно може destina. прислушкивати, слушкујем, v. impf. borchen, пристављање, п. 1) баз Зијевен, admotio. auscultor clam. 2) das Beilegen, adjectio. прислушник, т. који прислушкује, бег Sporer, | пристављати, љам, v. impf. 1) н. п. лонац, qui nostro sermoni auceps est. zuježen, admoveo ollam igni. [cf. метати 8]. присмакање, п. баз Зubeißen zum Brot, conditio - 2) зијевен, beigeben, adjicio. panis ope casei aut carnis, ne solus (siccus) | пристајање, п. 1) баз Mahlaufen, insecutio. comedatur. [cf. пресмакање]. 2) das Einwilligen, consensus. 3) das Kommen zu rechter Zeit. 4) (у Црмн.) баз Сапden, appulsus litoris.' присмакати, присмачем, v. impf. zubeißen зит Brote, panem quasi humectare caseo. [cf. пресмакати]. присмочити, присмочим, v. pf. zubeißen zum Brote, gleichsam das trockene Brot befeuchten, humecto panem. [cf. пресмочити]. присмрдети, (ист.) смрдим, ѵ. pf. не смије присирдити, (зап. ( он тамо ни присмрдјети, приемрдјети, (југоз.) er barf fich bort gar nit присмрђети, (јуж.) blicden lajfen, invisus (proprie: adfoeteo). compareo пристајати, јем, v. impf. 1) за ким, binter ei= nem herlaufen, insequor. 2) на што, einwilligen, consentio. 3) пристаје ми у поcao, fomint mir eben recht, accidit in tempore: не пристај ми на јаде, vermehren. 4) (у Црмн.) (апбен, navem appello. присталица, f. ко за другим пристаје, біе Каф= freterin, pedisequa [cf. присташа]: Свачија сам, мајко, присталица приснити се, ни се, v. r. pf. коме што, ез bat | пристан, m. (у Црми.) мјесто гдје пристају ihm geträumt, somniavit. приеновати, приснујем, v. pf. anget elu, ordior приспевање, п. (ист.) vide приспијевање. вати. приспети, пем, (ист.) vide приспјети. приспиване, п. (зап.) vide приспијевање. приспивати, приспивам, (зап.) vide приспије вати. приспијевање, п. (јуж.) 1) баš Surehtfommen, adventus. 2) das Zeitigwerden, maturatio. приспијевати, приспијевам, v. impf. (јуж.) 1) zu rechter Zeit fommen, venio. 2) zeitig mer= den, maturesco. приспити, пим, (зап.) | v. pf. 1) zurecht fom= приспјети, пијем, (јуж.) теn, venio. - 2) zei tig werden, maturesco. присрести, сретем (сретнем), v. pf. begegnen, obviam fio: Присрете их Новаковић Грујо присркивање, п. baš ilürfen, sorbitio. приеркивати, сркујем, v. impf. базиüfen, sorbere. пријеходи, бег Spafen, portus. cf. [vide] при станиште. пристаниште, п. (у Боци) ber pafen, portus, cf. [1 лука 2, порат,] пристан: Ту ти нема пристаништа ни коњу тркалишта (приповиједа се у Боци да је казала вила Силноме цару Стефану, кад је мјесто Котора био почео градити град горе у брду на једноме кршу). cf. тркалиште. пристануо, нула, нуло, vide [лијеп] пристао, прикладан: Бре каква је цура пристанула! Глас је дала на четири стране пристао, ла, о, пристао човјек, vide [лијеп] прикладан. пристати, станем, v. pf. 1) за ким, паф[aufen, приеркнути, приеркнем, v. pf. bujün, sor- пристизање, n. baš Ginbolen, assecutio. пристав, m. [vide слуга] 1) слуга што ради код куће (у Крајини Неготинској и у Браничеву), ber neht, Mausnecht, Birthaftsnet, servus villicus. - 2) (у Ц. г.) најамник који чува стоку, Cobnbirt, pastor mercede conductus. приставити, вим, v. pf. 1) н. п. лонац, зијеßen, admoveo. [cf. метнути 6, пријарити]. 2) beigeben, beilegen, adjicio, cf. [vide] додати [2]: Што глув не чу, то пристави. 