прокисивање, п. 1) баз Dur regnen, zo perplu-| прокопавати, копавам, v. impf. burd graben, perfodio. 2) das Säuerlichwerden, subacidatio.

ere.

— 2) eikundschaften, exploro.

прокисивати, кисује, v. impf. 1) bur regnen, прокопати, пам, v. pf. 1) bur graben, perfodio. perpluit. - 2) jäuerlich werben, subacidus reddor. прокиснути, не, v. pf. 1) bom Hegen burnet werben, perpluit: прокисла кућа. - 2) [änerlich werben, subacesco. [cf. прозукнути]. проклество [проклетство], n. ber lu, exsecratio: проклество је на њему, з liegt ein luch

ylu auf ihm. [cf. проклетав, проклетиња,
харам (арам)].

проклет, а, о, verflucht, diris devotus. [cf. клет 2].
проклетав, f. vide проклество.
проклета гомила, f. (у Ц. г.) дигли нањ про-
клету гомилу, т. ј. убили га камењем, узевши
сваки по један камен и бацивши нањ, ftei=
nigen, lapides in quem conjicere.
проклети, прокунём, v. pf. perfluеn, diris de-

проклетиња, f. vide проклество.

Прокопље, п. (у Шапцу) baš veft beš 5. Brofo-
pius, dies S. Procopio festus. [cf. Прокоп 2].
Приповиједа се да је некакав Турчин хулио
на овога свеца, па му сва дјеца помрла, на
онда казао некакоме Србину :
Прокопа сва моја дјеца покопа. За то кажу
да и Турци празнују овај дан.

оно ваше

прокопнети, (ист.)) копним, v. pf. abjd,melzen прокопнити, (зап.) (vom bliegen ber reifen 2Bajпрокопњети, (јуж.)) jermelone), liquescere. прокопсати, пшём, v. pf. (у војв.) (похол, Fortgang) gut fortkommen, reussiren, succedit mihi ex animo: Прокоисао као Турски цар на Сенти.

прокосити, прокосим, v. pf. einen Gled abmäben,

demeto locum.

прокрчити, прокрчим, v. pf. н. п. пут, біе Зађи brechen, viam aperio, facio: хајде ти најприје те прокрчи пут.

проклетник, проклетника, m. ber Berfluhte, di- | проктети се, тê се, ѵ. г. pf. коме шта (у Сри

ris devotus [cf. проклетњак]: До два тебе, Боже, проклетника

проклетница, f. bie Berfluchte, diris devota. проклетњак, проклетњака, m. (у Ц. г.) vide проклетник.

проклетство, n. vide проклество.

јему) gelüften, collibet. прокувати, вам, vide прокухати. прокукати, кам, v. pf. 1) anfangen zu flagen, exululo. 2) ein wenig flagen, paulum la3) klagend vorbeigehen, ululans prae

mentor.
tereo.

-

проклијати, јам, v. pf. berborfeimen, progermino. прокуле [брокуле], [f. pl.] (у Дубр.) vide капроклињање, п. баз Berfluchen, exsecratio.

verfluchen,

улин.

проклињати, њём, v. impf, фен, exsecror | прокуљати, ља, v. pf. vide покуљати. проклићи, кликнем, v. pf. aufrufen, exclamo:

Не пониче, већ јунак прокличе Прокљан, m. морски конао између Скрадина и Шибеника.

прокљување, п. баз Durmpiđen, perruptio oре
rostri.

1.прокљувати, прокљувам, v. impf. buropiđen,
2. прокљувати, прокљујем, v. pf. frostro per-
tundo: Кокоши му прозор ирокљувале
1. прокљувати се, прокљувам се, v. r. impf.)

прокуњати, прокуњам, v. pf. ein wenig niđen
(vor Schläfrigkeit), paululum nuto.
прокупати се, прокупам (пљем) се, v. г. pf.
sich ein wenig baden, lavor paululum.
Прокупље, п. [окружна варош у округу то-
пличком у Србији]: У Прокупљу граду би-
јеломе, Онђе бјеше стари Југ-Богдане

прокурвати се, вам се, v. [r.] pf. zur Spure. zum

Hurer werden, evado moechus aut moecha. прокухати, хам, [прокувати] v. pf. ein wenig fochen, paululum coquo.

2. прокљувати се, прокљујем се, ѵ. г. pf. По прокушати, шам, v. pf, ausbolen, jonbiren, ex

sich
durchpicken, aperire sibi rostro exitum (ut fa-
ciunt pulli).
Проко, m. (јуж.) ein Mannšname (als hyp. von
Продан), потеn viri. [cf. Прока].
прокола, f. ein größerer Zheil eines zeripaltenen
Sanjen, portio majuscula rei diffissae, 3. 3.
vom Kohlkopf (broccoli), vom Baumkloge.
проколање, п. baš Zheilen in проколе, dissectio
in segmenta majora.

проколати, лам, v. impf. in проколе theifen,
disseco in majora segmenta.
прокомешати, шам, v. pf. burchbeuteln, excutio.
прокон, т. 1) ber stanal, Sraben, fossa. [cf. ja-
лак, 1 јарак 1, хендек (ендек, јендек 1)].
2) [Прокои] vide Прокопље.
прокопавање, п. баš Dur graben, perfossio.

praetereo. divendi.

3) деђен, абдеђen (von ber 28aare), пролитати, пролићем, (зап.) vide пролијетати. пролити, пролијем, v. pf. 1) воду, крв, сузе, hervorgießen, effundo. - 2) den Durchfall befommen, alvo sum soluta.

проламање, п. bas Durdßbredjen, perruptio. проламати, проламам, v. impf. burd bredjen, per

пролепшати се, шам се, (ист.) vide прољен- | Пролог, m.) планина у Далмацији између Сиња

шати се.

пролет, т. (ист.) vide пролијет.
пролетање, п. (ист.) vide пролијетање.
пролетати, пролећем, (ист.) vide пролијетати.

Пролога, f. и Лијевна, која се зове и Камишница; и код Вргорца једна се планина зове Пролог: Пред нама је Пролога пла

Нина

лётим, v. pf. 1) vorbeiflie= | пролокати, пролочём, v. pf. вода земљу, баз gen, praetervolo. 2) Bajjer bat burd gefrefjen, perrodo.

пролетети, (ист.)

пролетити, (зап.)

пролетни, на, но, (ист.)

пролетјети, (југоз.)) burfliegen, pervolo.

vide прољетни.

пролетњи, ња, ње, (у војв.))
пролетос, (ист.) vide прољетос.
пролетоске, (ист.) vide прољетоске.
пролетошњи, ња, ње, (ист.) vide прољетошњи.
пролеће, п. (ист.) vide прољеће.
пролећети, летим, (јуж.) vide пролетјети.
проливање, п. (зап.) vide прољевање.

Пролом, т. Name cineã Sebirges in Dalmatien, montis nomen: У Пролому високој пла

НИНИ

проломити, проломим, v. pf. burbreфen, perrumpo.

проломити се, проломи се, v. r. pf. н. п. небо, таван, berften, rumpor.

пролупати, пролунам, v. pf. ein wenig ffopfen, pertundo parumper.

проливати, проливам, (зап.) vide прољевати. | пролупати се, пролӳпам се, v. r. pf. fid) bie проливати се, пролива се, (зап.) vide проље

вати се.

проливен, ливена, но, н. п. човјек, жена, де
[hmäßig, ber nicht jdmweigen fann, qui loquitur |

tacenda.

пролизати, проляжем, v. pf. bur leđen, perlambo.

пролизати се, пролиже се, v. r. pf. burchgerei= ben werden, deteror.

пролизивање, п. баз Durchleđen, perlambitio. пролизивати, лизујем, v. impf. burleen, perlambo.

пролизивати се, лизује се, v. r. impf. fid) bu reiben, deteri.

пролизине, f. pl. она мјеста гдје се вода не

Hörner abstoßen, consipisco.

прољев, п. (ст.) baš Bergießen, profusio [vide
просуће]: Без прољева крви од Србина
прољевање, п. (јуж.) [cf. пролијевање] 1) баз
Ausschütten, profusio, effusio. 2) der Durch-
fall, alvus soluta. [cf. отвор, проточ, срака].
прољевати, вам, v. impf. (јуж.) [cf. пролије-
вати] 1) здießen, effundo. — 2) прољева,
Durchfall haben, alvo esse soluta.
прољевати се, ва се, v. r. impf. (јуж.) au
fließen, effluo.

следи, а и на чоси н. п. гдје се омасти. пролијевање, n. vide прољевање. пролијевати, пролијевам, vide прољевати: С прољетоске, vere (hoc fuit). вечер воду пролијева

пролијет, т. (јуж.) vide вјетрењак. [cf. летија, оптрка].