5) (у пристизати, стижем, v. impf. einholen, erreichen, assequi. пристићи, стигнем, v. pf. vide пристигнути: Пристићемо киту и сватове пристојати се, јû ce, v. [r.] impf, коме што, ф [icen, gеzеmеn, convenire [vide доликовати]: Јер се њему, брате, не пристоји Са својим се бити родитељем пристор, m. (у Славон.) пређа што се баци у бару те се затвори да риба не излази на noe, Art Fischernet, retis genus. пристранак, странка, m. er bang be Berges, притеснити, притесним, (ист.) vide притијеdie Anhöhe, locus devexus. приступ, m. ber Butritt, aditus, accessus. приступање, п. баз Minjutreten, accessus. [cf. приступљивање]. снити. приступати, приступам, v. impf. bingutreten, ac- | притијеснити, притијесним, v. pf. [јуж.] becedo, adeo. [cf. приступљивати]. drängen, in die Enge treiben, urgeo, premo. приступачан, чна, чно, бer Sutritt hat, qui acces- | притисак, ска, m. 1) біе Dachftange, pertica desum habet : А пред Богом приступачнија приступити, приступим, v. pf. bingutreten, accedo. приступиште, n. ber Butritt, aditus: Ту ти граду мјеста није, Ни коњицу поигришта Ни ју наку приступишта приступљивање, п. vide приступање. fendendo a vento tecto stramineo. [cf. љемез]. Притискови се међу по кровнатијем кућама (и осталијем зградама) да вјетар не однесе кровину: Сламна кућа, гвоздени ари2) (у Ц. г.) мрежа на тророгу дрвету, којом се шарани у води притискују и хватају, 2rt gijjernes, retis genus. Тисци приступљивати, ариступљујем, v. impf. vide притискивање, n. baš Muòrüđen, adpressio. Ириступати. присусједити, дим, v. pf. (у Ц. г.) vide [приближити] примаћи. присути, приснём, v. pf. binzujiütten, affundo. присушивање, п. баз Muftrofnen, resiccatio. присушивати се, сушује се, v. r. impf. etmaš trocken werden, resiccari. присушити се, присуши се, ѵ. г. pf. etmas trof. fen werben, resiccari. присци, присаца, m. pl. прит, vide приљ. притискивати, тискујем, v. impf. brüđen, adprimo. притиснути, нём, v. pf. 1) anbrüden, adprimo. [сf. припушити, скркљушити]. 2) H. II. њиву, ливаду, кућу, іn Befi nehmen, оссuро. [- 3) vide прекрилити; види s. v. закрилити 2]. |притицање, п. baš flöten ber iyafeten (ijolen), paxillorum infixio. притицати, тичём, v. impf. н. п. грах, pflöđen, paxillis figo. cf. тркљати. притајати се, јûм се, v. r. pf. nieberhuđen, fich | притјерати, рам, v. pf. (југоз.) herantreiben, verstecken, humi se abscondere. притакнути, притакнем, vide притаћи. притапкати, кам, v. pf. zujtampfen, conculco. притаћи [притакнути], притакнём, v. pf. 1) н. adigo. [vide пригнати]. притјеривање, п. [југоз.] баз perantreiben, adactio. притјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) her11. гpax, Pflöcke stecken, für die Fijolen, pflöcken, antreiben, adigo. figere paxillo. [cf. затркљати, отркљати, по- | притјецање, п. [јуж.] 1) baš perbeilaufen, acтакљати, потркљати, заколити 2]. 2) ва- cursus. 2) баз Зеßen, affluentia. Tрy, anschüren, ignem reficere. притјецати, притјечем, v. impf. [јуж.] 1) her= beilaufen, accurro. 2) zufließen. affluo. притка, f. мотка што се удара у кућицу граха причаника, те грах уза њу пушта вријеже, ber Bflot, paxillus. ef. [розга, такља,] тачка, притвор, m. (у Хрв.) пред наслоном као мали тор гдје се овце најприје утјерају, па оданде | улазе у наслон. притворање, п. баз 2nlenen, Bulebnen ber hire, portae (januae) adclinatio. тркља. притворати, рам, v. impf. zulebnen (bie hüre), приткаш, приткаша, m. (у Сријему) vide приaccludo januam. чаник. mento). притворити, притворим, v. pf. н. п. врата, (біе | притоварити, рим, v. pf. auflaben, impono (juZhüre) zulеnеn, accludo portam. [cf. прикренути]. притврдити, притврдим, v. pf. befejtigen, firmo. притврђивање, п. баз Befeftigen, firmatio. притврђивати, тврђујем, v. impf. befejtigen, firmo. притегнути, притегнем, v. pf. 1) fefter angiehen, attraho. [cf. покупити 2, прикупити]. 