пролијетање, п. (јуж.) baš Dur., Borbeifliegen, praetervolatio, pervolatio.

пролијетати, пролијећем, v. impf. (јуж.) 1) porbeifliegen, praetervolo. 2) durchfliegen, pervolo.

rühling,

прољетошњи, ња, ње, (јуж.) vom heurigen yrüb.
ling, vernus, vere elapso (natus).
прољеће, п. (јуж.) ber yriühling, ver. cf. пре-

Маљеће.

промаја, f. vide промаха.

промакнути, промакнем, vide промаћи: Троструке га сузе аромакнуше промалање, п. baš Durhjteđen, trajectio. пролипшати се, шам се, (зап.) vide прољен- |промалати, промалам, v. impf. burijteđen, tra

пролистати, там, v. pf. Saub befommen, fron- проманути, проманём, vide промахнути.

мало пригријати, сіn wenig aufgeben lajjen (33. Bads beim Geuer). cf. [1] мёрати. промаћи [промакнути], промакнем, v. pf. vide промћи.

промаха [промаја], f. bie Bugluft, perflatus. промахивање, n. baš Durhwehen, perflatio. промахивати, махујем, v. impf. bur weben, perflo.

промахнути, промахнем, [проманути] v. pf. би

wehen, perflo: изнеси хаљине на поље, нека

их промахне вјетар. [промахнути се, промахнем се, ѵ. г. ѵ. промахнути; cf. проманути се.]

промашање, п. baš Gehlen (im Shujje, 2Burfe), aberratio (in jactu).

1) с ким, taufen, permuto. 2) sich veränbern, mutari: промијенио се у лицу. - 3) (у Дубр.) vide преобући се. промијешати, промијешам, ѵ. pf. (јуж.) ein wenig aufrühren, mischen, aliquantum misceo. 1. Промина, f. планина у Далмацији (Promona). 2. промина, f. (зап.) vide промјена. проминити, проминим (зап.) vide промијенити. проминити се, проминим се, (зап.) vide промијенити се.

проминути, проминем, v. pf. vide проћи [1]. проминљив, а, о, (зап.) vide промјенљив. промињивање, п. (зап.) vide промјењивање. промињивати, мињујем, (зап.) vide промјењи

вати.

промињивати се, мињујем се, vide промјењи

вати се.

промашати, шам, v. impf. verfehlen (im chießen, 2Berfen), nicht treffen, aberrare in jactu. промашити, шим, v. pf. nicht treffen, verfehlen (im промисао, сла, m. Borjehung, providentia. hujje), aberro in jactu [cf. минути 4]: про- | промислити, лим, v. pf. bebenfen, perpendo. машно ино промашио га. промислити се, лим се, v. r. pf. fih bebenfen, промезграти, грам, v. pf. бен Saft befommen (von fd3 überlegen, perpendo. [cf. омислити се 1]. den Bäumen), redit succus arboribus. промицање, п. verbal. v. промицати. промена, f. (ист.) vide промјена. промицати, мичём, v. impf. 1) шта промичеш туда? промичу људи кроз шуму, budgеђен, permeo. 2) промиче киша, снијег, anfangen zu regnen, schneien, cadere incipio. промишати, промишам, (зап.) vide промије

променити, променим, (ист.) vide промијенити. променити се, променим се, (ист.) vide промијенити се.

променљив, а, о, (ист.) vide промјенљив. промењивање, п. (ист.) vide промјењивање. промењивати, мењујем, (ист.) vide промјењи

вати.

шати.

промишљавање, n. vide промишљање. промишљавати, мишљавам, vide промишљати.

промењивати се, мењујем се, (ист.) vide про- | промишљавати се, мишљавам се, vide про

Мишљати се.

промишљање, п. баš Ueberlegen, perpensatio. [cf.
промишљавање].

промишљати, промишљам, v. impf. bebenfen, per-
penso. [cf. промишљавати].
промишљати се, промишљам се, v. r. impf.
überlegen, perpenso. [cf. промишљавати се].
промјена, f. (јуж.) 1) ber Zaujd, permutatio.
[vide размјена]. 2) der Wechsel, die Verän-
berung, mutatio. 3) (у Дубр.) vide [ру-
бље] преобука.
промјенљив, а, о, н. п. вријеме, veränberlich,
mutabilis.

tatio.