2) н. п. притегнути из бардака. cf. [vide] потегнути [4]. притезање, п. bas feftere Wnziehen (bes Burts), attractio. притезати, притежем, v. impf. fefter angieben, attraho. притоп, m. (у Дубр.) свињска маст (cf. при јетоп), баз Еhmalz, adeps. cf. маст [1]. притреснути, нём, v. pf. erjmüttern, quasso: A кад младић притресне притрпети, пим, (ист.) vide притриљети. притрпети се, ийм се, (ист.) vide притриљети се. притрпити, пим, (зап.) vide притрпљети. притрпити се, пйм се, (зап.) vide притриљети се. притријети, пим, (југоз.) vide притрпљети. притријети се, трийм се, (југоз.) vide притр притерати, рам, v. pf. (ист.) vide притјерати. | притрпљети се, ийм се, ѵ. г. pf.f bulben, quieпритеривање, п. (ист.) vide притјеривање. притеривати, терујем, (ист.) vide притјери- | притрчати, чим, ѵ. pf. herbeilaufen, accurro [cf. вати. sco, maneo. притећи 1]: А притрча Срна од Арада притуга, f. vide невоља: кад човјеку дође при- |прихватити се, тим се, v. г. pf. кога, чега. за што, greifen, berühren, attingo. cf. [vide] дохватити се [1]. Туга. притуживање, n. verbal. v. притуживати. притуживати, тужује, v. impf. vide досађивати. | прихваћање [приваћање], n. vide прихватање. притужити, жӣ, v. pf. н. п. кад ми притужи, т. ј. кад ми буде за невољу, vide [догрдјети] досадити: Што је Митар дори притужио, Из копита живи огањ сјева притући, притуӳчём, v. pf. vide [убити 1] при млатити. притуцало, m. vide заврѣкола. прићакнут, а, о, vide [сулуд] һакнут. прићерати, рам, (јуж.) vide притјерати. прићеривање, п. (јуж.) vide притјеривање. прихваћати [приваћати], һам, vide прихватати. прихранити се, прихраним се, [приранити се] sustentor. прићеривати, ћерујем, (јуж.) vide притјери- прихрањивање [прирањивање], n. baš Érnähren, impf. ernähren, alo. прићесак, ска, m. (у Ц. г.) као мала кесица | прихрањивати, храњујем, [прирањивати] v. (припојасница) што виси спријед или мало са стране о каишу; у прићеску се носи кресиво и по који новац, 2 Beutel, saculus. прићи, приђем, (пришао, шла) v. pf. berantreten, accedo: Како приђе, Комнена познаде Кротко оди док до њега приђе прихрањивати се, храњујем се, [прирањивати приуготовити, вим, v. pf. vorbereiten, praeparo. | прицврљити, прицврљим, v. pf. beiß aufbrüden [vide приготовити]. приупитати, приўпитам, v. pf. anfragen, quaerito. приуставити се, вам се, v. r. pf. ftille fteßen, subsisto: Приустав се, бане Милутине приушак, шка, m. bie Dhrfeige, alapa, colaphus. cf. [заклепак, заушница, прдељуска, силне, һаушак,] заушак, замлатница, ћушка. приушити, шим, v. pf. obrfeigen, alapam impingo. [vide ушити]. (das es saust), imprimo candens quid cum sonitu. прицепити, прицепим, (ист.) vide прицијепити. прицепљивање, п. (ист.) vide прицјепљивање. прицепљивати, цепљујем, (ист.) vide прицје пљивати. прицијепити, прицијепим, v. pf. (јуж.) (у Барањи) einpfropfen, insero arbori surculum. [vide] наврнути [3], cf. приврнути. прицјепљивање, п. (јуж.) Bfropfen, insertio. прифатити, тим, vide прихватити, mit allen | прицјепљивати, цјепљујем, v. impf. (јуж.) (у Ableitungen. прихвата, f. што се н. п. уз њиву или уз виноград прихвати, те се огради. Барањи) pfropfen, insero. [vide навртати 2]. cf. привртати. narratio. прича, f. 1) (cf. [vide] приповијетка) Erzählung, 2) Sprichwort, proverbium: зa причу, брате! cf. [vide] приповијест. причало, т. бer viel zu erzählen weiß, qui multa narrat. [cf. приповиједало]. причаник, причаника, m. т. ј. грах, bie flofifole, phaseolus qui paxillis sustentatur. cf. [приткаш,] тачкаш, тркљаш. [vide] приповиједати. причати се, причам се, v. r. impf. (по југоз. кр.) vide изговарати се. прихватање [приватање], п. [cf. прихваћање (приваћање), прихитање] 1) baš Greifen, captio. 2) das Empfangen, exceptio. прихватати [приватати], там, v. impf. [cf. прихваћати (привађати), прихитати] 1) greifen, нефтен, саріо: Дочекује млађане трговце, Прихвата им и срму и злато - Трговачку робу прихватаћу, Заођећу себе и дружину | причање, п. баз Grzäßlen, narratio. 