прометати се, промећем се, v. r. impf. ficd) rühren, gejchäftig jein, agitari, moveri, agere [cf. протурати се]: Промеће се као хора кроз поњаву, бег, наф бег Wuefbote, баз про- | промјењивање, п. (јуж.) баš Zaufchen, commuметати wörtlich nahm, und sich durch die Stoße warf (à la Eulenspiegel). прометнути, нём, v. pf. bur werfen, trajicio. [cf. проврћи (провргнути)]. прометнути се, нём се, ѵ. [r.] pf. 1) fich perjesen, se transferre. 2) fich vermanbeln, mutari [cf. проврћи (провргнути) се, протурити | се 2]: А да ми се бувом прометнути промећуран, рна, рно, који се промеће, gejhäf tig, industrius.

промјењивати, мјењујем, v. impf. (јуж.) tau-
jchen, commuto, permuto.
промјењивати се, мјењујем се, v. r. impf. (јуж.)
1) tauschen (unter einander), permuto. 2) fich
veränbern, mutor.

промлатити, промлатим, v. pf. ein wenig abbre.
schen, trituro, tundo parumper.
промљети, мељем, v. pf. [јуж.] 1) beginnen зи
maßlen, incipio molere: промљела воденица.
2) ein wenig mahlen, molo parumper: дај
да и ја мало промељем; auch figürl. für reben,
sich aussprechen.

промолити, промолим, v. pf. burchjteđen, trajiсіо: А сестри је просекао дојке, И кроз дојке промолио руке

промотрити, промотрим, v. pf. ein wenig einje | пропадање, п. 1) baš urfallen, casus per —. hen, besehen, inspicio. 2) das Verfallen, zu Grunde gehen, interitus. промрзнути, нём, v. pf. erfrieren, gelu corrumpi. | пропадати, дам, v. pf. 1) bullеn, cado per промрмлати, лам, 2 2) zu Grunde gehen, pereo. 3) пропромрмљати, љам, пада киша, fräufelt, rorat. 4) н. п. пропадају рти. сf. [vide] успропадати се. - 5) (у војв.) пропада хартија, [lägt bur, charta transmittit literas.

vide промумлати.

промћи, промкнём, v. pf. burgehen, permeo,
cf. промаћи [промакнути]: Момче ми промче
кроз село

промукнути, промӳкне, vide промући.
промумлати, лам, v. pf. [cf. промрмлати, про-
промумљати, љам, мрмљати, проњуњорити] 1)
ein wenig in den Bart hineinreden, mussio.
2) vorbeimurmeln, praetereo mussitans.
промутити, промӳтим, v. pf. ein wenig herum-
laufen, aliquantum circumcurro, pervagor.
промући [промукнути], промукне, (промукао,
промукла) v. pf. т. j. грло, beifer werben, ir-
raucesco. [cf. измући (измукнути)].

промућкати, кам, v. pf. qushwemmen, vas aqua
infusa et agitata purgo.

|

пропалица, m. cin Banferottirer, decoctor: лажа и пропалица. [cf. банкрот, изјеша 2]. пропанути, нём, v. pf. vide пропасти: И топле га сузе пропануле

пропарак, пропарка, m. cf. [vide] усперак: А
на шпаге двије пашајлије, Међу њима двије
капиџије, На пропарак вељега везира, Под
пропарак дјецу јањичаре, Међу њима То-
пал-пашу с војском

пропаст, f. 1) ber Wbgruns, vorago, barathrum.
[vide бездана 1]. - 2) Untergang, interitus.
пропасти, паднем, (cf. пропанути) v. pf. 1)
durchfallen, cado per
2) зи Brunbe де
ђen, pereo. [cf. банкротирати]. - 3) сузе
га пропале, bur bringen, penetro. cf. [vide
1] пробити.

-

промучити, чим, v. pf. 1) ein wenig quälen, aliquantum crucio. 2) erleiben, реrpeti: Да ми прости и муку и рану, Муку њену што је промучила Док је мене она одранила промучити се, чим се, v. r. pf. око шта, fiф | пропастина, f. (у Ц. г.) augm. v. пропаст [12].

Mühe geben, operam do.

проналажење, n. baš Erfahren, compertio. проналазити, зûм, v. impf. ausjinbig machen, er= fahren, rescio, comperio.

пропасти се, днём се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide [провалити се] просјести се: Тако се не прошао као Арија безумни!

пропатити, тим, v. pf. eine Seit lang Iciben, ра-
tior.