2) empfangen, excipio [vide примати]: причати, причам, v. impf. erzählen, narro. cf. Нити твоје госте прихватати прихватати се, там се, v. r. impf. чега, апgreijen, berühren, attingo [vide дохватати ce]: немој се прихватати за мене. прихватити [приватити, прифатити], тим, v. pf. [cf. прихитити] 1) greifen, caріо: прихвати та за руку; Неки вели прихвати ме, друже 2) cmpfangen, excipio: И они му љевше прихватише 3) einnehmen, beseßen, capio [vide узети 2]: Кад Крушевац Срби прихватише - Да ми Турци шанац не прихвате, Ако Турци мој шанац прихвате, Прихватиће сву нашу Србију — [— 4) vide искрмити]. pecto. - 2) empfangen, excipio, cf. [vide] дочекивати [1]: То се попу веће досадило Сваки данак свате причекиват дати што у уста (н. п. зелен лист или ко нац) да држи док се посао не сврши, а то веле за то да му се памет не би зашила. причесни, сна, сно, Rоmmunion, ad coenam | пришић, m. dim. v. пришо. sacram spectans: И понесе вина причес- пришљунити се, пришљўним се, v. r. pf. fich dazugeselleu (zum Essen als ungebetener Gast), admoveor. cf. пришумати се, пришабанити се. пришо, m. als hyp. v. пријатељ. пришт, пришта, m. eine Beule, tumor, tuber. [cf. вријед, добрић, злић 1, непоменик, поганац, поганица 2]. штину града приштинути, [приштинем,]] v. pf. anquetfфen, приштунути, приштунём, / fneipen (an etmas), adprimo. причест, f. vide причешће: Причестише и исповиђеше, И самртну причест узимају причестити, причестим, v. pf. кога, einen fommuniziren, sacram coenam praebeo. cf. cpe- | Приштина, f. град у Косову : У Косову у Придити [3]. причестити се, причестим се, ѵ. г. pf. fommu= |приштић, m. dim. v. пришт. niziren, sacram coenam sumo. [cf. средити се]. причети, причнём, v. pf. vide почети. [причешало, п. in ber Wnebote ftatt причешће. Из I издања, у ком види и анегдоту.] причешће, п. bie Rommunion, coena sacra. cf. [закон 2, причешћење,] причест. причешћење, п. (у Дубр.) vide причешће. причешћивање, п. баš Rommuniziren, coenae sa- | пришупак, пка, m. vide уљез. crae praebitio et usus. причешћивати, чешћујем, v. impf. fommuniziren, причешћивати се, чешћујем се, v. r. impf. fom причути, чујем, v. pf. fich einbilben zu hören, vi- приџгати, гам, v. pf. као навалити, кидисати за што, brängen, urgeo. [приштунути се, приштунем се, v. r. pf. vide омечити се.] пришумати се, пришумам се, v. r. pf. herbei= іфіфен, areро. [vide пришљунити се]. прканце, цета, n. dim. v. пркно: Не испијај свакој чаши данце, Изврнућеш у небо ир канце. пркнаст, а, о, arjhig, ampli podicis. cf. [vide] гузат. пркно, n. vide [задњица 1] гузица. пркожџија, m. ber Zroßer, qui per contumaciam alicui obsistit. пркоњити се, њим се, v. r. impf. као срдити ce, zürnen, irascor. пркос, m. ber $roß, contumacia: уз пркос, zum Ягоße. cf. инат [2, деспет 2]. пркосити, сим, v. impf. коме, trogen, obsisto пркошење, п. баз Eroßen, contumacia. прлац, лца, т. (око Смедерева) vide [прљужа] прлина. пришабанити, ним, v. pf. (cinem eine 2Saare) жала прли, ла, ло, in ber Rebenšart: у прлу земљу (н. п. побјегоme), in sie weite 2Belt оnе бар man weiß wohin, in diversa (abire), in patulum mundum. прлијерка, f. (у Боци): И лубарду арлијерку, прлутина, f. augm. v. прлад. пришикивање, п. (у Ц. г.) verbal, v. пришики-| прљав, а, о, bejmußt, maculatus (usu longo). [с. гнусан 1, халав]. вати. пришикивати, пришикујем, v. impf. (у Ц. г.) прљага, f. vide прљужа. овце, као прикупљати, fammelu, congrego: | прљак, љка, m. од дрвета као шиљак, öен, Сваки своје овце аришикује ligellum. [cf. праљак]. пришинути, нём, v. pf. vide ошинути: Та ири- |1. прљање, п. баз шину помамна кулаша пришипетља, т. који пристане за ким, бег Nachtreter, das Anhängjel, assecla, appendix (verächtlich). пришити, пришијем, v. pf. annähen, adsuo. Кад се на живу човјеку што пришива, ваља му |