пропевање, п. (ист.) vide пропијевање.
1. пропевати, пропевам, (ист.) vide пропије-

вати.

пронаћи, пронађем, v. pf. ausfinbig maфen, erfahren, rescio, comperio. пронети, пронесём, (ист.) vide пронијети. пронијети, пронесём, (пронио, пронијела) v. pf. (јуж.) 1) burd)», vorbeitragen, praeterfero. | 2. пропевати, вам, (ист.) vide пропјевати. - 2) пронијела кокош (или друга каква пропети, пропнём, v. pf. aušjpannen, extendo, тица), anfangen zu legen, coepit ponere ova. cf. [vide] попети [3]: Па пропеше бијеле проникнути, нём, vide пронићи. чадоре пронити, пронесём, (пронио, пронила) (зап.) vide пронијети.

пронићи (cf. проникнути), никне, v. pf. бифwachsen, excresco per -.

проницање, п. baš Durchwadhjen, progerminatio

per

проницати, ничê, v. impf. н. п. трава, би wachsen, succresco per -: Кроз кости јој трава проницала

пропети се, пропнём се, v. r. pf. fih aufrih= ten, erigor; пропео се коњ, fih bäumen, ехsulto.

пропеће, п. (у Славонији у кршѣ.) баз rugifir, Christus cruci affixus.

пропивање, п. (зап.) vide пропијевање.

- |1. пропивати, пропивам, (зап.) vide пропије

i

пронос, ( m. (у Ц. г.) прво јаје које
проносак, ска, пилица пронесе, баз erjte
einer Denne, ovum gallinae primum.
проносати, проносам, v. pf. н. п. дијете, ein
wenig tragen, porto aliquantum.
проносити, проносим, v. impf. vorbei, burhtra-
gen, fero per praeterfero.
проношење, п. баš Borbeitragen, praeterlatio.
проњача, f. (у Шумад.) Irt Birnen, piri genus
[pirus communis L. var.].

проњуњорити, рим, v. pf. (у Боци) vide про-
мумлати.

пробдати, проодам, vide проходати.

пропијевати, пропијевам, v. impf. (јуж.) anfan
gen zu fingen, coepi canere, intono.
пропињање, п. 1) baš ufrid ten, erectio. - 2)
das Brüsten, Großthun, inflatio.
пропињати се, њём се, v. г. impf. 1) fih in
die Höhe richten, erigor. 2) sich brüsten, groß-
thun, inflor.

пропирити, пропирим, v. pf. т. ј. ватру, ап-
blajen, sufflo. [cf. пропухати].

пропишавање, n. 1) baš Durpiffen, perminctio. - 2) баз pervorpijjen, prominctio.

пробдати се, пробдам се, vide проходати се. пропишавати, пишавам, v. impf. 1) burpijen.

проодити, проодим, vide проходити.

permejo. 2) (anfangen zu) pifjen, mejo.

пропишати, шам, v. pf. 1) бифрін, mejo рег
-. - 2) piffjen, mejo: пропишао крвљу.
пропиштати, тим, v. pf. 1) wehtlagen, lamen-
tor, cf. [vide] процвиљети: Пропишташе
Власи у синџиру
десет робова

пропухати, пропушем, v. pf. н. п. ватру, апblafen, sufflo. cf. [vide] пропирити. пропуштање, n. baš Durolajen, permissio, dimissio, emissio.

Још пропишта три- пропуштати, пропуштам, v. impf. burlaffen, Но пропишта Мићо Ан- permitto.

ђелијћу - 2) зи зіfфen, pipen anfangen, pipio, | прорадити, прорадим, v. pf. ein wenig arbeiten, sibilo: пропиштало пиле.

laboro parum.

пропјевати,.вам, v. pf. (јуж.) [cf. пропојати]| прорадити се, прорадим сe, v. r. pf. anfangen 1) anfangen zu fingen, primum cantum edo:

arbeitsam zu sein, incipio esse sedulus.

прорастање, п. baš Zreiben (ber flangen), emissio. прорастати, прорастам, v. impf. treiben (von Pflanzen), emitto.

прорасти, стём, v. pf. treiben (von Rohl, Rüben), emitto (germen) [cf. извретенати]: прорасло жито, н. п. у крстинама.

пропјевали пилићи (Срби не једу пилића док не пропјевају); проијевала црква, намастир. 2) singend dahingehen, cantans praetereo: Није свачиј посао, испод села ироијевати. 3) ein wenig fingen, canto parum. проплакати, плачём, v. pf. 1) anfangen zu wei= nen, incipio flere: У Шаму ће каде проилакати - 2) ein wenig weinen, fdeo parumper, прорачити се, прорачи се, v. [r.] pf. (у Хрв. проплакати се, плаче ми сe, v. r. pf. anfangen и у Далм.) коме што: прорачило ми се је3u weinen, incipio dere: Проплака се браћи сти, guft befommen, appeto. приморцима прорачунати, нам, vide прорачунити. пропланак, планка, m. у планини мјесто гдје | прорачунати се, нам се, vide прорачунити се. нема шуме, баз Dichte [cf. пониквица]: Она прорачунити, рӑчӳним, v. pf. bered nen, duco гледа друму на проиланке rationes. [cf. прорачунати, прохесапити (пропропљување, п. баз Dervor peien, prosputio. есапити)].

1. пропљувати, пропљувам, v. impf. hervorfpeien,
prospuo.

2. пропљувати, пропљујем, v. pf. 1) hervoripeien,
prospuo: пропљувао крвљу. 2) ein wenig
fpeien, spuo paululum.
проповиједање, п. [јуж.] баз Brebigen, oratio.
проповиједати, повиједам, v. impf. (јуж.) pre-|
digen, praedico.

проповједник, вједника, (јуж.) m. ber rebiger,
praeco. [cf. ваиз, аваиз].
пропојати, јем, v. pf. vide пропјевати: А про-
поја тица шеврљуга
пропратити, тим, v. pf. [cf. упратити] 1) bur.
begleiten, comitari per -: Проз Дугу ће мене
пропратити, Те ћу проћи мирно од ајдука
- 2) ein wenig begleiten, aliquantum comi-
tari.

проптати, ам, v. pf. као дознати, [cf.] раза

брати.

|прорачунити се, рачӳним се, v. r. pf. fich berechnen, rationes duco. [cf. прорачунати се, прохесапити (проесапити) се].

прорашљика, f. оне клице што прорасту у репе и роткве, Sprojjen, Stengel, germen. прорашће, п. (у Славонији) баз ewädis, planta. проредити, проредам, (ист.) vide прориједити. прорезати, режем, v. pf. burneiben, perscindo. прорезивање, п. баз Диффеібеn, scissio. прорезивати, резујем, v. impf. burnin, perscindo.

прорећи, речём, v. pf. waßrfagen, vaticinor. проридити, прорйдим, (зап.) vide прориједити. прориједити, прориједим, v. pf. (јуж.) vide

разриједити.

прорицање, п. baš Deifjagen, vaticinatio. [cf. пророковање].

прорицати, проричём, v. impf. vorberfagen, vaticinor. [cf. пророковати].

пророк, m. (pl, gen. пророка) бег rophet, pro-
pheta.

пророков, а, о, без ẞropheten, prophetae.
пророковање, n. vide прорицање.
пророковати, кујем, vide прорицати.
пророчица, f. біе Brophetin, prophetissa.
пророчки, ка, ко, $ropheten, prophetarum.
пророштво, п. біе Beifjagung, prophetia.
die
просањкати се, кам се, v. r. pf. ein wenig
Schlitten fahren, vehi trahis paululum.

пропукнути, нём, [пропући] v. pf. berften, perrumpi: У мене је срце пропукнуло пропупчати, чам, v. pf. Rnošpen befommen, gemmasco: Гаранфио на прозору, Синоћ сам га усадила, До поноћи пропуичао, А до зоре ишѣетао пропустити, пропустим, v. pf. 1) burolajjen, mitto ut perrumpat quis: пропустио га мало кроз руке (б. і. ein wenig abprügeln). - 2) aulaffen, dimitto. [cf. упустити (упуштити)]. пропутити, пропӳтим, v. pf. (у Грбљу) vide [1] упутити: Тако ми Бог моју ђецу пропу- | просац, сца, m. ber Berber, Greimerber, petitor тио и на добри пут намјерио ! пропући, пукнем, vide пропукнути. пропућкати (cf. профућкати), кам, v. pf. (у BojB.) durchjagen, verschwenden, vergeuden (verfutschen), pessumdo.

puellae, procus. cf. [упросник,] просилац. просачки, ка, ко, reimerber, procorum: He смијем ти ријеч приватити Ни попити просачке буклије Ни вадити просачке буклије